Tebi

Svira violina,nezno i tiho
zamisljam srecu
pruzam ruku i zelim da je dohvatim
ali da li cu uspeti?

Da li ces ikada znati da patila sam
da tiho u noci stezala sam sliku
na kojoj srecni smo bili?

Da li ces se pitati sto je moglo biti
da sam samo imala snage
da pruzim sebe
onko smelo i mocno?

Ali nesto me koci ne da mi mira
a prokleta violina i dalje svira
i seca me na dane srece
kada bio si deo mene.......

Lutam i trazim mir u nekoj prokletoj
pesmi koja kao da luta
trazi sledecu zrtvu i gordo se
zariva u vene ...

Zar je pesma sve sto je ostalo
zar da molim se nekim cudnim senama
koje kao da secaju na tugu
na bol koji razara svaki deo mene

A pitam se zasto ti sada posvecujem pesmu
koju nisi zasluzio
ali lakse mi je da u stih stavim osecanja
jer bojim se da bol izdrzati necu