Кукавице су евоулирале....
Више не подмећу јаја, сад их титрају....
Кад би упала полиција на заседање у Скупштини Србије
и викнула, ДРЖТЕ ЛОПОВА, сви из сале би почели да беже.
Ко би по вашем мишљењу био најбржи?
Мислим....ко је највећа кукавица у Скупштини? :hahaha: :hahaha: :hahaha:
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
MA VOLIM JA DA VOZIM.....
A taj silni strah od vožnje sam dobila još davno. Prvo, moj ujak je vozio kao lud i po gradu a tek po starom auto putu Beograd-Niš kada su postojale samo dve trake....e, to je bio horor. Često smo išli kod gospa Mare, moje nane, i pošto smo mi imali fiću a ujak uvek neka dobra kola....mislim u odnosu na fiću dobra, najčešće je on vozio. A tamo, deda Mile se raspilavi što su mu došli zetovi i sin.....pa da proslave...pa kad uvate da piju.......uf. Bio je dobar moj deda Mile, al’ je voleo da popije koju više......dosta više....Ih, koliko puta on ode u seosku kafanu.....pa se zanese....a onda idu zetovi i sin da ga dovedu....pa se svi zamaju i...
Чујем, она буђава Клинтонка долази...
домаћи задатак да да Вођи....нешто у вези Косова...
Сваки дан...знани и незнани су овде...у гостима...
И свима се наш драги Вођа извињава, клања, клечи пред њима....
Има врло специфичну тактику: кад други ударе на нас,
он среди да ми ударимо сами по себи.
Питам се....постоји ли неки план долазака...?.
Има л неко да није долазио.?..
Имал неко, коме, захваљујући власти, нисмо ******** ?
Чисто да знамо, како би распоред направили... :per: :per: :per:
Zivim bez tebe,tesko,pretesko,
dok ne prodju ovi talasi koji me lome
i plime..
a vetrovi ne oduvaju moje rime.
a onda ?...a onda..?
Ne znam..
Krenucu putem a put ce se stvarati iza mene
krenes li tim putem obelezen mojim postojanjem
stici ces do mesta koje lici na nas san
gde cu te cekati...
Znam
bice to odlucujuci dan
kad se sretnemo oci u oci
pogledaj me hrabro, poskoci,
zagrli me i sapni moje ime
poklonicu ti svoje tugom ispisane rime...
Zivim bez tebe a nisam ziva,
telo mi lomi strah
pri pomisli na tvoj dodir, umirem,
i suze ronim u isti mah...
Cekam te na putu sna
ako se sretnemo ici cemo
do vrha ili do samog dna...
Nina i gagili
Pocelo je kao slucajno zdravo,
zaboravih vreme i videh samo
jedan pogled blag i osmeh drag.
U ocima njenim ugledah sjaj
i zazelim strasno da budem taj.
Koji ce kraj nje da se zorom budi
i da mu svoje srce s ljubavlju nudi.
Koji ce svetlost i nadu da joj da
da je prava ljubav najlepsa.
Da cu moci sa neba zvezde da skinem,
da je do beskrajne srece vinem.
Da njene zelje cujem i osecanja vidim
da zelim svoju ljubav sa njom da delim.
U buketu zivota da mi bude najlepsi cvet
da je na krilima srece nosim kroz ceo svet.
Da joj budem rosa sto joj latice poji
i da samo ona za mene postoji.
Ostalo je samo na slucajno zdravo,
htedoh reci nesto al videh samo.
Jedan pogled blag i suze trag.
Kazu da je danas bio lep dan
Verovatno jeste ali ja sam danas trazio
Kazu da je nebo bilo plavo
Verujem jer od sivila svoga ja ne videh
Kazu da su ptice pevale
Sigurno jesu ali ja ih cuo nisam
Kazu da su se danas deca smejala
Neka i treba ali nadam se ne meni
Kazu da su ljudi sretni bili
Nadam se jer srecu pamtim
Kazu da ljubav kroz vazduh struji
Da ali ne probija tamnicu moju
Kazu da se voljeni grle
Naravno zagrljaju i ja tezim
Kazu da se ljubljeni vole
Znam jer i ja svoju dragu volim
Kazu da je danas bio lep dan
Verovatno jeste ali ja sam danas trazio
Svoju dragu da je ljubavlju pospem
Da se kao Feniks iz pepela
Nasa ljubav u srecu uzdigne
Zasto ti ovo pisem?
Da bih ti rekao koliko su dani crni i noci duge.
Koliko su teski trenuci ocaja i tuge.
Nije me sramota reci svima da mi trebas
kao cvecu sunce, kao pticama krila.
Zasto ti ovo pisem?
Da bih ti rekao srcem, sto usnama ne smem.
Da je zivot bez tebe samo dubok ambis
u koji bez tvoje ruke sve vise tonem
da mi das snage u beznadju mome.
Zasto ti ovo pisem?
Da bih mogao svoje srce da umirim
jer cezne za tobom i neznoscu tvojom.
Zato sto lik tvoj svagda vidim a usne moje tvoje traze
Kada vetar me po licu vije to me tvoja kosa dodiruje
Zasto ti ovo pisem?
Zato sto praznina oko mene zjapi
a tebe pored mene nema da ti na uvo sapnem
da ljubav koju ti pruzam je iskrena i prava
i da te cekam sa tugom od dana do dana
Ne mogu da se smirim, ne mogu da se sredim
Moja dusa kao oluja je sada i trazi da te vicem
Da te molim da cujes zvuke patnje koji kao
Strasni zvuci razaruju mi dusu i telo.
Ruke si mi vezala srce zarobila i onda si otisla
Otisla u tudju srecu, da cujes tudje reci koje zelis cuti
Da ti mastu budi strascu i da s tobom
Slusa pesme nase da ti kosu ljubi
Mislio sam da ti dajem sve sto moje bice nudi
Da su snovi moji i tvoji jedna srna nezna
Jedna ptica sto po nebu kruzi jedna grudva snega
Da su usne tvoje za usne moje spremne
Nisi mi htela reci da te gubim da su moja krila
Za tvoje visine mala da je moja ljubav samo uspomena
Da te moje reci ne ostavljaju bez daha
Da strast je moja suvise slaba da ti uzdahe mami
Osluskivati nisam znao...
Nemojte podrzavati bolesne ljude svojim komentarima zarad ,samo vama jasnih ciljevia i njihove blagonaklonosti.Ako ste im prijatelj pokusajte da preko P.P. komunicirate , a sve ostale dobronamerne, postedite... . Na ovakav nacin ne da im odmazete vec mozda nesvesno otkrivate svoje pravo JA, sakriveno u slatkorecivosti vasih sitnih dusa .
Fuuuck This Quasi Democracy
It hurt me you having a friend
my part of your life is a centimetre
where pounds are mixed into miles.
Where speed is distance divided
by a particle of cosmos hallelujah
nesting owls - that all is alright.
The spinster in me is a bachelor perverted
who money makers reveal as if introverted.
Where we, discover our selves is media-estranged
a pinnacle of deranged and a courage wrongly spend.
Can your friend utter this same words
without revealing his intend behind boards?
Will Budic
Volela bih da ti zavirim u san
da saznam kako sanjaš
da li se smešiš dok svoje
vrele usne poklanjaš
Volela bih da saznam noćas
da li ti mesec obasjava lice
dok plašt sa sebe skidaš
I dok me njime lagano
Sa puno strasti pokrivaš
Volela bih da ti bas ja
Dodjem u tajni san
I da se volimo dugo
Da budni docekamo dan
Volela bih da ti dodjem u san
S mesecom koji plovi
Kroz prozor tiho uletim
Dok lepršaju snovi…
Volela bih da ti dam usne
Ko trešnje da ih kidaš
Dok me nežno ko niko
Lagano skidaš…
I nemoj posle da kažeš
Da nikad sanjali nismo –
Samo moramo da pazimo
Dok sanjamo, s kim smo...
Irma ga je gledala nezainteresovano.
- I posle ovoga mi se živi – reče pomirljivo – ali ne više ovako.
- Izvinite gospođo, što sam vas onomad izvređao pred učenicama
- To je bilo užasno. Nisam smela više ni da se vidim sa njima. Tako jedan nevaspitan stvor, ja nemam reči.
- Evo da znate, jako mi je bilo krivo, što ste... što su, što joj, mislim Hermini..., mislim niste je uvek razumeli.
- Da, mlade je nekad teško razumeti, znaš, naročito onda ako i nema šta da se razume, već moraš da saosećaš. To se ustvari najčešće događa. Ne znam da li razumeš, šta sam htela reći.
- Pa da, u pravu ste. Trebao sam onomad možda, više da vas, kako bih rekao, obavestim o nekim sitnim propustima u izvođenju, nego da se ponašam, jel onako. Al oprostite...
Crnina na stolici zašušta.
Pogledah prema Irmi. U ruci je držala pištolj, oficirski luger iz drugog svetskog rata. Plamen sveća zatreperi, zvuk pomalo nesigurnog, ali odlučnog repetiranja grubo naruši atmosferu. Zurio sam u cev, a cev je zurila u moje grudi. Udah, bez gutanja knedle i podigoh pogled na lice iza cevi. Videh joj strah, samo veliki strah, iskonski, dubok kao dubina. Kao ni pre, jednostavno nisam mogao da verujem da bi ova starica mogla da me ubije i odmah mi je bi žao. Odmah je primetila, cev se malo zanjiha ali ne odstupi.
- Da vidimo šta to nudiš.
Gglas joj je i dalje bio suv, ali znatno slabiji. Navlači me na plitko.
- Hijakinto – rekoh – pokaži se!
Mislio sam, samo da zucne koju, čisto da ga čuju, čisto da znaju da...
- Nisi ***** nego si glupav, Odnosi, koji se menjaju, menjaju i nešto. Nešto veliko kanda. Malopre si rekao. „Promene u nekim odnosima pokazuju promene u ili oko 3D“, a ti i dalje gledaš za suknjama i pazi, nije derpe, već celih četiri hiljade.
- Ali tu ti nema uzroka i posledice kao ovde u 3D.
- Pa zato ti i kažem, u ili oko 3D i još nešto. Rekao si četiri hiljade godina, jesi li ti to dobro izbrojao?
- Pa otprilike toliko.
- E, otprilike i ove svakakve promene i šta tad?
- Aaa, pa nije valjda? Da... Pa, ja sam to ustvari znao. Zato sam i došao one noći da..
- Da, a ja sam Ramzes Veliki i udaviću te ako ne oladiš.
- Dobro, slutio sam štogod.
- Baš lepo, a jel ti sad malo jasnije šta treba da zaslužimo?
- Pa, u tom slučaju, ako...
Konačno sam, sa životnim pričama dva mangupa. Hteo sam polako da ih prelistam u miru i tišini. Da, ali i sa nečim u kavezu. Da li sam to ja stvarno sam? Dobro piitanje, ali u miru, smiren nisam sigurno.
Da i mrtav umoran.
Trebalo mi je bar dva sata sna, dubokog, pravog, okreplljujućeg, da odmorim telo, da osvežim životne sokove izbacim otrove i zle pomisli. Od svih lucidnih snova, tada mi se najprimamljivijim učinio, onaj gde sanjate da ništa ne sanjate. Nisam imao pojma kako se uopšte spava kad ste dve ličnosti.
Soba je bila, pa naša tajna soba, kako smo je zvali, ali sad ni reči više. Učinih napor da se ne osvrnem po sobi. Ni pomisao MP, ni sećanje Hans, obojica (dobro, figurativno) u kupatilo, smesta. Malo kupatilo i ogroman napor...
Ako je suza,sto nije potekla
Ako je reka,sto nije otekla
Ako je zora, zasto ne zarudi
Ako voli,sto ljubav ne nudi....
Ako je vetar sto lisce ne nosi
Ako je cvet,sto nije u kosi
Ako je prsten,sto na ruci nije
Ako je tajna,zasto je ne krije
Ako si suza,pogled mi zamuti
Ako si reka,prema meni teci
Ako si vetar,kosu mi zamrsi
Ako si cvet,mirisom mi reci
Ako si zora,sapatom me budi
Ako si tajna,budi samo moja
Ako me volis,a ti ljubav nudi
Ako si ljubav,bicu samo tvoja....:heart:
Kažu da je grijeh sjetiti se Boga kad je najteže, ali kako smo svi grešni u mnogo čemu, i u ovome smo. Upravo tada ga se sjetimo.
Uvijek sam željela da vjerujem, da osjetim mir u crkvi, da se oslonim na Boga, da mi to olaksa život. Ali sam uvijek iz crkve izlazila sa osjećanjem nedovršenosti, nedorečenosti, neispunjenosti.
Znate li šta je duhovni otac? Ne znam ni ja, ali zvuči savršeno.
Prišao mi je u porti manastira u mom kraju. Pričao je u metaforama o životu provlačeći filmove, serije, pjesme. Došao je do moje bolesti, do izlječenja i nagrade koju Bog šalje onima što su patili. Zalutala latica je meni poklonjena jer je, kaže, znak od Boga nekad naizgled
banalan. Rekao je i da i pustinja procvjeta kad On to hoće i da ruža ne vene...
Ne..ja jos ne verujem
Jos se sumnjama trujem
Nikad ne znam na cemu sam
I sta mogu da ocekujem
Ali nek traje koliko traje
Tvoja sam u dusi i srcem celim
Sanjam za osmehom tvojim
I poljupcem vrelim
Koliko srece si mi poklonio
Nisi ti dragi svestan toga
Za tebe i tvoju srecu
Molila sam i Boga
Sve sto ti moze pozeleti
Neko ko te zaista voli
Zelim ti od srca, iskreno
Pa i ako to mene zaboli
Ljubim te usnama svojim
Lagano kao da si od stakla
Sta bi tek bilo kad bih se
Tebi na metar primakla
Ne, ja jos ne mogu da verujem
Da i ti mene zelis
Ali uzivacu dok ovo traje
Jer mi ceo zivot veselis…
Nudim ti sve sto hoces
Dajem ti celu sebe
I znam da volecu uvek
Uvek I samo tebe...
Tarabići su navodno predvidjeli pronalazak televizije, dolazak telefona i telegrafa u Srbiju, smjene na prijestolu Srbije, propast Karađorđevića, njihov povratak u zemlju, dolazak Josipa Broza na vlast i drugo.
Prvi Tarabić za koga se tvrdilo da ima proročke mogućnosti bio je Miloš Tarabić (1809-1854). Živio je prilično kratko, četrdeset i pet godina, „kao što je i prorekao“. Za njega kažu da je bolovao od epilepsije, te da je bio veoma pošten čovjek, da je živio povučeno i malo s kim razgovarao. Bio je nepismen. Imao je dva brata, Lazu i Milana. Nije se ženio.
Ni Miloš ni njegov sinovac Mitar (1829-1899) nikad nisu svoja predviđanja vezivali za tačne datume, već su uvijek govorili u neodređenim vremenskim odrednicama, poput „kad to...
Osecas li nekad, vetar u kosi?
To su moji prsti koje nezno provlacim kroz nju.
Osecas li nekad, sunce na licu?
To su moje usne koje te ovlas ljube.
Osecas li nekad, kapi kise na sebi?
To su moje suze kada nisi pored mene.
Osecas li nekad, da svetlis u mraku?
To te moja ljubav obasjava celu.
Osecas li nekad, da te muzika ponese?
To moje srce za tebe kuca.
Osecas li nekad, da te radost stize?
To je moja beskrajna sreca kada si pored mene.
Osecas li nekad, da te ipak volim.......
Na vaš zahtev postavljam novu glavolomku.
Elem, bezobzirni taksista je pretukao svoju suprugu i zatim pijan i pod dejstvom lakih droga prošao u suprotnom smeru od dozvoljenog jednosmernom ulicom u kojoj se nalazio policajac na dužnosti koji ga pak nije zaustavio, niti mu napisao kaznu.
Misterija glasi:
"Zašto ga policajac nije kaznio"
Ovo verovatno možete da pogodite.:cool:
etas
etas
s freski nestali ljudi
koreni priviđenja tajni
proročanstva vode
kreću na put
propovedi mučenika četrdeset
vekovi
iskomešani vidici i ruke
neimari s juga i istoka
jeroglifi
moje zenice te freske zidova
liturgija spasenija
dlan do dlana i vatra
bdenije
bdenije dana
Glupost je neunistiva - Kud Idijoti
Bilo je, zauvijek proslo
I hocemo, trudimo nanovo sve
Niko se ne zeli sjecati
Kako je sve izgledalo ranije
Glupost je neunistiva, neunistiva, neunistiva
Danas je vrijeme ovakvo
A sutra ce biti drugacije
A mi smo ljudi bez muda
I bas me zato nista ne iznenaduje
Glupost je neunistiva, neunistiva, neunistiva
Ostale su samo sjene
Glupost je ipak pobijedila
Ostali su neki junaci
Sreca i sloboda u lancima
Glupost je neunistiva, neunistiva, neunistiva
Glupost je neunistiva, neunistiva, neunistiva
Prosto je..
ne treba se cak ni osvrtati na ovakve poruke dobronamernih ljudi..bar ne previse..ukoliko ne zelimo da nam kompleksi zagospodare zivotom..
Dakle..mislim da je rec KONCENTRACIJA vrlo...
Sada kucam tiho,
jer moja draga spava.
Molim te Sunce, zadji za oblak
jer moja draga spava.
Ptice vesele, ne cvrkucite glasno,
jer moja draga spava.
Vetre, ne sumi tako snazno,
jer moja draga spava.
Sada kucam tiho,
jer moja draga spava.
Mora, molim vas, ne talasajte jako,
jer moja draga spava.
Ne sirite svoj miris, cvetne livade,
jer moja draga spava.
Joj lisce, ne treperi tako snazno,
jer moja draga spava.
O srce moje, ne lupaj tako jako,
jer moja draga spava.