(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
SVAKO IMA SRCA DVA
Sanjam ja prijatelju
Sanjam.....
Ali sam i budna
ipak su ovo vremena čudna
i godine su čudne
tobogan im ravan nije
čas si gore, čas si dole.
Il’ od tuge ječiš.
Suzu skriješ negde na dnu srca
Da ne vidi niko kako grca.
Zvezde kačiš na tudja nebesa
Osmehom se lečiš od čudesa
Reči nižeš k’o dukat djerdane
Dodju misli lake I vedrane.
Krug u krugu
I život u krugu
Malo stenješ a malo se smeješ
Onda pevaš, po malo I veneš
Ali duša zna da snije
Jer da tako nije
Prestalo bi ovo moje
Srculence da bije.
Zato čovek ima srca dva
Jedno za tugu
Drugo za radost
Jer previše bi toga bilo
Za samo jedno srce milo.
Otkud meni dva srca?
Imam jedno, malo, sitno
Rek’o doktor nije bitno
Što je sitno
E, to sitno tugu želi
Ono krupno radost deli.
Kad razmislim malo bolje
imam puno ja srdaca
za svakoga jedno malo
u košaru sve je stalo
košara se duša zove
samo paz'te mili moji
krta jesu ta srdašca
ali greju k'o sunašca
PS evo za ujutru
rezervisana...
