Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
SAMO JEDNO OD ČEKANJA
Da vetar jesam
Pa da duvam
I tugu oduvam iz srca tvoga
Samo nemirnim pogledom.
A onda bi me tražio dvogledom
Jer nestala bih
baš kao moj brat vetar
Taman bi malo na me zaboravio
A ja bih ti obraz dotakla
Lakoćom povetarca i žarom sunca
Znao bi tada da sam tu
Oko tebe,
Da dušu ti vrelu ohladim
I čelo od znoja osušim
Mirisom tela od vetra
Misli ti odmorim
Kao kad staviš glavu
Na moja nedra
I odvedu nas daleko puna jedra.
PS Udahni me duboko dok poljem jezdiš....i biću tu.....
Evo jednog predloga.
Ja sam kao baba Nešana i znam da gatam gledanjem u šolju, znam da tumačim snove.
Vi meni napišete šta ste videli u vašoj šolji ili napišete šta ste sanjali, a zatim mi postavite tri pitanja o vašoj budućnosti uz kratak osvrt na problematiku.
Moguće je postaviti sliku soca u šoljici koju ste ispraznili i zatim uslikali. Važno je da se lepo vidi, a snove što detaljnije opišite da bi odgovori bili, ne što tačniji nego što smešniji jer ja nisam Nešana, a još manje baba.
Decoooooooooooooooooooooooo, ajde da se igramo.:hej::hej::zurka:
Hladnoca i zima obuzese forum, svi bi da budu moderni,
Gde su mi one tople boje, zastitni znak foruma, zbog kog me je i zainteresovao?
Gde? Zelja za modernom verzijom je unistila dusu foruma
originalnost je zamenjena za obicnost
Taman sam se probudila da popijem kafu sa mojim forumskim prijateljima kad me umalo srcka nije strafila:eek:
Rekoh:"mora da sam zalutala" Ali vidim moje kafance i to mi ugasi poslednju nadu da je forum i dalje onakav
Zasto? Sve je isto, kakve veze imaju animirani avatari kad nema duse foruma ovo sneg i led
Kao u Ice Age, bode oci ovo belilo i plavetnilo ne znam ovo nije forum u kojem sam uzivala pricajuci u mojim kafanama, nema nicega, nema cari... magija je nestala i tako moderna verzija pobedjuje magicnu...
Нема више обавезног служења војске.....
То је само губљење времена... Власт неће више држати
младе момке по неколико месеци на којекаквим обукама,
трошити на њих огромна материјална и финансијска средства...
НЕМА ВИШЕ ВОЈСКЕ, САДА ОДМА ШАЉУ У РАТ....
Исто, ко рахметли Тито, који је на Сремски фронт послао
необучену српску нејач, да се бори
против вишеструко јачег и боље обученог непријатеља...
НЕМА ВИШЕ ВОЈНИХ, СВИ ЋЕ БИТИ, ЦИВИЛНЕ ЖРТВЕ
И ЊИХОВ БРОЈ ЋЕ БИТИ - ВОЈНА ТАЈНА..... :per: :per: :per:
...ili uvijek dođe kasno, ili u nezgodno vrijeme...ili uz nezgodnu osobu, nečiju ...koja je isto tako zalutala u vremenu i prostoru...Ne kužim taj sveopči kaos.
Kad smo jako mladi zaljubljujemo se stalno, patimo, ostavljamo pa budemo ostavljeni...dramatiziramo, plačemo i kunemo se na vječnost.
Kako smo samo glupi bili ...ali i sretni u toj svojoj gluposti...Onda se dogodi život, pa se pojavi neki tip i upeca te buketom ruža i nekim prozirnim forama a ti naravno nasjedneš..ili on, nebitno..
Onda se dogodi neki rat, ili brak..ili usamljenost i pojavi se svakodnevnica, koja svojim gramzivim prstima razori ljubav, ili bar ono što smo mislili da to je...
A onda u velikom stilu odleprša u nepovrat, ostane gorčina...
Историја села се протеже далеко у прошлост, још од млађег каменог доба, ово подручје је било насељено. У пред-римско време насељавају га келтско племе Скордисци, затим и Римљани, који подижу утврђење на реци Дунав. То место и данас носи назив Кулуштра-од латинског Кастел или утврђење. Великом сеобом народа у 4. веку просторе панонске низије насељавају словенска племена, а за њима долазе и Авари. Почетком 9. века заједно са Словенским племенима живе и Угари, под чијом државом ће се и налазити ово подручје.
[уреди]Средњи век
Богородичин трон
Нештин се први пут се спомиње 1323. године. После Угара у 14.веку на кратко је ово подручје ушло у састав средњовековне српске државе за време сремског краља Драгутина Немањића. После овог периода...
Probudjena sam znam
A cini mi se da spavam
Mozda je daleka java
Oduso moja smiri se
Vrati se svome bicu
Odbaci ruzne snove
Gorku sjetu
Nijesi sama
Na ovom svijetu...
Bila bi zvhalna za informaciju o korekciji dioptrije
(laaserom)– REFRAKTIVNU HIRURGIJU,
Sveti Vid- specijalna bolnioca.
Da li neko ima informaciju o delotvornosti iste i da li su
klijenti obuhvaćeni tim zahvatu zadovoljni.
Kakvi su im utic?
Da li su zadovoljni?
Hvala!
Đurđa
Sanjala sam ga jutros, između 7 i 8 sati. Znam da je bilo u to vreme jer Saša ustaje u 7 a ja u 8. Nikad nisam patila od toga da svom dragom mužiću skuvam kaficu (ili u njegovom slučaju čaj) dok se on brije, on se i ne brije svakog dana. Zato sam se prepustila snovima.
Stojim za sudoperom (jer moj "dragi" još nije odneo mašinu na popravku) i čujem ulazna vrata kako se otvaraju. Pritrčavam i vidim njega. Mog tatu. Doveo je Gizma i žuri negde, pretpostavljam na autobusku stanicu. On nema vremena da ulazi, samo je Gizmu otvorio vrata da uđe u predsoblje. Poljubila sam ga u obraz i on je bez reči otišao. Ali Gizmo šeta po dvorištu, kao da čeka da ga tata povede sa sobom. Neće da uđe. Čak kreće za njim. Istrčavam, grabim ga za ogrlicu i...
Šta god da se desi
budi onakva kakva jesi
I kad si srećna
i kad osetiš tugu
ostani ista
nemoj da menjaš ništa
jer može mi se učiniti na tren
da volim neku drugu
Za to još nisam spreman
za to još srca nemam
Milan Višnjić
Svima kojima nisam ovu pesmicu postavio na profilu želim sledeće:
Laku noć želim ti
u ove sitne sate,
neka te snovi lepi
i sreće velike prate.:heart:
Poželi sebi želju neku,
poželi sebi baš jako, jako,
zamisli da želja plovi niz reku
ka tebi i znaj da biće tako.:bye::bye::bye:
Čovek je prvo živo biće koje je sletelo na Mesec.Šta ga je nateralo na tako dalek put?Da li teskoba koju je sam izazvao na zemlji ili želja za avanturom?Vratio se opijen uspehom koji je oduvek sanjao i razočaran što je Mesec mrtva planeta.Jednom, za milion godina, kad i ova planeta bude ledena i mrtva, vratiće se opet čovek srećan što je uspeo da otkrije jednu novu planetu.Planetu, na kojoj neće biti uslova za život i istovremeno biće utučen kao da se vratio na mesto zločina.
Milan Višnjić
Baš tako, budna sanjam. Mislima lutam kroz predele svojih sećanja. Makar na tren uspevam da zaustavim vreme ili ga usporim.
Isprva, osećaj bude predivan. Kao da koračam bosa po mekim oblacima sa osmehom na licu. Moje biće bude ispunjeno neobjašnjivom toplinom i sigurnošću.
Kasnije , osećanja prelaze iz jednog stanja u drugo. Smenjuje se osećaj neopisive radosti osećanjem neizlečive tuge. Ta količina smenjivih emocija me baca na kolena. Lomi svaki deo mene. U jednom momentu letim ka svetlim nebesima, dok već u drugom padam neverovatnom brzinom ka mračnom okeanu tuge.
Svetlo koje blješti u meni pretvara se u jezivi mrak. I ako pri tom putovanju, gubim svaki put po jedan deo sebe, nastavljam. Opet i opet. Realno svesna svakog uzleta i...
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
MALO BEZOBRAZNA PESMA
Ma šta je život bem ti život ?
Večito neke djavole slažem
A oni samo iskaču odnekud
I muke tudje postaju moje
A moje ostaju samo moje.
A onda....medj sve one brojke
Nekako hrabro probiše se reči
Kao vojnici smeli al’ veseli
Na osmeh zovu tudja slova
Da ispiše odgovor ruka moja
I šmrljavi dan dobije sjaj.
To reči sjaje
Stihovane, fine
Misao čiste vrednice male
Pa I ovakav dan
Pretvore u san.
PS
A lepo mi je Riada rekla
još kod one hortikulturne pesme
da se manem pesničarenja
a ja ne poslušah
I sad…..eto ti Ljiljka
Luda žena mesečari
I još ludja pesničari
Koji mi je moj ovo trebalo
Ma znam ja…..čekalo me I vrebalo
To čudilo što zove se stih
I ovako...
<object width="500" height="405"><param name="movie" value="http://www.youtube-nocookie.com/v/IldO5ImmfpU?fs=1&hl=en_US&rel=0&border=1"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowscriptaccess" value="always"></param><embed src="http://www.youtube-nocookie.com/v/IldO5ImmfpU?fs=1&hl=en_US&rel=0&border=1" type="application/x-shockwave-flash" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true" width="500" height="405"></embed></object>