Историја села се протеже далеко у прошлост, још од млађег каменог доба, ово подручје је било насељено. У пред-римско време насељавају га келтско племе Скордисци, затим и Римљани, који подижу утврђење на реци Дунав. То место и данас носи назив Кулуштра-од латинског Кастел или утврђење. Великом сеобом народа у 4. веку просторе панонске низије насељавају словенска племена, а за њима долазе и Авари. Почетком 9. века заједно са Словенским племенима живе и Угари, под чијом државом ће се и налазити ово подручје.
[уреди]Средњи век
Богородичин трон
Нештин се први пут се спомиње 1323. године. После Угара у 14.веку на кратко је ово подручје ушло у састав средњовековне српске државе за време сремског краља Драгутина Немањића. После овог периода поново се враћа у састав Угарске. Такође је био под влашћу илочких властелина. Најездом Османлија у 16. веку подручје Нештина се налази под њиховом влашћу. Тек повлачењем Турака, Срби се насељавају у Нештину. То је и време када се трговина и пољопривредна производња ужурбано развија. Догађај из 1750.год. ће у великој мери променити слику овог питомог сремског места. Наиме, те године икона Пресвете Богородице, која је била у власништву породице Рашковић, Божијим Промислом је почела да точи сузе. О овом чуду био је и извештен тадашњи митрополит карловачки, а што се може видети из преписке тадашњег локалног пароха са митрополитом. Чудо точења сузе на икони је био повод за изградњу новога храма у селу. Са радовима се започело 1755. године на месту старе цркве која је била од прућа тзв. плетара.
1759. године Нештин добија нову цркву, чија је изградња почела 4 године раније. Иконостас рад Теодора Димитријевића Крачуна завршен је 1773. године и спада у ремек дела барокног иконописања код Срба. По завршетку изградње храма чудотворна икона Пресвете Богородице нештинске унесена је у свечаној литији у храм где је изложена и где се чува и данас.
1792. године реформама аустријске царице Марије-Терзије и Нештин добија школу, која је у саставу православне цркве, која непрекидно ради све до данас.
1848. године после мајске скупштине, одржане у Сремским Карловцима и реакцијама на догађаје један српски војник пуцао је на мађарску бродску оклопњачу Месарош и ранио капетана брода. У одмазди Мађара спаљено је 13 кућа и оштећена православна црква.
Нештин затим улази у састав Краљевине СХС, да би у Другом светском рату био у саставу НДХ. Октобра 14.на дан Покрова Пресвете Богородице усташка чета из Илока уз помоћ појединих лојалних мештана из Нештина врши масовна убиства у селу. Том приликом на најзверскији начин убијено 144 мештана, махом били Срби, православне вере. Православни храм је тих година претрпео оштећења, а један одред усташа је и живео у цркви коју су у више наврата на најгоре могуће начине оскрнавили.
Иконостас
[уреди]Двадесети век
У послератној историји место се брже развија 14.јула 1954. године долази струја у село, пољопривреда се развија, нарочито виноградарство, а касније и садња и производња крушака и бресака. Такође је и спорт узео великог учешћа у ширењу нештинског имена не само у границама бивше државе, него по целом свету. Том је највише заслужан Орјентациони клуб Нештин оснивач др. Борислав Стевановић, чији су такмичари били многобројни светски прваци, као и прваци бивше и садашње државе.
Такође је и велика знаменитост места поменута православна црква светих врачева Козме и Дамјана из 1759. године са иконостасом радом Теодора Димитријевића Крачуна, чудотворном иконом Пресвете Богородице и великим бројем књига и предмета од 18. века па наовамо.
Тако је и сеоска слава 14.јула посвећена светим врачима Козми и Дамјану, коју славе сви житељи овог прелепог фрушкогорског места а врата су отворене за све госте зване и незване.
Нештин се поново, као много пута до сада, нашао поново на граници. Овај пут са Републиком Хрватском и до своје матичне општине Бачке Паланке, та граница се мора прећи, што је јединствен случај у Србији. Такође ђаци и који су запослени у Бачкој Паланци морају до школе и посла да прелазе границу уз обавезну контролу и задржавања на граници.
[уреди]Демографија
У насељу Нештин живи 738 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,9 година (41,0 код мушкараца и 44,7 код жена). У насељу има 346 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,60.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године.[YOUTUBE]
[уреди]Средњи век
Богородичин трон
Нештин се први пут се спомиње 1323. године. После Угара у 14.веку на кратко је ово подручје ушло у састав средњовековне српске државе за време сремског краља Драгутина Немањића. После овог периода поново се враћа у састав Угарске. Такође је био под влашћу илочких властелина. Најездом Османлија у 16. веку подручје Нештина се налази под њиховом влашћу. Тек повлачењем Турака, Срби се насељавају у Нештину. То је и време када се трговина и пољопривредна производња ужурбано развија. Догађај из 1750.год. ће у великој мери променити слику овог питомог сремског места. Наиме, те године икона Пресвете Богородице, која је била у власништву породице Рашковић, Божијим Промислом је почела да точи сузе. О овом чуду био је и извештен тадашњи митрополит карловачки, а што се може видети из преписке тадашњег локалног пароха са митрополитом. Чудо точења сузе на икони је био повод за изградњу новога храма у селу. Са радовима се започело 1755. године на месту старе цркве која је била од прућа тзв. плетара.
1759. године Нештин добија нову цркву, чија је изградња почела 4 године раније. Иконостас рад Теодора Димитријевића Крачуна завршен је 1773. године и спада у ремек дела барокног иконописања код Срба. По завршетку изградње храма чудотворна икона Пресвете Богородице нештинске унесена је у свечаној литији у храм где је изложена и где се чува и данас.
1792. године реформама аустријске царице Марије-Терзије и Нештин добија школу, која је у саставу православне цркве, која непрекидно ради све до данас.
1848. године после мајске скупштине, одржане у Сремским Карловцима и реакцијама на догађаје један српски војник пуцао је на мађарску бродску оклопњачу Месарош и ранио капетана брода. У одмазди Мађара спаљено је 13 кућа и оштећена православна црква.
Нештин затим улази у састав Краљевине СХС, да би у Другом светском рату био у саставу НДХ. Октобра 14.на дан Покрова Пресвете Богородице усташка чета из Илока уз помоћ појединих лојалних мештана из Нештина врши масовна убиства у селу. Том приликом на најзверскији начин убијено 144 мештана, махом били Срби, православне вере. Православни храм је тих година претрпео оштећења, а један одред усташа је и живео у цркви коју су у више наврата на најгоре могуће начине оскрнавили.
Иконостас
[уреди]Двадесети век
У послератној историји место се брже развија 14.јула 1954. године долази струја у село, пољопривреда се развија, нарочито виноградарство, а касније и садња и производња крушака и бресака. Такође је и спорт узео великог учешћа у ширењу нештинског имена не само у границама бивше државе, него по целом свету. Том је највише заслужан Орјентациони клуб Нештин оснивач др. Борислав Стевановић, чији су такмичари били многобројни светски прваци, као и прваци бивше и садашње државе.
Такође је и велика знаменитост места поменута православна црква светих врачева Козме и Дамјана из 1759. године са иконостасом радом Теодора Димитријевића Крачуна, чудотворном иконом Пресвете Богородице и великим бројем књига и предмета од 18. века па наовамо.
Тако је и сеоска слава 14.јула посвећена светим врачима Козми и Дамјану, коју славе сви житељи овог прелепог фрушкогорског места а врата су отворене за све госте зване и незване.
Нештин се поново, као много пута до сада, нашао поново на граници. Овај пут са Републиком Хрватском и до своје матичне општине Бачке Паланке, та граница се мора прећи, што је јединствен случај у Србији. Такође ђаци и који су запослени у Бачкој Паланци морају до школе и посла да прелазе границу уз обавезну контролу и задржавања на граници.
[уреди]Демографија
У насељу Нештин живи 738 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,9 година (41,0 код мушкараца и 44,7 код жена). У насељу има 346 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,60.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године.[YOUTUBE]