Veruj

Veruj mi ja nisam
covek od slame,
borba me moja
sve vise jaca,
ja ne mogu biti
na postolju slave,
jer teske su rane
od tvog maca

Veruj mi ja nisam
kamena stena,
da me mrve i lome
udari bola i tuge,
da mahovina se
po meni hvata,
dok sam u senci
ti sijas za druge

Veruj mi ja nisam
kosuta plaha,
da ocima plena
u lovca gleda,
da po sumi mraka
luta i spava,
da misli svoje slaze
bez ikakvog reda

Veruj mi ja nisam
covek bez srca,
i mene ume da boli
patnja i tuga tvoja,
sto ne umem cuti
tvoje uzdahe strasti,
sto ne znam kako
da budes istinski moja

Veruj mi ja nisam
ono sto zelis da budem,
samo trag
na snegu tvom,
samo sena blaga
sto sa tobom hodi,
bez maste i srece
u srcu svom