JA BIH HTEO DA SE VRATIM
-----------------------------
Ja bih hteo, da se vratim.
U Srbiju, rodu svome,
I prestanem zauvek da patim,
Al` vratit' se nemam kome.
Nemam oca, nemam majke,
Seje, brata rođenoga,
Nestale so moje bajke,
Nemam više nikog svoga. ✍️😭
Ima jedna kuća stara,
Od pruća je i od blata,
Ali u njoj nema žara,
Nema okna, nema vrata.
Ej, živote, baš si zao,
Nanosiš mi bol i jade,
Ništa lepo nis' mi dao,
Samo tugu ti mi dade.
Ej, Srbijo, mila mati,
Daj pomozi čedu svome,
Da se tebi opet vrati
I svom domu rođenome. ✍️😭
Krstan Đ. Kovjenić
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
I pored toga što drugačije religije i duhovna učenja imaju različitu terminologiju i tumačenja izmedju njih postoji i zapanjujuća sličnost i podudarnost. Fizička sfera se smatra produktom/kreacijom više duhovne sfere. Duhovna je područje "čiste svesti"/suštine i dobra. Kreacijom svest degradira jer se meša/upliće u materijalnu pojavu i razjedinjava kroz različite oblike i tela. Tako postaje komplementarna suprotnost duhovnoj. Zbog toga se u hrišćanstvu, gnosticizmu, judaizmu, islamu govori i o Satani, Luciferu, djavolu, vragu, šejtanu, Iblisu, Diablosu, demonu, demijurgu itd.
Demujurg ima dosta sličnosti sa Shivom u hinduizmu. Oba se interpretiraju i kao kreativno i destruktivno božanstvo koje stvara prirodu i fizičke sile. S obzirom...
PIJACI S' LJUBAVLJU
Ja sam nepovratno zaljubljen u pijace. Obožavam svet koji nam se pruža kada ih pohodimo, koji se otvara pred nama kao tajna pećina Aladinovog blaga... Uživam u mirisima, ukusima i zvukovima koji ih prate. Pijace imaju svoj tajni mehanizam i kodeks po kojem funkcionišu, teško razumljiv slučajnom posmatraču. Prvi stižu poljoprivrednici. Zapravo, oni su došli još prethodne večeri u automobilima sa kojih se guli farba. Dolaze iz malih mesta sa oboda grada ili odande gde reč domaćin i dalje opisuje čoveka koji vrednim radom proizvodi sve one lepe stvari koje nose miris detinjstva. Obično su to muž i žena. Spavaju u kolima... Ujutru, kako to red i nalaže, domaćin raspreda sa svojim komšijama svetsku situaciju. A žena...
Mada se duša različito tumači postoji opšta saglasnost da je neuništivi, nematerijalni entitet svesti koji opstaje posle smrti ili razdgradnje telesnog oblika. Platon je smatrao da duša sadrži duh, razum i apetit (želje). On je, kao i većina grčkih filozofa, verovao u reinkarnaciju. Govorio je da duša posle odvajanja od tela, i dalje misli i da se uvek radja u novom telu i obliku.
Pojmu duše je blizak pojam Atmana u hinduizmu. Atman je, takodje, neuništiva, inteligentna suština živog bića koja se navodi i kao Sopstvo. U oba slučaja duša je predstavljena kao svesna celovitost, odnosno jedinstvo razuma, misli i osećanja. To na prvi pogled može izgledati kao kontradiktornost pošto se duša, često, asocira sa dubinom i osećanjima. Da bi se...
U filozofiji postoje dva osnovna pravca: materijalizam i idealizam, u zavisnosti kako definišu postojanje. Materijalizam ga svodi na "ovde i sada" ili samo na fizički univerzum s mnoštvom različitih materijalno-energetskih tela/oblika i pojava. Ona su polazište i predmet proučavanja tako da se postojanje poistovetilo jedino s njima.
Medjutim, za tela i oblike je karakteristična prolaznost i razgradnja. To je navelo na zaključak da je nematerijalnost, bezobličnost, neuočljivost i odsustvo iz fizičke sfere nepostojanje. Idealizam smatra da materija nije osnova svega, već svest. Unutar idealizma postoje različiti pravci kao npr. subjektivni, transcedentalni, apsolutni itd.
Idealizmu su bliske skoro sve religije i duhovna učenja koja...
TEBI, NAMA
Noć je mirisala na proleće,
kao ona noć kad smo se dosanjali jedvačekano moje.
Sećaš se. Beograd je bio tih i mazan,
kao malo mače, kao ti.
Noć je mirisala na greh, nedostajano moje
I grešili smo, srećni zbog toga.
Svet je bio naš, jedino moje,
ležao je pokoren pod tvojim nogama.
Mogli smo sve i mogli uvek.
Vreme sam brojao uzdasima tvojim,
od Herkula jači od Apolona lepši.
Ne, nismo nestali luckasto moje,
samo smo se premestili u moj san.
Tamo večeri svake do jutra ranog,
bojimo svet u boje duge.
Zato mi nikad ne reci zbogom,
nijednu suzu ne pusti zamnom.
Dovoljno će biti da zaspeš,
na mojoj polovini srca,
onoj koju sam zauvek ostavio tebi,
i ja ću biti tu.
Isto onako kao i naš prvi dan,
Na ulicama grada gde smo se sreli...
SNOVI
"Ko si ti?"
"Niko, neko. Zašto je to uopšte bitno?"
"Nije, gde se mi ovo nalazimo?"
"Nigde, negde."
"Ovo mora da je samo san?"
"Ako ti je tako lakše da misliš, onda jeste."
"Zašto je ovako mračno i tiho? Kako sam se ja uopšte našao ovde?"
"Sam si došao ovde."
"Sad se sećam, ti si me zvao."
"Nisi morao da me poslušaš."
"Plašiš me. Koliko je sati, koji je ovo dan?"
"Ovde ne protiče vreme."
"Gde su nestali svi oni ljudi?"
"Sam si ih oterao."
"Ne želim da ostanem ovde. Kaži mi kako da odem."
"To ćeš sam morati da otkriješ."
"Čuju se galebovi."
"Na moru smo."
"Odakle ovde more."
"Ne znam, ovo je tvoj san."
"Onaj brod odlazi?"
"Vidim."
"Zaustavi ga."
"Rekoh ti, ovo je tvoj san."
"Šta sad da radim?"
"Sanjaj."
"Šta je ono na horizontu?"...
Igor Aleksic
A prepis sa videa, mozete da zahvalite diskutantu MAKIJU:
Sta je P....slavna crkva 1 deo?
Stav ekumenista je da idu u crkvu, nema veze sto je svetenik ekumenist, jeretik, kazu,ti ces da se spasavas sam za sebe a on ce da propadne.
Vidimo da je to tvoj stav i da ti to praktikujes.
To je gnusna satanska laz.
Zasto?
Zato sto crkva ima svoje ustrojstvo.
Crkvu cu ucinili apostoli tako sto su polagali ruke na kandidate.
Pa su rukopolozili, prvo djakone, pa su ih slali po svetu da propovedaju.
Kasnije su rukopolagali svestenike.
Dakle, u crkvi postoji hijerarhija.
A to je: Patrijarh, Episkopi, to jest po jedan episkop za svaku oblast. Svestenici, klir i verni narod.
To je jedna celina crkve.
Dakle, ako je episkop jeretik...
MOJE KRVAVO AKADEMSKO KRŠTENJE
EJ, SUDBINO, DŽUKELA SI, BRE !
------------------------------------------------
Kad-god se susretnemo okorela ko-munjara stara, zlo zla, ruglo od rugla i dno dna od pakla, i ja, naravski, ljupče rodoljupče i baja do kraja, tu odmah, za treptaj oka, digne se graja i bude belaja, do jaja. Biće da je to nekakvo moje nenapisano životno pravilo, jer nikada nisam dozvolio da mi razum vređa sveopšte ništavilo.
Tu svoju zlu sudbinu sam doživeo, overio i nekako, jedva-jedvice, preživeo već na prvoj godini studija klasične filologije, filozofije i slavistike, ruski jezik i književnost, na Filozofskom fakultetu u Ljubljani. Pripremali smo se za doček Dana Republike (29-i novembar). Verovatno je to bio i razlog da...
PONAVLJANJE NIJE UVEK MAJKA ZNANJA
Po tuđoj guzici korbač manje boli.Tačno. Pametan se uči na tuđim, a budala na svojim greškama.Tačno.
E, pa kad sve to znamo, zašto nam se ciklično ponavljaju iste greške? Glupost, neobrazovanost, paganski DNK, ravnodušnost ili možda sve to zajedno? Svedoci smo, po ko zna koji put, rađanja novog boga. Postulati na kojima se to dešava su isti od početka vremena -dogma o nepogrešivosti vođe, brutalna sila prema svima koji posumnjaju u to i bajka o lepšem životu kao nagradi za odano služenje.Hijerarhija je, u dlaku, nepromenjena. Stado, psi čuvari, pastiri i ON.
ON, čije se ime ne izgovara.
ON pred kojim se ničice pada.
ON koji...
ODUSTAJEM OD ODUSTAJANJA
Od malena nas uče da odustajemo.
Pametniji popušta.
Okreni i drugi obraz da te nauče da odustajanje manje boli.
Odustajemo da plačemo kad nam daju cuclu.
Odustajemo da se branimo kad nas neko klepi u školskom dvorištu. Odustajemo od drugova brzo i lako.
Ne borimo se za ljubavi, jer, Bože moj, imamo vremena i nećemo se valjda ženiti i udavati sa sedamnaest.
Odustajemo od škole, jer kome još trebaju neki naučnici? Bolje gledaj od čega se živi.
Odustajemo zbog roditelja.
Odustajemo zbog toga šta će komšiluk reći.
Odustajemo zbog dece.
Odustajemo, jer ako ne odustanemo, biće gore...
Ako jednom zavoliš sanjara,
znaj da ti neće biti lako.
On leti visinama gde nikoga nema,
i roni dubinama gde vlada večna tama.
Večiti dečak sa hiljadu ožiljaka na srcu. Uplašen od sebe, može ti pobeći u trenu.
Ako ipak jednog dana zavoliš sanjara,
znaj da ćeš postati centar njegovog života, do kraja vremena.
Nacrtaće ti osmeh na lice i onda kada bi plakala.
Život će ti obojiti bojama za koje nisi znala da postoje.
Voleće te na hiljadu i jedan način,
onako kako te niko nikada voleo nije.
Imenom tvojim pevaće sa pticama,
vetrom ti slati ljubavna pisma
Ako skupiš hrabrosti i poletiš sa njim,
znaj da si jedna od izabranih.
Magijom ljubavi ispisaćeš bajku,
i znaćeš da nisi volela uzalud.
Ако икада заволиш
ону која сања
широм отворених...
Лоренс ван дер Пост је написао преко двадесет и три књиге о свом животу одрастања у Јужној Африци и племенима Бушмена која заузимају многе делове јужне Африке око пустиње Калахари.
Једном, седећи око ватре, Бушмани су га питали да ли чује певање звезда. Испричао је како су Бушмани били искрено тужни што није могао да чује звезде јер су звезде за њих биле главни симбол у њиховим животима и свако бушманско племе је могло да чује песму.
Планирам да одем на село у планину и да слушам како звезде певају.
... ако хоће то да ураде за мене.
Svašta sam kao mlad probao,
i da vozim bez dozvole,
i da ukradem u samoposluzi,
i da vodim devojku na abortus
ali nikada nisam rušio državu !
Vidim da je moda pljuvanja po sopstvenoj državi zahvatila i one koji bi trebalo i te kako da joj budu zahvalni
pa me interesuje
Kako bre ?
Na šta mislite.
U ime slobode govora
molim da stranci (to su oni koji nas Srbe ne razumeju)
ne brišu ovu temu.
Hegel: "Sova Minerva počinje svoj let tek sa početkom sumraka."
- Potpuniji uvid u dogadjaje se postiže njihovim završetkom ili realizacijom, a ne u vreme dok se dešavaju. Drugim rečima, mnoge stvari se bolje povežu i shvate "kada se film odmotava u natrag."
------------
Niče: "Ko prezire sebe, još uvek ceni preziratelja u sebi."
- Time pokaže da još uvek ima dovoljno pameti i dostojanstva da zna da to što čini i kako se ponaša nije u redu. Za njega ima nade da se promeni za razliku od onoga koji ogrezne u nemoralu. Takvom vlastita zlodela postaju izvor zadovoljstva, samopotvrde i ponosa.
---------
Maya Angelou: "Za sva velika dostignuća je potrebno vreme."
- Jer se ne mogu postići bez potpune posvećenosti, truda i istrajnog rada.
NAPOMENA: Ovaj blog nije za politička prepiranja i svako ko ima nešto protiv studenata, nije dobrodošao da komentariše. Nije tema, već blog.
Dakle, neumoljiva borba studenata da izbavimo našu dragu zemlju iz tame u koju smo dovedeni od strane (ne)ljudi koji nemaju trunku obraza, laganim koracima (bukvalno) dosiže svoju kulminaciju. Ne mogu, a ne biti zadivljen takvom predanošču, takvom voljom i patriotizmom koji obitivaju u njihovim mladim srcima. Uzdam se da je ova borba, bar ovog puta, iskrena borba, a ne plišana revolucija koja se dogodila petog Oktobra. Činjenica da studenti odbijaju poziciju kao i opoziciju je dobar znak. Njihov pokret nije inspirisan političkom ideologijom.
Većini srba smučilo se da gledaju kako nesposobni...
Ustvari, nekoliko puta sam pokušao da otvorim takvu temu na potforumu Muzika, ali tamo su mi rekli da tema već postoji. Tako da ću ovde da posadim jedan blog o pesmama koje sam lično prepoznao kao plagijat ili reminiscenciju, nebitno je.
РЕКВИЈЕМ
Расуте успомене чекају да им се посветим.
Одлажем неизбежно до у бескрај а оне нагомилане заузимају простор.
Није то подвлачење црте већ поспремање које се у бољим споменарима ради редовно.
Писма која сам добијао,препуна срца прободених стрелама.
Разгледнице вреле од сунца и слане од мора,украдене чаше са летње терасе хотела у Дубровнику.
Пар карата са неких концерата када сам мислио да сам најважнији на свету.
Један ранац који је крио све моје тајне.
Гомила фотографија са људима чијих осмеха само могу да се сетим...имена су се затурила негде у ходницима вемена.
Кутија са великим очекивањима и надама у живот који ме зове .
Паклица Херцеговине без филтера украдена од мог оца и стални страх да не сазна за то.
Индеx и војна...
Kako bi smo govorili o kulturi jednog naroda moramo najpre reći šta kultura zapravo jeste. Kulturu jednog naroda definiše skup vrednosti, običaja, verovanja, jezika, umetnosti, tradicija i društvenih normi koje oblikuju identitet zajednice.
Počnimo od jezika našeg naroda. Nije neobično da se jezik menja kako prolaze godine, decenije i vekovi. Uticaj Turaka na ovim prostorima doveo je do stvaranja turcizama koji su i danas u upotrebi, posebno na jugu Srbije. Ono što jedan državljanin Srbije mora da zna jeste jezik kojim se služi. Kako živimo u digitalnom dobu, često smo pod uticajem stranih jezika, ponajviše engleskog. Upotreba anglicizama često je zamenila mnoge naše reči, kako u pisanoj, tako i u govoru. Umesto „iza scene” ili „iza...
Bila je to obična šetnja prirodom. Bar sam tako mislio dok nisam video kako se mali
svemirski brod tiho spušta na čistinu ispred mene. Nije bilo dramatičnih svetlosnih
efekata, ni glasnog huka motora. Samo blago sletanje, kao da to radi svaki dan.
Vrata broda su se otvorila i iz njega je izašla osoba nalik na čoveka. Bio je visok
otprilike kao ja, sa dve ruke, dve noge i glavom na pravom mestu. Ali nešto je ipak
bilo drugačije. Možda način na koji se kretao, kao da mu gravitacija nije bila sasvim
prirodna, ili način na koji je zurio u svoje uređaje, vidno zbunjen. Očigledno se izgubio.
Nisam bio iznenađen. Ja sam pisac naučne fantastike, ako neko zna da reaguje
smireno na susret s vanzemaljcem, onda sam to ja. Prišao sam mu bez...
Kao što se jin ne može odvojiti od janga isto važi i za svesno i nesvesno u svesti. Um je neophodan za realizaciju nadsvesnog duhovnog potencijala, odnosno emocinalnu dubinu duše i visinu duha/razuma.
Duhovni potencijal je bezgraničan dok je svesni nivo ograničena realizacija toga potencijala. S obzirom da se potencijal realizuje kroz aktivnost misli znanje se stalno menja, proširuje i nadogradjuje. Um u kontaktu s nadsvesnim transformiše nesvesno u svesno, postiže nove uvide i dostiže viši stepen osvešćenosti. Zbog toga se uvek uči i osvešćuje.
Najveća zabluda i opasnost na putu duhovnog razvoja je uverenje da se postiglo apsolutno razumevanje i osvešćenost. To stvara najsuptilniju vrstu ograničenosti i arogantnosti pod plaštom...
Živimo od svoje patnje, od truda i svog rada. Mnogo radimo, a malo trošimo." Tako je svoju životnu priču pre nekoliko godina pripovedala Stojа, jedna od pet sestara Zarić koje žive na roditeljskom imanju u selu Mrtvica smeštenom između Brčkog i Lopara.
Sestre Zarić iz sela Mrtvica kod Brčkog - Petra, Stoja, Goja, Anica i Živana, iako su već dobrano zagazile u osmu i devetu deceniju života, nikad se nisu udavale i ceo život posvetile su roditeljima i mukotrpnom radu u zajedničkom domaćinstvu.
Funkcionišu isto kao nekadašnje porodice u kojima se tačno znalo ko šta radi na imanju. Pa zato vredne sestre obrađuju zemlju, uzgajaju stoku i svakodnevno, od jutra do večeri, obavljaju brojne "muške" poslove.
Njihovi pokojni roditelji Jovo i...
nedelјa u 15:55
At the Serbian site of Svinjarička Čuka in the Balkans region of southeastern Europe, excavators have unearthed grain stored by early farmers and traces of an 8,000-year-old house that burned down, which was built by people of the Starčevo culture.
Питам се, зашто ја ово морам да нађем на страном сајту, написано енглеским језиком? Како то да нисам прочитао на неком домаћем?
Nikola je bio siguran da mu se Sanja dopada, ali nije bio siguran da je spreman za
iznenađenja koja dolaze s njom. Upoznali su se na fakultetu, a sada su sedeli u
autobusu na putu ka jezeru. On u šortsu i majici, ona u lepršavoj letnjoj haljini,
bosih stopala, oslonjena o sedište. Bila je devojka koja nije marila za ono što drugi
misle, i to ga je istovremeno fasciniralo i zbunjivalo.
Kada su stigli, Nikola je rekao: - Idem da se presvučem.
Sanja se nasmejala. - Ja ne moram.
On je pretpostavio da već nosi kupaći ispod haljine i klimnuo glavom, ne
razmišljajući mnogo o tome. Kada se vratio, ona je stajala na obali, upravo
spuštajući haljinu na pesak. Ostala je potpuno gola, kao da je to najprirodnija
stvar na svetu. Bez žurbe...
Nestao si.
Kako, kuda i zašto?
Niko mi ne kaže KU noć.
Niko ne kaže Hoću BRBR. Voda ču.
NeČu. Hoću, hoću. Gojub, vrana.
Niko me ne gricne kljunom za usnu. Koliko puta si me ugrizao do krvi, da je ostao trag preko celog stana.
Koliko kutija mleka sam morala da ti dam jer si bio opsednut njima. Zvao si ih Dorro.
Pokušavala sam da ti objasnim da to nije doručak. Ne, imao si neku svoju gramatiku i to je ostalo Dorro. Doručak si mi vrištao ujutro na uho. Pekla sam prženice. Nikada više neću.
Nikada više moj maleni, pernati zloćo.
Rekao si BRBR, zloćo.
Ne Kiki.
Ti si zloćko. Postoje li tablete protiv suza? I da postoje, nebih popila. Hoću da plačem dok ima suza u meni.
Kako si nestao iz zatvorene sobice.
Kiki, nećeš spavati...
Moje pitanje: Zašto su žene tako misteriozne?
Zato što su složene, emotivne, intuitivne i često komuniciraju na način koji nije uvek direktan. Njihove misli i osećanja mogu biti duboke i višeslojne, što može delovati misteriozno onima koji pokušavaju da ih shvate logikom umesto intuicijom.
Takođe, društveni faktori igraju ulogu – žene su često naučene da budu suptilnije u izražavanju, što može doprineti tom osećaju misterije. Ponekad je to i namerno – misterija stvara privlačnost!
Ili možda jednostavno, nisu misteriozne – samo ih treba pažljivo slušati. 😏
Moje pitanje: Da li su žene bolje u komunikaciji?
Zavisi kako gledaš na komunikaciju. Ako pričamo o izražavanju emocija, empatiji i čitanju neverbalnih signala, žene su generalno...
центрифуга или 24 сата у животу једне жене
"Мамаааа..можеш ли да дођеш у собу. Твој син ме мобингује"
"Јоооој, па мамааа...ишчупаће ми пола косе док се ти не смилујеш"
"Ретарду, остави ме на миру"
"Мамаааа...."
"Дебилко..."
Чежњиво је погледала шољицу тек скуване кафе и са уздахом је кренула ка дечјој соби. Њен уобичајени дан је могао да почне
"Како се то понашате? У чему је проблем?"
"Проблем је у" мамином принцу", сакрио ми је свеску из математике. Добићу јединицу данас"
"Лажееее..тамо јој је телефон од оног црног дечка. Домаћи није ни написала јер је са другарицом целу ноћ дописивала. Читао сам поруке кад је заспала. Рекла је да га воли. Договарале су се да ти каже да спава код ње а да оде са њим у провод"
"Кретену један одвратни...