Vreme je tvoje isteklo.
Kap proslosti stavio si u mrtvacki kovceg,
i dodao na nju sadasnjosti deo koji jos
samo par minuta traje.
Buducnost ne mozes, jer ona za tebe ne postoji.
Nisi se plasio osecaja koji dolazi.
Nisi brinuo sto ces gledati tamu,
i slusati zvuk padanja zemlje,
ili plac koje ptice, ili psa, macke iz naseg dvorista.
Nisi se plasio da ce to biti kraj bez nas
koje si voleo,
niti da mi necemo biti uz tebe
kada odlucis da stanes.
Sada, neko ce tu uvek svracati,
ali ne da ti ublazi samrtnu samocu.
Cvece... Voleo si cvece.
Da ga zasadimo, pa ce s godinama
koren bivati sve jaci i jaci,
mozda dovoljno jak da prodre kroz kovceg
i dotakne ti srce.
Osetio bi povezanost sa svakim bicem
koje se bude priblizilo pupoljku,
pomirisalo...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Nemir u sebi nosim i ceznju
za tobom, moja zemljo mila.
I kada me je sudbina gonila daleko,
u mom si srcu svoj temelj skrila.
I smejem se od bogatstva koje sam stekla,
ali u meni ipak slutnja zivi...
Da neki se nezvan gost
umesto mene tvojoj lepoti divi.
Ah, da mogu da te zagrlim oberucke,
pa da sa tobom pod isto sunce stanem.
Da se ne bojim, da ne krijem suze,
da ovom umornom dusom danem.
Da zivim da ucim svoju decu,
da vole tvoju zemlju,
da se ponose tobom.
Jer znam kako je ziveti OVDE,
otici NEGDE i reci "ZBOGOM".
Necu im dati da odu, tamo da pate.
Niti dopustiti da brisu suze moje.
I, tako zeleci da ti se vrate,
potrose godine svoje.
Jer, i ja sam zelela da se vratim,
kroz zitna polja, potoke duge.
I dok sam sanjala o povratku...
Neko u ruci drzi dinar,
neko kamen, zvezdu sjajnu...
Dok ti, jedinstveno dete,
u svojoj ruci drzis tajnu.
Tajna je tvoja samo tvoj san,
poveren si sam sebi da drugima cutis.
I kada ti traze da otvoris dlan,
nisi miran, duris se i ljutis.
Cvrsto tajnu drzis prstima svojim.
Imas li osecaj da zuljevi se stvaraju?
Znam da imas, ali ce ona ostati samo tvoja,
koliko god da te ispituju i s tobom razgovaraju.
Ona je tvoje malo nadahnuce,
sve tvoje misli. Zelje. I stav.
Sve sto te cini srecnim i lepim,
poljubac, dodir i zivot tvoj sav.
Rastajemo se bezbroj puta,
sudbini strasnoj postajem rob.
Srce mi nekom prazninom luta,
stanica mi postade veciti grob.
Sve nase bliskosti sa tobom nestaju..
Dve srodne duse stranci su postali.
Za nama put i prasina ostaju,
kao sto su za mnogima pre nas ostali.
Cutimo, a nesto bi rekli.
Ne placemo, jer znamo da nas pogled odaje.
Kada se rastanak nama priblizi,
uvek neko odlazi, a neko ostaje.
Cujes li? I pruga jeca.
Voz polako napusta stanicu.
Vetar podignu prasinu, prosu po nama,
napravi tesku granicu.
Sad sve je prazno, tiho i mracno.
Iznemogla sam, bas kao rob.
Pogled mi za vozom luta beskonacno...
Stanica postade moj veciti grob.
Odlazis, a znam da me volis.
Odlazis. Ja placem,
i ove teske trenutke sadasnjosti
u tuznu proslost pretacem.
Nista od ovog nisam zapisala,
ni dnevnik nista nece znati.
Jer ne zelim da onaj ko to cita,
bas kao i mi sada, pati.
Za tren si postao princ mojih bajki,
i do juce smo zajedno pevali u glas.
A sada ostaje samo zelja nasih majki
da se ponovo vide, i sastave nas.
Te tvoje male detinje oci
iz kojih suza nije potekla...
Ne shvatas, jer si jos mali,
a majka ti nista nije rekla.
Odlazis, zaboravices brzo nasu igru,
sav nas smeh i duge price.
Sigurno cemo oboje sretati decu,
sto meni na tebe, a tebi na mene lice.
Bice to bolno potsecanje
na udaljenost sto je za sve kriva.
Proklinjacu rastanak ovaj,
jer dusa mi postade hladna i...
Nekada sam poceo da pisem nejasne price. Ovo je i meni cak konfuzno, ali sta da se radi, iz ove koze se ne moze. Tako sam napisao i ovo, ne znam kako i gde
Jesenji je hladan dan, nema nicega, ostao sam sam. Reci koje govorim niko ne cuje, pa zasto bas sada kada se najvise trudim da sretnem nekog. Pogledao sam levo, pogledao desno, sve je isto. Ulice su puste, samo su one svedok da je ikada neko i prosao ovuda. Tesim se u sebi, milim ako postoji put, mora da nekuda vodi, mozda tamo ima ljudi, toplote nekog doma, hrane koje nisam okusio vec dva dana. Nastavi da hodas, govorio je mali glas u glavi. Glas razuma, glas nade, mislite o njemu kako zelite, on je sada sve sto imam. Put se pretvorio u beskrajnu krivu liniju, samo je mesec na...
Nikada nećeš saznati koliko te volim,
i zašto se bojim priznati da me je strah...
Nikada nećeš saznati
da te jos uvek čekam
svesna da sve je laz ,
nepriznajuci sebi koliko boli.
Nikada nećeš saznati za
prerezano mi srce,
za neizgovorena pitanja,
za eho u mojoj glavi,
zasto bas ja…i zasto bas ti.
Moderatori brišu tekstove na osnovu svog trenutnog raspoloženja.
Opet je jesen...
Opet je jesen pod mojim nogama,
Duge putanje večitih oaza
Prelaze moja stopala,
Vetar mi miluje pluća
I diše slobodom...
Pozdravljam jutra
I dane u očima
I magle u noćima,
Deleći radost sa tobom...
U procesu sam sredjivanja papira za rad u Abu Dabi-ju.
Molim vas javite se sa proverenim informacijama...iz licnih iskustava ili iskustava nekoga koga licno poznajete.
U pitanju je posao u administraciji. Ponudjeno mi je 3000 AED = 800 cc USD, stan ( jedna cimerka), procenat od ugovorenih poslova i troskovi poslovne vize.
Moj primarni cilj je da naucim arapski i pobegnem od ove zime :)
1. Da li je 800 USD dovoljno za zivot u Abu Dhabiju, da li je to ok placeno za adminstrativni posao?
2. Kakvu reputaciju imaju srbi kao radnici u UAE?
3. Da li poznajete nekog ko tamo zivi i radi, volela bih napraviti kontakte?
4. Kako se radi poslovna viza i gde?
Ja sam upravo pri kraju overavanja diplome, sto nije komplikovano, samo ako znate gde...
Godine su prosle,a i dalje lutam
negde na granici jave i sna.
Na pucini secanja izgubljen plutam
odgovora nemam… ko sam bese ja?
Nekada sam to zasigurno znao.
Znao ko sam,znao sve o sebi.
Ali sada ne znam,da li sam se dao
ili se na kratko pozajmio tebi?
Kad te dugo nema,pocinjes da slutis
vratila bi do sad,da je zajam samo...
Da me drzis dugo i o tome cutis
ne lici na tebe,oboje to znamo…
Vec ako me imas,nadji neko cose
nadji mesta medj’ lutkama tvojim.
Cak ni tamo meni nece biti lose
sve dok mislim,dakle i postojim!
Jedne noci ugledaces jedno prazno mesto.
Bez mene je cudan sa igrackama kutak.
A ti neces verovati,ne desava se cesto
da ozivi i odluta tvoj najdrazi lutak!
Još uvek te volim
i voleću te ...
dok postojim,
i kada umrem
voleću te...
bio u raju
bio u paklu
voleću te...
andjeo sa krilima
il' djavo rogati bio
voleću te...
Kazem zajebi sve
od svakog razmisljanja
ne ostaje nista
kazem zajebi sve
Brigu o ljudima
ostavljati ljudima
Bogovi odbijte
Gubljenje kontrole
i plac u grlo
vremena
DOBRO MI DOŠLA, JESENI!
Na moje prozore,
mrzovoljno se naslanja mrak.
Okružena ćutanjem
posmatram lišce,
koje se povija na drvetu.
Uzdah se ote;
Dobro mi došla, jeseni!
Prisećam se te večeri,
naših ustreptalih pogleda
i muzike,
koja još svira u mojim grudima...
On se igra svakoga dana
sa mojim mislima.
Pokušavam da verujem
u srećan završetak.
Osluškujem vetar,
izmedju nas - praznina!
Plašim se samoće!
Daljine, puste bile
ne mogu usne da mu dodirnem.
Zamračiće mesec,
odsjaj u mojim očima,
- što gledaju beskrajnom čežnjom .
A on čeka i ruke širi....
Kad bi mogla, učinila bih sve,
- što ljubav čini sa srećnima!
Lepa Simić
Opsednut sam
Promenom
Koja sama od sebe
Ore natrag brazde
Belih bikova
Imam svetlu put
Cizme
Stap
I decije lice
Ja sam Gregor
I dolazim izvan
Plazim se sa svih portreta
Novog sveta
u ovo srce sto se neda nikom....
Vreme brise oziljke a ti mi ostajes.....
Zelim li drugu priliku za bol????
Slucajno i tiho ulazimo u tudje
zivote,ponekad sicusni ,ponekad gromadni,svakako zivi sa svojim imenom,nadimkom
i dusom,zadrzimo se neko vreme i tek bez najave isceznemo kao tragovi u snegu
ali pecat ostavljamo.Kaligrafskim slovima ispisana imena na stranicama knjiga
nasih zivota koju svremena na vreme nasa srca iscitavaju,produzetak su nasih malih
zivota u nama samima.
Оноре де Балзак је ауторитет првог реда, енглески писац Џорџ Мор рекао је о Балзаковом генију следеће: „ Као Шекспир Енглеску, тако је Балзак Француску ставио изван опасности времена и катастрофе. Захваљујући њему, Француска неће никада бити потпуно уништена. „ Од своје седме до четрнаесте године Балзак је провео у полукалуђерском - полувојничком Вандомском колеџу, где је почео показивати вољу за читањем и писањем. Једном му је учитељ нашао на клупи уместо задатка, његов писмени састав „ Расправа о вољи „ , па га је оштро казнио. Балзак је још као ученик пророчки говорио својим сестрама: „ Видећете да ће се једног дана говорити о вашем брату Онореу као великом човеку. Видећете, видећете, кажем вам. „ Пошто је пролећа 1819. године...
Novi zakon....Protiv onih sto drugacije misle....ima samo jedan clan i on glasi
NAEBATI SE MILE MAME ONOME STO MISLI DRUGACIJE.
Ali, ne mogu oni ucutkati narod...Narod ce svoja razmisljanja
iznositi sapatom. U pocetku, taj sapat ce malo njih cuti, ali vremenom
kad se narod privikne na taj nacin komuniciranja,
kad mu zbog potrebe da cuje sagovornika, porastu usi,
kad sapat postane, kao normalan vid komuniciranja, onima sto sapucu....
tada ce se ovima, koji nisu bili deo toga procesa, koji su donosili ovaj sraman zakon,
tada ce njima sapat prerasti u vrisak.
A kad narod vrisne, tada ce i njima porasti usi.:per: :per: :per:
Dok ona spava, ja kuckam. Sinoc sam ja spavao, a ona kuckala. Ako se probudi ranije, onda ce verovatno ona kuckati. Kuckam ja, spava ona. Spavam ja, kucka ona. Ziveo 21 vek. Valjda ce nestati struje koji put. Ovo postaje ne samo globalna komunikacija, nego i licna, porodicna komunikacija. Imas nesto da kazes, otkucas na netu. Zelis nesto da procitas, nadjes na netu. Hoces romantiku, ima na netu. Zelis lepe slike, koliko zelis na netu. A stihovi, nema im ravna. Naravno, opet na netu. Ljudi, zar je u 21 veku sramota sesti licem u lice i razgovarati, reci nesto lepo, nesto svoje i potom gledati u oci sagovornika. Pruziti pravi cvet, koji mozda ne izgleda kao sa slike, ali je pravi, zivi, koji ce uvenuti pa ces od srca dati novi. Skuvati...
Jesen
Jesen je prelila zlatne boje na misli moje,
izvukla ih je iz samoće,ko zrelo voće..
Pa se vešto igra sa njima,medj’ listovima,
gde sam sakrio ime tvoje,i zelje svoje.
Evo je jesen ponovo stiže,i sve je bliže
i nagoni me da se setim,da poletim,
da srce ponovo tebe traži,ali bez laži.
Kovitla u meni žuti list,k’o duša čist.
Sa lišćem vetar i srce nosi u smedjoj kosi,
tamo kud si otišla ti,i gde umiru leptiri.
U oku zelenom radost se roji,snovi tvoji
I ostvarenje svoje traže,moje najdraže.
Jesenje zore dušu mi more,i setno zbore:
tužno je vreme,dalek je put i vetar ljut.
Razastri najlepše snove,k’o misli ove
zima evo,na pragu drema,povratka nema.
Ako dočekam jesen novu,k’o što sam ovu,
potražiću te u kaplji kiše,što vreme...
Ako pitaš...
Misliš li da je bilo lako
da te u trenu ostavim,
i da sam htela..tek tako
da sve ono naše zaboravim?
Ako me pitaš da li je bolelo,
šta da kažem,a da zvuči razumno?
Bilo je poput udara groma..i gotovo.
Jednostavno..bilo je sudjeno.
~~~~~~~~~~~~~~
Napisano noćas,u košmaru,pred sutrašnji odlazak na koncert "Parnog valjka".
Hoću još jednom da čujem,ovog puta uživo,Akijev glas dok izgovara sledeće reči:
Na usnama tvojim moja presuda,
u rukama tvojim naša sudbina.
Probrane riječi kao molitva,
lažljivo klize kapi otrova.
Mala laž,vec me ubija,
veliku,ja ne zelim čuti.
Mala laž,vec je dovoljna
veliku,molim te prešuti.
Gledam te nijemo,sve je nestvarno
Nastavljaš dalje,tako sigurno.
I toneš sve dublje u svojim...
Drage kolege,
treba u decembru da prijavim ispit za Ovlašćenog računovođu/priznati su mi ispiti 2.3 i 2.4/.Da li neko može da mi pomogne i predloži šta da prvo polažem.Što se tiče literature ako nekom ne treba kupila bih,može da se dogovorimo.Cenim svaku informaciju.
Hvala puno!