Poslednja stanica

Rastajemo se bezbroj puta,
sudbini strasnoj postajem rob.
Srce mi nekom prazninom luta,
stanica mi postade veciti grob.

Sve nase bliskosti sa tobom nestaju..
Dve srodne duse stranci su postali.
Za nama put i prasina ostaju,
kao sto su za mnogima pre nas ostali.

Cutimo, a nesto bi rekli.
Ne placemo, jer znamo da nas pogled odaje.
Kada se rastanak nama priblizi,
uvek neko odlazi, a neko ostaje.

Cujes li? I pruga jeca.
Voz polako napusta stanicu.
Vetar podignu prasinu, prosu po nama,
napravi tesku granicu.

Sad sve je prazno, tiho i mracno.
Iznemogla sam, bas kao rob.
Pogled mi za vozom luta beskonacno...
Stanica postade moj veciti grob.