Moje umorne,
tuzne oci
gledaju u noc,
iz njih polako,
tiho i neumitno
izlazi moc.
Snaga lagano
nestaje,
odlazi u
vecnost mirnu,
da potrazi neku
drugu tisinu.
Kada ne bude mene
da ti spokoj
remeti i rusi,
mozda ces
osetiti u svojoj
uzburkanoj dusi,
trenutke koje
zeleo sam da
dobijem od tebe.
Te trenutke srece,
neznosti i paznje,
sto nesebicno
delis oko sebe,
mozda ce negde,
u daljini i dubini
secanja mutnog,
dotaci i mene.
Mozda ce neka pesma,
neki stih,
neka slika lepa,
biti za mene,
za ljubav moju,
sto ti nudih
svakoga trena.
Bez strasti moje
ziveces, znam,
mirnije i lepse,
srecna u svetu svom,
nesputana neznostima
i zeljom mojom.
Hladnoca oko mene
mi srce ledi,
polako me
uzima za ruke,
i vodi u neke
daljine nepoznate,
gde cu lutati i
traziti da cujem
neki stih,
pesmu neku,
ili mozda da vidim
neku sliku lepu,
ipak, meni namenjenu.
tuzne oci
gledaju u noc,
iz njih polako,
tiho i neumitno
izlazi moc.
Snaga lagano
nestaje,
odlazi u
vecnost mirnu,
da potrazi neku
drugu tisinu.
Kada ne bude mene
da ti spokoj
remeti i rusi,
mozda ces
osetiti u svojoj
uzburkanoj dusi,
trenutke koje
zeleo sam da
dobijem od tebe.
Te trenutke srece,
neznosti i paznje,
sto nesebicno
delis oko sebe,
mozda ce negde,
u daljini i dubini
secanja mutnog,
dotaci i mene.
Mozda ce neka pesma,
neki stih,
neka slika lepa,
biti za mene,
za ljubav moju,
sto ti nudih
svakoga trena.
Bez strasti moje
ziveces, znam,
mirnije i lepse,
srecna u svetu svom,
nesputana neznostima
i zeljom mojom.
Hladnoca oko mene
mi srce ledi,
polako me
uzima za ruke,
i vodi u neke
daljine nepoznate,
gde cu lutati i
traziti da cujem
neki stih,
pesmu neku,
ili mozda da vidim
neku sliku lepu,
ipak, meni namenjenu.
