Blogovi

Ukus jagoda

Zube je prala pastom od jagoda jer uvek sam osećao ukus jagoda dok sam je ljubio i još se taj osećaj nije izgubio Ponekad s proleća kad me želja za njom iz sna prene s nestrpljenjem jedem jagode zelene sve dok mi dušu ne poplave uspomene i oči ne pocrvene ovo sam napisao inspirisan pesmom naše virtuelne prijateljice Tijare
Ako odlazis

Ako odlazis

Dodje mi, znas, pa te pozelim bas k'o nekada kad mnogo smo se voleli. Us'o si tek, jos si stresao sneg, i moje su te ruke dugo grejale. Al' daleko si, do vraga, i pada mrak i sve su tanje linije sto vezu nas. Ako odlazis ,sto ne prolazis, sto mi nepozvan stalno dolazis? ako odlazis-idi, ljubavi, sto me ne pustas da zaboravim? Dodje mi, znas, da te osetim bas, da upijem tvoj miris sitnim borama. Zadrhtim sva kad se rasipa dan i mislim kako sam te nekad volela. Al' otisli smo bestraga i nema nas, i sve lagano prelazi u secanja... ALEKSANDRA KOVAC

Kako vaspitavati decu, rijatiti sou emisije na svakoj televiziji

Svakog dana na svim postojecim televizijama se emituje neki rijaliti sou program: farma, dvor uskoro, survivor, zvezde granda, operacija trijumf, veliki brat itd.... Umesto kulture i sporta, edukovanju nacije, vlasnicima televizije je osnovni motiv zarada novca. Multimilioneri su svi, i opet im je malo. Kako se resiti problema rijaliti drzave? Steta je sto mala deca stasavaju uz ove emisije umesto uz Duska Dugouska, Toma i Dzerija i slicnih crtanih filmova uz koje smo mi odrastali. Razmisljam se, kada mi dete bude malo stasalo i postalo svesno ljudi oko sebe, televizije, inetrneta, da li ce biti normalno ako detetu zabranim internet i fejsbuk, Pink i farmu, ako je to postao standard odrastanja danasnje dece?! Ko je u pravu, velika...

Zaboravljena muzika

Za tebe ostane poneka struna inje i prašina Među istrajalim stanicama i otrcanim ženama nađem notu beznadežno izgubljenu... još uvek brojim korake pred vratima ali neke stvari ne menjaju se za neke ljude nema povratka Petar Beatovic "Boja mog zivota"

da to sam ja

Ovih dana su mi svakakve misli vukle kroz glavu Od toga kako i dali je moguce da postoji SMRT- onakva kakva se nama cini da li je logicno da se mi uz nekog rodimo,zivimo,pokupimo njegove manire i rezone,,,i taj neko tek tako-paf nestane.. ne vidimo ga nikada vise i ne osetimo- da li je moguce ako je to moguce da su moji ,,ljudi koji su me odgajili i sa kojima sam porasla --odjednom nestali kako to da ja osecam jos uvek ljubav prema njima? kako mozes voleti nesto sto ne postoji? tak tako, obuzme me ljubav,,prema mojoj nani- prema ocu i ocuhu... mada ja i ne razmisljam puno o njima, ali zato kada ih se pozelim ,,,moram se svaki put boriti sa cinjenicom da ih nema ne-ne postoji mesto gde mozes otici i videti ih ne ne,nisu nigde-oni ne...

ona i on -2 prica

Hladno je vejavica celog dana ONA je pustila zivotinje u kucu- jer ona ne moze da gleda da se zivotinje muce Te zivotinje su ,,ostavile svoje mirise-recicemo to tako On je dosao sa posla ,osetio to i poceo da se ponasa nadrkano ,,, Onda je dosao njegov reodjeni brat koji je doneo punjac za akumulator ----imaju auto koji je ne registrovan ,nije se palio jer ON nece da ga vozi ne registrovanog -pa cak ni kada je bila povredjena ,trebao je odvesti do doma zdravlja koji je dve ulice od njih udaljen,,, nije hteo- ne registovano je...uhvatice ga policija ,, ON je izjavio jednom da je za njega nov auto jer on ne zna nista oko auta--da sipa antifriz ulje,,itd,, Dakle njegov brat je dosao doneo punjac ONa je zamolila njegovog brata da izvadi iz...

nastavak..ona i on...

Onda je nesto bilo i receno i onda je on poceo da lupa po kuci ,,onda je rekao da imam makar 50 e da odem , ONA-hoces ? evo dacu ti 50 e da odes ,, ON -- Ocu 300 e,eto,jeebem ti moj zivot ,ludak otac ludak ti i ne mogu da se iscupam,, Jedna budala tamo dobila 100 kvadrata .druga budala ovde dobila 100 kvadrata ,,kada cemo mi normalni da dobijemo nesto .. ONA je u trenutku pocela da place-on nije to video jer je sisao dole u prizemlje Nije mogla da veruje u koji polozaj je dovela sebe... on je kod nje njenim insistiranjem poceo da zivi' posto ima skroz ludog oca-,,ona je zelela da mu nadoknadi sve ono sto nije mogao da oseti od rodjenja da mu niko ne prebacuje nista da ga niko ne vredja ceo dan i svaki dan ...da moze da zavrsi fax...

Snovi

O, snovi moji! Samo još vama mogu da priznam, šta je to moje srce ludo i ove noći usnilo duge. I gde me je sve vodilo i kroz kakve je bajke kročilo. Čije je sve ruke dotaklo i čije usne ljubilo. O srce ludo, o beskrajne lutnje kroz hodnike čudne. Čudne pesme, čudna lica... Tuga i smeh i suze i kiše... Sve smešano i sve jedno, u stotinu boja i hiljade zvukova i bezbroj znakova... Svuda naokolo... O srce ludo, o snovi nenadani, o beskraji neslućeni... Ne znam da li da se bojim ili da vam hitam? I svaki put, osećaj je isti - da li da se otmem ili da ostanem, u tom svetu drugom? U svetu od mašte satkanom, od mirisa sazdanom, od dodira zapletenom, od slobode vinutom do visina, do daljina... O srce ludo, o snovi moji, čekajte me, grlite...

Nas dvoje

Mi smo oboje nalik na jedan osmeh davni, i tako čudno slični ponekoj suzi jasnoj. Možda je sreća samo što smo k'o nebo ravni sišli sa istog voza na jednoj stanici kasnoj, i pronašli u sebi da zajedno umemo da dočekamo drumom i cvetanje i vetar, pa da idemo bosi ... da idemo ... idemo ... bez straha da l' postoji sledeći kilometar.

Kako lepih priča ima

"Palacinke U subotnje jutro šestogodišnji Filip odlučio je ispeći palačinke za svoje roditelje. Pronašao je u kuhinji najveću posudu za miješanje i kuhaču, popeo se na stolac i otvorio ormarić te izvadio posudu s brašnom i malo prosuo po podu. Svojim je ručicama pokušao staviti brašno u posudu za miješanje, dodavao je mlijeko, malo šećera, ostavljajući brašnasti trag za sobom koji je već sada imao i otiske šapa kućnog mačka. Filip je bio sav posut brašnom i postajao sve uzrujaniji. Želio je da ovo bude nešto dobro za mamu i tatu, ali postajalo je sve gore. Nije znao što napraviti nakon toga, sve to staviti u pećnicu ili na štednjak (i nije znao kako upaliti štednjak!). Vidjevši vlastitog mačka kako liže smjesu iz posude, pokušavajući...

ИСПОВЕСТ БИВШЕГ АДВЕНТИСТЕ

Ништа од наведеног нећете званично чути, али је у пракси то што је наведено најчешћи случај - част изузецима Адвентисти сматрају да је баш њима поверена најтачнија и највећа истина о Богу, па у складу с тим они и наступају. То што су од скора за њих не представља никакав хендикеп, пошто сматрају да је Јелена Вајт баш та изабраница и пророк преко кога је Бог објавио своје последње истине и упутства за човечанство. У складу са овим ставом они не признају више ниједног "пророка" после ње. На основу њених списа је конструисана целокупна "теологија" која се углавном врти око светковања суботе као главне споредне ствари (ако је то уопште за њих споредна ствар), поред веровања у оправдање Христовом жртвом на крсту. Поред тога, они себе...
o č i,

o č i,

Ociju tvojih da nije Ociju tvojih da nije Ociju tvojih da nije Ne bi bilo neba U slepom nasem stanu Smeha tvoga da nije Zidovi ne bi nikad Iz ociju nestajali Slavuja tvojih da nije Vrbe ne bi nikad Nezne preko praga presle Ruku tvojih da nije Sunce ne bi nikad U snu nasem prenocilo Vasko Popa (1922-1991) Oči Beskonačne tvoje oči, mlada ženo, Dve duge večeri u pustinji mora; Dve sumorne bajke što uznemireno Imaju šum slutnje u granama bora, Dve mirne galije s crnim zastavama; Dve žene u crnom, na molitvi, neme; Dve ponoćne reke kroz kraje od kama; Dva glasnika bola koji kroz noć streme. Oči moje žene, mračni trijumf ploti, Koje večnom tugom opijene behu, Svoj su prostor...

Lovac na jelene

Verovatno su neki pomislili da se radi o filmu istog naziva, a nije o tome reč. Pronašao sam priču iz indijske mitologije, a koja se sasvim lepo može primeniti u svakom vremenu, pa i našem. ----------------- Vrhovni bog Brama je jednom, prerušen u putnika, išao zemljom gledajući šta ljudi rade. Na jednom proplanku ugledao je čovjeka kako vježba gađanje strijelom u metu. Taj čovjek je to uporno radio čitav dan, i Brama mu najzad priđe i upita ga: "Reci mi, dobri čovječe, zašto tako uporno vježbaš?" Ovaj mu odgovori da je on najbolji lovac na jelene na svijetu i da ima samo jedan cilj u životu - da ga niko u tome ne pretekne. "Otkud znaš da si najbolji?", upita Brama. "Nema sumnje u to", odgovori čovjek, "ja sam jedini na svijetu...

Trazim zenu

Lep, bogat, zgodan i ozbiljan... trzim zenu za "provod" a i po mogucnosti za brak. imace sa mnom lep zivot. ako me zelis i hoces da mi cujes glas za pocetak i za svaki dogovor - br.te. 013\655-164 zene, ocekujem vas...

Одлазак

Нећу ти рећи ни реч, нећу те ни погледати, окренућу се и отићи, јер све што изговорим може те само више повредити, све што видиш у мом оку може те само више збунити, знам, одлазак ће болети, али ни близу као речи које могу изговорити, и још много мање него оне за које ћеш веровати да сам их прећутао Не мрзи ме, а ја ћу се трудити да те не волим, више

Zagrli me jako

Zagrli me jako, tako da izmedju jave i sna, jos jednom me probudis. Zagrli me jako, tako da izmedju vrha i dna, uvek budes tu kad dusa je umorna. Zagrli me jako, tako da kad mi tisina oci zatvori, kad mi dusu zagrizu hladne noci, zagrli me jako,zagrli… kao da ces mi opet doci. :aha::aha:

Poslednje pismo meni

Ovo je pismo upuceno meni....samo dva meseca posle jednog gubitka..izgubila sam i njega, ali mislim da je on zeleo da ode za svojim sinom....ne znam, samo znam da je on tada ziveo umesto mene...svojom podrskom,recima ljubavlju....a onda sam ostala sama sa dve kceri...i bez njega...opet..tudjom krivicom... Putovala si putevima snova, jurila vetrove svojih zelja..jureci za onim cega nema i za onim sto ne mozes stici poklekla si...neizvjesnost te boli mila,daljina te slama al ne zaboravi da je tisina grotlo samog pakla..bogata je tvoja dusa i srce.. ne lomi se jer se i ja lomim zajedno stobom...podarila si svima osmjeh u onim tmurnim danima,cak si i moje srce obdarila necim novim..pozdrav tebi i tvom jutru ..reci su nekad teske...

Secanja

I bas sad se secam kako jagode sa slagom jedemo iz iste cinije, vidim ga kako spava i hrce toliko da ga svi stanari u zgradi cuju…a ja sedim kraj njega, gledam ga… ljubim pogledom i slusam.. Kad mi prica o poslu, a ja gledam u njegove usne i ne razmisljam o tome…. Vidim ga..kako se decacki buni zbog dugog hodanja ulicama grada… kako ispija Fantu…sav umrljan od istopljene cokolade koju je upravo pojeo…sa osmehom decaka na licu… da….. Kada jede i ono sto ne voli i nikada nije jeo niti bi …a ja mu bas to spremila… Kada mi velikodusno da svoj dzemper u sred noci da mi ne bude hladno..a on se smrzava…To je onaj dzemper za dvoje kako ga ja zovem… Kada mi kaze: Gde god posla neka Te moj duh prati, i cuva To je on…
Пред вама је увек само – живот у коме су само изненађења извесна

Пред вама је увек само – живот у коме су само изненађења извесна

Волите ли некога ко воли вас? Обасипате ли га својом љубав и пажњом? Изгледа ли вам та радост као неочекивани Божји дар? Осећате ли се поново као дете које не поставља услове да би неког волело, већ само воли, чисто, искрено и безусловно? Можете ли замислити свој живот без њега? Чак и ако не можете, а знате да морате, поновићете, по ко зна који пут оно што јаки понављају након губитка драгих бића: „И то је за људе. Све је то живот. Морамо даље.“ Па ипак, када се деси (и први сусрет, и љубав, и растанак), то увек изгледа другачије него што сте замишљали, ма колико се претходно припремали и ма шта већ имали иза себе. Пред вама је увек само – живот у коме су само изненађења извесна, као и смрт. Зато ће вас ова прича...

Ima nešto

Pticama nebo daje krila leptirima poljsko cveće a mene nosi jača sila mene pokreće baš to što me nećeš Milan Višnjić p.s. Nije prvi put da mi se neke reči neki stihovi vrzmaju po glavi i teraju me da ih zapišem a da nisam siguran da ih već negde nisam čuo ili pročitao...da nisu moji...možda i ovi sad nisu moji...ne mogu se zakleti u njih..sve što mogu da kažem je da me ovaj osećaj često prati...i da su stihovi bilo kog pesnika njegovi samo dok ih ne zapiše i nikada više..... TEBI Samo čega nisam mogao da se setim samo to nisam stigao da ti posvetim Posvetio sam ti sve što je u glavu moglo da mi udje stihove možda ali ne i srce tudje I pre nego odem podseti me ako se ne setim da ti i kraj svoj s ljubavlju posvetim iz...

Ukor Lepotici

Ukor Lepotici Znash da me je igra tvoja dovela, o kožo vrela kojo vrat ne bih nikad ujeo Babe imaju o nama takvim svoja prela a ja jadan pod prozorom sada tu sam seo. Vatra tvoja ti kosu sece i boji za voljenim a moj mac kuju po nacrtu najbolji u svetu Na tebi kada sam moj jauk sve zaslepi a ti prelepa jako si mi ukusna u cvetu. Nisam lavina vec tajna jedna tvoja samo u tami a to da li pripadam ti? To vec znaju i vrapci sami.

ДАЈ МУ ВЛАСТ У ШАКЕ ДА ВИДИШ КАКАВ ЈЕ ДРКАЏИЈА!

Код нас се могу борити за власт, само они који су већ на власти.... Такве су законе направили....Све по својој мери и губеру... Значи, ако је нека дилеја, неприродном коалицијом дошла у позицију да кроји законе, та иста дилеја их кроји тако, да нико други не може да их помери са те позиције ни демократским ни недемократским путем. Па још судство кад баце под своју шапу....ИМА ДА ВЛАДАЈУ 100 ГОДИНА... А ако наука узнапредује....живеће и владати много дуже... Довели су нас разним средствима информисања у позицију, да мислимо исто као они....Да би нам брже оплодили мисли, туцају нас директ у мозак....како се не би губило на времену.... Знате оно...оплодња ...па бременитост....рађање.....и остала с.рања.... А то, што лекова можда неће...

PUTOKAZ

Znaš li koliko je malo potrebno…ući, prići, leći pored nje…osjetiti miris njenog tijela, proći rukom kroz njenu kosu. Osjetiti ono nešto što se riječima ne može opisati. Znaš li koliko je malo potrebno? Ne znaš! Jer u životu Juriš kao na utrci, Žuriš kao da će život bez tebe pobjeći, Bježiš kao da se bojiš odgovornosti, Tražiš, a već si našao i Želiš kao da već sve drugo nemaš. Ma stani dragi čovječe dok je ona još ovdje, jer povratka u prošlost nema! Zid je sada iza tebe, a pred tobom otvara se zemlja koja će te progutati i odvesti u budućnost. Od toga spasa nema, vjeruj mi. Budućnost nije uvijek u svijetlim bojama. Znaš, ima umjetnika koji barataju samo sivo-crnim tonovima. Zato učini nešto. Daj sve što imaš…sav svoj imetak daj...

Dobre Vesti Bude Nadu

Kači li ti se semenka limuna uz zveket leda pića biće toga viski i koka kola za novaka na laptopu gledamo se kao prvi put duboka moja iz ljubića buljimo se na krevetima odvojenim, a minuti sića. Nećemo se noćas skinuti niti od stvarnosti odbijati nesememo uz fen mašinerije miševi te svoje uvijati To što imaš svako lako zavoli i misli da će mu prijati ali nesememo uz žicu naše reči tudjem samo zasijati. Bud@
VREME U NEVREME

VREME U NEVREME

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) VREME U NEVREME Razmišljam nešto...ma nije to ni razmišljanje onako studiozno kako treba da bude iz prostog razloga jer za to nemam vremena, a iskrena da budem za to je potrebno da čovek bude miran ... ja nikako nisam mirna osoba hahaha....Nedostatak vremena je postalo moje stalno i normalno stanje te se mozak nekako sam preorijentiše na neke druge, kraće, vidove razmišljanja umesto tih dugih. Pisanje mi samo pomaže da vidim sebe i druge i drugo oko sebe. E, ti kraći razmišljajući putevi, mu dodju kao neke blic misli...prosto samo misao koja proleti kroz glavu inicirana nečim. Pre toga imam samo osećaj.....onako, nekonkretan.....samo osećam i to rečima opisati ne mogu...
Krvavi Tango...

Krvavi Tango...

Dok bosim nogama gazimo sneg Krvavi tragovi ostaju za nama U mislima crtam zamisljene linije Crvenim prstima kroz maglu Nekad uzaludno tragam za recima Suvise bolan odjek odbija se o zidove duse Zato cutim,muzika me prati svim putevima iz bezsmisla Zadnji ples sacuvaj za mene,neka krv potece belim parkovima Nase stope su blizu a tako daleke Tela su pripijena osecajem pripadnosti Razdvojena, do bola udaljena..... Neka ovaj,zadnji ples prate bele pahulje Neka muzika ne staje,bar dok krv ne istece Neka strastni tango ubza proces oslobadjanja fizickog tereta Neka se duse spoje,tamo negde.....Negde ...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top