Ovih dana su mi svakakve misli vukle kroz glavu
Od toga kako i dali je moguce da postoji SMRT- onakva kakva se nama cini
da li je logicno da se mi uz nekog rodimo,zivimo,pokupimo njegove manire i rezone,,,i taj neko tek tako-paf
nestane..
ne vidimo ga nikada vise i ne osetimo- da li je moguce
ako je to moguce da su moji ,,ljudi koji su me odgajili i sa kojima sam porasla --odjednom nestali
kako to da ja osecam jos uvek ljubav prema njima?
kako mozes voleti nesto sto ne postoji?
tak tako, obuzme me ljubav,,prema mojoj nani-
prema ocu i ocuhu...
mada ja i ne razmisljam puno o njima,
ali zato kada ih se pozelim ,,,moram se svaki put boriti sa cinjenicom da ih nema
ne-ne postoji mesto gde mozes otici i videti ih
ne
ne,nisu nigde-oni ne postoje..
ali kako je to moguce kada ja sada postojim zahvaljujuci njima?
,,,,,
onda mi nedostaje moj sestric i sestra pa i majka ,,
oni su svi zajedno u dalekoj nam zemlji
i nadaju se da cu i ja otici tamo
.Nekada -pre njihovog odlaska tamo smo ziveli u ovoj kuci svi zajedno
ja i moj decko-neka mu ime bude Drkos
moja sestra udovica i njen decko
i njeni sin ,moj sestric
i bilo je tesno ali je nekako bilo lepo
Moja sestra jeste teska osoba-ucili su je da ne pristaje da prizna krivice nikakve na sebe
svi su nesto drugi krivi
i sestric moj ,kog obozavam ,,ali i on kupi neke njene histericne fazone
Ma bilo je tu puno nepravdi
ali bilo je lepo
oni trenuci kada pijemo svi zajedno kafu
ili cekamo novu godinu
a moj sestric kaze
VI STE SVI MOJA PORODICA
ima nesto u tim okupljanjima porodicnim,,ma koliko covek bio nastran i tezio ka samoci
ali niko nije imun na PORODICU
tAKO
OVe nove godine
sam sa drkosom
tj ovr nove godine sam sama
moje mogu da vidim preko skajpa,,,i ne znam da li me ta cinjenica rastuzuje ili veseli
Imam sve sto sam zelela i za cim sam tezila ,,od 18 godine
Ustvari ,time nas uci i namece nam takav sablon civilizacija- tj drustvo u kom zivimo,,
Svaka devojcica od kada postane svesna svoje polnosti tezi
da zivi sa covekom koga voli -i on nju voli
i da zive sami
i tu i tamo para da imaju
i dete da dobiju
Ja imam ove godine sve to-sem deteta-
i nekako mi se cini da nisam to ja...
DA,TO SAM JA,,MALO SAM SE PROMENILA....kao sto riblja corba ima pesmu
Umorih se od kucanja,,a nisam ni pocela da pisem,,
Nema veze ,sutra je novi dan-pa jos i neradni
Od toga kako i dali je moguce da postoji SMRT- onakva kakva se nama cini
da li je logicno da se mi uz nekog rodimo,zivimo,pokupimo njegove manire i rezone,,,i taj neko tek tako-paf
nestane..
ne vidimo ga nikada vise i ne osetimo- da li je moguce
ako je to moguce da su moji ,,ljudi koji su me odgajili i sa kojima sam porasla --odjednom nestali
kako to da ja osecam jos uvek ljubav prema njima?
kako mozes voleti nesto sto ne postoji?
tak tako, obuzme me ljubav,,prema mojoj nani-
prema ocu i ocuhu...
mada ja i ne razmisljam puno o njima,
ali zato kada ih se pozelim ,,,moram se svaki put boriti sa cinjenicom da ih nema
ne-ne postoji mesto gde mozes otici i videti ih
ne
ne,nisu nigde-oni ne postoje..
ali kako je to moguce kada ja sada postojim zahvaljujuci njima?
,,,,,
onda mi nedostaje moj sestric i sestra pa i majka ,,
oni su svi zajedno u dalekoj nam zemlji
i nadaju se da cu i ja otici tamo
.Nekada -pre njihovog odlaska tamo smo ziveli u ovoj kuci svi zajedno
ja i moj decko-neka mu ime bude Drkos
moja sestra udovica i njen decko
i njeni sin ,moj sestric
i bilo je tesno ali je nekako bilo lepo
Moja sestra jeste teska osoba-ucili su je da ne pristaje da prizna krivice nikakve na sebe
svi su nesto drugi krivi
i sestric moj ,kog obozavam ,,ali i on kupi neke njene histericne fazone
Ma bilo je tu puno nepravdi
ali bilo je lepo
oni trenuci kada pijemo svi zajedno kafu
ili cekamo novu godinu
a moj sestric kaze
VI STE SVI MOJA PORODICA
ima nesto u tim okupljanjima porodicnim,,ma koliko covek bio nastran i tezio ka samoci
ali niko nije imun na PORODICU
tAKO
OVe nove godine
sam sa drkosom
tj ovr nove godine sam sama
moje mogu da vidim preko skajpa,,,i ne znam da li me ta cinjenica rastuzuje ili veseli
Imam sve sto sam zelela i za cim sam tezila ,,od 18 godine
Ustvari ,time nas uci i namece nam takav sablon civilizacija- tj drustvo u kom zivimo,,
Svaka devojcica od kada postane svesna svoje polnosti tezi
da zivi sa covekom koga voli -i on nju voli
i da zive sami
i tu i tamo para da imaju
i dete da dobiju
Ja imam ove godine sve to-sem deteta-
i nekako mi se cini da nisam to ja...
DA,TO SAM JA,,MALO SAM SE PROMENILA....kao sto riblja corba ima pesmu
Umorih se od kucanja,,a nisam ni pocela da pisem,,
Nema veze ,sutra je novi dan-pa jos i neradni
