Nekad sam sve svoje pesme i priče čuvao u jednom rokovniku. Kasnije, kad se pojavio kompjuter, počeo sam to da skladištim na hard-disku. Sad je to razbacano i po netu, jer nikad se ne zna kakav virus može da se zapati. Naravno, ima toga i na papiru...
No, nije to ono o čemu želim da pišem. Radi se o sledećem. Pre nekoliko godina neke svoje priče sam odštampao na nekoliko stranica. Ona je trebala da otputuje kući, pa eto joj štiva da se edukuje i da joj brže prodje vreme. Papir je bio kopirajući, to jest odmah sam dobio i svoju kopiju koju sam čuvao. Priče su mi bile na onim malim, plastičnim disketama, a diskete kao diskete, da ne kažem plastika kao plastika... Očas posla strada. Tako sam to pogubio pre nego što sam uspeo da ih opet vratim na hard-disk. Ako izgleda čudno ovo šetanje sa disketa na hard-disk i obrnuto, podsećam da je nekad prostor u kompjuteru za skladištenje bio jedva desetak megabajta, pa je moralo da se štedi na svakakve načine.
I tako, kada sam, konačno, našao prostora u kompjuteru i vremena da te priče prebacim, nisam mogao da nadjem svoj papir! Znam gde bi trebalo da bude, ali nije! Tražim ga par meseci, ali nikako da ga nadjem. Zvao bih nju da vidim da li ona to čuva, ali je problem to stakleno zvono ili zlatni kavez u kome živi. I, tako, okolo naokolo, sve nešto možda bude, a ne mora da znači...
Ako ona, možda, ovo pročita, neka mi javi da znam šta je bilo sa tim pričama... A možda i ja nadjem svoj primerak!
No, nije to ono o čemu želim da pišem. Radi se o sledećem. Pre nekoliko godina neke svoje priče sam odštampao na nekoliko stranica. Ona je trebala da otputuje kući, pa eto joj štiva da se edukuje i da joj brže prodje vreme. Papir je bio kopirajući, to jest odmah sam dobio i svoju kopiju koju sam čuvao. Priče su mi bile na onim malim, plastičnim disketama, a diskete kao diskete, da ne kažem plastika kao plastika... Očas posla strada. Tako sam to pogubio pre nego što sam uspeo da ih opet vratim na hard-disk. Ako izgleda čudno ovo šetanje sa disketa na hard-disk i obrnuto, podsećam da je nekad prostor u kompjuteru za skladištenje bio jedva desetak megabajta, pa je moralo da se štedi na svakakve načine.
I tako, kada sam, konačno, našao prostora u kompjuteru i vremena da te priče prebacim, nisam mogao da nadjem svoj papir! Znam gde bi trebalo da bude, ali nije! Tražim ga par meseci, ali nikako da ga nadjem. Zvao bih nju da vidim da li ona to čuva, ali je problem to stakleno zvono ili zlatni kavez u kome živi. I, tako, okolo naokolo, sve nešto možda bude, a ne mora da znači...
Ako ona, možda, ovo pročita, neka mi javi da znam šta je bilo sa tim pričama... A možda i ja nadjem svoj primerak!
