Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Trazim...
trazim nemoguce...
Ali ti mi bas svaku zelju ispunis,
svaku molitvu uslisis...
Svaki stih mi posvetis,
svaki uzdah osetis...
Svaku uspomenu sacuvas
i nikad me ne razocaras.
Osetis plac i u snu,
pa se budis da me utesis,
pratis i kada idem putem pogresnim,
i opet se u tebi pronalazim.
Svaki problem mi resis
i kada klonem,bez nade,
znas da mi je jedini lek
tvoj prekrasni topli osmeh... ..
''ne postoje moralni fenomeni,nego samo moralna interpretacija ovih fenomena. Sama ova interpretacija poreklom je izvan moralne oblasti.
Jedno glediste: u svima odredjivanjima vrednosti postoji odredjen smer: odrzanje porodice, zajednice, rase, drzave, crkve, vere, ili jedne kulture. — Zahvaljujuci cinjenici sto ljudi zaboravljaju da svaka ocena vrednosti ima izvestan smer,jedno isto lice moze ziveti u raju kontradiktornih ocena, pa prema tome i u raju kontradiktornih impulsa.TO JE IZRAZ BOLESTI U COVEKU NASUPROT ZDRAVLJU KOD ZIVOTINJA,gde svi instinkti odgovaraju izvesnom,odredjenom smeru.
Ovaj stvor pun protivrecnosti ima u svom bicu, medjutim,jedan velicanstven metod saznanja: on oseca za i protiv razloge, on se uzvisava do...
Извињавам се свима што морам да тему третирам на скоро дечји начин тако што ћу овде стављати слике и цртеже аутобуса али корелативност субјекта и објекта јесте нешто најпростије могуће. Психички напор за разумевање тога мањи је него схватити да је 2+2=4. Али феномен постоји и одавно је примећен, да људи то не могу лако разумети када им се каже. Зашто је то тако, не знам, али чињеница је да је тако, и баш ме занима да ли је ико ко је читао ову тему разумео да је постојање објекта по себи апсурд, противуречност над противуречностима.
Ипак занима ме и шта ће тужни Патак следеће речи: :)
Када видиш "аутобус" видиш овако нешто:
Ово је опажај - слика испред тебе.
Сада обрати пажњу! То што видиш је:
СЛИКА -ИСПРЕД - СУБЈЕКТА.
Сада...
Mislila sam da me nikada neces pronaci,
da mojoj dusi napacenoj nema leka...
Mislila sam da moje gresno telo nikada nece iskrenu zelju,
da nikada nece dobiti ljubav...
Hvala nebu koje te je poslalo da me
usrecis i pokazes pravo znacenje reci koju svi koriste tako bahato...
Dobro je jedno ,
ugodno je drugo.
Ugodno nije vazda dobro.
Dobro je mudrom vazda ugodno .
Ugodno jednom ,
drugom neugodno .
Dobro što je
za mudre ugodno svima
nema početka
nema kraja
niodkud je
nizakud je ;
ko ovo spozna:
zna šta je
i zašto je
ugodno
dobro
za sve i svakog !
Jos uvek se osecam kao dete,
trazim tvoj pogled
da me razveseli,da me ulepsa,
da budem tvoj andjeo sa neba
koji ti dodje ponekad kada ti treba
Kad god me pozoves,uvek sam tu,
trazeci tvoj pogled na javi ili u snu...
Огледала имају тај мистичан карактер јер призивају свести архетип преображаја или подсећају заспалог човека на његову заспалост, заробљеност у материју и материјализам, насупрот правом и суштинском свету који је заборавио.
Ради се о подели на појаву и ствар по себи. Пре него што нам је филозофија омогућила да до те поделе дођемо снагом људског ума, она се наметала као несвесна слутња да појавни свет око нас није стваран. Да је он само одраз нечега сасвим другачијег а што је прави реалан свет на који смо заборавили. Из те слутње проистекли су сви ти митови, сујеверја и приче о огледалима. Једна од најпознатијих је ова:
Нарцис није симбол само оних малобројних поремећаја либида који се могу свести под нарцисоидни синдром...
....
Kažete da je strast nešto što se da kontrolisati.
Kažete da vam ne umem ubrzati otkucaje srca i da vam ne mogu naterati životnu crvenu tečnost da brže poteče vašim venama?
Kažete to,naočigled mirno..ali,to je obmana i vi to znate.
Koga vi to mislite da prevarite,godpodine moj?!
Ja veoma dobro znam da u vama caruju tigrovi zaspali u krvi,toliko snažni da se ponekad uplašim od siline njihove rike...
Odavno već znam da su retki oni koji mogu da vode ljubav na način na koji vi to činite,a da mogu olujnu strast da stave pod kontrolu.
Strast je označena onom vrstom pojava koje ne se ne daju prevesti u reči.
Autentičan doživljaj tog najjačeg osećanja ljudske vrste nije merljiv postojećom verbalnom terminologijom.
Njena snaga vam se...
Pre svega, dobrodošli na ovaj blog i želim što više sunčanih dana svima onima koji se bave Solarnom Yogom kao i onima koji žele da počnu!
Kako sam počeo da se bavim Sungazingom iliti Solarnom Yogom?
I ranije sam čuo nešto malo o tome, uglavnom na poslednjim stranama knjiga od Esotherie, gde se nalaze kratki opisi ostalih knjiga. A i jedan moj prijatelj preko neta s kojim se dopisujem je ovog leta to vrlo kratko praktikovao. U ponedeljak 15.11.2010. sam bio na predavanju magazina „Zdrav život“ (sada se zove „Živeti zdravije“) koje se održalo u našem smederevskom Centru za kulturu. U foajeu dvorane su bile izložene mnoge knjige medju kojima i „Solarna joga“. Knjigom sam se odmah oduševio i odlučio da isprobam!
Dva dana nakon toga sam...
bitno je onako znati pricati
pricati kroz pesmu
to mogu samo ljudi
ne oni sto lice na ljude
nego oni sto razumeju
imaju dusu
a imaju snagu da svojim glasom
operu i druge duse
imaju onako nesto
sto smiruje
opusta
daje mir dusi
znati pesmom docarati
znati pesmom izazvati
izazvati da se na dusi
oseti tezina zivota
da pesma prica dusi
bitno je
jer ponekad kad
samo nas pesma spasava
pronaci mir
trenutak, tren mira
daje snagu
daje mir
bitno je
za one ljude sa dusom
A ovo je jedan od tih majstora, koji znaju pricati, pricati pesmom
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
ILI SE SKLONI ILI ZARONI
Osećanja i reči u nama
što zbore tiho tugom govoreći
žudnjom il' strahom
il' suzom nemom
setna i sama misao u nama.
Osećanja i reči u nama
što zbore smehom
il' glasom sreće
ljubavlju i dodirom
grle ceo svet
najlepši života let.
E sa ovim se seda
da se sluša muzika
što tiho svira
i osećaj dira
ko val se kotrlja
osećaj i reč
postaje sve veći
dolazi u susret našoj sreći
ili tuzi u nama što spava
milion kapljica tog vala
ide ka nama notama nošen
dok te ne poplavi
ili se sa obale skloni
ili zaroni.
Ako te osećaj povuče
I u vale muzike uvuče
Udji u vodu, zaroni slobodno
Osećaj tuge s kojim na obalu dodje
Možda i prodje
Svakako je dobro da iz...
Od malog manji
veći od najvećeg
stoji
a stigne svud
nema ga
a sveprisutan je
bestelesan .
U telima , s njima telesan
samo u njima
uvek izvan njih
ko gleda spolja
ne vidi,
ko gleda unutra
u tami
sve mu je jednako .
Ko spozna ,
on zna ko je,
gde je,
kuda će .
A ZASTO ?!
I OTKUD TEMA A NIJE PR$VI PUT - DA S NEKIM KOMUNICIRAM
A OSVANE UPRAVO TO NA BLOGUUUUUUUUUUUUUUUU AAAAAAAAA:p:lol:
Junak ovog filma (Bil Marej – „Izgubljeno u prevodu”), dolazi u gradić u nekoj bestragiji na „dan mrmota”.
Zavisno od toga da li će životinjica otvoriti oči ili ne, predviđa se kakvo će vreme biti u narednom periodu.
I u Srbiji postoji slična legenda, pa ako na praznik Sretenje 15. februara dan kada se sreću zima i leto, bude sunčan dan i medvedi se, uplašeni od sopstvene senke, vrate zimskom snu, zima će potrajati još šest nedelja.
Nevolja počinje kada glavni junak shvati da svakog narednog jutra počinje istovetan dan prethodnom.
Znajući šta će mu se dogoditi, naš junak pokušava da promeni tok događaja, ali to mu ne polazi za rukom, što ga baca u očaj...
Metaforično dan mrmota ili sretenje predstavljaju kraj neke patnje, muke...
Ovoj je jedna jako zanimljiva vrsta peralgonium-a otporna i koja je pogodna kao viseća forma za balkone i osunčane pozicije u žardinjerama i visećim korpama. Detalje možete pogledati na www.cvece-uzici.com
prođe te želja
za čorbom od prokelja
dok ga očistiš
bolje da slistiš
izvansebljen od strasti
leba i masti
Ljubav je ono za sta se boris,
srce je ono cime nekom volis.
Dusa te vodi,osecanje kad se rodi
Ono je cudo,
kad zaljubis se ludo..
Ides tako sam
ka izgubljenoj polovini
,delu srca tvog,
rizikujes da srce ti ne slome
ali nadas se..
Znas negde u sustini da
nagrada truda vredna je.
Zrno bibera. Eto šta si.
Malo.
Okrnjeno.
Moje.
Zalutalo meni u zagrljaj.
Otuđeno.
Izgubljeno.
Nedostaješ mi.
Znaš?
Ne volim te više.
Ali mi nedostaješ.
Da me ljutiš, kao prije.
Krv mi natjeraš u obraze.
Da mi život prostuji.
Cijelim tijelom, ne samo venama.
Tad sve kažem osmijehom.
Savršeno sam živa.
Snažna.
Najjača.
Zbog tebe.
E, to mi nedostaje.
Ne ti.
Zrno bibera.
Malo.
Okrnjeno.
Moje.
Podrsku od njega uvek imam,
I kada,mozda,nisam u pravu.
Na svoje `jastuce za radost` samo naslonim glavu
-sve me prolazi,
svi strahovi,sve sto je nekada moglo da me uplasi.
Njegove ruke ne nanose mi bol,
Jedino bez cega ne mogu je-SAMO ON...
Fjodor Emilijanenko je definitivno otisao u legendu... Ponovo je mali, tihi rus stao pred ogromnog, tetoviranog protivnika. I svi su ocekivali staru "magiju", kratku- surovu borbu i "Fedor via armbar" ... Ali ne i ovoga puta. Zatvoreno oko, bez daha i veliki brazilac koji dize ruke i slavi... Manji sok nego sa Verdumom, ali sto puta tuznije. I polako, spustene glave, majstor nestade u tami. Ostali su samo oni koji su imali daha da jos koji put uzviknu "Fedor", poslednji put. Ostaje legenda, al' je jebeno tuzno gledati kako neko odlazi u istu...