Zasto i ljubav mora da se kategorizuje u naucna dostignuca? Ljubav je osjecanje duse i nema veze sa naukom i ne moze da se dostignucima tehnologije i naucnim radovima dokaze a ni izmjeri
Ljubav osjecamo,to je stanje duse i ne postoji mjerna jedinica koja moze da je izmjeri
Kako onda naucnici sebi daju za pravo da diskutuju o ljubavi u okviru nauke? Bolje nek se bave pronalaskom lijeka protiv raka a ne izracunavanjem neceg sto se izracunati ne moze
Nek mi neko objasni kako su oni izracunali da je rok trajanja ljubavi 2 godine i tri mjeseca
Kojim instrumentima su to izmjerili Da li im neko u tome vjeruje? To su po meni ciste nebuloze,a ipak me na neki nacin ljute takve tvrdnje
Pitam se da li ti ljudi koji se bave sa tim da ljubav...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Ljubavi, saljem ti nocas buket poljubaca svojih vrelih
Jedan ce nezno da ti sleti na grudi,
mjesto gdje cu spavati ja
Drugi nek sleti na okice lijepe i
pozele im divan san
Treci ce njezno VOLIM TE saputati
sve dok ne zaspes ljubavi moja....
A.ostali ce da slete na medene usne
i vrelo ih ljube ,toliko vrelo
da cijelu noc
osjetis kako te ljubim,
sve dok se ne probudis zlato moje....
Nedostajes mi...Volim te....
Najlepša odeća na ženinom telu su ruke muškarca kojeg voli...
Zato ...obuci me...po svojoj želji...
Odakle ćeš krenuti?To prepuštam samo tebi...
Želim da budem lepa, da se svidim i tebi, i sebi...
Obuci mi haljinu prstima
nek bude neki smeo kroj...
usnama zakopčaj je
da lako ne sklizne na pod...
i čarape mi odaberi,
evo stopalo izvijam,kreni ka meni
Lagano samo,
da ne pukne nijedan šav
kada zakoračim ka tebi...
prošetaću haljinu svoju
kroz postelju našu vrelu
nek tako obučena
dočekam s tobom i zoru belu...
DUNJA W
VELIKI LJUDI SANJAJU VELIKE SNOVE,
MALI LJUDI SANJAJU MALE SNOVE.
AKO ŽELIŠ DA PROMENIŠ SEBE
PROMENI VELIČINU SVOJIH SNOVA.
POZNAVATI DRUGE JE INTELIGENCIJA, POZNAVATI SEBE JE PRAVA MUDROST. KONTROLA DRUGIH JE SNAGA, KONTROLA SAMOG SEBE JE PRAVA MOĆ
Kriv si, što si tu a nisi trebao,
kriv si što si došao a nisi smeo,
kriv si što uzimaš a nisi dao,
kriv si što slutiš a nisi prozreo,
kriv si što daješ a nisi pitao,
kriv si se budiš a nisi sneo.
Kriv si što se nadaš a dan ti prošao,
kriv si što imaš a ne znaš čemu,...
:sad2::sad2::sad2::sad2:
Bila sam prisutna jednom tragicnom dogadjaju,tuznom i smesnom u isto vreme.Imam potrebu da to pdelim sa vama u virtuelnom svetu jer `napolju` ne volim da otkrivam svoje boljke jer ima zlih dusa koje bi sve upotrebile da me povrede.Ucesnicima su lazna imena.
Majka Rabija je bila sama kod kuce cekajuci svoju cerku Dusicu i zeta Bubeta,dok joj je muz Svetozar bio kod prijatelja koji mu je popravljao automobil.Naime,Svetozar ima dva sina iz braka pre Rabije sa kojima nije u kontaktu.Igrom slucaja,kuca u kojoj su ziveli Dusicin deda je prepisao svojoj unuci bez icijeg znanja.Elem,dok je cekala Dusicu na vratima njihove kuce pojavio se Rabijin posinak Zoran,posle godinu dana od zadnje posete,u pripitom stanju ali nije...
Na nebu vatra .
U vodi kosmati žar .
Na zemlji prelepi sjaj .
Svi vide, a onaj
što zna da nije,
on zna,
šta jeste i štaje.
On zna,
od koga je,
za koga je,
i dokle je .
Ође нема коће мраке ћерат
за горе пусте , ђе ничег није !
Ође нећеш правди светковати
како што се на небу светкује.
Глупост и тиранија, завет учиниле
вјенчале се,
над вјечношћу и над временима .
Ође , Мрачношћу вазда дњи засути су.
Ође нема коће мраке ћерат ;
Ође нема коће пронијет ,
пламтећијех лучах ;
ође нема коће са жалошћу
да ти скрати дње.
Ту лећаше тиранија окруњена,
Ту бију разнолике фонтане мука.
Ту се нећеш нагледати неба блаженога.!
Ту се неће живот заметнути ,
достојан чој'ка !
Отео се на трен
Тишини и забораву свакодневице.
Видим платана на Булевару шум
пев гачаца
црних ко зеница
сивих ко дан без Ње.
„Шестице“ прве у праскозорје хук
допловио ми крвотоком.
Облином угла клизим
Кроз хаустор времена.
У робну кућу „Та-Та“ улазим.
Радије но код „Митића“
Због разнобојног мастила
Дебелођоних каљача
И бајкословних кокос пуслица
За динар.
У прву праву
самопослугу на Балкану.
Или то ћутим,
са дна којег нема
тек хуј чежње
за родним градом
кад нагло сну отргнут
тмином очи испуним.
sve ce to biti juce, kod mene je jos uvek danas, a tamo negde je juce.. vreme prolazi lagano i neumitno.i kao sto rece moj junak Radivoj sa stecka , ja necu biti kako vi, a vi cete biti kako ja.prah si i u prah ces.
Evo, proslo je dva sata i vec kao da nikada nisi ni bio. I nisi, zar ne? Volis me, da? I jedino sta mi navlaci suze na oci jeste istina koja me sada gleda u oci. Zuri u mene. Nisi ti, nisu moja porusena ocekivanja. Osim, sto si se suvise upetljao da bi tako lako, bez pravog objasnjena otisao. Ne volim ljude koje su tako sturi na recima.
Dakle, nismo sada najtuzniji ti i ja. Tuzno od tuznijeg i najtuznijeg je to sto uvek ja biram ljubav. A tako sam nesigurna kada je ona u pitanju. Cak i sigurna da ne postoji. Znas, i ti me vec sada vise ne poznajes. Ti vec sada ne postojis, bejb. Eto tako. I ako ono najgore u meni vec pocinje da sanja kako se vracas, zelis me opet. Ono najbolje u meni zeli da nikada ne dodjes. Gledaj me iz daleka da bi...
Nekad su bile igranke u mom kraju , centralni vikend događaj ! Gospođice i mlada gospoda, tancovali su sa puno ljubavi - malo slobodnije u odnosu na svoje roditelje ! Obavezno su svirali gradski bendovi ! Živa svirka , kako to kaže današnja mladež ! Na tim prelepim skupovima, kadšto dolazilo je do neraskidivih ljubavi . Naravno , tome je dosta kumovala muzika . Elem , iz tih vremena danas sam vrteo ovu stvar , sa kojom su otpočinjale jednog leta, a i završavale se sve igranke . Sa njom su počinjale uz ples mnoge ljubavi . Zato hoću danas da je podelim s vama ( ko ima lepih sećanja u vezi ove melodije , neka slobodno ih oživi --- ovo je stvar koja oplemenjuje )
posedujem zlatnik hadrijanus trajanus pa bi me zanimala njegova numizmaticka vrednost i potencijalni kupac.tezina mu je 6,40grama.prilazem fotografije.unapred hvala.
Vetrovi stanite
Vetrovi stanite.
Želim da znam
ko sam i gde se nalazim.
Želim da znam
srce mi gori, šta ću sa njim?
Vetrovi,
ne skrivajte mi snove,
oni me vode,
oni su fitilj moj
što plamen sveće moje
uspravnim i jakim drže.
Želim da nađem put
koji vodi ka zemlji
u koju samo izabrani kroče,
u kojoj ću ja biti samo deo ljubavi
koja postoji svuda dokle mi
pogled dopire.
nemam vremena
pusti da odem
sa našim rodama
i nadanjima
ja
neću ti pozdrave slati
po dečacima
iz naše ulice
nit ću te
u sećanjima zvati
jer ti
zasigurno ne želiš
da srce mi pati
neću dolaziti
s južnim lastama
nit pak s vetrovima
sa severa
neću da zbog mene
zime okuju jutra
da iko pati
neću na tvoja vrata
plavoku decu slati
neću
neću te
kroz moja lutanja
ljubavi moja
zvati
Sinoc mi stize josh jedan sms,
od mog voljenog Strahinje:heart:
koji me chini neizmerno srecnom:cmok2:!!!
"Mrak, tama...Lezim na krevetu. Samo zrachak svetlostise kroz prozor ushunjao o sobu. Pishem mojoj Ani.
Ah, koliko smo lepih trenutaka imali. Svi ti osmesi, tople rechi,neznosti uzdasidodiri...tako su blizu mene,u meni...
Noc je, hladna,snezna...Meni je toplo...toplo oko srca...Grejem se nashom ljubavlju!
Chije li se ochi sada hrane njenim pogledom?
Koga li sada dodiruje njenim toplim rukama?
VOLIM TE!
Ti si tako pazljiva, dobra, brizna...Uvek si bila tu za mene, kada mi je to bilo najpotrebnije! Chesto se divim tvojoj dobroti i plemenitosti!
Zavoleo sam devojku chiste dushe,lepih manira...punu razumevanja, strpljenja za...