(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
Juče…….dan težak kao crna zemlja…..kamen dan….i naravno, još jedan tesan rok…..i naravno, kako se to uvek namesti mnogo drugih stvari koje traže angažovanje ove snage na izmaku. Klijent I naš prijatelj posle 10 godina zatvara firmu, mnogo kako, zašto, kuda dalje….totalna besparica kod svih, gomila neplaćenih računa kod svih, Cic koja prvi put sprema sarmu potpuno sama u svom novom domu, normalno nakon odlaska s posla, Maki koji takodje kuva isto jelo ali kod nas kući. Kao što se pretpostavlja, mama je na vezi u oba slučaja hahahaha…..Maca koji obavlja nabavku, plaćanje računa , pomaže Makiju oko sarmi….mada je ovaj mali sve sarme smotao sam….ljubi ga majka i skuvao domaću pileću supu. Na kraju moj čovek sprema princes krofne….maaaa ne…ne mesi testo, nego kupe gotove I samo napravi fil, napuni i budu fenomenalne. Cic je napokon pronašla nove poreske obrasce za završne račune preduzeća tek izašle iz štamparije jer poresko odbija da primi stare a rok je prekosutra i naravno sad ih treba prepisivati umesto da sam odmah u njima radila…dupli posao koji kreiraju stručnjaci....telefoni zvone i svima treba nešto i to odmah. Dok u ovaj pretežak dan dodajem ko zna koju tabletu protiv bolova osmeh mi je negde pobegao…sakrio se izmedju svih moranja…..čuči tako sakriven i čeka svoj trenutak prepoznavanja. Dan…..sa pauzama od po par minuta tek da skrenem pogled sa cifara…minijaturne pauzice izmedju dva spuštanja telefonske slušalice…jedan od onih dana kada mi je osmeh preskup jer traži previše ulaganja. Ne volim takve dane….pričam gluposti…..pa niko ih ne voli. Na kraju radnog dana dodje na red i moja dušica te napisah i postavih blog o izložbi….da se častim hahahah i obećanje ispunim onako domaćinski….punim srcem kako ga i dadoh mladim umetnicama.
I napokon stigoh…..sretni lavež uz vrtenje bezrepim pozadinama i jedan veliki rep koji me udara po nogama….priče, dogodovštine toga dana s posebnim akcentom na kulinarske veštine….smsod Cic koja kaže da je njena sarma vrh hahahaah…smeh onog mog šarmera Makija dok se sprema da izadje I priča trista na sat….vrela voda spira nervozu i umor tog dana… bol ublažuju mlazevi što se spuštaju niz umorne mišiće …..postavljena večera….čaša crnog vina popijena u tišini dok se na televizoru smenjuju slike a psi spavaju oko nas napokon smireni jer je mama došla kući. Moja jača polovina oseća i zna da mi baš ta tišina prija….Dok se on tušira ja skoknem na odeljenje gde se nisam javljala celog dana da ne kvarim drugima raspoloženje… I naravno na blog da vidim reakciju na moje pisanije o izložbi….tu me komentar oduševi i izazva osmeh duše onako fino pred spavanje kao i broj čitanja ….pustim pse i zaključam kapiju…..
Zagrli me jako, nežno
Zagrli me …znaš onako
Kako volim, kako znaš
Da mi svoju snagu daš
Da osetim kako mirom
Pokriva me ruka tvoja
Od ljubavi i spokoja
Beži ovaj težak dan
I dolazi zelen san.
I bi tako....
Zagrli me …znaš onako
Kako volim, kako znaš
Da mi svoju snagu daš
Da osetim kako mirom
Pokriva me ruka tvoja
Od ljubavi i spokoja
Beži ovaj težak dan
I dolazi zelen san.
I bi tako....
PS Dobro vam jutro želim.....i lep, opuštajući nedeljni dan....uživajte u njemu a ja, sad kad ostavih impresiju u knjigici, odoh u moja moranja....
odgovarajuća za autorku