(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
ČEKAJUĆI
Ponekad, eto....misli se roje
Pa nekakve teške misli iskroje
Ma to je švalja u mojoj glavi
Šije i seče, pravi i kvari.
Dok pravu misao ne napravi
Pa onda krene osećaj da sretne
Još jedan delić slagalice da umetne.
*******
Granica gde je moga bića?
Ta linija tanka izmedj’ postojanja
Kao horizont daleka a opet blizu
Dok se dani k’o sladoled ližu
Divni, slatki, krepki i prekrasni
Jedan za drugim nestaju tako jasni.
Noć kada dodje umornom telu
Zakopča kopču na ogrlici tog dana
Tek samo kap mira kane
U ove teške i sure dane.
Jer nije svaki dan krasan
I nije svaki život prekrasan
Ni sudba svaka lepa nije
Al svako u redu čeka sat da mu odbije
Bez obzira sa koje česme vodu pije.
Gde li je kraj, ta linija tanka
Što oduvek živi u mome beskraju
Da li je blizu ili daleko
Da l’ da se spremam na dalek put
Možda u neki divni zeleni lug
Ili ću košuta tiha biti
I oko preplašeno ceo vek kriti
Možda ću orao hrabri postati
Nebom jezditi i plavim ploviti
Ili ću ružino stablo biti
Zaštićena bodljama lepotom sniti.
Još je moj kornet sladoleda pun
Svež i jedar vala kao ruže žbun
Ma živeću i dalje u srećama svojim
Sve moje ljubavi dok su žive
Zajedno da se životu dive
Kakav god dan dobro nam doš'o
i od nas, eto... još bolje poš'o
Dok brojim ove dane meke
Čekajuć tren sudbine preke.
PS Laku noć i dobro jutro blogeri.......subota....lagan dan....
Dečko je do te mere
pa...evo iskreno....zeljela bih zauvijek biti dijete...mislim ako se moze biti u ljudskom obliku.....a ako ne....onda bih zeljela slavuj šumski biti...i u pjesmi vjecnost provoditi....