(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
OD TAČKE A DO TAČKE B
Hej mili,
Zar ne misliš da smo puno izgovorili
Tih reči “ja tebi ti meni”
Pojedoše nam vreme
A ne skinuše breme.
Hajde da se nadjemo na pola puta
Jer tamo sad naša ljubav luta
Uvek je ona na pola puta
Od tačke A do tačke B
Od tebe do mene.
Znaš kakva je ljubav skitara
Neće ta da nas čeka doveka
Pobegulja je preka
A čekanje joj nije jača strana
Eno je.....uzvrtela se
I pita se kad će ove dve lude da se smire
I poljupcima izmire
I za ljubav i za svadju
Je uvek potrebno dvoje
I sa svake strane po pola volje
Zato.....hajde kreni,
Ti otud a ja odovud
Pa na pola puta
Gde ljubav nam luta
Da se nadjemo
Ma znaš.......za dalje ćemo da se snadjemo
mmmm......
PS Dobro jutro blogeri.......
...samo malo reale 
