Pošto sam ja poreklom iz Tuzle, počeo sam da skupljam listu Web stranica iz Tuzle, a sada sam odlučio da je postavim ovde na Blog i podelim sa svima vama koji koristite internet i koji uvek nesto tražite na njemu.
Mislim da će ova moja lista, koju sam inače pokušao složiti po abecedi i koju sa vremena na vreme ažuriram, pomoći mnogima koji pretražuju internet u nadi da dođu do nekih informacija prvenstveno vezanih za određene firme, organizacije i pojedince.
Ukoliko neko od dobronamernih posetilaca bude primetio da poznaje neku stranicu iz Tuzle, a da se ne nalazi na ovoj listi, molim da mi ostavi poruku.
Lista sa živim linkovima se nalazi na sledećem linku: http://shit.blogger.ba
- 15. maj - Tuzla
- A5 d.o.o. - Tuzla
- Advokat...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Pre neki dan čitam u novinama - nekoliko osnovaca snimali kako se dvojica njihovih drugova tuku! I ne samo da su sve snimili, već su postavili na internet! Zašto? Valjda da svet vidi kako nasilje postoji i u osnovnim školama... Na žalost, takvo nasilje postoji već neko vreme, ali niko ne priča mnogo o tome... Zašto? Postoji nekoliko razloga, bar iz berspektive nekoga ko nije ni psiholog, ni doktor, ni policajac; iz perspektive nekoga ko je roditelj, ko ima brata ili sestru.
Prvo, deca su nezadovoljna! Budimo iskreni i pogledajmo se u oči! Bogata ili siromašna, crna ili bela, visoka ili niska, srpska ili bilo koje druge nacionalnosti - deca nisu zadovoljna životom u Srbiji! Roditelji, natmureni sa posla - u stalnoj potrazi za hlebom -...
Da li je Bog jos jedno od mnogobrojnih mitoloskih bica koje je narod izmislio,ili je ipak istina?
A zivot posle smrti?Pakao i raj?Da li zaista postoji neko ko nas ceka na nebu,nasi najdrazi i ako sve to postoji,kako znamo ko ce otici na koju stranu?Svi smo imali svoje grehe,da li to znaci da bi nam svima bilo sudjeno da budemo u paklu?
Ili mozda postoji zivot posle zivota?Mozda se posle smrti vracamo na zemlju u obliku....STA VI MISLITE O SVEMU OVOME???
Ja sam sanjao belog goluba
i tvoje oci boje kestena
Ref.
Leto je bilo kad si otisla
ovo leto me na tebe podseca
Noc je sakrila tvoje korake
moja ulica na tebe mirise
Ref. 3x
Ref. 2x
Ti i ja na zelenoj travi
Gledamo u beskraj
Ljubim ti lice, oči
Na mestu gde bogovi se sreću
Spuštam pogled niže
Ljubim te i od sreće plačem
Tvoje tamne oči
Miluju mi lice.
Ljubim te u beskraju...
Ljubim te u bezvremenu...
Čežnjo moja
Dok topla majska kiša
pomešana znojem
kvasi mi lice...
Kada bih jezicima ljudi i anđela govorio,
a ljubavi ne imao,
bio bih kao medenica koja zveči
ili cimbal koji ječi...
Kada bih imao i dar proricanja
i znanje svih tajni
i celo spoznanje,
i kad bih imao i svu veru
da bih i gore mogao da premeštam,
a ljubavi ne imao,
bio bih ništa.
I kad bih razdao sve svoje imanje
siromahe da nahranim,
a ljubavi ne imao
ništa mi sve to ne bi pomoglo.
Ljubav je strpljiva, puna dobrote
ljubav nije zavidljiva,
ljubav se ne uznosi
ne nadima se,
ne čini što ne valja
nije koristoljubiva
ne razdražuje se
nije zloslutna
ne raduje se nepravdi a raduje se istini
sve podnosi
uvek veruje
svaku nadu čuva
sve snosi...
Ljubav nikada ne gine
a proroštva će svršiti
i jezici će prestati
i spoznanje će se iscrpsti
jer je...
DEVOJKE NE VERUJTE SJAJU U NJEGOVIM OCIMA, TO JE SAMO SVETLOST SHTO MU PROLAZI KROZ SUPLJU GLAVU.....
Gimnazijalci kada se raspustate,ovo pitanje vazi pre svega za maturante?Naime u mojoj skoli je proglaseno da se mi tj maturanti raspustamo 29.05 sto je 7 dana kasnije nego druge gimnazije,a isto kad i strucne skole koje imaju praksu...Ovo je naravno medju buducim studentima izazvalo veliku guzvu,jer nedelju dana nekom moze mnogo da znaci zbog pripreme za prijemni;nas direktor i njegovo lojalno osoblje tvrdi da imamo dovoljan broj casova ali da nam fale radni dani:rolleyes:nisam sigurna kako to,ali svacega se u poslednje vreme mozes naslusati...I jos nam je receno na pitanje kako se ostale gimnazije u Srbiji raspustaju ranije,i kako oni vode ekskurziju kao radne dane receno nam je da su ostale gimnazije nadoknadile dane na kojima su bili...
''Повратак у земљу отачаства као да беше насут самим обиљем почасти. Колико год их је Сава обилазио, опреза ради скромнијим стазама крећући, многи излазаше пред њега - да му се поклоне, руку целивају, приложе искрену радост своју или искажу честитања што сестринску цркву српску овенча самовласношћу.
Међутим, да нема пута којим се може тек тако, олако проћи - потврдио је и један догађај, на неком наоко незнатном раскршћу. Наиме, на овоме месту, као да га је од Васкрса чекао, пред ноге Савине ничице паде човек одевен у широке хаљине, лица сасвим скривеног капуљачом и њеном сеном. Великим речима славећи мудрост преосвештеног, непознати му рукавима обгрли колена, не допуштајући да архиепископ и његова пратња начине макар још корак даље...
Odlazim jer ne smem da te volim
zabranjujem sebi ljubavnu bol
Odlazim iako te volim
Ali tako mora
život moj je noć..........
Ja idem, a raznosi me tuga
Misli moje putuju dan i noć
Moram da odem
Nema mi druge
Bićeš mi u mislima
Ali moram poć'............
P.S. Ova i sve moje druge pesme su čist očaj! Zaista sam zalutala među pesnike...I pazi, još se rimuje...
INTERNETOM kruže zločesti anagrami estradnjaka, političara, nogometaša i novinara koji su priloženi uz njihove slike. Uglavnom se radi o prostačkim premetaljkama.
Nepoznati je autor tako Elu Dvornik premetnuo u Dilerov Klan, Aleksandra Stankovića u Nadrkano Ćelav Stiska, Mila Horvat je Mlohava Rit, ratni zločinac Veljko Kadijević je Ko Je Veći Divljak, a Luka Modrić Drkam Oliću. Premetaljke se distribuiraju putem maila.
Svi premetnuti bez greške, iako su uvredljivi za vlasnike premetnutih imena. Podaci o autoru anagrama nije moguće pronaći na internetu, no na forumima se piše o njima. Neki zlobnici komentiraju da anagrami imaju veze sa karakterima javnih osoba, kojima slova u imena ispremiješano daju te riječi...
U nekom drugom zivotu...
Bicu voda.
Sa prirodnom tendencijom tecu iz visina u doline i skupljati se u najnizoj tacki. Uz pomoc sunca dizacu se neumorno u vazdusne visine i setati kao oblak iznad zemlje do nekog mesta na kome cu pozeleti da kisim iz nebeskih visina preko planina i dolina do mora…A u morima, pre sledeceg ciklusa necu mirovati. Pomerace me nevidljiva ruka. Lomicu se u valovima bespomocno na ostrim pucinama i distancirati graciozno pod plastom meseca, dok ce u mojim dubinama harati nepredvidive struje…
Kontinuirano prisutna, ali uvek sa novim licem…
Ko u meni bude trazio odraz…videce uvek nepoznati…
Lebdece magla iznad moje povrsine. Neki cudni, misteriozni plast, satkan od najagilnijih dubinskih kapljica vodene duse...
Pod teškim slojevima blata i gliba
pronađoh biser što sja
pod kišom uvredljivih reči
Sunce...
Ljubim te više nego obala more
ljubim te pod svodom nebeskim
ljubim te u kosmosu
pod kapom zanosa
moja slatka tajna ljubavi...
Ljubim te ljubavlju večnom
i znam da ovo nije neka pesma
al' to mi nije važno...
Važno je da znaš da moja tajna si Ti
baš Ti...
ne zameri što napisah
ovako glupu pesmu...
u ovom času, to je jedino što znam...
On: Da li si za neobavezan sex ?
Ona: Ne !
On: Kajaces se, barem pokusaj, ne znas sta propustas. Odakle si ?
Ona: Odavde !
On: Pa gde je to ?
Ona: Na planeti Zemlji a gde bi bila, sa Venere nisam jer ne verujem u pricu da su muskarci sa Marsa a zene sa Venere.
On: Ok ! Koliko godina imas ?
Ona: 30.
On: A sta ti to znaci ?
Ona: Pa, 30-to
On: Znaci rodjena si 1930?
Ona: Tako nekako ako se ne cita izmedju redova!
On: Znaci ti si ofucana babuskara?
Ona: Upravo tako, stigose me godine a od snage ostade samo stap kojim mlatim prolaznike koji merkaju moju torbicu. No, mudra sam, ne dam se lako prevariti. Namirisem lazove i lopove na kilometar !
On: A kako izgledas bako, opisi mi se...
Ona: Pa tesko je opisati, treba videti jer...
Od perli jave i sna
valjam tvoj lik i njme kitim dan
od okova iskovacu stit
i obolzicu zlatom
da te stiti svetloscu svojom.
Od samoce koju sudis
izatkacu svilene niti srece za tebe
napravicu mrezu pauka
iz koje ce moja moc karabe
cuvati tebe za vremena sva.
Od tame kojom tumaram
ukrascu sunce taj Bozji dar
i okiticu njime tvoj ledeni svet
da me tvoja ruka ne ubije.
Internet je cudo 21. veka, svima donosi zadovoljstvo a oduzima dragoceno vreme koje jedan mudar covek kvalitetnije moze provesti uz prijatelje, sa dragom osobom, porodicom mozda u samoci uz dobru knjigu. Doslo je vreme kada muskarci vise ne prilaze devojkama na ulici, kaficu, prodavnici ili traze broj telefona u liftu ne bi se dogovorili za sastanak…da se danima gledaju s ceznjom ispod oka i raspituju kod prijatelja ko je i sta je ta osoba. Odbacivanje je prirodna pojava na koju osoba moze odreagovati sa strahom od ponovnog odbacivanja pa govorimo o patoloskom strahu ili ce se jednostavno prihvatiti realna cinjenica da nismo zadovoljili kriterijume druge osobe te cemo odgovoriti tolerantnoscu prema sebi i prema drugima sopstvenim...
Još samo noćas pišem ovu pesmu
I znam da neće ih bit' više
Još samo noćas oplakujem ljubav
I nikad, nikad više.
Ja nisam više ona ista,
Ja nisam više ona stara,
Uzdižem se, tražim put do neba
Do neba, da na miru spavam.
Poslednja pesma kao nož u srcu
Poslednja pesma kao krvi trag
Poslednja pesma kao mač na dušu
Poslednja pesma kao vrisak jak...
Ti si sav moj bol
Bivši moj dragi
Ti si sav od sujete sazdan
Ti si onaj kog ne volim više
Ne prilazi mojoj duši: nazad!
Ovo je poslednja pesma o ljubavi...
Ne traži me više...
Srećna sam
i osmeh mi na licu leprša
ponosno, kao zastava na vetru
u ovaj sivi dan.
Sreća- trenutak lepote
i života žar, ali...
Ja mogu da napišem tužnu pesmu
a vesela da budem...
Mogu da napišem vedru pesmu
a tuga da me slama...
Mogu da pišem i danju i noću,
bez prestanka sa papirom da delim samoću...
Mogu da napišem tužnu pesmu
a vesela da budem...
Srećna sam...
I osmeh mi na licu sja
Kao pečat moga Ja...
Čudna pesma...
Čudna Ja...
hmmm....sad razmišljam o naslovu...mozda nisam slučajno napisao da je nebitno...možda mi se tad već činilo tako..uglavnom, ispostavilo se da je baš stvarno, ali stvarno nebitno....:)
tnx za komentare...:)
...kratki periodi totalne depresije, kao flashevi raznih stvari u zivotu koje gube svaki smisao i svrhu u jednoj sekundi... Tokom tog kratkog vremena, znas duboko u sebi da ce to stanje nestati vrlo brzo i da ces opet biti OK.
Oni ne znaju....Pokusavas da shvatis....glupi zivot...Prijatelji, tu su - nema ih.
Druzeci se i ziveci sa ljudima koji nikada nisu imali prave ambicije u zivotu, niti su ikada verovali u sebe i svoj talenat, svoje mogucnosti; sa ljudima bez samopouzdanja - postajes jedan od njih!
Utapas se u njihovo sivilo, polako se u tebi javlja misao da ni ti nisi nista posebno, da si kao oni - sto ti oni neprimetno, ponekad i nesvesno namecu.
Veruj u sebe i u ljude koji veruju u tebe.
Više ne osluškujem zvuk tvog koraka
dok približavaš se k meni
ne treperi srce u grudima kad mi priđeš
više mi tvoje lice nije u mislima,
niti tvoje usne,
nit' pogled blag...
Ništa tvoje mi drago nije
tvoje telo ne privlači me više
ni ti
ni tvoja duša
ni tvoj osmeh blistav
ništa, ništa više...
Ne dopire do mene zvuk tvog gromkog glasa
misli naglas izrečene
tupo te posmatram,
gledam te dok pričaš...
Ne, ne volim te više...
Од давних времена људи седе у столицама, у ствари, тачније речено, пре столица седели су на трави, пољани и прашњавој земљи. Па су се онда сетили да не морају да прљају гузу па су сели на пањ, та мала нешто-центиметарски удаљена од земље столичица која није била баш као у причи „ни на небу-ни на земљи“, била је ипак удаљена од земље, и човек је могао наслонити један лакат на колено и пушити дуван или диванити...Касније се неко сетио па је одлучио пањ обликовати и тако настаде дрвена столица, и ето човек направи себи још удобније седилиште од претходног, па онда постави и наслон јер гре’ота је седети погрбљен. Није прошло дуго времена, лутајући по ступњевима савршенства, човека поче та иста столица на којој је радо седео и дочекивао...
Uf kako je tesko dati otkaz,ili je samo meni:-|,jer inace je tesko naci bolji posao ali kod mene je obrnuto...ali ko zna zasto je to dobro.I naravno nasla samdrugi posao,ne radim vise u kladionici i nadam se da vise nikad necu;),dobro se osjecam i sad razmisljam o mnogo cemu i o mogucnostima da pokrenem neki svoj biznis :D,pa polako bice to sve ok.Sad cu raditi malo sa tetkom u fast foodu dak ne prodje vjencanje i dok ja i Dejo ne stanemo na noge....pa onda lagano kreacije,traziti lokale,i lagano krenuti...
Ako se volite ljubavlju
koja buja u samoći, od razdaljine,
koja je više od sna nego od svesti,
i po rastanku drhtaćete od miline,
mognete li se još ikada sresti.
Vi koji se volite ljubavlju isposnika,
sa strahom od sagrešenja,
koji kao ptica o kavez lomite krila,
sećaćete se uvek jedno drugom lika.
I po rastanku
zamreti vam neće gušena htenja.
Ako zbog nje patiš od nesanice
i u ponoć hodaš budan
po bašti,
ako te lomi neutoljena želja luda,
sećanja na nju nikad se neęes spasti.
Onih s kojima se igramo
oko vatre,
a bojimo se da je dodirnemo,
s kojima idemo kraj ponora
nezagrljeni i nemi,
sećaćemo se dugo
ma i zavoleli zatim druge.
Ako je želis bezgranično,
a sediš kraj nje bez glasa
slušajući bajku koja se u vama rađa,
svanuću slično...
...prosto ne verujem da se na taj nachin ////...i svaki put umrem od smeha...
...mora da je rasla sa barem 3 brata ludaka...
...ili jede bunike...
...ili bede junike...
...ili 'ebe dunike.....................:worth::heart:
...prosto sam prestao da verujem da ima zzena sa takvim smislom za tjumur...bash mi ponekad ulepsha boravak na forumu...:)
Zakopala sam sebe živu
i sredila svoj grob
sagradila sam ljušturu
i nikog ne puštam k njoj
Ne može više niko do mene...
Previše sam sebe dala
ništa nisam znala
kao da sam dete a ne žena
suviše naivna, ljubavi gladna...
Zato sad ne može više niko do mene...
Sačinila sam ljušturu lepu
i kineski zid oko srca
neka prolazi život pored mene
više me nije briga...
minut ćutanja -ljubav je umrla...
Ne može više niko do mene...
Svaki put kada ti srce otkuca, blizi si trenutku kada ce zauvek da stane.
Svaki put kada setas sumom, zao ti je sto na kraju ipak moras da se vratis asfaltu.
Svaki put kada trepnes okom, proci ce nekoliko trenutaka dok to ne ucinis ponovo.
Svaki put kada nekog nasmejes, smisljas nacin da to uradis jos jednom.
Svaki put kada sa prijateljima popijes casicu dobre rakije, razmisljas da popijes jos koju.
Svaki put kada na radiju cujes neku dragu pesmu, otpevas refren naglas.
Svaki put kada svog psa pomazis po dlakavom stomaku, raste poverenje izmedju dva bica.
Svaki put kada se obrijes, svestan si da te ista nevolja ceka vec sledeceg jutra.
Svaki put kada te devojka nezno dodirne, prijatni zmarci spuste ti se lagano niz kicmu.
Svaki put kad...