Blogovi

MOJE MISLI...

Kad stisnem zube kao da čujem zvuke neke pesme utkane u uši horizonta. Kad zamišljam slike kao da vidim susrete sunca i mora na paučini stena. Kad posmatram lica kao da osetim bol praznine u očima samca. Kad grizem usne kao da dodirujem jastuke mačjih stopala naslikanih u snegu. Kad osetim dodir vidim samo dva crna bisera kako mi se smeše i tada znam...da sve slike nestaju...

San

Kako su snovi čarobna stvar...Susrećeš se sa onima kojih više nema...Jutro osvanulo puno pomešanih osećanja,a u mislima stih iz pesme Šumadijski blues...Sanjao sam žutu dunju... Sumadijski Blues SMAK o kako ste ljudi moji jedna soba drugi svet ja sam sam u svojoj čoji gledam tuđi truo cvet poklonio bih zivot da pređem stari plot sanjao sam žutu dunju zemlju moju zelen gaj video sam sjajnu munju drag i dalek zavičaj neko mi tad priđe i reče stranče dobro veče imaš lepa kola stranče sigurno si srećan ti a ja uplakan rekoh jadan dajem je za tvoj jedan dan a onda poče blues moja šumadija peva o sreći

Gde su nestali Beogradjani?

Gledam pre neko vece,24 sata svadba,noc,ja blejim, i tako..Zeni se neki baja,vozac gsb-a,aj nek mu je sa srecom..E sad,znao sam da im je generalni direktor doticni gospodin Slaven Tica,poreklom iz Drvara,sa manirima pravog bosanskog brdjanina,i uvek sam se pitao kako to da Gradsko Saobracajno Beograd ima takvog lika za generalnog,no nema veze...No,sinoc videh da je i izvrsni direktor brdjanin,bez uvrede za sve srpske bosance koji ovde posteno zive i rade,kao i za sve ostale manjine,ali mislim da stvarno nije u redu.Pitam se,koliko u Sarajevu ima direktora iz Beograda?U Zagrebu?Ljubljani?Mostaru?Trebinju?Podgorici?Skoplju?Da ne idem dalje,a mogao bih do sutra,obuzima me osecanje neverice,a boga mi i tuge..Pa zar ni u GSB-u nemamo...
Rara Avis

Rara Avis

RUSKI LOVAC ZA 21-vek Avioni MiG 1.42 i S-37 kandidati za ruski lovac pete generacije(MFI) Proteklih godina, uprkos teškoj ekonomskoj krizi u Rusiji, Suhoj i MAPO-MiG nastavljaju svoj rad na programu MFI (višenamenski frontovski lovac), koji je započet u drugoj polovini 80-tih godina, još u vreme SSSR-a, kao odgovor na američki program ATF (za koji su kandidati bili YF-22 i YF-23, izabran je F-22 i kasnije je dobio naziv "Raptor"). MFI je počeo razvoj kao supersonični borbeni avion pete generacije. Avion ima i supermanevarske sposobnosti, uglavnom zbog napredne aerodinamike, a dobrim delom zahvaljujući snažnim dvostrujnim motorima Sojuz R-79M ili Saturn LJuljka AL-37FU (a možda i AL-41F) sa vektorisanim potiskom, koji mu...

Monterra Beograd na projektu Belville

Monterra Beograd, jedan od najznačajnijih učesnika, graditelja na kompleksu “Belville” (Univerzitetsko selo), u specifičnu opremu za potrebe ovog gradilišta uložila je čak 2 mil EUR i osnovala ćerku kompaniju “Mont Finish”, koja je podizvođač završnih radova. - „Monterra“ je od osnivanja, dakle od 2000. godine, značajno ulagala u razvoj opreme i nove tehnologije. Konkretno, s obzirom na kratke rokove gradnje, za „Belville“ smo morali da dokupimo izuzetno sofisticiranu opremu. Između ostalog, nabavili smo padajuće glave, koje omogućavaju ubrzanu gradnju kada se radi o tipskim etažama, što je to slučaj u zgradama sa 11 i 12 spratova. Na taj način postigli smo brzinu rašalovanja za 3 do 4 dana, dok je sa običnom oplatom potrebno znatno...

ZAŠTO......?????

Recimo da ja znam objašnjenje, ali molim ateiste i ostale za naučno objašnjenje (uz sve poštovanje nauke), zašto je svaki čovek različit, tj. zašto je unikat........zar je moguće da je evolucijom došlo do takvog savršenstva da ne postoje isti otisci prstiju čak ni među blizancima? I čemu različiti otisci prstiju????? Svaki čovek neponovljiva ličnost, a ličnost nije samo ime i prezime, već nešto svesveobuhvatno!

Od 15. maja zabrana gradnje u Budvi

Zabrana gradnje u prvoj zoni u Budvi počeće 15. maja, prema opštinskoj odluci, a od 15. juna prestaju svi građevinski radovi na kompletnom području Budvanske rivijere, saopšteno je u komunalnoj policiji. Iz komunalne policije najavljuju i rigoroznu kontrolu poštovanja i sprovođenja ove odluke. U narednim mesecima, prioritet komunalne policije biće sprečavanje zauzimanja javnih i drugih površina bez odobrenja nadležne službe, kao i kontrola trgovinsko-ugostiteljskih i drugih objekata, odnosno poštovanje radnog vremena i emitovanje muzike. U 3.000 inspekcijskih pregleda tokom protekla četiri meseca, budvanska komunalna policija sprovela je 877 upravnih postupaka radi otklanjanja nepravilnosti i naplatila 200 mandatnih kazni u iznosu od...

Hotel Zira - spreman za Eurosong

U samom srcu jednog od najstarijih delova Beograda, starom jezgru nekadašnje trgovačke četvrti početkom maja zvanično je otvoren Zira hotel. Po oceni mnogih, reč je o jednom od najmodernijih arhitektonskih projekata koji je od vitalne važnosti za urbanu regeneraciju užeg, ali i šireg centra Beograda. Pozicioniran na raskršću dveju značajnih gradskih ulica (Cvijićeve i Ruzveltove) u blizini trgovačke zone Bulevara Kralja Aleksandra, Metro stanice Vukov spomenik, univerzitetskog kvarta i drugih važnih gradskih funkcija, on je već viđen kao jedan od generatora razvoja celokupnog okruženja. Projektovan i izgrađen po uzoru i po standardima poznatog svetskog lanca, iako registrovan kao hotel od četiri zvezdice, svojim sadržajem i vrhunskom...

DA SI BIO TU...

Da si bio tu kad svetovi su ratove vodili moj svet bi pevao u miru glasovi bi slavili radost vetra, a sve tuge pobeđene bile. Da si bio tu kad su se reke slivale u mora pod mojim snovima, sumornim i strašnim slikama uma, ja ne bih spavala. Da si bio tu kad sama sam ćutala u mraku dok su se ulične lampe gasile, ja bih ti pričala. Da si bio tu dok su kapci prozora lomili jutro a sunce brisalo slike na mutnom staklu, kapci bi se sami otvarali. Da si bio tu ja ne bih bila sama, i ne bih jutra čekala sama, u zracima sunca koji su do mog kreveta dopirali...

Nekom

Nekom ko je tu,kome nikada necu reci necu,koliko je dana posveceno,koliko snova isanjano, a stvarnost tako bolna,tako teska kao i zivot sam. Neko ko je tu a svestan nije da boli kao ubod sam, ja nikada necu reci koliko je ceznjiva toplina ruku njegovih. Nekom ko krivac nije sto ljubavi i snova za mene nema,kazem u mislima svojim: -Hvala sato upoznah te oci. Ali ipak ti neko,ako je tako ostani sto dalje,jednom vremenom bice mi lakse...

Uz manje birokratije do stana

Regulativa u oblasti finansiranja nekretnina i dalje je jedan od najvažnijih koraka koji mora da se sprovede u Srbiji da bi došlo do razvoja kreditiranja nekretnina, pre svega stanova. Banke su i ranije podržavale kupovinu stanova i davale hipotekarne kredite, ali pod vrlo agresivnim uslovima. Ipak, prema rečima stručnjaka, polako se vraćaju na realističnije uslove, jer je to uzajaman proces u kojem svi na duge staze treba da imaju interes. Srbija je u ovoj oblasti kupoprodaje nekretnina nedovoljno razvijeno područje, ali svi pokazatelji ukazuju na jak rast. Ovde ima mogućnosti za pozajmice, investicije i ulaganja, uglavnom u poslovni prostor, maloprodajne objekte i hotele, ali i na tržištu stanova. Vizija unapređenja stambenog...

HAJDE DA MI BUDE LEPO

Stajao je nalakćen na prozorsku dasku i zijao u rasksnicu pred zgradom. Svet je odavde izgledao puno bolji. Nasmeši se, uspravi, pridje šporetu i pristavi za kafu. Zatim udje u predsoblje. Slušao je kretanje lifta. Lift stade na sedmom, vrata se otvoriše i zatvoriše, a zatim se hodnikom začuše koraci. Mladen pritisnu kvaku i otvori vrata. Njegov pogled se srete sa Marininim krupnim kestenjastim očima. - Zdravo!- reče širom otvarajući vrata.- Udji. Ušla je i izula crne platnene patike. Mladen zaključa vrata i s ledja je dograbi za čvrste sise. Izvila se u njegovom naručju, licem okrenula ka njemu, ovila mu ruke oko vrata i jezikom kliznula u njegova usta. - Udji u sobu,- reče on kasnije.- Kafa stiže za minut. Marina je bila njegova...

Novi Sad i Subotica najpoželjniji za život

Novi Sad i Subotica, po mišljenju Vojvođana, ubedljivo su najbolji gradovi za život u pokraini, dok su Pančevo i Kikinda prvi na list najgorih gradova - pokazalo je istraživanje studenata Ekonomskog fakulteta koji su ispitivali više od 1.000 Vojvođana o kvalitetu života u njihovim gradovima. Prema ovom istraživanju, Novi Sad je san većine Vojvođana i čak 70 odsto bi se preselilo u njega. Kad bi se ovako nešto ostvarilo, Novi Sad bi postao duplo veći jer bi u njega došlo 229.000 ljudi za stalno, a još 114.000 da radi. - To znači da će Novi Sad biti izložen velikom demografskom pritisku što može da stvori velike urbane, socijalne i ekonomske probleme. Ovi problemi bi pogodili ne samo Novi Sad nego i gradove iz kojih bi došlo do odlivanja...

IGRA LAŽNE LJUBAVI

Boli, da... Ista fraza, uvek dođe do toga da zaboli, ali mene tako neočekivano, nesvakidašnje... Bole svi ti zagrljaji, tako bliski od tvog do mog tela, bole ti poljupci prazni, a čini mi se, najviše očaj i nemoć... Kad bih samo mogla da preskočim ove dane i nasmešim se njima, da se ponašam kao da ih nisam ni osetila... Ali, još se tvoj pogled valja po meni i ostavlja nemir tako jak i dug kao i ova razdaljina između nas... Koga zanimaju moje tužne oči koje kroz masu ljudi traže neke druge, lepe, srećne i nemirne oči, kome je stalo do mog malenog srca koje sada besno udara u grudima kao ova olovka po gruboj hartiji? To maleno se raspalo na hiljade parčića, na sitniš koji i dalje očekuje ljubav, kao sitni novčići u ruci prosjaka, mole za...

MUKE MOJE NIKO NE ZNA

Mrzim prvu smenu, pogotovo radnim danom i subotom. Bio sam na raskrsnici ispred Garetove palate i beležio registarski broj jednog automobila. Vlasnik ga je parkirao iza pešaškog prelaza. Razmišljam da li da ga sačekam i da izvršim rutinsku proveru auta i dokumenata, pa da ga ošinem solidnom kaznom ili da odustanem od svega. Vidim izraz na njegovom licu. Prvo je izvinjavajuće, a zatim osiono da bi polako, zbog moje upornosti, postalo mekše i prešlo u drugarsko. Uz taj izraz sledi poziv na piće u obližnjoj kafani, a ako je kazna velika, i na doručak o njegovom trošku. Ako ga odbijem i nastojim na tome da plati kaznu počinje da besni i psuje, zatim slede pretnje administratorima grada i policije koje on lično poznaje ili su mu nekakav rod...

IGRA MEČKA

Kad god prodjem Širokom čaršijom ne mogu a da se ne setim prošlogodišnje Roštiljijade. Ne volim je kao što ne volim ni vašare, ni koncerte, ni utakmice: gužvu, buku, otužne mirise... Ali Zorana voli Roštiljijadu. Zato smo izašli, prošetali izmedju tezgi i kafana pod šatorom; kupili po pljeskavicu i sok i provozali se Roštiljkom. Kupili smo sladoled i krenuli kući. Na izlasku iz Široke čaršije ugledasmo neku gužvu. -Miko, šta je ono tamo?- upita Zorana. -Igra mečka!- viknu neki dečak protrčavši kraj nas. Prošli smo kraj gomile i stali ispred nje. U centru gomile bio je stari mečkar sa šeširom i brkovima. Igrao je u ritmu turcizma koji je dopirao iz velikih zvučnika obližnje kafane pod šatorom. U jednoj ruci je držao flašu piva, a u...

Izbori 2008.

E kao svaki savesni gradjanin od ovih 40% koliko je moja procena da ce izaci na ove izbore, krenem i ja na izbore... Prva stvar koja me docekala na izbornom mestu su parkirani automobili... Normalno nece ljudi dolaziti peske... Al kad malo bolje pogledah ove automobile videh bosanske table... E to me natera na razmisljanje... Da bi vozio automobil na bosanske table moras da imas bosansko drzavljanstvo njihovu licnu kartu i njihovu vozacku, a u Srbiji glasas i cuvas kutije? A po zakonu Republike Srbije ne smeju se psoedovati dve licne karte, jedna mora da se vrati... Onda se zapitam kakva je to drzava koja ne sprovodi svoje zakone, i daje svakoj susi drzavljanstvo... Dokle ce uvek u ovj zemlji da budu u prvom planu oni koji nisu iz ove...

NOSTALGIJA

Sećanja plove alejom parka i klupe ponovo zovu, mame... u granama stabala igra se tuga, i šume tvoje reči, izgovorene nekad davno dok smo u krošnjama tražili svoje zvezde... Ja i sad spremam odgovore na neizrečena pitanja i maštam o onoj viziji izgubljenoj u lavirintu grada daleko... vrlo daleko odavde... od ove hladne praznine...

SKORO IDEALNI

Mrak se već beše spustio kad sam sa Zoranom stigao u njihov stan. Zatekosmo Divnu uplakanu. -Divna, šta je bilo?- pitao sam. -Pala mi je na grudi slineći i suzama razmazujući šminku. -Divna, reci šta se dogodilo?- ponovih pitanje milujući je po kosi i ledjima. -Djubre! Skot! Pokvarenjak!...- viknula je, otrgla se iz mog naručja i počela da baca stvari po sobi psujući kao kočijaš. Zorana je uplašeno gledala. Pozvah je pokretom ruke i ona dotrča, obavi mi ručice oko vrata i šapnu: -Miko, jel da da nećeš da ideš? -Neću još, dušo. -Ti ćeš sa mnom da spavaš, jel da, Miko? Bio sam zbunjen tolikim strahom. -Miko, ona će da me bije, kad ti odeš,- šapnu mi dete.- Nemoj da ideš, Miko! Molim ti se kao Bogu, nemoj da ideš! Miko, ostani da spavaš sa...

ON ME VOLI SAMO KAD SAM SREĆNA

Kad blistavim osmehom plenim njegov pogled i želja u njemu narasta sve više kad vrcavo pričam i uspravno hodam on voli me sve više. Kad se moja duša stopi sa prolećnim suncem i u meni žubori bistri potok sreće on me voli jako žudi za mnom silno želi me svu, želi me sve više... A kad dođe jesen i probudi se tuga kad se ne smejem i ozbiljno dišem kad u meni zamru i poslednje nade ...i ptice u srcu prestanu pevati ...i laste na nebu ne raduju me više ...i kad suze nakvase mi lice On ne voli me više...

ŽELjE I PUSTI SNOVI

-Uzmi me, Miko. Uzmi me!- reče Zorana stajući ispred mene. -Ali, Zoko, pa ti si već velika devojčica,- rekoh.- Na jesen krećeš u školu! Bila je kći moje prijateqice Divne koja me beše zamolila da je pričuvam dok ona obavi neke poslove. -Uzmi me, Miko! Molim te,- zacvile dete i sklopi ručice u molitvu. -Ali zašto, Zorana?- upitah uzimajući je u naručje. -Zato što će sad svi da pomisle da si mi ti tata,- prošaputa mi na uvo i zagrli me. Vid mi se zamagli. Stegoh je jače i poljubih u crnu dugu kosu. -O, dušice!- rekoh noseći je.- Čak i kad hodaš kraj mene svi su sigurni da sam ti ja tata. Osmeh zablista na njenom malom lepom licu i ona s visine pogleda svet oko sebe. Zoranu sam upoznao pre četiri godine, u vreme dok sam išao s Divninom...

srpska jaja posle evropske boje...

isao ja u petak kuci iz grada, kad me neki lik presreo i uvalio mi 2 farbe za jaja i DVD, ja onako zbunjen uzeo taj materijal... a stvarno mi je i trebala farba za jaja, posto sam planirao da ih ofarbam... i uzo ja jednu kesicu, skuvao jaja i ofarbao ih, i ovako su ispala... :shock: http://www.imageno.com/7rxvux8wgn81pic.html http://www.imageno.com/kaq7h9ke30fcpic.html http://www.imageno.com/zkk7cf2b4gxhpic.html http://www.imageno.com/q7fi9evhx5ebpic.html :mrgreen:

Just a thought

Jel imate nekad osecaj da vash zivot cupka u mestu? E pa, moj zivot vishe i ne cupka. On stoji. Spawa. Gushi me. U momentima samoce, kad sam sama sa svojim mislima, rastuzuje me chinjenica da su sve moje zivotne ambicije nestale. Secam se dana kad sam ishla u shkolu, uchila, u drushtvu se uvek neshto deshavalo, plivala sam, plesala sam, crtala sam, pisala pesme, uchila sam da sviram gitaru... Ispunjavale su me svakodnevne sitnice. A danas zastanem i shvatim da nishta od toga nije ostalo. Naravno tu je i fakultet koji volim, tu je i dramska, super drushtvo, zurke tu i tamo, Ari i jedina svetla tachka u mom zivotu - Boris. Sve je to ispunjeno, znam da nisam sama na ovom svetu, izgubio se onaj odvratni osecaj usamljenosti koji me je...

TATE BALKANCI

Zoranu sam spustio na tlo tek kad smo ušli u park i prošli kraj devojke i laneta. Blistala je od sreće, jer se grupa dece njenog uzrasta igrala na pravougaonoj poljani ispred spomenika Narodnom heroju. Mahnula im je stežući mi drugom šakom prste. -Šta je sad, Zorana?- upitah primetivši nervozu kod nje. -Pitaće zašto me nije dovela mama,- reče dete ozbiljno. -Reci im da mama sprema večeru, čisti sobu... -Ali, Miko, njihove mame to ne rade! -Pa ko onda radi?! -Tate. Pošašoljio sam je po kosi i poslao kod drugarica i drugova. -Ah, te tate balkanci!- promumlah razgledajući po okolnim klupama. Sve same, mlade, zgodne i negovane mame! Mahnuo sam nekima od njih i one meni, prišao slobodnoj klupi, seo i pripalio cigaretu. Poznavao sam nekoliko...

KAD SAM S TOBOM...

Kad razgovaram s tobom i običan pozdrav postaje poezija ili bar naslov pesme. Beskrajan mir tvog bića pronalazi beskrajni mir u meni, i kao da se ta dva mira neprestano grle i ljube... Da li smo to u razgovoru nas dvoje ili razgovaraju šume, mora, polja, reke? Da li to jedno drugom saopštavamo šta radimo i šta sanjamo ili trepere planete i u večnom krugovanju pohode svoje zvezde? Kakav je to tok što mi od tebe kreće, noseći me u svetove daleke, u obilazak sopstvene duše, velike i nedogledne? Tek kad razgovaramo ja sam ona prava, bezgranična, ničim omeđena, velika zemlja, veliko sunce, veliko nebo, velika tajna... Ljubavi... Ljubavi...

DRAGANA

Izgovori ime moje Zanesen jutrom Kad se pod njim budiš. Kaži ga tiho i snažno Na počinak kad kreneš, Da udaljena od tebe Zatreperim cela od tvog glasa. Da mene titravu Mesečina ti na prozore spusti I zvezde male U oči tvoje da me zakuju. Da bljesnem u tebi, Pod tobom da drhtim, Nagu mene ti da ljubiš... I jednom, bar, Svojom draganom da me nazoveš...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top