Пре рата је у околини Лесковца живео неки кулак. По обичају богатих, да се имање не би делило, имао је само једног сина и надао се да ће, кад одрасте, поћи његовим стопама.
Кулаков син је растао у изобиљу и с пуно, чак превише, слободе те тако, кад стаса, уместо да остане на имању, оснује породицу и настави очевим стопама одлучи да иде на високе школе. Кулак, ближа и даља родбина покушаше све не би ли га некако одговорили, али он, као и свако размажено дете, не хтеде их ни како ваља саслушати, а камоли уважити њихове савете.
Кулак се предаде и јединца препусти судбини надајући се најбољем.
И у та времена је, баш као и данас, важило да пара врти где бургија неће. Младић, добро опремљен том тако чврстом материјом, лако поче себи крчити...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Не кажу џабе „Рукопис предвиђа“. Рукопис предвиђа и када се пише о прошлости, и када се бележи садашњост, рукопис увек предвиђа будућност. Своје рукопишуће и рукотворене радове ми смо одувек верно чували.Умногостручили смо своје духовно благо, вековима сакупљано, као рибар кад плете своју мрежу, ми смо плели аорте нашег алевог косовског срца, и такво наше срце је куцало као што звона звоне на Грачаници, како је наша чувена песникиња Десанка говорила.
Крвава бајка поново одјекује Србијом, крвава бајка о извађеним дечијим очима.
Време истиче као песак у пешчанику, и кажу да нам је једино преостало да се боримо за време, јер кажу да смо доста година изгубили и да више не можемо да чекамо. У своје руке узели су САТ уместо КОМПАСА и...
Направили смо неколико кругова у тишини пратећи клинца док је јурио стазом. Застао сам испред степеница што се спуштају ка путу.
-Није ваљда да си још увек носталгичан?- упита ме пријатељ.
-Аха,- рекох.- Некад је на овом месту био леп дрвени пешачки мостић. Спајао је парк и кафану тамо преко. Испод је пролазио пут поплочан коцком. Све то је нестало, а било је тако лепо! Зашто?
-Прогрес, пријатељу. Морамо напред!
-Слажем се да идемо напред, али зар због тога морамо за собом све да рушимо!?
-Пријатељу, па то је био само обичан дрвени мост и кафана, ништа више!
Збуњено сам га погледао, слегао раменима и наставио да ходам . У мислима сам се вратио у оно доба кад ми је било 7 година. Било је пролеће. Недавно смо се били доселили у тај крај...
Aко хоћете да знате - да ли сте овца, у том случају треба да замислите стварну овцу, у њеном реалном облику и особинама, и са њом да себе упоредите.
Права овца нема рогове, нема гласа против онога који је пасе, не боде се, не обада се и не уједа. Не озлобљује се на чобанина, па чак и кад је кажњава, не свађа се и никако никога не злослови. Пастира, пак, у сваком случају слуша, пред њим спокојно и са благом надом иде, и из његових крајева не одлази; туђег гласа не слуша и код туђих не иде. Глас пастира, пак, тако слуша, и тако слиједи за њим, да никаквих предрасуда и предубјеђења нема и, макар је повео и на мјесто без траве, макар је и у мочварне предјеле водио, она неће роптати, неће злословити и неће се жалити на њега. Ето, то су...
Zlato (Vještice)
Minas Gerais u Brazilu
ima zlato
sunce je zlato
ti piješ vino ispod slamnatog šešira
od smijeha pravim saksofon
od sunca pravim put
a ti si moj šofer
nasmij se
kuda bih sam
ti piješ vino ispod slamnatog šešira
:roll:Da li vam se ikada dogodilo da uhvatite sebe da,nemoćni da sami sebi pomognete u nekim situacijama,počnete da se upravljate po savetima iz časopisa?Konkretno,u odnosima između polova.
Izgubih se u tome.
"Nemoj da ga zapitkuješ-pomisliće da si dosadna,nemoj da ga pitaš kada ćete se videti-pomisliće da si posesivna,nemoj da tražiš da ti čini sitne pažnje-muškarci nisu stvoreni za to,ne gnjavi.."Bože...Najgore od svega je što,kada pokušaš iskreno-nabiju ti na nos sve prethodno navedeno,a kada se upravljaš po savetima opet ne uspevaš.
Vremenom,došla sam do poražavajućeg zaključka-glupa sam!A onda mi dođe bivši dečko na vrata da mi kaže kako me voli i kako mu nikada-ni sa jednom nije bilo lepo kao sa mnom.Čudno...
Једна изрека каже: "Људе можеш да поткупиш разноразним валутама". Све је почело са економским повезивањем земаља а завршава се са фиктивном демократијом и великом демагогијом и пуким интересима оних који повлаче конце из Вашингтона и Брисела. Ми смо ухваћени у мрежу колонизатора, једно је културна и цивилизацијска историја Европе, а друго је политиканство ЕУ, и то не треба мешати. Таква ЕУ није самостална, она је исполитизована, уцењена, продата за стране америчке идеологије и њихових вођа. То идолопоклонство према Америци као „Великом тати“ и удовољавање сваком њеном захтеву је ништа друго до златновалутно идолопоклонство и ако храниш тигра не можеш да се не надаш да и тебе једном неће појести.
Сама реч унија означава "(na lat. unio...
Подне у Солуну налик је подневима у свим великим лучким градовима. То је тренутак када се врева стишава. Јесен рујем боји дрвеће, ретке пролазнике мами мирис рибе из таверни. Из даљине се чују сирене бродова који поздрављају град, одлазећи на далека путовања. Покаткад крикне галеб, наговештавајући југо. Бат корака по каменим плочницима је све ређи и тиши. А море и небо су измешали боје.
У цркви светог Димитрија је тихи полумрак. Неколико жена послује по цркви, нечујно се кречући, као да не додирују мермерни под. Ништа не нарушава свети мир храма. Пред олтаром две жене у црнини шапућу молитве повремено подизући сузне очи ка Иконама Светитеља.
Предане својим пословима и молитвама нису виделе када је и како у цркву ушао необично...
Plakala sam... Prvi put posle nekog vremena.
Da,nedostajes mi jako i mrzim te zbog toga! Ustvari,ne. Ne mrzim te ni malo,cak ni najmanje... Uopste. Samo mrzim kad mi neko nedostaje. Zivot je nekako... Sranje... Bez tebe.
Upravo sam shvatila nesto sto mi je palo kao poraz. Ispod svega ovoga, pored toga sto sam egoistini manijak, i dalje sam covek. Nista bolji od drugih kad sam povredjena, kad me nesto boli... Videla sam sve to u samo jednom kratkom prolazu pored ogledala. Kosa neuredna od "spavanja", crveni podocnjaci od plakanja, bubuljica na desnoj strani brade... Samo covek.
Kad malo bolje razmislim,imam toliko mana da mi je upravo pripala muka kad sam pocela da ih nabrajam sebi. Cini mi se da mi je najnovija mana to sto sam negde...
najbolja mesta za sub.izlazak: golub,skver,pozorishte,exit,urban,M,Faraon
za romantichan izlazak sa voljenom osobom:splavovi na Ibru
MENE TU MOZHETE NATJI...............
PRIČA O PRASETU
by ratnickiraspolozenoprase@yahoo.com
U pitanju je jedna mala pricica. Tako da ukoliko zelis da procitas pricicu, slobodno. Ukoliko ne zelis pa sta da ti radim tvoja je volja da li ces zatvoriti ovaj prozor.
Elem ide pricica:
Nekada davno, iza sedam gora, sedam mora, mnogo brda i dolina (generalan opis bi bio neka zabit Bogu iza tregera) u jednoj kucici duboko u sumi zivelo je slozno dva praseta (radnja se dogadja posle Uskrsa, trece prase su vec pojeli, ostao samo but da se susi i malo rebarca za pasulj), i oni su bili jako slozni, kao braca. Delili su sve: sapun, devojke, sapun... Ipak oni su bili razliciti po karakteru. Jedan je bio drcan, prek i uopste uzev pravi Jorksirski primerak, te je kao takav imao jako dobru...
Моја теза је да само историја може дати коначан суд. И то не толико историја као наука, колико колективно сећање народа. Нпр. Бук Бранковић је издајник и ту никаква каснија објашњења и рационализације не помажу.
Друго је питање колико неки грађанин, грађани, уопште народ, могу изнети суд да је Борис Тадић, председник Србије (не сматрам га својим, али не негирам чињеницу избора) издајник. С тим у вези износим свој суд: Борис Тадић технички не може бити издајник. Разлог је прост - грађани су му већински дали мандат. Дали су му мандат недавно, уз најаву те политике (бриселског потписа на Соланин уговор - тј. уговор толико битан Солани), у околностима које су сличне, а оне настале касније су се лако могле предвидети. Дакле, закључак је...
Pustio sam kosu
Otkad nisi više pored mene
24 sata trudim se
Da život bude dernek
Ne treba mi više
Samo malo smijeha
Prijatelja pravih
I očiju plavih
Ne treba mi više
Samo malo mira
Na radiju nešt
Dobro neka svira
Kamenice i oradu
Malo dobrog starigradskog vina
Jedino me sebi vuku
Baščaršija i zlatna dolina
Ne treba mi više
Samo malo smijeha
Prijatelja pravih
I očiju plavih
Ne treba mi više
Samo malo mira
Na radiju nešto
Dobro neka svira
Putujem i pjevam
To je ono što sam uvijek htio
Kad ne budem hodo zemljom
Bar ću znati
Da sam nekad bio s tobom
Pustio sam kosu
Otkad nisi više pored mene
24 sata trudim se
Da život bude dernek
Ne treba mi više
Samo malo smijeha
Prijatelja pravih
I očiju plavih
Ne treba mi više
Samo malo mira
Na...
Мирно ми спавајте и бриге ми не брините,
јер стајаћу смирено над вашим костима, и смешићу се
из вашег пепела ни пелин никнути неће,
оно што вам могу обећати сада,
у овом трену горчине,
и веку јада.
Мирно ми спавајте у својој слави бахати,
јер деца вам гроба знати неће
али наше птице хоће вашег меса сласт.
и књиге историје ваша имена познавати неће
већ само имена оних, што вас згромише страшно,
и обећам вам,
док стојим над мојим јадом,
моје ће име у тим књигама писати.
Мирно ми спавајте и бриге немајте
јер стајаћу мирно над вашим костима, и смешићу се.
http://saletovepesme.wordpress.com/
U zivotu kad zivot ne postoji
i svaki mi korak strepnja.
Kada izda drug i brat
ostaje mi samo Bog
da uz strepnju klecim,molim
za sutrasnji novi dan,
juce mi je sto i danas
u ciframa zapaljeno,ubijeno.
I dok zemlja sa mnom jeci
od zgarista i od krvi
moj prijatelj,moj brat
nevidjenom pesmom klice
dobio sam ovaj rat.
Sram duse mi oku ne da san
sveta zemljo u najcrnjem mraku
ostavljena da te tudjin gazi
i da meni kroji dupli arsin svoj.
ja sam tu,ne dam svoju domovinu
da je drugi svojom zove!
DA SU ME UKRALI CIGANI Arsen Dedić
Da su me ukrali Cigani
u tužnom gradskom parku
u mornarskom odijelu
i nestali u mraku,
odveli bi me daleko,
gdje stiže samo želja,
pred začuđenim licem
mojih roditelja.
Da su me ukrali Cigani,
ne bi me bilo briga,
jer bih mislio da se
samo nastavlja igra.
Svi bi tvrdili da sam
sa sretne zvijezde pao
i ništa o svom životu
ja nikad ne bih znao.
Da su me ukrali Cigani,
imao bih slobodu
da pijem svoje vino
i pijem svoju vodu.
Bio bih bogat i voljen,
a vračara bi mi rekla
da nemam svog imena
i da sam bez porijekla.
Da su me ukrali Cigani,
još dok...
"Da imam toliko dusa koliko ima zvezda,
ja bih sve dao..." (K.Marlou)
Secas se noci kada je sa mermernog mosta
izmedju Meseca i obale sisao milostivi stranac?
Dali smo duse za sve sto je zasijalo,
a ubrzo videli da to nije zlato...
Sad nam sipaj smaragdno vino u kristalne case!
Nazdravimo bogohulnim danima
koji su placali nase cehove!
Pijmo na vrtoglavoj ivici ovog mutnog vira!
Podji i ti,prijatelju,izadjimo iz sudbine.
Okomimo se svojim krajem na kapiju Pakla!
Da imam toliko dusa koliko ima zvezda,
ja bih sve dao da vidim nju!
Zivecemo trenutak,dotaci cemo zelje od katrana,
svet obmotan cipkom,naslikane devojke...
"Na ovom svetu nije novo mreti,
pa i sam zivot nije nova stvar..."
Више од три године боловао сам од очију. Патио сам од врло јаке далековидости, а онда је наступило и запаљење десног ока, тако да сам готово био полуслеп, када сам отишао у болницу. Тамо су ми рекли да болујем од кератитиса и да сам се вероватно заразио на базену у Војној академији, где сам радио као учитељ пливања. После годину дана неуспелог лечења лекар ми је саопштио да ми се вид може повратити једино ако на десно око пресади здраву рожњачу. Новца, међутим, нисам имао за тако скупу операцију. Када сам то рекао својој жени, она ми је на моје велико изненађење предала штедну књижицу на којој је, ни сам не знам како, успела да уштеди 20000 нових тајванских долара.
“Ако не буде довољно”, рекла је, “набавићемо још. Неписменима као што...
Ljubav u doba kolere (El amor en los tiempos del cólera; 1985.), djelo kolumbijskog književnika Gabriela Márqueza
* "Bio je još premlad da bi znao kako sjećanje srca odstranjuje ružne uspomene, a veliča dobre, i da zahvaljujući toj vještini uspijevamo podnositi prošlost. No kad je s brodske ograde vidio bijeli rt kolonijalne četvrti, nepomične strvinare na krovovima, sirotinjsko rublje izvješeno da se suši na balkonima, tek je tada shvatio koliko je postao lakom žrtvom milosrdnih zamki nostalgije."
"http://bs.wikiquote.org/wiki/Ljubav_u_doba_kolere"
Kategorije: Literatura | Gabriel García Márquez
Još desetak dana ostalo je do parlamentarnih izbora u Srbiji! Da li se neko pitao sta će se desiti posle? Posle zaokruživanja određenog broja, da li ćemo se sretati na ulici i nazivati jedan drugog izdajicom?!? Da li ćemo piti piće i družiti se samo sa onima koji su zaokružili isti broj na glasačkom listiću?
Po svemu sudeći, domaći političari ne bi imali ništa protiv da se u Srbiji dogodi još jedan građanski rat! Posle osam godina zajedničkog natezanja i, videli smo svi, lažnog slaganja - dojučerašnji koalicioni partneri ne prezaju da pokažu ko je veći patriota i da dokažu koje veći izdajica! Iako je 21. vek uveliko zakoračio u Srbiju, iako su svima puna usta budućnosti i boljeg života, iako niko neće da Srbiju vrati u "mračne...
MELPOMENA
U strahu od samoće i dosade
stvori Bog svet.
Ako je ne rađa našeg
sluha pričuvenje, jedino
muzika
pohvala je njegova
ovom našem tragi-komičnom
teatru apsurda.
PROMETEJ
Prikovani za stenu
vlastite taštine
proklinjemo vatru
koja raskrinkava
u ljubav prema ljudima
prerušeno samoljublje.
Uzalud dozivamo Had
neumeća.
Orao savesti
kljuje nam utrobu.
MORE IKAROVO
Jedno more, u prošlosti
zatočeno,
more koje su reči ostavile
bez imena i sudbine,
nijedna plavet svojim
ne priznaje.
Odriču ga se galebovi,
ni bol ga više neće.
Ko zna, možda je to baš
More Ikarovo,
u kom potonuše sve lađe
isuviše iskusne.
A ipak,
proglašava me
prvom svojom lukom.
Kvadrat stana dosegao u Beogradu cenu od 4.000 evra, a u Novom Sadu 2.000, što svi komentarišu kao preterano.
Agenti za promet nekretnina kažu da ovim tržištem upravlja odnos ponude i potražnje, a ona je već duže vreme povećana. A čim je veća potražnja, veća je i cena.
U Srbiji je mnogo građana bez stana, što pravih podstanara, što „stare“ dece, koji se guraju u stanu s roditeljima i njihovim roditeljima. Prema procenama, čak je oko pola miliona onih koji bi želeli da se skuće i osamostale, a brojni među njima spas su našli u stambenim kreditima.
Oni su, zasigurno, doprineli povećanoj kupovini stanova, posebno oni subvencionisani, kojima država osigurava učešće za podizanje stambenog kredita. Upravo to je kod podstanara najveći...
Luksuzni stambeno-poslovni kompleks, koji će u junu početi da se gradi na Limanu III, radiće se po arhitektonskom rešenju arhitektonskog biroa „M plus“ iz Novog Sada, čiji je projekat pobedio na međunarodnom konkursu.
Pored stanova, kancelarija i podzemne garaže, budući objekat na uglu Šafarikove i Narodnog fronta imaće i bazen, saunu, sobu za masažu, teretanu i spa centar. Mada izgradnja još nije počela, deo stanova u ovom prestižnom centru nazvanom „Park siti“ je već unapred prodat.
Sem poslovnog i kancelarijskog prostora, u „Park sitiju“ će biti sagrađeno 230 luksuznih stanova i apartmana veličine od 60 do 400 kvadrata. Prema rečima investitora iz holandske kompanije „Vondel kapital“, određeni broj stanova dat je u pretprodaju...
Kvadrat stana dosegao u Beogradu cenu od 4.000 evra, a u Novom Sadu 2.000, što svi komentarišu kao preterano.
Agenti za promet nekretnina kažu da ovim tržištem upravlja odnos ponude i potražnje, a ona je već duže vreme povećana. A čim je veća potražnja, veća je i cena.
U Srbiji je mnogo građana bez stana, što pravih podstanara, što „stare“ dece, koji se guraju u stanu s roditeljima i njihovim roditeljima. Prema procenama, čak je oko pola miliona onih koji bi želeli da se skuće i osamostale, a brojni među njima spas su našli u stambenim kreditima.
Oni su, zasigurno, doprineli povećanoj kupovini stanova, posebno oni subvencionisani, kojima država osigurava učešće za podizanje stambenog kredita. Upravo to je kod podstanara najveći...
Zbog popularnog festivala povećano interesovanje stranaca za iznajmljivanje stanova i kuća u Beogradu. Cene visoke, ali, ipak, znatno niže od hotelskih.
Da Beograd postaje sve interesantniji za turiste iz regiona, ali i za one iz Evrope i Amerike, potvrđuju i u agencijama koje se bave izdavanjem nekretnina. U nedostatku odgovarajućih hotela, ali i zbog visokih cena, raste broj onih koji se odlučuju za dnevno iznajmljivanje stanova u našem glavnom gradu. Interesovanje je znatno povećano i zbog održavanja Eurosonga, a ima i stranaca koji su već rezervisali stanove ili kuće, kako piše Politika.
Dakle, dnevno iznajmljivanje stanova postaje sve primamljivije za strance, ali i vlasnike stanova koji u tome vide mogućnost za dobru zaradu...
ja najvishe volim da skijam, da se koopam, i da se igram sa psima.........;):p;)..........
1. da mi tata kupi psa (zlatnog retrivera)
2. da odem na Alpe na skijanje
3. kad porastem da budem arhitetka
4. da upoznam Kaku`
5. da upoznam Bodi Milera
6. da upoznam Gregora Šlirenzauera
7. da upoznam Anu Ivanovic:lol: