Molim Vas,posavetujte me sta da radim.Izvadila sam u gornjoj vilici sve zube i ostala mi je donja.Imam 5 prednjih donjih zuba koji mogu da se lece i nekoliko korena na mojoj levoj strani.Zubar hoce da ih izvadi i da mi stavi parcijalnu protezu,od nekog metala jer je bolji i nece se videti,tako kaze zubar.Da li mogu ti koreni da se lece?
Instalirajte aplikaciju
Kako da instalirate aplikaciju na iOS
Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane.
Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Filteri
Prikazivanje samo:
Učitavanje...
Čovek bi pomislio, ljubavi, da se dani okreću miru, da je duša pronašla u tim danima spas, ali nije tako. Rekoh, samo se čini tako. Pokušavam da te dane pretvorim u potpuno gluve i nepomične slike koje me, u tišini, neće podsećati na bol. Znaš, to ti je kao da se isuviše približiš nekoj močvari u noći. Sve je, istina, tiho, ali ako malo napregneš sluh čućeš gmizanje u travi, lepet sitnih krilaca, slabašno glasanje cvrčaka. Ceo jedan svet.
Toliko života u tom miru. I moj život tiho gamiže kroz sobe. Kuća je moj lepet krila. Ja sam močvara u njoj. Krijem svoj smrad, krijem svoj mulj, krijem žabe svojih želja i zmije svoje čežnje. Opsedaju me cvrčci mojih snova i sve, sve hoće da urliče, a ja opet ćutim. I to niko ne zna i ne vidi...
липе су процвале... мирис који мами главу и осећа се у стомаку... топле ноћи које буде жељу... луди дани који беже као безглаве муве један за другим... ране зоре које престижу ноћ и опијају својим мирисом... сви те лепе гузе, мајце, шорцићи који шетају градом, и од којих стаје дах... врели дани који топе све пред собом, и терају те да обучеш мајцу и јапанке, прошеташ се градом и пуним плућима удахнеш лудило које је свуда уоколо у ваздуху, и пробуди ти се тај познати осећај у стомаку, и онда ти стане мозак, престанеш да користиш рацио, готов си, само хиљаду мириса, одсјаја, погледа, цветова који те маме, и недају ти мира, мораш да посегнеш, марак да покушаш, можда и да пробаш...
Овца и Вук
Objavljeno 04.01.2008. u 10:34, autor: Koschei Besmertnii
Пренето са блога Биљане Србљановић:
Uz saglasnost autora, objavljujem u celosti otvoreno pismo koje je Jona Tibor, gradjanin Republike Srbije, uputio Ministru spoljnih poslova Jeremic Vuku.
Pitanje za gospodina Ministra inostranih poslova Vuka Jeremica. Ili dva.
Postovani gospodine Ministre,
u nadi da ce te mi oprostit sto Vam u svoj svojoj dokonosti i konsekvetnoj dokolici oduzimam dragoceno vreme oseticu se slobodan da Vas pitam sledece.
Naime, izuzetno me je obradovalo Vase nesebicno angazovanje na resavanju slucaja gradjanina Jelenka Micevica, jer je i moj slucaj slican Micevicevom.
Ja se, naime, nalazim u procesu odobravanja norveske ulazne vize, te me...
Kada se opet svalio u stolicu, setio se da pozove Ljiljanu. Potpuno je zaboravio na nju! Sva njegova ljutnja nestala je onog trenutka kada je saznao da će Astor preživeti, i bio je spreman da istrpi njene kritike i odgovori joj na beskonačna pitanja.
Uključio je mobilni, koju mu je odmah signalizirao nekoliko poruka. ’Požuri kući’ – pisalo je u prvoj; zatim je sledila sledeća, imbecilne sadržine: ’zašto si se isključio?’; potom ’razgovaraćemo kad se vratiš’, ’s kim si?’
Ponovo ga je preplavila stara ljutnja, ali je ipak rešio da je pozove. Odgovorila je posle prve zvonjave.
„Dobro si se setio“, čuo je njen ledeni glas.
„Slušaj, desilo se nešto užasno…“
„Zašto si isključio telefon? Šta to treba da znači?“
„Nisam bio u mogućnosti da ti...
Posveceno jednoj devojci koja me je razocarala:
Cekao sam te,
u toj ulici skrivenih ljubavi.
Iznaverila si sva moja ocekivanja,
Nisi dosla.
Ana - devojko mojih razmisljanja.
Voleo sam te,
Nisi shvatila to.
Mozda te ipak jos uvek volim,
Ali trudim se da te zaboravim,
Ana - je devojka koju poklanjam svim slomljenim srcima.
Cekanje tvog srca,
pretvorilo se u padanje kise s mog lica.
Potpuno nova muzicka orijentacija samo na radiju X-Plode.
Genre: Dance-Pop-Commercial
http://www.x-plode.org
Sretnem pre neki dan svoju nekadašnju drugaricu iz osnovne škole i gimnazije. Sticajem okolnosti, studirale smo na istom fakultetu. Zajedno smo pohodile sve beogradske diskoteke, zajedno išle na žurke, delile iste prijatelje. Kasnije su nam se putevi razišli, ali smo, do pre par godina, održavale kakve-takve kontakte... sve ređe i ređe, dok se, jednog dana, i oni nisu ugasili. Stara priča, verovatno mnogima poznata.
Elem, moja drugarica je nekad bila ono što se zove 'dobra riba': atraktivnog izgleda, uvek sređena, puna optimizma i duha.
Prekjuče, kada sam je srela nakon višegodišnje pauze, jedva sam je prepoznala. Ni traga (čak ni u naznakama) od njene nekadašnje privlačnosti. Daleko od toga da je ružna, ali postala je, nekako...
Ako ima neko raspolozen iz Ivanjice i okoline da pravimo band. Rock, Pop, Metal - tako neka svirka. Ja sviram gitaru.
Zainteresovani neka se jave na pp.
Sa drveća lišće opada,
šušanj se čuje,
to me ti zoveš...
Oči nevidljive probadaju senku,
u mene se zarivaju kao klin u zid,
to me ti gledaš...
Ruke nevidljive leđa mi dotiču,
vuku me vodi usnuloj,
to me ti želiš...
Tihi žmarci uz kičmu se penju,
ludilo mi mozak osvaja,
to ti u mene prodireš...
Ta stopala što zemlju ne dotiču,
to telo uskovitlano vrtoglavicom,
to si ti što me zanosiš,
to si ti...
Slazi bar malo
kad smrti nema
nekao ovo malo
od zivota preostalo
ispuni sreca.
Reci da volis me
slazi molim te.
Neka me ponesu zvezde
u ocima tvojim do neba Bogova
u emripreju sam.
Neka osetim slast usana tvojih
neka razum izgubim zbog tebe
kad te volim ovoliko.
Slazi bar malo
reci da volis me
neka mi postelja tvoja odar bude.
Slazi molim te
i bicu klaker u laz toj
slazi ti,bards si moj
slazi oslobodi malo danaja
ljubavi moja
zbog cega cu smrti prkositi.
Dani prolaze,
ljubav umire.
Melanholija...
Krv koja šiklja iz mojih rana,
krv izgubljena...
Promiču popodneva u mom sećanju
kao požutele fotografije...
Noći sveća i ljubavi
u oblacima prolaze,
sa oblacima
i život odlazi...
Dani prolaze,
ljubav umire.
Melanholija...
Iako je zemlja bila vlažna i skliska od opalog lišća, i duvao prohladni vetar, ustao je sa klupe, protegao se i potrčao sa Astorom. Nije bio u naročitoj kondiciji – što je tumačio dugim sedenjem ispred kompjutera i jedva primetnim slojem sala na stomaku – ali je osećao zadovoljstvo pri svakom koraku. Trčanje po lišću i blatu koje mu je usrkavalo cipele, podsetilo ga je na dane detinjstva, i na mladost, kada je svoju budućnost zamišljao kao nepreglednu širinu, punu neočekivanih skretanja i izazova. Bilo je to vreme kada su mu džepovi bili prazni, a srce puno želja. Njegov život, činilo mu se, prerano je izgubio mladalački ritam. U poslednjih par godina osećao se poput leptira zarobljenog u ćilibaru. Ili, što bi bilo još preciznije: kao...
Živeli su zajedno šest meseci. Njihov mali, iznajmljeni stan nosio je sve znakove ženske prisutnosti: buketić sasušenog bidermajera uhvaćenog na venčanju njene najbolje drugarice, i bočice parfema na toaletnom stočiću, papuče sa ružičastom kićankom u predsoblju, ručno vezeni prekrivač (dar njene majke) prebačen preko kreveta… U kuhinji sve uredno poređano: čaše za ovo ili ono piće, dekorativne šolje i šareni tanjiri. Čak su i jastučići, naizgled nonšalantno razbacani tamo-amo po sobi, svojim bojama bili smišljeno uklopljeni u ambijent prostorije.
Miši se ponekad činilo da se guši u njenim stvarima. On sa sobom nije doneo ništa, izuzev nešto odeće, kofera najomiljenijih knjiga i svog psa Astora. Kofer je bio raspakovan a knjige poređane...
vjerujem da svi cesto kazemo da je lud neko da se provodimo tako i td a malo nas to razumije i zna sta je to pisite o tome kako vi to doživlavate
1.
Дуго је плакала.
-То није начин!- говорила је у јастук и плакала.
Затим је престала да плаче и заспала. Имала је 16 година, дугу косу боје зрелог жита, витко и чврсто тело и крупне плаве очи.
Нагло се пробудила уз дубок уздах и погледала на сат. Било је пола осам увече, била је у својој соби, свом кревету и била је обучена. Тада се сетила свега што се догодило тог поподнева. Удрхтала је.
-Ђубре једно покварено!- прошапута у јастук.
-Марина! Мацо!- зачу женски глас из дворишта.
Цеца, помисли. Време је за излазак.
Подиже покривач и спусти ноге на под.
-А шта ако и он буде код споменика?- прошапута.
Тело јој малакса и она паде у кревет.
Не, нећу да идем, помисли.Не вечерас. Он ће бити тамо. Не, нећу да идем.
Завуче се под покривач и...
Hladne misli već su umorne od puta
daleko je zid kome duša korača
ubijen i mrtav hodnicima luta,
ogledala tamna sijaju od plača.
I na morskom dnu biser tiho diše,
bočica otrova zbog njega se gasi.
Hladne su misli sve jače i više
biser ih taman iskrom života krasi.
Hamlet sam i ja negde u daljini,
jer zlato na glavi i oštar mač u ruci
moje srce, razum, mame u tišini...
I svi smo mi neshvaćeni, čudni,
tražimo sebe na morskom dnu,
usnulim okom, a večito budni...
Doktor B. rado se sećao kako je, kada je prvi put ugledao svoju Lili, pomislio da je verovatno zalutala na fakultet, ili je neka srednjoškolka koja je došla da poseti brata ili sestru. U amfiteatru je sedela ispred njega i mogao je udisati miris njene kose i diviti se glatkoj koži njenog vrata.
Pri prvom pogledu na devojku znao je da je ona žena njegovog života. Doktor B. je oduvek naginjao onome, što je nazivao ‘francuskim’ tipom ženske lepote, a Lili se idealno uklapala u taj obrazac: sitna, krhka, krupnih modrih očiju i milog, srcolikog lica uokvirenog busenom svetloplavih kovrdža. Očarala ga je svojim šarmantnim, kotrljajućim ’r’, izgovorenim glasom začuđujuće prozvuklim i za nijansu dubljim, nego što bi se to dalo naslutiti po...
Mladi kralj Artur je bio iznenadjen i uhvacen od monarha susednog
kraljevstva dok je kradom lovio u njegovim sumama. Monarh ga je mogao
ubiti na licu mesta jer je to bila kazna za sve one koji bi krali na
monarhovom imanju, ali se on pokolebao pred Arturovom mladoscu i
simpaticnoscu, i ponudio mu je slobodu u zamenu za odgovor na jedno
tesko pitanje.
Sta ustvari zele zene?
Ovakvo bi pitanje ostavilo bez reci i najstarije mudrace i mladom
Arturu se cinilo da je prosto nemoguce odgovoriti na njega. Kako god
bilo, bolje je i pitanje nego umreti obesen, tako da se vratio u svoje
kraljevstvo i poceo ispitivati svoje podanike. Razgovarao je s
princezama, kraljicom, prostitutkama, casnim sestrama, mudracima, pa
cak i sa dvorskom...
Ljudi evo nacina da ubijete dosadu...a uradicete i nesto korisno za sve nas!!!
Glasajte da se Beograd nadje na tabli novog monopola...
Postipak je jednostavan...
Posetite link
http://www.monopolyworldvote.com
Registruje te se i glasate za koji grad zelite...(po mogucstvu za Beograd :-) )...
Mozete glasati jednom dnevno!!!
Na tabli monopola ce biti samo prvih 20 gradova...I mogu Vam reci da brzo napredujemo!!!
Aj sad svi na glasanje....
................Veliki Pozdrav..........
За Хермину
Лето је. Сунце пече. У селу сам. Седим на каменој огради нечијег дворишта. Пун сам ракије. Крај мене седи Тетка, истрошена сеоска *****. Прежвакавамо старе догадјаје.
-Хоћеш ли да ти набацим неко девојче?- пита ме.
Гледам је и ћутим.
-Хоћеш ово?- пита ме показујући низ улицу.
Окрећем главу и видим девојчицу од 14-15 година.
-Мацо! Маче! Ходи тети.
Речи негодованја ми замиру на уснама. Гледам девојчицу како послушно прилази знатижељно ме гледајући. Покушавам да одвојим поглед од ње, од њенњ дуге косе боје зрелог жита, од витких чврстих бутина и једрих сика које ме гледају кроз белу провидну кошуљу.
Маца седа крај тетке.
Шта то дете тражи карај нас, крај сеоске ***** и бедника огрезлог у блуд и алкохол, помислих.
-А ту си!-...
Tako, ponekad, te rechi mi dodju, k'o jeka,
kad bure se spuste, kad pacovi napuste brod.
Ne brinem mnogo o njima, vrate se s lepim danima,
pa idemo dalje i plovidba traje, k'o pre.
Al znam da: Neko to odgore vidi sve...
Lomis mi srce, k'o bagremov prut, onako, usput.
Kad ostanes sama ti nadjes par dana za nas.
Al' ja crtam svoje krugove i prastam stare dugove
da, mozda se varam, al' sto da se staram o tom.
Kad uvek neko to odgore vidi sve...
Upravo se vratih sa sahrane...sahranih vernog druga zadnjih 14 godina... Nema je više da me dočeka svojim plemenitim pogledom da me isprati...da joj se oči napune suzama (kao sada meni) kada sam ja tužan ili neraspoložen...
Da pokuša da me oraspoloži nekom glupošću ili da mi samo legne kod nogu i ćuti zajedno samnom...
Jeste pričam o njoj kao o čoveku o osobi koja me je razumela...
i volela me zajedno sa mojim hirevima mojim manama i poklanjala mi bezgranično svu svoju ljubav onako kako samo pas zna da voli...
Noćas se njena duša preselila u Raj za pse-ako nešto takvo uopšte postoji, a mora da postoji jer Čeli ne zaslužuje ništa drugo ni manje već samo to...
Molbe jednog psa
1. Moj život traje od 10 do 15 godina.Svaki rastanak od tebe za mene znači patnju. Razmisli o tome pre nego što me uzmeš.
2. Voli me onakvog kakav jesam, jer si me ti birao. Ja nemam tu mogućnost da biram prijatelja i gospodara.
3. Daj mi vremena da shvatim šta od mene tražiš. Pre nego što me u toku obuke izgrdiš, preispitaj sebe, možda ti grešiš ili ja ne mogu da shvatim šta ti želiš.
4. Voli me, ja živim od tvoje ljubavi.
5. Nemoj se ljutiti na mene i nemoj me kažnjavati. Ti ipak imaš svoj posao, svoje prijatelje, svoju razonodu, a ja imam samo tebe.
6. Pričaj sa mnom. Iako se tebi čini da te ne razumem, ipak znam šta misliš i osećaš.
7. Znaj, ja ne zaboravljam kako se sa mnom postupa.
8. Razmisli pre nego što me...
Kada covek odlepi svoj um od zemlje i otvori ga prema Bogu sa zeljom da ugodi Bogu,tada mu Bog otkriva volju Svoju na razne nacine.Sv.Petar Damaskin pise:"Ako covek ima svecelu nameru ugoditi Bogu,to ga Bog uci volji Svojoj ili kroz misli ,ili kroz nekog coveka,ili kroz Sveto Pismo."Takav covek postaje pazljiv i ostorozan,i ocekuje iznutra i spolja nastavljenja Bozija.Za njega prestaju da postoje slucajnosti.I ceo svet za njega postaje kao desetostruna harfa,koja ne odaje ni jedan zvuk bez prsta Bozjeg.
"Nema pokoja na zemlji onima koji zele spasenje."govori sv.Jefrem Sirin.Borba je neprestana,bilo spolja bilo iznutra.Neprijatelj dejstvuje cas vidljivo kroz ljude i druge tvari cas nevidljivo kroz pomisli.Cas se on prikazuje otvoreno...
Stopio si blago u riznici,
na ponosno celo Boke sjedis;
kuce su ti sace u kosnici,
o proslosti cutke besjedis
Hvatale te rdja i patina,
a kupale sa Lovcena vode;
lijep si ka' sva tvoja istina,
sto nas vodi pravo do slobode.
Miluje te more sa tri strane,
troja vrata otvorio si svijetu;
bedemi te od zlih oci brane,
radujes se starcu i djetetu.
Talasi ti ljuljuskaju ladje,
a jarbole galeb ti oblijece;
od svega je milije i sladje,
tebi doci s lastom u proljece
Iz sume je ,sa kamena stecka,
gdje se ljeti rosa skuplja,
kao poskok stalno vreba,
id dusmanu ubrizgava.
Niko njega ne poznaje
po kukastom cvornom nosu,
ni po krivom kaziprstu,
garav lonac,boja lica.
Pleca su mu ravna polja,
snezne grudi k'o planina
i misice Grmec brda,
u ocima smaragd suze.
Hrabrost ga je pogledati,
nije Djordje prije dva vijeka,
to je ponov istog gena,
novi hrast,starog panja.
On ugarkom pali cigar,
brkovi mu opaljeni,
bijeli zubi,niz bisera,
Cigu nocas svi vidjeli.
Nikola Novakovic
dok razmishljah, duh nemocni...
Zar nismo svi samo deo gavrana? Nechega shto mora doci i ostati zauvek u nama? Zar nismo svi jedno veliko nishta?
]Izli se srce dobrote,
ljubavi i toplote
da daruje nesrecne ljude,
radosti i njima da bude.
"Evo ti vatra,hljeb i krov.
Mirno spavaj ,zaboravi rov,
spavaj lijepo kao dijete.
To ti je dar moje planete.
Trazio sam hljeba i rada
po cijeloj Evropi sve do sada.
Nasao sam ga preko reda
na sjeveru hladnom kod Sveda.
Dali su mi nadimak Putnik
da budem Mjesec Zemlji saputnik,
izgubljenim mracne osvijetlim staze
da na put ziivota ponovo izlaze.
Moja su bogatstva dobri ljudi,
pa i ti takav vazda budi.
Dobro i zlo sa drugim podijeli
tako su Putnici oduvjek htjeli.