Pesma Bogu LJubostinji
U VLADIČINOJ pismenoj zaostavštini ostali su zapisi o poseti pojedinim crkvama i manastirima eparhije, pod naslovom **Tamo amo po eparhiji**. Zapisi obiluju interesantnim zapažanjima i lucidnim komentarima.
Posle posete manastiru LJubostinja, zapisao je: **LJubostinja, odmor duši! Najlepša pesma Bogu ispevana na srpskoj zemlji! Koliko robovanja i koliko slobode ona je doživela i nadživela, pa ipak stoji uvek lepa, čista, devičanska, kao i prvih dana, kada je svetla carica šetala u crnini oko nje na tihoj mesečini, moleći se Bogu za kosovske žrtve. LJubostinjska šuma kao bosiljak, bezdušno satrvena od **kulturnih** Nemaca. Svako, ko ima duše, mora biti duboko potresen i na molitvu trgnut, kada samo baci pogled...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Prva jutarnja,jaka,bez šećera...
Ovaj divni snimak sa koncerta je skinut sa youtuba.
Umesto njega neka Josipa zapeva "Pokaži mi gdje Dunav ljubi nebo"
Josipa Lisac - Gdje Dunav ljubi nebo
Priča i san pod jastucima
Vino i dim u poljupcima
I miris ljesnjaka
Nebo plave boje indiga
I ti i ja
Čini mi se da
Da sam sve to sanjala
Pokaži mi gdje Dunav ljubi nebo
O zašto smo sada toliko daleko
Probudi me, ja mrzim ove noći
Poželi me i sa andjelima dodji
Umotaj me i sakri me od svega
Zadrži sjecanja
Zaštiti me i opet nešto slaži
Dva poslednja dela kompozitora Riharda Štrausa, čiju 144 godišnjicu rođenja obeležavamo danas, njegova su zvučno veoma uzvišena muzička oporuka: jedna poema i jedna kantata.
METAMORFOZE - PREOBRAŽAJI, poema za gudački orkestar.
Na kraju drugog svetskog rata, 13. marta 1945. godine, kao jedan rastanak sa bogatom epohom čiji je i Rihard Štraus predstavnik bio, majstor započinje rad na poslednjem simfonijskom delu, poemi za gudački orkestar pod gornjim naslovom. To je zapravo njegovo pretposlednje delo. Dovršava je mesec dana kasnije, 12. aprila 1945. godine (oba navedena datuma se u tom pogledu pojavljuju u podnaslovu partiture). Puna je patetičnih melodijskih izliva, a kao glavni podnaslov, u partituri stoji ’’In memoriam’’, kao...
Druge dve najveće simfonijske poeme Riharda Štrausa, predstavljaju najveće dostignuće nemačke romantike na ovom području.
IV. TAKO JE GOVORIO ZARATUSTRA, poema za veliki orkestar, opus 30.
Ova kolosalna poema za veliki orkestar, ujedno je prvi vrhunac u Štrausovom simfonijskom stvaralaštvu. U podnaslovu je istaknuto ’’slobodno po Ničeu’’. Znači, najslavnije filozofsko delo Fridriha Ničea, sada se pojavljuje kao simfonijska muzika, što mu daje posebnu neobičnost. Orkestarski aparat veoma je raskošan, muzika oblijue bogatstvom zvučnih boja. Nekoliko muzičkih epizoda se, bez pauza prilikom izvođenja, sjednijuje u veličanstvenu tonsku poemu (koja je zatim postala i predmet oprečnih diskusija među kritičarima, estetičarima i istoričarima...
Elem, kompozitor i dirigent Rihard Štraus je u prvom redu genijalni simfoničar. Njegove simfonijske poeme, u kojima polazi od nasleđa Franca Lista, a zatim ih podiže na najviši pijedestal kolosalne orkestracije pozne romatike, obezbedile su mu i zasluženo mesto i zvanje u istoriji Evropske muzičke umetnosti. Samo koje su to simfonijske poeme u njegovom stvaralaštvu bile najznačajnije? Evo ih, hronološim redom. Najpre one koje polaze od Listovog nasleđa.
I. DON ŽUAN, simfonijska poema, opus 20.
Ova simfonijska poema, nastala 1888. godine, prvo je Štrausovo remek delo na ovom području njegovog stvaralaštva. Poema u stilu Franca Lista, trajanja je 16 minuta. Štraus se ovde ne koristi onim...
Рихард Штраус је још једно велико име немачке позне романтике.
Рођен 11. јуна 1864. године у Минхену. Већ у петој години, узимао је часове клавира код Аугуста Томбоа, а у седмој – виолине код Бена Валтера. Уз то, у шестој години, почео је и да компонује. Од 1874. до 1882. године, похађао је гимназију. За то време, написао је своје прве композиције, прва камерна дела. После матуре, извесно време је на универзитету слушао предавања из историје културе, историје књижевности и филозофије. Од 1884. године, почиње његов интензиван стваралачки рад. Важно је напоменути да он није ниукаквом сродству са чувеном Бечком породицом композитора валцера, полки, маршева и оперета, иако нас својим презименом може случајно подсетити на њих.
Рихард...
Pre par dana sam razgovarala sa jednim poznanikom.Bio je u Portugaliji na nekoj edukaciji.Fasciniran je zemljom,hranom,mirisima ,a ono što je dominantno u celoj priči je da su vrlo očuvane različitosti.
Ja volim Marizu i fado.
Kao san mi se priblizava utvara nepoverenja.Ceznjivo posmatram tvoj slomljeni osmeh I nadam se da u njemu ima bar malo milostinje. Gubim se u tami tvojih ociju, ponekad I davim u tom basnoslovnom ambisu trazeci vazduh. Tvoj dodir mili po mom telu kao zeljna pijavica zeleci da u istom trenutku obuhvati celo moje telo. Moja najezena koza grebe tvoje lice na kome se smenjuje beskraj pohotnih grimasa. Uzurbano me ljubis kao da je taj trenutak poslednji na svetu I zelis da ga najbolje iskoristis. Padaju barijere distanca,postavljenih psihoticnim principima. Koliko znamo oboje da je ne moguce uraditi sve poteze u istom trenutku, to vise silujemo nemoguce. Aksiom zivota I vremena,je oboren,a mi smo prvi koji to radimo. Permenentnost nasih...
Želela sam trenutak u hodniku vremena koji će zauvek nositi pečat tvog imena. Želela sam lepotu tvog beskraja. Tvoje misli prepune pomešanih boja. Želela sam tebe u svojim snovima. Želela sam iako znam da nisam smela...
Dok tiho pada noć i roji se milion zvezda, pitam se koja je tvoja?
A onda ponovo šapat: nisi smela, nisi smela...a toliko si želela...
Sada, u lavrintu svojih sećanja vidim izlaz protkan bolom zaborava i očajnički tražim pukotinu sunčevog sjaja. Tražim zrak koji sam na momenat ukrala...a znala sam, znala sam da nikad ne može biti moj.
Okrećem se nazad, počinjem da trčim, čujem šapat: ti želiš, ti želiš, a znaš da ne smeš...trčim još brže, u daljini vidim tvoju izbledelu siluetu, prožima me drhrtaj, šapat ne prestaje: ti...
Sluša se po potrebi,kad god zatreba,pomaže "...patama" svih vrsta.Paja prašnjave mentalne ekrane,leči buku u glavi...,prosvetljava mračne,one vedre raduje.
Otvaram prozore.Jutarnje provetravanje!
Jutra daljinom
mirišu po tebi.
Neprospavane noći
zaboravljam dodirom naših misli.
Pogledom te tražim
tihim glasom svojim dozivam te...
Hoćeš li ikada doći?
Ako te ne bude više
preći ćeš potpuno u moje telo.
Tamo gde si ljubavlju začet
i umreti možeš samo tu.
Sagoren ljubavlju
jedino i samo mojim umiranjem.
Hehehehe ne mogu da se ne nasmejem.
Upravo gledam u svoju cuvenu Au pair aplikaciju.Neverovatno je kako vreme leti,ali mi se cini kao da sam ovo popunjavala pre 100 godina.Kakva sarada od aplikacije,mada kada mislim o svemu tome ni aplikacija od porodice nije bila bolja-svi smo se nalagali u istoj meri.
Rekoh vec da mi engleski nije tada bio jaca strana.Isla sam u strucnu srednju skolu gde smo svi brinuli za srtrucne predmete,tako da mi strani jezici nisu bili veliko interesovanje.To malo sto sam znala,znala sam iz pesama i filmova,ali mi je bilo dovoljno da kasnije startujem,tj.samo da razumem sta ljudi oko mene govore.
Sada,kada mislim o tim prvim mesecima,shvatim sa sam se "batrgala" kao davljenik u bujici nepoznatih reci.I ko...
Au pair- san ili java?:p
Da,tacno je,zvuci kao program iz snova na koji svi trebamo da odemo jer nam je zagarantovano 100% zezanje-malo rada,puno putovanja,novi ljudi,novi jezik...Sve stvari za kojima ceznemo u izolovanjoj nam Srbiji.Zvuci isuvise dobro da bi bilo istinito?Bingo,tu si u pravu.
Odavno se videlo da kod nas "nema 'leba" tako da sam odlucila da bi mi najpametnije bilo da dignem sidro dokle to jos mogu.Sklona sam promenama i ne vezivanju za mesta,tako da mi nije bilo tesko da donesem takvu odluku.Oduvek sam znala gde zelim da odem,razmatrajuci price,cinjenice i moje snove ukazala mi se prilika da odem tamo gde zelim - u zemlju snova.
Nisam imala nikakve velike snove-da zivis moras da radis,jel,tako da me je vise zanimalo...
Volim da spavam. Ali kao za inat obicno ono sta volimo ne mozemo da radimo ili imamo. Tako i ja. Volim da spavam ali me muci nesanica. Ponekad provedem po celu noc budna, ociju zatvorenih, sanjam, ali to nije spavanje... samo pustam masti na volju jer bih se inace ubila od dosade. Noci zaista mogu biti duge kada ste budni.
Divim se ljudima koji cim se naslone na nesto pocnu da spavaju. Pa mozda i ne uzivaju u tome, ali je to meni sasvim dovoljno da im zavidim.
Kako je lepo spavati, a kako je nekad toliko ne moguce. Kao i sad. Mrtva umorna u kolima. Oci se sklapaju, mozak zaboravlja sve i tone u san. Posle sve muke bar cu raditi nesto sto volim i sto me opusta. Spavacu... I onda se na putu nadje jedna rupa, a o rupama danas vise ne zelim...
Koliko ljudi toliko cudi...
Hteli to mi ili ne, tako je i nista to ne moze izmeniti.
Znam, misljenja se menjaju, stavovi poprimaju nove oblike, a pojavljuju se i nove dimenzije.
Dovoljno je da samo jednom pucnete prstima i nesto ce se promeniti. A zasto je tako? Kako nas pogadja sve spolja... tudje misljenje, cak i misljenje osobe koju nepoznajete. Pomislite, ona govori pametno, kakav istancan ukus ima; pa se zapitate kako ste mogli da budete toliko dugo u zabludi... Vas zivot je nista spram njihovog. Kako sam ja mali, bedan i prost... koliko...
A sta sve to vredi... Sta je ukus? Samo rec kojom oznacavamo nesto sto je lepo i cemu bi svi trebalo da se dive. Ukus je jedan, razliciti su samo pogledi na njega.
Evo prostog primera:
Jedan...
Dosta zanimljivih sajtova iz razlicitih oblasti potice iz nase zemlje. Jedan od njih je i svakako : http://www.profi-paint.co.cc/index.html
nadam se da ce se i vama dopasti.
PRIJATELJI I NEPRIJATELJI
(citat iz knige "Čujte Srbi !)
Ali, ako vaši upravljači i njihova svita rado ćuše nogom one koji su se dokazali kao prijatelji ove nacije, i to bez vašeg protivljenja, sve svoje osmehe zadržavaju za vaše neprijatelje. Sam Bog zna koliko ste propatili u toku rata sa Austro-Ugarsko-Švaba, koliko su vam jadnu zemlju oni opustošili, opljačkali i na muke udarili, koliko su vam najbolje braće i sestara, izmrcvarili i pobili, zato što su bili rodoljubi. A danas vas te iste Švabe, isti oni nekadašnji Austro-Ugari, preplavljuju proizvodima i ljudima, a vi ih dočekujete raširenih ruku. Hiljade i hiljade Nemaca, Bečlija, čak i Budimpeštanaca mirno dolazi da kod vas stiče bogatstvo, a vi im to dopuštate...
Svaka Vestica, koja drzi do sebe....:roll:...kao ja npr :D,
posebnu paznju obraca na marketing...;)
Sto u prevodu znaci : JA pa JA
Bože ne mogu da verujem! Kad sam se udala za mog baju, smrtno sam ga obožavala, kao i on mene. Bili smo vezani kao blizanci, svuda smo išli zajedno, stalno se smejali, ljubili, izlazili...To je trajalo jako dugo, godinama...
I odjednom- NIŠTA!
Aman ljudi, gde nestade ta ljubav? Ima li ljubav rok trajanja?
Idemoooo....Ko slusa njih,mnogo su ludi...Imaju najace underground hip hop pesme....Clubbing clubbing zezanje do bola....
Prti fo' life...
hell yea' - nigga !
mikri maus:
Doci cu sa puskom i bicu vrlo ljut,
i necu biti uvidjajan kao prosli put aa,
ponecu i bodeze sa dalekog istoka,
cetri bombe jedan uzi i par utoka,
zube cu ti chupati motorcanglama,
lobanju masirati raznoraznim shtanglama,
u chmar cu ti zabiti rdjave zilete,
sekirom od butina napraviti filete,
macolom cu rasprsnuti tvoja mala muda,
ochi ushi bradavice oko mene svuda,
shta ostane u kazan nek se krchka chorba,
neka vide da se sa mnom ne isplati borba.
moskri:
shmrchem koku i ekstaze hasam,
vadim giju na plave kad nabasam,
blindirani 'micubishi', inspektore ti ga...
Dok sedim i caskam sa svojim drugaricama u stilu sex i grada o svim frajerima i ne frajerima ovoga grada,zakljucujem da smo i mi izgubljene u vecitom cirkusu u kome se previru nenormalnost,ludila,sujeta i hormoni....tzv. opasne krivine. Dok smo mahom sve prosle kroz duge stabilne veze u kojima pre ili kasnije preovlada neka harmonicna rutina,koju ne prete bas preterane mastovitosti,shvatam da smo smo sve pobegle odatle glavom bez obzira. To je kao voznja autoputom...sve ravno,bez mnogo prilika za skretanje,uglavnom svi projure pored tebe ne zadrzavajuci se,ali isto tako tera vozaca da pre ili kasnije pocne da zeva od tog dosadnog puta.
Zasto? Sada duboko patimo da nam ljubav bude uzvracena u stilu harmonicne rutine od tipova koji vole...
Ovo pleme se velikom duzinom granici na jugu i jugozapadu ,Cucama ,najprije na sjeveru,a Bjelicka medja polazi od pomenute tromedje Ceklicke,Cucke i Bjelicke ka planini Kurjaniku pa preko visokih brda i glavica Vilinjaka,Ljubina Gomila,Strmoglavice,Milunove Borine i Siskovog Brijega. Granica se dalje proteze od prema planinickom zdrijelu, prema planini Planiniku gdje nastaje sjeverna granica prema plemenu Ozrinici. Na istoku se nastavlja preko visova Miakova osoja,Mrguda,Grujina Prisoja i izlazi na brdo Dos vise Kceva i skrece na jugoistok i jug na vrh Potocine i Lisacke lake pa preko Cevskog lisca njegovom osojnom bandom i Pjesivaca pored kosace pa na brdo Kosmaticu gdje pocinje Ljesanska nahija,Granica dalje se nastavlja istocnim...
Galija
Možda sam lud
Zašto misliš da sam lud,
Bio sam ti samo drug.
Lagala si sebe s kim si sad kada proslo je sve,
Tu sam ti samo ja.
Ja volim da se ljubim, kao i ti,
što malo ko zna,
Ostadoh samo ja.
Ako pitaš ko je kriv,
Vetar duva u-uuu...
Bilo ti je glupo šta ti je sad kada prošlo je sve,
Tu sam ti samo ja.
Ja volim da se ljubim, kao i ti,
što malo ko zna,
Tu sam ti samo ja.
Možda sam lud-lud, možda lud,
što volim da si opet tu samo dan ili dva.
Možda sam lud-lud, možda lud,
što osecam da to je sad, pa ko zna kad.
...Ja osećam da to je sad,pa ko zna kad...
Heroju mojih snova,
Predosećam da ćes biti s mnom ponovo.
Ali ti se ne javljaš,
i zaboravljaš,
da sam te voleo.
Teče reka vremena,
koja tebe ne zaboravlja,
i ta stena, tajnog čuvara predstavlja,
naše ljubavi.........
Taj snažni udar,
pravi kvar,
i donosi glad,
i stvara jad.
Tajfun, snaga prirode,
struja ogromne čiode,
Tajfun, kao udar groma,
dovodi ostrvo do potpunog sloma.
Sve se povija,
pod mačem planete,
to je prava istorija,
i nje se svi sete.
Stara pesma se ponavlja,
ko se protiv prirode stavlja,
osetiće prirode moć
i kad tad kraj će mu doć`.
Cudna,lepo cudna...
Pomalo izgubljena,pomalo nostalgicna...
Ali bez obzira na sve,ni tvoja ni njegova...
Nicija...
Dusa je moja pustinja,
hiljadu zrna peska,
napila se vode pa presusila.
So sa rane lizu kamile,
teret svoj poput tovara na ledjima nosim hrabro.
Na izdahu pokloni mi ruzu,
najlepsu pustinjsku,
sa biserom u oku,
sa rosom na usnama...
Da me seca na dane kada bila sam more...
Na noci mesecinom obasjane,
na vrele zrake ko ruke sto grabe.
Na miris vode ko fatamorgane.
Na kucanje srca,tvog i mog sto odzvanjaju kroz talase.
Pece vrelina usijanog zara,
boli hladnoca noci bez sna...
Kotrlja se suza niz obraze,
kotrlja se tuga kroz secanje...
Presusila
od uzdaha silnih osta samo jecaj.
Za pamcenje...
Duge trepavice,pogled oboren...
1898. - Rođen je Federiko Garsija Lorka, španski pesnik iz Granade. Njegov arijelski lirizam pun najsmelijih obrta, neočekivanih metafora, zrelo osećajan i detinje bezazlen, lirizam koji crpe snagu iz andaluzijskog tla - ostaje neponovljiva umetnost. U želji da približi klasike narodu, stvorio je putujuće pozorište i s njim obilazio najzabačenije krajeve Španije. Glavna dela: "Ciganski Romansero", "Pesnik u Njujorku", "Tameritski divan", "Krvave svadbe", "Dom Bernarde Albe"...
Drveta!
Jeste li zvezde odapete s' neba?
Koji vas strašni ratnici poslaše?
Ili ste nekad možda bili zvezde?
Muziku vašu toči duša ptica, ptica nebeske radosti i tuge.
Drveta!
Da vam kvrgavo korenje pod zemljom ne druguje slučajno s mojim srcem?
Federico...