It is hard to beleive that it is over,
but I have to admit myself that there is no way back...
It is hard to beleive that it is over,
but I have to find strength to go on...
It is hard to beleive that it is over but I have to
convince myself that it is better for me to be alone:!:
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Necu vise da te krivim, mada ti jesi kriv za sve
necu vise za tebe da zivim,dosta mi je vise,
vrijeme mi je da zivim za sebe.
Necu vise da placem za nama, da se zatvaram u ova cetiri zida, necu vise da se molim za tebe,
jer ti nisi zasluzio da dobijes krila.
Necu vise da me boli tvoja bol, jer ni tebe nije boljelo zbog mojih problema
Necu vise da ti budem samo ukras i lutka iz izloga,
necu vise da budes moja tema o kojoj cu stalno da pricam i pisem
Necu vise da te volim, jer ni ti mene ne volis vise...
осећам се пораженим, и пре него што су битке почеле. Сам сам крив. Одлагао сам, бежао, нисам имао снаге да се сам себи супроставим, и чврсто се ангажујем.
Тренутно влада тишина, али вести које допиру слуте јако лоше, целог ме дрмају... Са четири стране света, четири фронга, четири пораза... Сваки секунд непромишљености коме сам се као овца препустио, сад ме страшно боли, и прети да ће прескупо коштати...
Опуштеност... омиљена реч. Увек је била забрањена, а ја сам је увек злоупотребљавао и максимално експлатисао. То је савршена замка, савршено искушење, јер ни један тренутак опуштености која долази из принципа "грлом у јагоде" није дозвољен. Најстроже је забрањен, и обавезно се скупо плаћа.
Са нестрпљењем очекујем сутра, сутра стижу...
Ај да покушам да сложим мисли, мада није лако после оваквог испита и још једног који ме чека... Ако не успем не замерите....
Једноставност и суштина наслов блога... Треба ли тежити томе или компликовати максимално??? :dontunderstand:
Ако кренемо да компликујемо максимално и набацамо себи много обавеза, из било ког разлога, који је сад у то не бих да улазим пошто је то тема за други пут, где смо ту ми... ДА ли се губимо у свим тим обавезама и претварамо се у њих... Трчи тамо трчи овамо уради ово, ај да урадим још ово и цео живот прође у некој трци за нечим... А такође не ваља ни немати никакве обавезе јер се и ту губимо одлазимо у неко ништавило... Значи треба имати неке обавезе, али треба и имати времена застати мало и посматрати нпр...
Dok čekam te
u zelenilu trave
celim bićem žudim
da te imam
i volim
za ludake
samo za ludake
mesta ima
u grudima mojim
dok čekam te
sapletoh se
padoh iznenada
i ne želim reći nikom
da još ti se nadam
al' čekati više neću
znam da zavoleću
nekog drugog
ko nije ti
nekog ko zaslužiuje
sav moj trud
tebe više ne i neću
čekati
od čekanja
ostarih pre svih
7+1... Шта уопште значи 7+1... Ако се сабере то је 8... А зашто није речено одмах 8 него се компликује са 7+1... Зато што то није 8... Или бар ја тако не мислим кад додам то +1... То је исто као да сам рекао бесконачно +1, значи 7+1 једнако је бесконачно +1.. А зашто тако? Па кад вас неко нешто пита, кад ћете нешто урадити и ви почнете да отежете и кажете за минут, за сат, или за дан годину, не битно што значи никад... Е кад ја мислим да се нешто урадити неће никад ја на све то додам +1. као оно лепо н1, н2, н3....па до н+1.... А зашто то радим? Па ето тако што мислим да мора тако да буде, а и да буде обрнуто опет ће на крају испасти исто... Велика ми је мана што покушавам одмах да сагледам крај ствари које нису ни почеле... Да...
Zakopala sam sebe živu
I sredila svoj grob
Sagradila sam ljušturu
I nikog više ne puštam k njoj
Ne može više niko do mene...
Previše sam sebe dala
Ništa nisam znala
Kao da sam dete a ne žena
Suviše naivna, ljubavi gladna...
Zato sada ne može više niko do mene...
Sačinila sam ljušturu lepu
I kineski zid oko srca
Neka prolazi život pored mene
Više me nije briga...
Minut ćutanja- ljubav je umrla.
Ne može više niko do mene...
Srbija je smrdljiva zemlja, to svi znamo, veoma je zabavno smrdeti tako da svi smrde. Emitovanje ljudskog smrada postaje umetnost tako da ga najvise ima na javnim mestima. Autobus prepun ljudi u sred leta pruza nebrojene mogucnosti za isticanje smrada, recimo kada se neki deda uhvati rukom za gornju sipku i nabije vam pazuh ispred nosa ili kada je guzva pa vas svi pritiskaju svojim smrdljivim telima a vi se gusite, ova pojava zove se "kolektivno smrdenje". Moze se sresti i u postama sirom srbije gde penzioneri satima i danima cekaju u redu za svoje besplatne akcije i svakog minuta sve vise smrde. Zbog toga ljudi koji ne vole smrad sve manje idu u postu da placaju racune i zbog toga isti ti ljudi bivaju "iskljuceni" od strane...
Proxy
rije su stvari bile puno jednostavnije, mogao si se konektovati od bilo gdje i bilo kada na bilo sto... ali ti dani su prosli, nema smisla plakati.....
Sada u danasnjem svetu i najosnovniji siteovi su zasticeni od napada.......ali to i nije neki problem uvek postoji nacin da se to zaobidje....ali sta kada to uradite....sta onda....onda nakon 5-10 dana nakon kucanja na vrata shvatite da vas je policija nasla.....i onda vam jebu kevu (makar bude dobro ako vam jebebu samo kevu)....
malo sale, malo istine.......ali cinjenica je da kada uradite bilo sta nezakonito preko interneta.....vas IP bude zabelezen i ako ste uradili nesto jako "lose" lako vas mogu naci....
svaki site koji posetite, svaku konekciju koju napravite (sa bilo...
šar pei
shar pejevi su fenomenalni psi, i njih takodje puno volim
mops
mopsići su takodje divna stvorenja, i jedna su od mojih omiljenih pasa
:heart:AKO :heart:
Ako možeš da ostaneš miran kad na tvom putu
svi izgube glavu i prstom pokazuju na tebe;
Ako sačuvaš poverenje kada svi ostali sumnjaju
ali ako im ne zameriš što nemaju poverenja;
Ako ti čekanje ne pričinjava muke
ili ako ne mrziš kad tebe mrze;
Ako ne lažeš kad čuješ laži
Ako se ne praviš suviše dobar
niti govoriš suviše mudro;
Ako snivaš, ali ti snovi nisu sve;
Ako misliš, ali ti misli ostaju uvek čiste;
Ako umeš da primaš pobedu i poraz
da primaš jednako i jedno i drugo.
Ako možeš podneti da tvoju istinu
varalice iskrivljuju da bi lakše prevarile ostale
Ako vidiš da u paramparčad razbijaju tvoj cilj
i ako se sagneš da pokupiš i podigneš ostatke
Ako možeš da sakupiš sva svoja dobra
i da ih staviš na kocku...
Jos jednom si daljina,
do koje ne mogu.
Jos jednom prostor i vreme.
Jos jednom misao dana i misao noci
kako stici do tebe doci.
Jos jednom lutanje samoce
i ljubav,
ljubav to osecanje bola.
Jos jednom misao vecna,
zelja,istina ako i kad mi zemlja telo pokrije
a dusa nebu krene
uvek i tada trazicu samo tebe.
Dok usne samo tvoje ime znaju
tako okamenjene zauvek ostaju.
POZIV
Oriah Mountain
Ne zanima me čime se baviš u životu!
Želim znati za čime čezneš i usudiš li se sanjati o susretu s onim za čime tvoje srce žudi?
Ne zanima me koliko ti je godina!
Želim znati jesi li voljan riskirati da ispadneš budala zbog ljubavi, zbog svojih snova, zbog pustolovine koja se zove život?
Ne zanima me koji su ti planeti u kvadratu s mjesecom!
Želim znati jesi li dodirnuo središte svoje tuge, jesu li te izdaje u životu otvorile ili si se skrutio i zatvorio iz straha od dodatne boli? Želim znati možeš li sjediti s boli, mojom ili svojom, a da se ne pomakneš kako bi je skrio ili umanjio ili sredio? Želim znati možeš li biti s radosti, mojom ili svojom, možeš li plesati s divljinom i dopustiti da te zanos ispuni do...
Otvorio sam knjigu nasumice i naisao sam na pricu o Aleksandru Makedonskom.Car je,prica se tu, dobio na poklon divne posude od stakla.Poklon mu seveoma svideo,a ipak je sve polupao.
-Zasto?Zar nije lepo- pitali su ga.
-Bas zato-odgovorio je on- toliko su lepe,da bi mi bilo tesko da ih izgubim.A vremenom bi se jedna po jedna razbijala,i ja bih zalio vise nego sad.
Prica je naivna,a opet me zaprepastila.Smisao je gorak:
covek treba da se odrice svega sto bi mogao da zavoli,jer su gubitak i razocarenje neizbezni.Moramo se odreci ljubavi,da je ne izgubimo.Moramo unistiti svoju ljubav, da je ne uniste drugi.Moramo se odreci svakog vezivanja, zbog moguceg zaljenja.
Misao je surovo beznadna.Ne mozemo unistiti sve sto volimo;uvek ce ostati...
Rodjen 16.01.1982. Ziveo i umro nekad juce :) uzrok ne poznat...Sumnja se al nije dokazano
Zivimo u jednom jednom drustvu, koje bi trebalo da je kulturno, a da li je? Po svemu sudeci ne, zato sto se prvo ne postuje tudje misljenje, ono se osporava, a kao savrsenosti svoga ne daju se nikakavi argumenti. Zasto je to tako? Zato jer kod nasih ljudi je takva svest, usadjeno je u mentalitetu takvo razmisljanje koje se ipak nastoji da se promeni. Koliko toliko, ali za pocetak dosta. Ljudi moraju razviti svest koja ce nastojati da postuje kako i sebe tako i druge, da ceni svaku licnost, da ne postoji rasizam, da nema sovinizma. Onda, kada to budemo postigli bice i boljeg zivota....Moramo uloziti napore da da se mozgovi ne odlivaju iz nase zemlje, jer i onako smo u ogromnom manjku obrazovanog kadra, jer sto bi neko radio u zemlji u...
Bajaga - A ti se nećeš vratiti
Od Banata prema Sremu nisko oblaci
noć se spustila, pa se ne vidi.
Samo moje misli po ravnici putuju
ja ih pošaljem al' se vraćaju.
A ti, a ti se nećeš vratiti.
To je bilo davno, pa se niko ne seća
rode nestale jednog proleća.
Vratiće se kažu ljudi ove godine,
ove godine il' dogodine.
A ti, a ti se nećeš vratiti
Ravno, nigde brda sve je ravno, ravno mi je sve
Jer u tvome srcu već odavno drugi stanuje
Ej, kad bi znala ti koliko trebaš mi
Hajde noći tiho tiše sitni tonovi
da se nikome to ne ponovi.
Bruje žice, srce trne, grom te pogodi
to se dogodi il' ne dogodi.
A ti, na belom perju zaspi mi.
Jos nije ni pocelo,a oteze mi se taj miris patnje.
U autobusu je smrdelo na starost.
Baba preko puta mene je imala pegavu,naboranu kozu,bila je prosarana bledilom, svaki dah joj je bio tezak,imala je neku kratku frizuru, sagorenu crvenu kosu ,a pri samom korenu,bio je beli odsjaj. Oci su joj bile umorne,a lice,nekako nagomilano, svaki urez,svaka jebena bora od smejanja me je istraumirala, a njoj,nije ni bilo stalo,ona se samo smejala.
Deda pored nje joj je najverovatnije bio muz, i on je bio jednako pegav,bled i star kao ona. Drzao je ruke na stapu i tako je zamisjleno gledao negde u neku tacku u busu. Nosio je svetlo sive pantalone,nogavice su mu bile savrseno ispeglane i samo malo nabrane kod kolena. Cipele su mu bile neke crvene...
Ni ne znam kako i zasto. Detinjstva se ni ne secam,pamtim tako malo, tako veoma malo, trudeci se da izbegnem taj neprikosloveni teret. Proslost.
Fuj.
A eto,opet, zivi u meni miris tetkinog dvorista.
Moja tetka,hm, kako bih vam je opisala, je losija verzija moje mame, a opet vi ne znate moju mamu.
Moja tetka...je mala.Ona je mala,mrsava i ima velike sake. I ima slatku kucicu i najmagicniju bastu.
I tu nasa prica pocinje.
Ograda je bila tamnozelena,a po negde bi poja otpala i video bi se metal nagrizen rdjom, bila je mnogo veca od mene i njeni prorezi su ulivali strahopostovanje jer su se izbijali u sicusne ali efikasne reckice pri samom vrhu. A u samom dnu ograda je uranjala i beton neke sivkaste boje,i ceo dojam granice pocetka tetkine...
Nema nade,
nema vere,
u dahu jesenjeg dana
Nema zelje,
ni smisla
u plesu opalog lisca
Nema tuge,
nema ni srece,
u grandioznosti namrstenih oblaka
Nema ni krika sunca
Ni vapaja povetarca
Ni tracka zivota
Oko nas,tisina,
sto besomucno ceka,
iz dana u dan,
Odzvanjanje kise,
Da cuje jedinu zhivost prirode
kroz muziku kapi
Da oseti jesen,
mirisom mokre zemljem
Da ostane sa poslednjom travkom
sto prkosno stoji
Da pravi drustvo samotnjoj vecernjoj magli
Da se svako jutro budi u ,nekako,prokletu zoru,
A da umire sa prvom skripom tockova po asfaltu.
Svi putevi vode u Rim.
Ne daj se zavarati, putnice, jer i ti ces jednog dana tamo otici, ako ne vec sada, sa mnom, onda idi sam.
Nema me. Ni onda, ni sada, ali ce me mozda tad i biti. Nekako,iako sada znam, tada ni necu biti svesna koliko ce mi ushicena doneti jedna setnja ulicama Rima.
Mozda cu setati par sati, par minuta, svejedno je.
I nekako podsvesno cu tragati.
Da, u traganju je kljuc.
Tragacu za jos nekim ko ce mi se pridruziti, jer samoca, divna je stvar, dok se ne okrene protiv tebe.
Setacu i dalje. Mozda par sati, par minuta, svejedno je.
Sve dok, sve dok se on ne pojavi.
Jedan maleni skuter, jedan od onih koji odisu licnoscu cak iako su od metala. Bice tamnozelene boje pomalo izgreban oko tockova. Retrovizori ce biti tako...
U koju kategoriju sebe svrstavate?
osobe ili
osobenjaci?
I šta mislite: Jesu li osobene osobe osobenjaci?
I, je li osobenost samo eufemizam za ekscentričnost i "čudaštvo"?
Za mene je i osobenost deo licnosti.
I znak hrabrosti.
Biti ono što jesi, ne skrivati ni taj osobeni deo sebe.
Sad vidim da sam postavila pogrešno pitanje.
Ljude na valja trpati u kategorije.
Iako je tako možda komotnije.
U jednu kutiju osobe ... u drugu - osobenjake.
Osobenjaci svet ne smatraju kutijom.
I ne misle u stereotipima.
Iako je možda to komotnije, i bezbolnije....
:whistling: http://www.xu-komuna.com/play_audio.php?audio=141
Dar besednika i pisca
Pise:Ljubomir Rankovic
ZA vreme školovanja u bogosloviji, pored udžbenika i školskih knjiga, Nikola je čitao i druga dela. Pročitao je NJegoša, Šekspira, Getea, Voltera, Igoa, Ničea, Marksa, Puškina, Dostojevskog, Tolstoja...
Posebno je bio zapažen poznavanjem NJegoša, koga je još u valjevskoj gimnaziji zavoleo i proučavao. Inače, bogoslovija, je kao škola, bila ustrojena na starinski način, ali je davala solidno klasično i opšte obrazovanje. Mnogobrojne njene generacije izrodile su izvrsne sveštenike i prosvetne radnike, na kojima je decenijama počivala Srpska crkva i prosveta.
Na školskim časovima, književnim i duhovnim večerima, koje su održavane u školi, Nikola se isticao besedničkim i književnim darom. Bio je...
Učitelj odlučio sudbinu
Pise:Ljubomir Rankovic
ŠKOLA nije bila popularna u staroj Srbiji, krajem 19. veka. Školovanje dece nailazilo je na otpor u narodu, osobito u selu. Seoski poslovi zahtevali su dosta radne snage i čeljadi, a odlazak u školu smatrao se gubljenjem vremena. Muška deca su spremana za domaćine i naslednike imanja. Upis malog Nikole u školu, bio je propraćen takvim shvatanjima i odnosom prema školovanju.
Pred upis učenika u prvi razred osnovne škole u manastiru Ćelije, opštinski pandur izvestio je zadrugu Velimirovića, da mora upisati jednog đaka te godine u školu. Starešina zadruge Dragomir, otac Nikolin, sazvao je ukućane na dogovor. Trebalo je dogovorom odrediti, koji će od dva kandidata ići u školu: Atanasije ili...
Mogao sam i da nazovem tekst "jedan od onih dana kad ne vredi ustajati iz kreveta", ali vidim da postoji već, samo par naslova niže...Elem, moj današnji dan:
Već prvi jutarnji pogled kroz prozor jasno mi je stavio do znanja da ovo i neće biti baš neki dan...
Sad kad pogledam unazad, mogu da kažem da se baš potrudio nebi li se što više plasirao na top listi najbaksuznijih dana...
Od ranog jutra sam bio nekako nervozan, potišten, mrzovoljan, ali kad sam krenuo sa posla kod druga, mislio sam da ću ipak izvući nešto dobrog raspoloženja...
Ali avaj...!!!
U sred bulevarske gužve, u zamagljenom automobilu, dok sam kulirao i slušao muziku, iznenadni grubi i izuzetno bučni zvuk auspuha me je prenuo iz meditacije kojom sam upravo hteo da pobegnem...
Dete taoc hajduka
Piše: LJubomir RANKOVIĆ
KRAJEM prošloga veka, u valjevskom kraju, bio je poznat hajduk Đurđić, sa svojom družinom, koji su bili strah i treept u celom Podrinju i Kolubari. Ubijali su i pljačkali imućne ljude, otimali, krali i ucenjivali.
Jednoga dana dobije Dragomir Velimirović, Nikolajev otac, ucenjivačko pismo u kome ga hajduci pozivaju da na određeno mesto donese 100 dukata, koje je spremio za kupovinu imanja, u protivnom oteće mu i ubiti tek rođenoga sina Nikolu.
Dragomir, tvrd i **čuvaran** čovek, našao se na velikim iskušenjima. U pitanju je bila visoka ucena i traženo je čitavo bogatstvo, sa mukom zarađeno i šteđeno godinama. Odluči je da ne da dukate, a da pojača budnost kako hajduci ne bi oteli dete...
ni jedno loše iskustvo, ni loša reč, ili loši postupak, čak ni fizičko nasilje, ni sam strah, nije me toliko potreslo i prodrmalo... ništa se ne može uporediti sa susretom sa tobom! Prosto nisam mogao da verujem kad sam te video, bio sam osvojen istog trenutka... moje zaprepašćenje je išlo još dalje kad sam skapirao da se i ja tebi dopadam, pa makar samo i za sex. Savšeno telo, sjajno lice, osmeh koji razoružava, idealan poljubac... skroz sam zbunjen i danas, posle nekoliko dana. Posle svih tih silnih kombinacija, i pustolovina, baš nisam mogao da očekujem da će neko mene da zbuni i osvoji jednim migom... I šta sad... znam da je sve između nas kombinacija, i da nije fora da te zovem ponovo. U stvari plašim se da ću da se skroz zaljubim...