Cudna,lepo cudna...
Pomalo izgubljena,pomalo nostalgicna...
Ali bez obzira na sve,ni tvoja ni njegova...
Nicija...
Dusa je moja pustinja,
hiljadu zrna peska,
napila se vode pa presusila.
So sa rane lizu kamile,
teret svoj poput tovara na ledjima nosim hrabro.
Na izdahu pokloni mi ruzu,
najlepsu pustinjsku,
sa biserom u oku,
sa rosom na usnama...
Da me seca na dane kada bila sam more...
Na noci mesecinom obasjane,
na vrele zrake ko ruke sto grabe.
Na miris vode ko fatamorgane.
Na kucanje srca,tvog i mog sto odzvanjaju kroz talase.
Pece vrelina usijanog zara,
boli hladnoca noci bez sna...
Kotrlja se suza niz obraze,
kotrlja se tuga kroz secanje...
Presusila
od uzdaha silnih osta samo jecaj.
Za pamcenje...
Duge trepavice,pogled oboren...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
1898. - Rođen je Federiko Garsija Lorka, španski pesnik iz Granade. Njegov arijelski lirizam pun najsmelijih obrta, neočekivanih metafora, zrelo osećajan i detinje bezazlen, lirizam koji crpe snagu iz andaluzijskog tla - ostaje neponovljiva umetnost. U želji da približi klasike narodu, stvorio je putujuće pozorište i s njim obilazio najzabačenije krajeve Španije. Glavna dela: "Ciganski Romansero", "Pesnik u Njujorku", "Tameritski divan", "Krvave svadbe", "Dom Bernarde Albe"...
Drveta!
Jeste li zvezde odapete s' neba?
Koji vas strašni ratnici poslaše?
Ili ste nekad možda bili zvezde?
Muziku vašu toči duša ptica, ptica nebeske radosti i tuge.
Drveta!
Da vam kvrgavo korenje pod zemljom ne druguje slučajno s mojim srcem?
Federico...
U životu ne postoji nikakva dužnost
osim dužnosti: biti srećan.
Samo smo zato na svetu,
a sa svim dužnostima,
svim moralom
i svim zapovijedima
retko činimo jedno drugoga srećnim,
jer i sebe time ne činimo srećnima.
Ako čovek može biti dobar,
može to samo onda
kada je srećan,
kada u sebi ima sklada,
dakle kada voli.
To je bilo učenje,
jedino učenje na svetu.
To je rekao Isus,
To je rekao Buda,
To je rekao Hegel.
Za svakoga je na ovome svetu
jedino važno
njegovo vlastito najunutarnjije,
njegova duša,
njegova sposobnost da voli.
Ako je ona u redu,
onda je svejedno
jede li se proso ili kolači,
nose li se dragulji ili rite;
onda svet zvuči zajedno s dušom,
onda je dobro
...elem, kad mogu "Vidovita Zorka" & Kleopatro da imaju svoje "ka(na)binete", sto ne bih i ja ....
ko god se navuce da prati
ovaj Blog, garantujem mu dobru zabavu ...
i nista vise :whistling:
Antiqwar nudi sve vrste hladnog i vatrenog oruzja,puske i sablje is turskog perioda i iz srednjeg vijeka...
Nudi mnogo starih umjetnickih slika raznih autora te ikona na drvetu starih i do 500god.
Nudi keramiku od maisena kpm,te figure od terakote...
Stari satovi,rucni i dzepni od kojih su vecina srebreni i zlatni te nudi dosta ordenja...
Povoljno nudim klavire koncertene,polukoncretne i pijanini u izuzetno dobrom stanju...
Klaviri su jako stari ali su kao sto sam rekao u super stanju...
Puno je toga pa ovom prilikom da pozovem sve zainteresirane da dodju i pogledaju sta ih zanima...-> kontakt tel. 0038761752632/ANTIQWAR
Dozvoli mi
još jedan vrisak
jedan iz srca krik
još jedan pre sna
tvoje ruke stisak
jedan nevidljivi osmeh
i uzdah vidljiv u tami
još jedan mali greh
neka bude samo moj.
Dozvoli mi
pod telom tvojim
još jednom da se izvijem
kao duga da promenim
sve boje još jednom
dozvoli mi
da se pod tobom svijem
pre nego što razum
me načisto izda
pre nego što poslednji put
vrisnem od nemoći.
Pusti tu suzu
što mi niz lice klizi
da se bar ona
umorna spusti na tvoj dlan.
Ako baš želiš
još jednom zgazi me
i ponizi
ja ne marim više
bez žaljenja želim
da utonem u večni san...
Osmeh mi danas ceo dan opseda lice.
Telefonski poziv i jedan poznati drag glas .U...kakva poplava uspomena...Prava kičerica : studentski dani i sve što ide uz to...Ne zamerite!:p
kako podstaci sebe na radost...kad dozvolis da te nesto najgluplje obori na zemlju...toliko se nagutas te prasincine,i ti voljno trazis jos...
ma samo neka ide...guraj brate,imam ja ledja za gazenje....:?
Hajde da vidim tog smekera koji sme da mi kaze nesto,pa kakva sam u zadnje vreme nateracu i njega da jede onu istu zemlju koju ja jos uvek ispiram iz usta....
koja usluga druze,ti bi da malo prevrnes njegovu sestru u crvenom pa me zato prodajes njemu...
pa ne bih ga ciganima poklonila...
sta pala je nekakva nagodba? takve sam ja do skoro prozivala i terala ih na onu istu zemlju koju nikako da isperem iz usta....
i dalje te tako guraju sa svih strana u tu zemlju,lome ti ledja....
ma samo nek ide....jesce te i vi tu istu zemlju samo...
-Rosa amante! Sta je ovo, bre?- ustaje i istresa pantalone. - kuj ti je ovo? Em klecim u prvoj sceni, em nesto bulaznim! Pa jesi li ti normalan?
-Kume, reko sam ti da snimamo spansku seriju.
-A sto na spanski a ne na srpski, ko covek? I, bre, brate, nisam ti ja kum.
-Ni ja tebi brat!
-Ma kako se ovo cita? Jesi li ti suntav? Ja ovo nista ne razumem.
-Ma nebi ga razumeo ni da je na srpskom.
-Molim?
-Rekao samo ti: pricaj onako, iz glave, a da se nista ne razume, a mi ce mo vec da udarimo prevod.
-Kako?
-Ma ti samo laprdaj ali kad ti kazem placi- placi, ljubi- ne navaljuj. Ajde...
Itako je pala prva klapa. Telenovela na nepoznatom i do sada ne zabelezenom jeziku postala je najpopularnija i naj gledanija serija na ovim prostorima. Recnik...
Reci mi, da li je sve to istina, dragane, reci mi da li je sve to istina?
Kada ove reči sipaju munje, tamni oblaci u grudima tvojim odgovaraju burom.
Je li istina da su moje usne slatke kao pupoljak prve ljubavi?
Oklevaju li uspomene minulih majskih noći u mojim grudima?
Treperi li zemlja, kao harfa u pesmama, kada je moja stopala dodirnu?
Je li istina da iz očiju noći kaplje rosa kada se pokažem i da se zora veseli kada obavije moje telo?
Je li istina, je li istina, da je tvoja ljubav lutala kroz vekove i svetove tražeći mene?
I kada si me našao, da li je tvoja duga čežnja našla svoje krajnje spokojstvo u mom nežnom govoru, u mojim očima, u mojim usnama, u mojoj kosi?
Je li istina da je tajna beskonačnosti ispisana na mom čelu?
Reci...
Nije osećao sopstvenu težinu. Iznenađen, otkrio je kako se njegovo telo odvojilo od sedišta. Lebdeo je u limbu, potpuno bestelesan. Pala mu je na pamet fantastična pomisao: Mogu da letim! Levitiram kao jogin! Autoput se prekinuo, i umesto njega, sa visine je video koprenu izmaglice, nežnu i prijatnu poput paperjastih oblaka. Bilo je to divno osećanje. Sva ona školska, pragmatična mudrost, i svi oni prirodni zakoni o kojima je učio, bili su, dakle, poluistina. Hteo je da dozove Lili, i sa njom podeli novo, paranomalno iskustvo, ali nje nigde nije bilo. To ga je malkice zabrinulo. U daljini je čuo Džerijevo cviljenje, i za trenutak osetio pseći dah na svom licu, ali ni njega nije mogao videti. Jedino što je ugledao bile su nepovezane...
Е дотако се у разговору са ортаком нај непопуларније теме... Прича је кренула као жене мисле да смо ми безосећајни, што је делом тачно... Значи мушки идиЈоти са велико Ј... Али да ли се ико запитао одакле то потиче... Зашто је то тако... Једноставном анализом ствари се долази до веома простог одговора... Узимет на пример особу А женског пола и особу Б мушког пола... И те особу су заједно значи АБ... Онда особа А уради нешто што много повреди особу Б и долази до пуцања везе А-Б... Значи реакција је следећа... А + Б --> АБ --> А и Б. Под претпоставком да је особа Б много повређена и после одређеног времена преболи све то (не заборави) наилази на особу Ц... Али због претходног лошег искуства особа Б је сада много опрезнија и тешко да ће да...
Ključa nesto u meni,
Energija nepoznata,
Traži način da pobegne,
Ne može da nadje vrata.
Pravi haos u mojoj glavi,
I u snu i na javi.
Ti zvuci muzike,
Dovode neke zrake,
Oni traže nešto,
I oni prave haos u mojoj glavi, zašto?
Zato jer traže neke povode,
Da energiju usmerim na tebe,
Izadjem iz ove bede,
I tako spasim i nju i sebe.
I tako energija prešla je na nju,
Moju misao u sećanju,
Ona ce postati sadašnjost,
Iz sećanja ce pobeći ta moja ludost.
Energiju ona je zamenila,
Moja cekana ljubav, NEPOZNATA
Kako da te nazovem
kad sred sumraka i sna
diveći se, moje gledaju te oči
kao da ih sad vide prvi put...
Te zvezde
čiji je svaki zrak po jedan potok ljubavi
koji teče ka moru duše moje-
kako da te nazovem?
Kako da te nazovem
kad zasviraš svojim glasom...
Te glasove da čuju suva stabla sred zime
prolistala bi ponovo zelena
misleć' da već je proleće
i da slavuj peva-
kako da te nazovem?
Kako da te nazovem
kad usne nam se dodirnu,
kad u vatri poljupca stope se duše naše
kao u zoru dan i noć...
I svet nestaje pred nama
nestaje za mene vreme
večnost se rasipa po meni-
kako da te nazovem?
SVITAC
Medju dlanovima skupljenim kao skoljke nosila je nesto.
- mama. mama. svitac. Uhvatila sam ga.
- Bravo! Pozeli zelju I pusti ga.- dete zazmuri I zamisli se a potom otvori sake. U rukama joj je bila bubica koja vise nije ziva. U trenu sam je kao slucajno gurnula I njene sake ostadose prazne. Iz obliznje trave poletelo je mnostvo svitaca.
- Odleteo je!!! – uzviknu dete.
- Sta si pozelela?
- Da odleti I bude sa drugim svitcima da pije vode iz Dunava kada ozedni a onda ponovo zajedno lete I igraju se. da vise nikad ne bude ni tuzan ni usamljen. Mama hoce li mi se zelja ispuniti?
- Naravno. Mislim, da se vec ispunila. – gledali smo za rojem svitaca koje je letelo ka obali. – vise nece biti ni tuzan, ni usamljen. Nikad vise... Pusti...
Поново сам међу Вама!
Захваљујући изванредном тиму Кардиоваскуларне клинике у Нишу под вођством доцента, доктора Зорана Перишића урађена ми је успешна интервенција на срцу и живот ми је продужен а да нисам зарадио ни ожиљак. Нова метода и невероватно, за нашу средину, верујем и за цео Балкан, уигран професионални тим беспрекорно је извео захват на срцу, и сваког дана изводи по десетак таквих или сличних захвата, а да не болесној особи не остане ни ожиљак.
Имао сам утисак да сам у установи из бољих америчких филмова. Све је текло као по лоју и за пола сата био сам ван операционе сале са уграђеним стентовима у срцу који су ми вратили виталност нормалну за моје године.
Хвала вам госпође и господо!!!
Ако кога интересује ово што ради ова...
Kako je samo jedan mali dogadjaj potreban da se percepcija celokupnog zivota promeni za tren!!! Ovo bi trebao da bude tekst o prolaznosti zivota, ali da ne bih davio sa nekim stvarima o kojima su vec mnogi pisali, samo cu da kazem da mislim da mi se promenio zivot od danas, i to za 180 stepeni...
Ma koliko se trudio da ne bude tako moj zivot je bio identican drami "Cekajuci Godoa"...ali ja toga nisam bio svestan...i onda neka naizgled naivna stvar baci coveka u misli, i on pocinje da gleda na stvari iz potpuno drugacije perspektive...
A da li su vama neke naizgled sitnice promenile glediste i samim tim i život?
Ako sam išta skontao večeras, to je da se čovek uvek menja na prečac!
Zivim i radim okruzena muskarcima. Nemam nikakvih problema poslovnih ni privatnih, bilo s muskim ili zenskim polom.
Ali, neke stvari me onako, bas, nerviraju kad su u pitanju 'moji' muski.
Ako otvore fioku, NIKAD je ne zatvore. Ako uzmu alat, da ga ja ne sklonim, godinama bi stajao i grupno ili pojedinacno bi ga preskakali.
Ako se izuju, obucu UVEK ostavljaju iskljucivo na tom mestu (imamo ogroman orman za obucu + cipelarnik!).
NIKAD ne prazne piksle i NIKAD prazne kutije cigara ne bace u smece.
NIKAD ne ostavljaju ves za pranje na predvidjeno mesto, samo ga spuste tamo gde su ga skinuli.
NIKAD tanjir ne bi stavili u sudoperu ili masinu. Samo nekom greskom.
Mogla bih ovako do sutra, ali smorilo bi i mene, a posebno ako neko uopste bude...
u danasnje vreme,devojkama je mozda i bolje da se uopste ne zaljubljuju jer u 98% pate. Zasto?Zato sto momci nemaju nimalo obzira. Prave se vazni,satro frajeri su kada znaju da se devojka lozi na njih...i onda vredjaju,povredjuju,a devojkama je sve gore. ja sam to prosla...i tesko je kada ti je do nekog stalo,a on te ne ferma dva posto,kaze kako ga smara,kako ga ne zanima,vredja je i povredjuje na najgori moguci nacin...ZASTO????????
Čini mi se da sam postala zrno peska koje vetar nosi negde daleko, u nepoznato...
Ponekad se prikradem velikim kolima i krenem u dugu vožnju po nebeskom autoputu, a nekad završim u blatu kraj davno napuštene kafane.
Jedni me kuju u zvezde, drugi vuku po prašini. Jedni mi pružaju svet na dlanu, a drugi brzo zaboravljaju.
Kotrljam se niz vetar i tražim u ovoj pustinji svoju oazu sreće. Ličnu fatamorganu.
Želim da odem iz ovog ništavila i ponesem sa sobom svojih deset prstiju, dušu i pamet.
Želim da krenem jednom stazom zajedno sa vernim senkama, ako ih imam.
Neodlučno stojim pred raskrsnicom i ne znam koji put vodi u dolinu mira...
"...Postoji u meni mnogo čežnji, i mnogo težnji, i još više želja, neostvarenih maštanja i sveta iz oblika....
Da li ću se ikada prizemljiti, ni sam ne znam, a i ne želim. Želim uvek biti dete, jer jedino tako mogu da opravdam ponekad suze u svojim očima...."
Lj.H.Djurovic
~
KASA
Braon sivo crna masa u kotlu je vec pocela da se zgusnjava. Varjaca je teze klizila. Pomislila sam kako mi smesa lici na plastiku I da nisam videla nikad ne bi predpostavila da je ovo bila necija glava. Varjacom sam zakacila nekadasnje kosti lobanje, sada crne tanke krte , ostale su cele samo u ceonom delu. Izgledaju kao neka od onih gumenih maski za noc vestica. Pokusala sam da se setim koje su supstance stavili kada sam cula glas iza ledja: Gde ste je nasli?
Misle na glavu, ali to je bio muskarac. Ne ja sam bila predmet njihove paznje.
- Mnogo je glupa.
- Primetio sam.
Da li je to istina? Jel ispravno ovo sto radim? Nikad nisam bila neposlusna… uvek sam sve zadato izvrsavala. Otkad sam uopste sa njima? Nisam mogla da se...
Narode, narode, drugar'ce i drugovi!
Daje se na znanje! Formirana nova društvena grupa pod gornjim naslovom!
Izvol'te pa dojdite!
Живот је онакав каквим га ми чинимо (ДОЖИВЉАВАМО)!
На свом путу био сам суочен са ретком, али присутном неминовношћу. На почетку пубертета , у 12-ој години, сазнао сам да болујем од тешке и неизлечиве болести. Био сам на Институту за мајку и дете у друштву много мојих вршњака. Лекару су радили све оно што је било у њиховој моћи, али... Деца су умирала, а ја опстајао. Након 7 година лечења резултати су почели да бивају све бољи. Две године касније био сам излечен.
Од тада мој доживљај живота има другачији укус него код осталих у мом окружењу. Неретко осетим кривицу због тога што још увек живим, а они не.
Живот јесте море сивих боја прошарано бљесковима таме и светла. Само од нас самих зависи да ли ћемо и колико тих светлих бљесака...
Molim za oproštaj
Četrnaestogodišnjeg Zvonimira,
Dečaka tihog glasa,
Ispijenog lica,
Tromog hoda
I snenih očiju.
Molim za oproštaj Slavoljuba,
Plavokosog dečaka
Zvonkog smeha
S kojim sam.
Na dan mkegove smrti,
Okrenuo bolnicu naglavačke.
Molim za oproštraj Viktoriju,
Lepu, dvanaestogodišnju devojčicu
Krupnih plavih očiju
Koje su plakale
Kad je gubila svoju dugu kosu
Boje zrelog žita.
Molim za oproštaj
I sve one devojčice i dečake
Čijih se imena i likova ne sećam,
Sve one koje pamtim po bolestima
Od kojih su bolovali,
Sve one koje su sa ovog sveta
Odnele:
Leukemija, anemija, tumor, rak...
Oprostite mi,
Molim Vas,
Što nisam sa Vama,
Oprostite mi
Što još uvek živim!
Potrudio sam se da pročitam što više Vaših dela i da proniknem u religiju, ako je uopšte ima, koju nam nudite i verujte mi da sam našao samo filozofiju nedozrelog slabića koji nema hrabrosti čak ni da pokuša da osvoji neku zrelu ženu!:rumenko:
Zapanjen sam odsustvom reakcije ženskih osoba koje prihvataju otvorene napade od Vas. Vi tvrdite da su sve žene starije od 17 godina prljave, fosili ili neverne. zagušujete etar stalnim ponavljanjem raznoraznim plitkim gadostima koje ne dolikuju ni balavcima!
Jedino što mi pada na pamet kao olakšavajuća okolnost je da se vi samo zevzečite sa svima nama i da je čak i Vaša religija samo običan egzibicionizam vaše narcisoidne ličnosti:dash:
Pod mostom naše ljubavi
dolazi noć i sata zvuk
dani odlaze ja sam tu
Ljubav odlazi kao ova voda što teče
ljubav odlazi
kako se život sporo kreće
i kako nada peče
Teče dan i teče noć
nikada više
ni ljubavi ni prošlih vremena
pod mostom
Nek dođe noć i sata zvuk
dani odlaze ja sam tu
Na jastuku... Bdim na ponoćnoj straži kao stari posustali ratnik
Kom svaki put od riznice neba jedva zapadne mesečev zlatnik...
Pod oklopom drhti košuta plaha večno gonjena tamnim obrisima straha
Koja strepi i od mirnih obronaka sna...
Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje se život kruni uzalud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme ne voli heroje... I da je svaki hram ukaljalo...
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije valjalo...
Kad potražim put u središte sebe, staze bivaju tešnje i tešnje...
I skrijem se u zaklon tvog uha kao minđuša od duple trešnje...
Al uspevam da jos jednom odolim da prošapućem da te noćas ruski volim...
Šta su reči... Kremen što se izliže kad tad...