1. zlatni retriver
Zlatne retrivere volim od kad znam za sebe. Nisu opasni psi, preswatki su, imaju lijepu boju, a inache moja omiljena zelja je da koopim zlatnog retrivera. Posto mi moj tata ne da psa u stan,:-(:-(:-(, ne znam oce li mi ga i koopavati, ali dobro kad malo odrastem hoce, ali kad ce to biti ne znam.
2. labrador
Labrador isto puno volim kao i retrivere, ali su mi retriveri nekako swadji pa ipak moja omiljena rasa ostaje golden retriver
3. rotvajler
Rotvajlere puno volim, ali ipak su mi goldeni i labovi draži
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
PRAZAN SAM
Prazan sam - kao pučina
prekrivena setom prostranstva
i nestajem polako -
kao horizont ispunjen purpurom prolaznosti
i nadom da ogledalo noći
u svoj odraz ne stavi naličje sna,
nego hiljadama zvezda prekrije
ovo malo neba - iznad naših glava,
ludih glava koje
očima - slušaju
ušima - govore
ustima - gledaju ...
Prazan kao pučina
i pun kao tuga,
nestajem slušajući, gledajući, govoreći
u gluhoći, slepilu, nemosti ...
Prazan kao pučina
i pun kao tuga...
Misao sete na krilima tuge,
večeras plovi,očima tvojim,
utapam se u svakom,dodiru čežnje,
što nosi ga vetar,sa imenom tvojim.
U agoniji umire,sena loših sećanja.
Na usnama modrim,bez traga sna,
zaključana reč,zaboravu se otima,
ne želi srce,dodire strane,
u magli samoće,samo tebe sanja.
Tražim te bubo....u prvim,nijansama jeseni.
Magičan tren,večnosti sjaj,
u kutu oka,na tren primetih,
uz miris zadnjeg sazrelog voća,
mirišeš na stare,naše kestenove.
U bašti ljubavi naše,gde braćemo smo ih,do u beskraj.
Nije li ovaj misaoni svet,
što gradiše ga,ruke mašte,
kročio u san,visoke zvezde,
dotaknuvši ljubav,na usnama tvojim.
Ruku mi daj,sada smo noć,
na usnama pročitaj,ljubavi stih,
odvedi me snagom,tebe i mene,
na stazu koja,u rumen...
Ти не знаде мрети крај сломљеног мача,
На пољима родним, бранећи их часно,
Китио си цвећем сваког освајача,
Певајућ' му химне, бестидно и гласно.
Слободу си вечно, закржљала расо,
Чек'о да донесу туђи бајонети,
По горама својим туђа стада пас'о,
Јер достојно не знаш за Слободу мрети.
Покажи ми редом витезе твог рода,
Што балчаком с руку сломише ти ланце,
Где је Карађорђе твојега народа,
Покажи ми твоје термопилске кланце.
С туђинском си камом пузио по блату,
С крволоштвом звера, погане хијене,
Да би мучки удар с леђа дао Брату,
И убио пород у утроби жене.
Још безбројна гробља затравио ниси,
А крваву каму у недрима скриваш,
Са вешала старих нови коноп виси,
У сумраку ума новог газду сниваш.
Бранио си земљу од...
Kad sam bila mala, na pitanje: "Koga voliš najviše na svetu?", odgovarala sam: "Velikog batu!".
A "veliki bata" je bio brat od tetke, dovoljno stariji da bude "veliki" i dovoljno dobar da bude "bata".
Dolazio je tokom raspusta, a kako je išao u vojnu gimnaziju, raspusti nam nisu bili istovremeno, pa sam često imala to zadovoljstvo da me sačeka ispred zabavišta ili škole... Kako sam bila srećna i ponosna...
Njegova majka, a moja divna tetka, je volela mene (kao i, valjda, svaka tetka ;)) i činila sve da ta ljubav traje... Slao mi je divne poklone (sa povodom i bez njega), a lutku Milušu koja je stigla oko rođendana mog brata, čuvam i danas...
Nekad su avioni češće leteli i svaki put kad ga čujem, pomislila bih: "Možda je baš on!"
Pored...
Ovog trena..
Neka nebo progovori i neka zadnja kap
kiše spere plačno mi lice,
neka očaj raspukne snaga tvoga srca,
neka me oslobode vreli,
uzdasi u tihoj,crvenkastoj noći.
Ovog trena..
Neka zamiriše cvet prolećni
u ritmu padanja žutog lišća,
dok gaze ga koraki tvoji dragi,
a u ruci nosiš četrnaest ruža..
za mene,za tebe,za nas...
Ovog trena...
neka raspadne se svo sivilo što godinama,
beše maska duši mojoj,
u svetu bez ponosa,dok
odustaju od borbe sve ruke pravde,
u ovom svetu,od porculana,bez mirisa
noći kišne,
budi slikar moje duše,
budi spas moga sveta...
Ovog trena..
ponesi me,u beskraj beskraja,
tamo gde vile na oblaku sede,
čitajući stihove,pesnika milih..
Ovog trena..
kao nikad...
Verujete li vi u zivot nakon rodjenja?
Blizanci u materici razgovaraju:
- Da li verujes u zivot posle rodjenja?
- Naravno, sigurno postoji nesto nakon rodjenja...
Mozda smo ovde bas zato da se pripremimo na zivot posle rodjenja.
- To je glupost. Nema zivota posle rodjenja.
Kako bi taj zivot uopste izgledao?
- Ne znam tacno, ali verujem da ce biti vise svetla i da cemo hodati i jesti svojim ustima.
- To je obicna glupost. Nemoguce trcati i jesti svojim ustima, pa zato imamo pupcanu vrpcu.
Kazem ti, posle rodjenja nema zivota.
Pupcana vrpca je prekratka.
- Uveren sam da postoji nesto posle rodjenja.
Nesto sasvim drugacije nego ovo sto zivimo sada...
- Ali niko se nije vratio odande. Zivot se posle rodjenja zavrsava.
Osim...
Ubijash li ili cesh biti ubijen?
Ili mozda pokushavash da se provuchesh izmedju kapi,a da te nijedna ne pokvasi?
Savjest se da ugasiti,kao shto ugasish svijetlo u sobi.
Ali ne kod svakog.
Raskoljnikov nije mogao...
Lako je ubiti.Kvrcne neshto u glavi, tek kasnije shvatish shta se desilo.Povukao si obarach,ili udarao i udarao...Kako je zivjeti sa tim?Da li bi mogao?Ili bi otishao da trazish kaznu za sebe da olakshash dushi?
Poklanjam ti papirno srce,
pastelnim bojama oboji ga toplo.
Tebi više nikad neću,
pripadati kristalno..
Delimično...
Sa ljubavi,ili bez nje
agonija strasti davne,
cvili reka u grudima,
krv je vrela,da bi tekla.
Opasno.
Suton, pesnik,
stihovima požudnim,
pokupi poslednju kap na ruži,
uvela je davno,iz buketa,zadnja.
Neizlečivo.
U zrelom se mirisu,zelenilo gubi
krikove sete nosi tuge prah,
vatru će uvek,ugasiti voda.
Neizbežno.
Pružam ti ruke,vodiljo moja,
sve mi miriše,na detinjstva kraj.
Miris izbora iščezava sneno,
vreme je za počinak.
Ironično.
Ka sreći ili tami,okrećem lice,
vodi me miris,usana tvojih,
stisak ruke obećava nadu,
novi pupoljak,vatrene ruže.
Neočekivano.
Umro je,noćas,poslednji vetar,
poslednja...
Veliki kraljevski piton leškario je na dnu terarijuma.ispod tople lampe.Oko njega trčkarao je hrčak pripremljen za obrok ovom snažnom gmizavcu.Pogled na tu pozornicu igre života i smrti bio je potresan za nenavikle posmatrače.
Mesecima ovaj nesrazmerni par može da živi jedan pored drugog,dok se kralju ne otvori apetit...Iznenada to poslepodne neki ljudi odnesoše pitona.
Hrčak je ostao propet na zadnje nožice, oslanjajući se prednjim na okvir vrata svog staklenog doma-groba,posmatrajući šta se dešava...
Kakav obrt,kakva sreća.Ponela sam ga sa sobom u mislima,da ga mazim,pazim,vidam i volim onako malog,nežnog i zarobljenog,pred ko zna kakvim novim iskušenjima.
Ne treba vi više samo malo smijeha
Prijatelja pravih i očiju plavih
Ne treba mi više samo malo mira
Na radiju nešto dobro neka svira!
sedi starac ispred kafane i drzi pice u ruci... da nije nekog trzaja ruke dok tera napasne muve sa lica, ili dok prinosi casu da srkne gutljaj, ljudi bi pomislili da spava. a bio je budan...izuzetno budan, jer je iz kafane dopirao da njega razgovor gostiju koji su raspravljali o dogadjaju... u njihovoj sumi pojavila jedna potpuno bela licica, a kao sto znamo ko je ulovi ispunice mu se zelja. neki su sumnjali u te gluposti, neki su govorili da se to desilo nekolicini mestana... i razgovor je tekao... nije hteo da se umesa, neka svako sam dodje do svog misljenja, on je znao istinu.
a bilo je tako davno.... ista kafana a on puno mladji, doduse ne i previse mlad, ali mladji. vecinu vremena je provodio bas u ovoj kafani, bio je...
Prolaze svetovi oko mene,
prolazi vreme.
Okolo ljudi streme ka novim ljubavima.
Sa takvim prizorima
vinovnik sam usamljenosti.
Iščekujem…
Pa se ponavlja istorija
da isterujem istinu tamo gde je nema.
Snevam,veran iluziji više od pesnika.
Besnim,
kad svesni grad tebe mi oduzme,
kad ostanem bez ikakve ponude,
na samoću osudjen.
bebo..ne dozvoli da se istorija ponovi...
Kako cu je osloviti kada zadrhtim pred njenim ocima
Kako da se izmigoljim kada se s’nogama zemlja bude stocila
Kako da shvatim da nisam pao sa neba, da nije san
Kako da sve ove godine stavim pred sebe na dlan
Kako cu da je pogledam a da ne zaplacem
Kako ruke da pruzim da lice njeno dotaknem
Kako u tisini sablasnoj radostan biti
Kako stvarnost koja ce stici besramno skriti
Kako da ne zajecam od tezine na mojim grudima
Kako da je poljubim posle svih ovih godina
Kako da daljinu nasu slupam I rastavim
Kako da proslost I buducnost konacno sastavim
Konacno sastavim…
Dogodilo se na današnji dan ...
Srk...
Razmišljam jutros nešto,koliko su u prednosti ovi što sve saznaju gledajući na nekim televizijama '' Gole vesti ''...Ja još uvek sve saznajem listajući Blic uz prvu jutarnju kafu...baš sam staromodan...
Srk ...
Pa tako čitam da se '' Operacija Trijumf '' osim na B92 juče prenosila i na RTS – u, i da je Generalna skupština UN usvojila nacrt rezolucije Srbije, u kojoj se traži mišljenje medjunarodnog suda pravde da se izjasni o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova...Pošto je predlog prošao na glasanju sa 77 za naprema 6 protiv i 74 uzdržanih, neki naši stručnjaci smatraju da ćemo na savetodavno mišljenje morati da pričekamo 9 meseci...pa tek onda ćemo videti šta tu sve može da se...
Jos jedan dan isti kao i svi prethodni. Well not exactly..
Kad zapnes ko dijabola za nesto posle izvesnog vremena i solidnog truda rezultati mora da dodju makar da si i glup i da stvari radish pogresno. Upornost je vrlina iako je tvrdoglavost mana.
Elem ja sam danas preshao
index google blog psot rate > 1.000.000
da, milion stranica na blogovima indexiranim od strane google
mukotrpan posao koji ubije dnevne a i nocne sate svakodnevnice ali ovakvi jubileji i trijumfi su once in a life time pogotovo za nekog ko nije u nekoj zestokoj korporativnoj publishing politici sa armijama zaposlenih
zvao sam partnera da mu cestitam i on meni cestita, cestitamo jedan drugom dizemo case iz trece flashe srecni ko mala deca i pijani ko kloshari...
i nije tako tesko
imati sebe
na savjesti
ako se nesto desi
zapalis nesto
kad prispes
ili
voda izlije iz
kade
a da to neko sprijeci
ulaskom nekim
nema nade
i nije tesko
ako naidju temperature
i tresu se deke
tesko je samo
od dolaska teske
muke neke
АКО СРЕТНЕМ ЈА ЧОВЕКА
Са надањем у грудима
и кораком што ме чека
Запеват ћу међ људима
можда сретнем, бар Човека............
И ако ме нису звали
могу доћи путем, реком
Јавит ће се човек мали
што се крије, бар у неком.
ЗК
ПС
Била је....нормално песма......ал да је још једном...........ваљда не смета............:)
Na zvezdice pored tekstova u blogu sam gledala neopterećeno,kao na ukras,mindjušice naslova.Retko ocenjujem,uglavnom kada mi se nešto dopadne.Šetajući mišićem po ekranu,tek sam sada otkrila "poraznu" statistiku...Dakle,obeshrabrujuće...Najgore prolazi ekologija,zatim gđa Depra,a tu i tamo razbaškari se i po koja trojčica.Glasačko telo u proseku oko 10 - 15 .Briju li briju...
UbiVena sam u pojam:dash:.Najbolje mi "leži" izgleda muzička ispovedaonica...Šutim,ne pišem,no se samo njišem...Elem,cipelice hitno kod šustera...:rumenko: .
Ako ti jave: umro sam
a bio sam ti drag,
mozda će i u tebi
odjednom nešto posiveti.
Na trepavicama magla.
Na usni pepeljast trag.
Da li si ikad razmišljao
o tome šta znači živeti?
Ko sneg u toplom dlanu
u tebi detinjstvo kopni.
Brige...
Zar ima briga?
Tuge...
Zar ima tuga?
Po merdevinama mašte
u mladost hrabro se popni.
Tamo te čeka ona
lepa, al lukava duga.
I živi!
Sasvim živi!
Ne grickaj kao miš dane.
Široko žvaći vazduh.
Prestiži vetar i ptice.
Jer svaka večnost je kratka.
Odjednom nasmejani
u ogledalu nekom
dobiju zborano lice.
Odjednom: na ponekom uglu
vreba poneka suza.
Nevolje na prstima stignu.
Godine postanu sivlje.
Odjednom svet, dok hodaš
sve više ti je uzan
i osmeh sve tiši
i tiši
i nekako...
Негде око 1966, тим Наса који је радио на мисији на Месец „Аполо”,
одвео је астронауте близу града Туба Сити
(Аризона)
Овде је земљиште резервата Навахо прилично слично површини Месеца.
Међу свим камионима и великим возилима
биле су и две крупне прилике обучене
у свемирска одела.
У близини, Навахо пастир је са својим сином посматрао чудна створења како ходају около,
уз повремену помоћ осталог особља Наса.
Особље Наса приметило је двојицу Навахо Индијанаца и пришло им. Како човек није знао енглески, његов син је питао уместо њега ко су чудна створења.
Људи из Наса рекли су им да су то само људи који се спремају да иду на Месец.
Човек се јако узбудио и питао може ли по астронаутима да пошаље поруку на Месец.
Особље Наса мислило...
Danas se uveliko prikazuje, na TV palmi, snimak okupljanja zena za 8.mart u organizaciji skupstine opstine Jagodina ( čitaj: palme ). Muzika, iće, piće, nagrade, sponzori, ludilo.... Nagrade ? Sponzori ? 5.000 dinara za svaku ženu ? Samo na snimku ih ima po gruboj proceni oko 400 ( računajući 1 salu u restoranu koji mi je poznat i u kome se odvijalo to što je na snimku ).. 400 x 5.000.. to mu dođe 2.000.000 dinara ( 2 miliona dinara ).. MINIMUM ! Samo za vaučere.. a gde su nagrade, televizori, putovanja... Sponzori.. da.. V... coca-cola, m-gda, ni-la stank-ić.. sve droga do droge i mafija do mafije..
Neka su gospođe i gospođice i došle.. 5.000 je za nekoga mnogo ( plus besplatno iće i piće ).. Ali izjave , u kameru:
Hvala skupštini...
Čudna je šetnja kroz deo ovog sveta.
Sva je kao zebnja bez mesta,
kao nesklad a opet smešna.
A ti si uvek pesak na putu bez traga ,gde želja vlada.
Tada draga je svaka reč i stvarna ko istina,
stvarna ko vino koje večeras ispijam.
A kad drugujem sa časom, demone prizivam.
Izbliza je život,ja sam i van svesti o tebi
a mnogo te želim.
Delim misli sa tobom iako ne postojiš ,
velim ti da te volim…
Svaka je čaša za tebe,
svaki je nesklad izveden i prenet na mene.
Jedno obično derle eto šta sam i bicu
dok u vinu pričam stranom bicu.
A strana si i dugovečna ko ova šetnja,
misao draga a opet pometnja.
Sklupčat ću se u materijalnu tačku
da me proždreš svojim putevima
i odvedeš u bezdan
svojih potoka
buijce životnih sokova -
utaži moju žed
ispuni svaku moju depresiju
svako mrtvo more u meni
i na jezicima ćemo ploviti
po čudovišnim talasima
nesavladive mirnoće
ispuni svaku moju tišinu zverskim pričama
i vrisnut ću
samo za tebe
Okrenite poslednju stranicu licne karte.Procitajte text na korici citajuci “gace’umesto ‘licne karte”:
-Pravo i duznost svakog gradjanina starijeg od 18godina je da ima gace.
-Osoba moze da ima samo jedne gace.
-Vlasnik gaca je duzan da uvek nosi gace i da ih pokaze sluzbenoj osobi ovlashcenoj da legitimishe.
-Zabranjeno je davati gace drugom,posluziti se tudjim gacama kao svojim,ili ih zloupotrebljavati na bilo koji drugi nacin,
-Osoba ciji se lik toliko izmeni da ne odgovara liku na gacama ili kod koga nastanu promene na licu duzan je da u roku od 15 dana od nastale promene podnese zahtev za zamenu gaca.
-Osoba koja izgubi gace,ili na neki drugi nacin ostane bez njih,duzna je da to odmah prijavi organu unutrashnjh poslova i zatrazi...
Idemo naprijed!
Nek nashe zrtve
prebroje mrtve.
Bitno je da me zivot zove Lovcem.
A kad se popnemo
Gore
Svoje srushene dushe ispunicemo
Novcem.
Porazno svice.
Opet je noc
rodila krivce.
Oprosti,krvi!
Ne oprah sa tebe svoje lice.
Beznadno se radja dan.
I on je srecan shto je sam.
Samo noćas
Ne,ti ne razumeš
da dovoljan mi je samo dah tvoj na obrazu,
ne ti ne razumeš,
svet nije dobrota pomešana s ljubavi
Osećaš istinu,zar ne
Ne,ne želim da odeš,
znam da hoćeš,da šetamo u beskraj,
ne,ti ne razumeš,
voleti je kao,gledati kroz maglu
U nedogled
Ne,ne odlazi,
Varaš srce hladnim očima,
znam,ostat ćeš,
jer i srcu tvom,vatra je potrebna.
Varaš se,ako misliš,da ne vidim
Ne,ti ne razumeš,
da svaki pokret tvoj,oči moje prate,
ne ti ne razumeš,
da i bez njih vidim,srce ti napuklo.
Ne boj se,voleti znam.
Ne,ne razumeš,
ne čuješ vapaj krvave sene,
za tobom što umire u grču strasti.
Ne ti ne razumeš
ni slovo,ni reč,ni stih.
Ali,bojim se,
razumeš ljubav.
Na svoj,ledeni način.
Bojim se,da smo pravi...i da ne uprskamo...
Možda znam a možda i ne znam.
Nije ljubav par osmeha pogođenih u nevreme kao što nije ni pismo ovih nekoliko redaka koji su te mučili čitavu jednu oktobarsku noć i koji su mi jutros stigli poštom.
Nekoliko redaka ubačenih u sandučić bez žiga i bez marke kao što obično biva sa svim onim što predugo čekamo i što je ubačeno u nekakav sandučić rukom izlapelog poštara.
Možeš da to nazoveš kako hoćeš, ali svi smo mi već odavno u nekakvom sandučiću iz kojeg preplašeno virimo poput ptica iz gnezda orla krstaša.
Bez žiga i bez marke.
I zato možeš još dugo uzaludno da treseš naliv-perom, ali iz njega nikad više nećeš istresti reči koje se mogu nekom poslati.
Možda ne znam, a možda i znam.
Otkad dužina nema nikakve veze s vremenom noćivam...