...Kad mi te nema u snovima
tad sam sam na dnu mojih pesama
i ljut je ukus na mojim usnama
a oci mi prekriva paucina............
.................Sto sve nisam video
i doziveo s tobom,
ramena osetio razmazena
hiljadu puta odlazio,
pa se vracao....
Kao u zavrzlami sumnji i brojeva,
mnozenja delenja i oduzimanja
u resenjima uhodio tvoje nezne oblutke kradom,
kao svetlost kad se pojavi,
pa nestane,
dolazila si i ostavljala nade..........
................Kao grom su ti oci crne
takvu oluju jos video nisam
silazila si s tamnih oblaka nocim,
padala kao kisa po meni,
udarala kao munja u srce
vreme kao da me je zavezalo uz tebe
u moje boje si se pretvorila,
kao reka tekla si u meni,
i sve grehe uzela mi,
sve grehe.....
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Obzirom da u mom gradu vlada medijski mrak te da su svima van grada oci zaslepljene a onima unutra zastrasene, resih:
Ja cu vam otvoriti oci ! Ja cu vam vratiti sunce !
FAKTI:
U Jagodini vlada strahovlada. Palma tuce ljude, narocito one koji nisu za njega ili ne rade onako kako on kaze.
U Jagodini se gradi toliko mnogo iz razloga sto ima mnogo para od droge. Cuveni smo bili po drogi tokom 90-tih.. Cak su nas i Legija i ostali ( nazovite ih kako vam volja ) spominjali vezano za mnoge poslove. Taj toliki novac mora se nekako oprati..pa zasto ne preko ZOO vrta, AQUA parka..
PALMA je odlucio da gradi Diznilend.. Palma je odlucio da gradi Ski staze.. Palma je odlucio da ... cinjenica je da u gradu ima sve vise nezaposlenih
Pa ko onda radi...
Nikada te nisam upoznala, a,
poznavala sam Te bolje,
od mnogih koje si volela...
Zbogom, u neki bolji svet :(
Sreo sam sreću
sakrivena u uglu slepe ulice
i zakleo sam se da je neću
iako me je gledala u lice
I sad čami ona u mračnom uglu
u ovom gradu nesreće i tuge
gde vrednosti su izrnute ruglu
Čeka neke druge bolje ljude
Директно преко браузера, без скидања.
Играј са хиљаду реалних играча у једном старом свету.
Правите села, водите ратове или тргујте мирно са комшијама.
Травиан је Браузер-игрица у којој се игра са хиљаду играча у једном свету у којем се почиње као један поглавица једног малог села.
http://www.travian.rs/?uc=rs1_10721
Dok srčem prvu jutarnju kafu ...
Srk...
Listam Blic, srkućem kaficu, i pogledom prelazim preko krupnih naslova...
Srk ...
Pa tako čitam da je g. Borisu Tadiću posle istorijske rečenice '' Hapsiga '', u Berlinu uručena nagrada ''Kvadriga ''...tako ti je to u politici...j...ga...
Srk ...
Radikali se pocepali na naprednjake i nazadnjake...pa tako saznajem kako je naprednjaka nazadnjak pljunuo u lice...a ovaj je nazadnjaka šutnuo u d.pe...sve u skladu sa političkim programima koje zastupaju...
Srk ...
Da se država brine o svojim gradjanima ( ili bar nekima od njih ), kojima je izgleda prilikom dodele stanova još obećala da će im privatnost biti zagarantovana, potvrdjuje i ova vest kako Vlada uporno izbegava da objavi podatke o broju...
Neki mi govore da za mene nije uniforma. Uvek pomislim kako su u pravu.. a onda razmislim još malo pa shvatim da sam ja samo sa neke druge planete...
Kopajući po nekim starim papirima ( uvek postoji neko mesto , neki ormar, neka fioka u kojoj se mogu naći partizanske spomenice, sabrana dela Edvarda Kardelja... ) naišao sam na pravilo "Lična i kolektivna higijena vojnika". Izdanje 1973. Dobro, pravilo.. a šta sa njim ? Pa mnogo toga...
Da li se neko nekada zapitao da li je normalno da nam pravila određuju da se vojska kupa 1 nedeljno u zimskim i 2 puta nedeljno u letnjim uslovima ? Svako ko čuje tako nešto pomisli na smrad ( BAZD ) koji ostaje iza naših uniformisanih vojnika. Da li je moguće da neko pravilo koje je pisano pre 35 godina...
Obedovanje ! Nije rucak , vecera, dorucak.. Obedovanje !
Za rucak DRNC ! Ne verujem da postoji neko ko zna kako se ovo jelo zove ( a da nije intedant ).. Ne znam nikoga ko ga jede. Juce sam posmatrao kako ljudi uopste jedu to jelo ( ja to ne cinim godinama ) i sta sam uocio:
Prvo svi promrmljaju nesto sebi u bradu i ogorceno gledaju u tanjir. Zatim sednu na svoje mesto i 10-tak sekundi gledaju u tanjir ne progovarajuci ni rec. Onda se nevoljno uzima kasika ili viljuska, kome je sta lakse, i zarije u jelo. Nako ponovnog proucavanja od 10-tak sekundi sledi uzdah i hitro ubacivanje jednog , od nekoliko, parceta mesa. Posto se proguta pola kriske hleba, ubaci se jos jedno parce. Inace, parcica nikada nije vise od 5-6. Nakon obilatog...
Nema ga ovde, sve ga vise gubim
u casnom krugu kog zaborav rubi.
Oh, gipka sliko, varko ziva,
kad kamen vida negovo lice biva.
Daj mi snage da neporocno ljubim
dane zapocela tuzno. Tu se skriva
bol bez odjeka i rec bez odziva.
O, daj mi snage nad silama grubim.
Vrati mi slicnost da usnim, dok strava
tisti mi celo i nice na stolu.
On je deo predela sto spava.
Pomesan s vetrom dok zuti u sjaju
iscrpem buducnost u svirepom bolu
sto sanja krv leta i pakao u raju.
"Nije damski žuriti", opomenu me, davno ,moja starija sestra ,visoko stručni formalista..."Znam,znam,ali ti znaš šta ja još sve treba da uradim!"
Onda odjednom rasvetliš u sebi činjenicu da više nigde ne žuriš.Saznanje koje,bez obzira na svu šminku damstva ne može da zavara rasvetljivačicu.
Tomislav Nikolic osnovao novu partiju, i distancirao se od srBske radikalne stranke !!!!!!!!
WOW!!!!!!!!!!!!!! Toma odjednom nije vise ni grobar, ni vojvoda od zardjale kasike, ni cinicna lazovcina......nista od onoga sto je bio do pre nekoliko dana. Premetnuo se covek kao golub visokoletac, prestrojio u letu i recnik ,i ideje, i ciljeve......Mr, Hyde je postao preko noci dobri doktor Jackyll........cela "demokratska " Srbija vice slozno : " bravo Tomo, bravo majstore"..........
Dojucerasnjem dirigentu rastimovanog radikalskog orkestra, voditelju i najavljivacu u cirkusu "radikali", i zvezdi freak showa , sve je oprosteno , za samo nekoliko sati........koga vise interesuju sitnice kao sto su proganjanja neistomisljenika...
Dakle..sledeci tekst je neki cudom pisan samo tokom kuckanja sa jednom osobom...tako da se moze reci da je ovo njena zasluga....
Umoran od traganja
za staklenom pustinjom
u kojoj znam,pociva istina
umoran od nedosanjana sna,
što ide venama,
kao napustenim rekama.
Umoran od glasa,vriska,
koji odjekuje dalekim dolinama,
tražeći spas...
vetre povedi me do nje...
Nebom se šire,okrutne sene,
slute na boju izgubljena oka,
unakažen životom bez kraja
nađi me ti ,jer ja zaboravu
lice poklanjam...
Umoran od lutanja,nebeskim visinama,
umoran od slušanja,iskrivljenih zvukova,
bez oblika,bez istine,bez laži...
Umoran od trnja,u rukama mojim,
tražeći te po moru,izgubljenih navika,
pronađi me sama,gde bol se topi,
na izvoru strasti,u srcu bez...
Već dugo hodam na tankom ledu.
Mnogo toga nije uredu.
Znam ,van toga je i dan odluke,kad će mo pouke izvući.
Pući će mi srce, jednom će morati.
Pitam se, kako gorak ti osećaj nije,kad ne želis odati bol dodatni.
Pod tankim ledom više je pukotina nego ljubavi.
Pod bregom uspomena je meko srce koje se steglo
Draga,bojim se
Draga noćas me ne greju
topli oblaci Sunca
Ne sleti na moj dlan
list umiven
suzom lastavice.
Ne ponese me,
vetar
u podnožje ljubavne planine
gde nekad me grejahu
draga
tople ruke prirode.
Draga
nekakav čudan osećaj
divlja mojom
dušom noćas.
Kao ludi vetar
sto nosi plač,
ali nije.
Taj vetar me vodi baš tamo,
gde zora ljubi usnulo sunce.
Draga,
O zašto nema mog
cvetnog vrta,
prepunog boja,
proletnih?
Sad tamna neka,
sila,draga,
u moje biće ulazi.
Bojim se draga,
strašno se bojim.
Da životnim putem ne zalutam,
Gde će onda,
ova duša,stiha gladna,
da završi?
Bojim se draga,
da noćas,
majka sna me napusti.
Detinjstvo moje,
zauvek ode...
Ne! Ne mozes me ubiti...Cak ni tim laznim osmehom ukradenim sa lica belog andjela,ni sa tom suzom greshnom koju si ukrala sa lista rose rane...Ne! Ne mozes me ubiti ni tim ocima bolje oblaka u kojima sam trazio sebe a nasao samo sivilo svoje duse.Ne! Ne mozes me ubiti ni sa tim slatkim usnama sa kojih sam zedan pio lazi tvoje i osecao se tako napojen.Ne ! Ne mozes me ubiti cak ni tim milim glasom koji me je budio svake zore...Ne! Ne mozes me ubiti jer ne zivim vise za tebe,ne zivimi vise za lazne ideale sa tvojim likom,za farse sa tobom u glavnoj ulozi.Ne! Nemas ti toliki luksuz...Ja sam ti gao dao! Ja cu da ti ga i uzmem ! Bez mene ces i dalje biti tako obicna....Bez mene neces bita tako cista i nevina...Ali..briga me ! Ne zivim vise...
Tražim školsku drugaricu,Petra Blagojević(djevojačko),rodom iz Ključa BiH,završila ekonomsku školu u Banjaluci 1981.Sada živi u Sloveniji , vjerovatno u Ljubljani.Molim bilo kakve informacije,
Blanka Krutjak,Banjaluka
Kao da je tu,osecam,
osecam miris vechog sna
tishinu misli,
zato oblachim zhelju
sto godina staru
neka je tu vechnost bicu
tako dugo chekana
jer suze vishe nemam
a bez njih plakati ne umem
kao shto ja zhivot bez tebe zhiveti ne mogu;
da,kao da je tu,
osecam da je tu,
osecam da i zadnji pramen zhivota otpada,
ti vishe nisi nada,sve odlazi,
sve nestaje kao kad sunce zapadu krene.
Ja vishe necu morati
po ovoj srchi zhivota,
laste odavno ne dolaze,
jesen vlada,ti vishe nisi nada,
verovanje nisi.
Samo si okov,golo stradanje
i dok ochi zhivot ne vide
munje bola svetle put dushi
na krilima vetra ponecu breme
da okajem ljubav,svoj greh,jer ti meni zato sudish
i vishe vazhno nije dok jedna zhelja stoji
valjda cu naci
bar jednog kamarada,greshnu...
Listala je i rukicom veliki tamno plavi album i kaziprstom prelazila preko slika. Kosa bi joj na momente padala preko ociju, ali ona ju je vesto terala u stranu. Ljuljala je noge ,cesto okretala glavu i
gledala me.. odmeravala. Trazila je odgovore u slikama, odgovore na pitanja koja nije zelela postaviti, jer je znala da to sama mora shvatiti...
A tata kad je ovo slikano ?
Nesto malo pre tvog rodjena sreco.
A ovo?
Eh, tu je tata imao dvadesetak godina.
A ovo? Vidi tata kako je stric Mija bio mlad, ko mu je ova beba u rukama.
Pa to si ti andjele. To je slikano na dan tvoga rodjenja.
A tata ko je ovo ?
Ne znam .
Pa kako ne znas, evo je i ovde. Ko je ovo tata?
Ne znam medu tatin.
Evo vas i ovde. 'ajde tata reci mi, ko je ovo?
To je.. To...
I ove noći
I ove noći pločnik korake broji,grad za ljude po volji
u susretu svitanja nove ljubavi kroji.I dok se nebo tamnim plavetnilom boji,svaka senka uz svoju polovinu stoji.Postoji još samo zamor, dok se svetla ne ugase.A onda mesečina obasjava samo tračak stazekojom promišljeno hodam, moje oaze.Za trenutak da shvatim, da sam sam bez tebei prekoravam sebe …Svakim novim pokušajem da ti pridjem bar u mislima,da te zagrlim u pogledima na druge.Pruge tuge me stalno prate i za tren dok se okrenem shvate.Vec sam zašao u jutarnje sate,urezujući svaki deo tvoga lika na srcu i dušii čuvši poslednji glas koji dopire.I dalje ne želim da priznam da sam te izgubio i dalje se opirem.
Iako vecito budjen , jutros ja probudih jedan grad. Koracah sporim korakom po njegovoj kaldrmi, kisa mi i nije toliko smetala.. bar ne, koliko vetar. Po sta sam isao i sta sam trazio ne znam, verovatno sam opet hteo ubiti onaj svoj nemir u sebi i odigrati jednu partiju pokera sa sudbinom... iako neocekivano opet dobih cetri keca..
Sve je bilo onako kako treba, cak je i kisa prestajala padati kada bi shvatila da pocinje da iritira. Sedeli smo na jednom poprilicno mirnom mestu, bar u to doba dana, pricali.. smejali se..pusili.Dim ronhila crtao je neke neobicne prikaze iznad nasih glava, imao sam osecaj da nas citavo nebo posmatra, a ja, po prvi put u zivotu bio sam i glumac i publika. Dugo je vremena proslo, mnoge stvari su se...
Raskalašeno vrijeme
sablaznjivo kuca
na otvrdnule okvire
opijenoga srca
jer snovima je kraj!
Kraj je lažnim nadanjima
padanjima, lutanjima.
Urličem, vičem
pokušavam zaogrnuti
izgubljeni san i ponovo
koliko, koliko još puta
uplesti ga u neki novi dan
uplesti, obući istom slikom gubitnika
gubitnika koji bez plača ne zna!
Ko ležeš,dišiš kot trava ,
ki sem jo kosil ,
ko te še nisem poznal ,
a sem vedel , da si !
Ko se približam postelji
je v njej tvoj trebuh ,
ki diši kot razgret beton ,
po katerem si hodila bosa.
Ko ležiš ,stopim v ogenj
in z ognjem se dvigam ,
kakor plameni ,ki jih gasijo
s curki bencina
in dišijo , kot tvoje prsi.
Smaragdna noč ,
ne vidim iz sobe ,
toda slišim,da grlice na veji drevesa,
nežno dihajo .
Tema je naslonjena na drugo stran ,
ki jo podpira sonce,
zdaj leživa oba
in dotikava se druge strani .
Zjutraj eden odide ,
za njim ostane v postelji
prazen prostor
in vonj, ki ne bo minil nekaj dni.
Potem so noči stisnjene ,
kot pljuča ,ki so izdihnila zrak .
Ko odidem ,ostane tvoj vonj ,
na moji koži .
Še vedno diham
in vidim...
Kad bih gledao svako nedelo,
vredelo bi da samo još sam koračam tamnim predelom.
Kad bih voljenu ljubio,znam,
produbio bih se,u dane koje sam nesumice gubio.Kad bih bio nošen slobodom
Mogao bih otkoloniti
Mnoštvo rana na svetu ovom,
Kad bi san bio java,
Noćnu moru bi porazilo more ideala
Kad bih znao sve i imao,pristao bih da podelim sa svetom,kroz koji sam to sticao.
Kad bih ovih poznih sati,
pratio svaki stezaj ruke, koji mi znači,
video bih koliko ljude treba znati