Ovog trena..

Ovog trena..
Neka nebo progovori i neka zadnja kap
kiše spere plačno mi lice,
neka očaj raspukne snaga tvoga srca,
neka me oslobode vreli,
uzdasi u tihoj,crvenkastoj noći.
Ovog trena..
Neka zamiriše cvet prolećni
u ritmu padanja žutog lišća,
dok gaze ga koraki tvoji dragi,
a u ruci nosiš četrnaest ruža..
za mene,za tebe,za nas...
Ovog trena...
neka raspadne se svo sivilo što godinama,
beše maska duši mojoj,
u svetu bez ponosa,dok
odustaju od borbe sve ruke pravde,
u ovom svetu,od porculana,bez mirisa
noći kišne,
budi slikar moje duše,
budi spas moga sveta...
Ovog trena..
ponesi me,u beskraj beskraja,
tamo gde vile na oblaku sede,
čitajući stihove,pesnika milih..
Ovog trena..
kao nikad, želim te na nedrima svojim,
ovoga trena,ni večnost mi nije,
daleka luka...

 

[Romanticus]

Bravisimo..............magnifico............

 

[Eric Draven]

Druze bravo...ali deo toga moras i sam sa sobom da razresis...da preseces taj koren tuge sto ti je na silu u srce usao....

 

[Insolitus]

eric...duga je to prica...nije ni ta tuga toliko strashna...sad recimo je i nema toliko jer se desava nesto..ali ima straha...i nade da ce sve da bude ok...