Blogovi

Hiljadu stolica

Hiljadu stolica

Volim knjige.Što sam starija ta ljubav raste.Obrnuto je proporcionalna ljubavi prema ljudima.Ne,nisam mizantrop,ali iskustvo nameće oblike ponašanja.Vrlo različiti sadržaji me privlače,tako sam u jednoj knjižari ugledala knjigu o hiljadu stolica.Bašta oblika,boja,veličina,mašte.Obilazila sam je povremeno,gledala da li me čeka.Stalno su mi izmicali momenti kada se mogla svojom raskošnom cenom uklopiti u redosled prioriteta...Sedela sam kod prijateljice sa kojom umem da maštam na način kao onaj kineski seljak iz priče o sušenim haringama ,koji nije imao novca da ih kupi,pa je svaki dan dolazio do prodavnice pred kojom su visile sa svežim parčetom hleba i uz miris haringi ga jeo(Uvek se site naputujemo na čarobnim ćilimima zvanim "jednoga...

TI

U meni budis zenu kakva nikad bila nisam, u meni stvaras vatrenu stihiju, a bila sam samo kamen i ledom okovano umjetnicko djelo. S mene skidas lance sve, bojis moje horizonte u crveno. Zbog tebe u bunilu grcam i cudne snove sanjam, zbog tebe cudni stvore sto mi pijes krv i tjeras me da budem neko drugi Tjeras me da se zrtvujem bozanstvu tvom, da te slijepo obozavam i da se odreknem duse svoje od sumraka do svitanja da budem samo tvoja odana robinja.

Kosovo je srce Srbije

Kosovo is heart of Serbia Today our people proudly say that Kosovo is heart of Serbia.But what could possibly prove these claims?For that question to be answered we must return to the past...to the humble beginings of our people.Kosovo has a quite big history behind her.In the begining this teritory was under the rule of Thraco-Ilirian tribes,then came the Roman Empire,Byzantium.Serbian Empire,Ottomans and then was ours again.Under oure rule Kosovo was thorn in Byzantines eye In the time when noble line of Nemanjic ruled,Kosovo has flourished into a flawless pearl and cradle of our culture.Many monuments and churches were risen on that land and most of them still exist(Gracanica,Patriarchate of Pec,Prizren(wich became the spiritual...

Zima

Novi Sad, jutro. Opet će zima. Slutim. Jutra dolaze iznenadno Sa svih strana mračna I galeb iznenađen, Zatečen na horizontu, Krikom donosi daljine. Slutim - Opet će zima. I kos, ta crna ptica Što je pevala celog leta Žutim kljunom ćuti, I jabuke u bašti trule I gnezda napuštena I galeb iznenađen I kos, ta crna ptica, I daljine što su sve dalje I senke što ih više i nema - Slute - Opet će zima...

Dogodilo se na današnji dan .....

Dogodilo se na današnji dan ... Srk ... Danas je 20 oktobar, dan oslobodjenja Beograda od okupatora...a to znači samo jedno...ostalo je još 10 dana do moje plate...i dana oslobodjenja od prispelih obaveza prema oslobodjenoj državi... Srk ... Ovi u Blicu baš nemaju milosti.Jutros sam prošao pravu golgotu popunjavajući njihovu ukrštenicu...gde se tražilo da pogodim najnoviji hit Ekstra Nene...Uf, mislim se, kakva glavolomka...Ja nisam ni znao da ona još uvek peva, a sada me obaveštavaju i da ima hit...Ako i dalje budu nastavili sa ovako teškim pitanjima, ima da preskočim ukrštenicu i odmah predjem na aktuelne vesti... Srk ... A inače volim da rešavam zagonetke...tako da za mene ova deklaracija koju su potpisali DS i SPS nije nikakva...

u mahu izrekoh

i ne postoji i njega nema .. uvidish da su iluzije bili oni sunchani dani, sad ni jedan slavuj pesmu ne peva.. pesmu jedinstvenu, njihovu,, pogledas fotografiju na kojoj par od jednog chlana.. smeje se, trudi se da voli a drugog nikad i nije bilo. a i taj drugi, negde blizu a daleko, ocima, ne srcem, tek ovlash preko identichne slike predje, jer on vremena nema, a i pametno.. zasto bih.. kad ne vredi. ti nisi ta. da li vredi cutati.. pustiti, ili revolucionarno se boriti protiv cutnje koja patnjom prozima i guta.. nosi sve sto jednom jedno beshe.. voda hartiju topi.. reci su *****.. shteta.. ja cu biti dobro, ali bojim se da ne pogresim.. i da li cu ja nakraju biti upamcena samo kao rec. strepnja sumnja ah.. i shta li josh? ja znam...

Put od decaka do mladog coveka............

-------------------------------------------------------------------------------- Jednom davno, Postojao je jedan tinejdzer,On je upoznao ljubav svojih najblizih,za koje je bio spreman svasta uradi.Zivot da da.Jednog dana,pocela je neka cudna stvar dam u s desava,kroz hodnike skole svi njegovi vrsnjaci su govorili o jednoj cudnoj stvar I rzne izjave su bile recene: On se zaljbio?!Kako sta,povikavili bi ostali ucenici medju njima se nalazio I taj junak price.Posto je bio autsajder,zeleo je da cuje o cemu se domundjavaju njegovi skolski drugovi.Vladimir se zaljubio u Mariju?!Hm…..Posto je on pripadao onoj grupi ljudi koji nisu do tada verovali u ljubav,poceo je da analizara ponasanje doticnog skolkog druga,seo I razgovaro je sa njim...

Za sve postoji vreme

Letnje noći mirišu na nemiran san, snovi onih koji žele mirišu na nemir. Mnogo je ljudi koji na ovoj planeti žele, mnogo je nemirnih snova. Kada govorimo o prošlosti, bilo da je loša ili dobra, a govorimo iskreno; nekako se uvek desi da pričamo u prvom licu- kao da se to nama desilo; a zar nije? Ipak, snaga da se o dobrom i lošem, a opet ličnom, govori u prvom licu ne potiče od naših iskrenosti u međusobnim odnosima, već je više plod zadivljenosti i očaranosti publike koja nas sluša, nas samih koji u toku te priče iznova i iznova sa sladošću ili strahom proživljavamo te trene. Tako se često i oseća i piše, u pogrešnom prvom licu, prvom licu koje nismo mi i iz same učtivosti prema životu- ne bi trebali da budemo. Noćne more radije menjam...

Bežim u sećanja

U rana kišna jutra dok mi je glava još u neuhvatljivim snovima a noge moraju biti čvrsto na zemlji u rana kišna jutra kad samo treperave svetiljke rasteruju tamu ja bežim u sećanja Izroni pred mene maleno ostrvo okupano suncem osetim pod sobom topli kamen i kapljice mora na koži I mogu ići dalje U danima koji su svi slični jedan drugom (samo one sunčane lakše podnosim) dok se utrkujem s vremenom ja bežim u sećanja A onde sena borova i neumorni cvrčci Vreme merimo samo po suncu i dolascima broda Imam samo more i tebe Ništa mi više ne treba Mogu ići dalje U tihim večerima kad imam samo tvoj glas iz telefonske slušalice a kad je spustim ruke ostaju u vazduhu prazne i nemoćne ja bežim u sećanja Ponovno vidim tvoju kosu svetlu...

BEOGRAĐANKA

Ti si moja Beograđanka, Moj sunckret zlatni, ispod Avale procvetao, Rastao i stasao bujnije i lepše Od svakog suncokreta iz mojih Brda, Koji je čudnim čudom samo na zapad gledao Na onu stranu odakle Sava dolazi. I sva četiri godišnja doba postojao U svoj svojoj lepoti sunčevog odsjaja... Ti si na Dunavu odrasla, U Dunav si kamenčiće bacala Od kojih su se pravili ogromni talasi Koji su mi svežinom lice zapljuskivali, Jer sam uvek prema istoku gledao Dok sam se na Savi igrao. I želeo Da jednom krenem nizvodno... Svi oni vrtlozi savski Koji su tekli prema Dunavu Bili su moja mašta U kojima su ključale naše želje, Koje su se na Ušću grlile I pre nego što se ova ljubav rodila Čekajući ono sto doći mora... I zato si sada moja...

''Dve karte za Beč '' danas na Sajmu...

'' Dve karte za Beč '' danas na Sajmu ... Svi zainteresovani koji žele da sebe obraduju knjigom '' Dve karte za Beč '' pisca Voje Radovanovića, od danas to mogu učiniti ako posete 53. Medjunarodni sajam knjiga u Beogradu...Adresa štanda gde možete pronaći ovu hit knjigu je... - Hala 14 – štand 1527...ul. Vladike Nikolaja.... - Štand – SKOR ( Savez Književnika u otadžbini i rasejanju ).... Cena ulaznice za sajam je : pojedinačna ( 220 din. ) što vam ne bih preporučio, a cena grupne karte ( 150 din. ) što bih vam toplo preporučio, jer uvek na ulazu možete tvrditi da ste podvojena ličnost ili da vredite za trojicu...A ako ste pravi zaljubljenik knjige, uvek vam ostaje i mogućnost da preskočite ogradu...Svi oni koji propuste ovu...

Nepusacki kraj

Pokusao sam poslednjih nedelja postaviti dijagnozu svom bitisanju. Pokusao sam javiti se ,napisati par reci ,kako ovako zdrav od kada ne pusim kad krenem ujutro u setnju shvatam da mi je zivot promicao kraz prste bas kako se pepeo sa moje mustikle krunio... Pokusao sam da se saberem...da lepim zenama ovog grada kazem ,Dobro Jutro Gospodjo i prijatan dan...Da gospodi koja su jos ostala dok izlazim iz gradske biblioteke tiho ocima ,da ih ne uznemirim, kazem Do Vidjenja Postovani ,citamo se sutra.... Pokusao sam da zivim ono sto sam bio dok sam taj odvratni smrdljivi stapic ujutro trosio i smrdljiv ,a vesto namirisan dolazio na posao,pokusao sam....ali ne ide.... I onda sam se vracao svim tim divnim ljubavima cija me mantra umesto...

Najdrazoj mojoj,

Draga moja, Pisem ti ovo u pismo u nadi da ce te pronaci sa osmehom na licu.Jos jedna duga noc je predamnom,Dok sedim I pisem ti ovo pismo,razmisljam o tebi,znam da ces me pronaci.Draga jasno sam ti objasnio,gde se nalazim,dao sam ti jasne upute,cekacu te ispod one lipe, koja je postala moja druga kuca.Gledam na svet oko mene kako prolazi,isto tako I moj zivot prolazi.Sa svakim danim koji protekne,bliza si mi TI ljubavi moja,na koju toliko dugo vec cekam.Nadam se da ces,uspeti da oslobodis svoje srce,iz okova koji te guse.Pitaju me moji stari: “Marko gde ides,svaki dan oko 5 posle podne”! Ja im samo odgovorim,Idem na jedno posebno mesto,mesto gde znam da ce me ONA pronaci.Oni I dalje u neverici,razmisljaju,o kome se radi.Ne znaju.Nije...

Još jedna jesen u srcu

Eh, još jedna jesen, evo opet zahladni… Severac samoće zahuča ponovo sa visina moga života, zaledi svaki damar u dolini mojih snova, mojih nadanja. Ponovo sada, kao i svaki put, kada taj zloćudni putnik namernik pruži svoje nemilosrdne kandže ka meni, ja brižno stisnem onaj tvoj džemper, zatvorim oči i osetim tvoju toplinu. Da, onaj džemper ljubavi tvoje, koji si nehotice navukla na moje ozeblo srce jednog tmurnog jesenjeg dana, kada je taj isti zloćudnik zario svoje kandže u moju dušu. Kao da te gledam sada... svojim drhtavim, nespretnim prstima pokušavala si da zakopčaš sve one male dugmiće osećanja, želja, snova, devojačkih nadanja, mučila si se da me ne dotakneš svojom čežnjom, krila pogled, obećanja, smešila se osmehom devojčice...

Ma ne krivim ja vas

Ma ne krivim ja vas ali eto izgubih najboljeg druga a beše to pas nasmejaće se sigurno neko od vas nekome je bitno pašče nekome birtija ili žena u noći neko je željan društvenih moći nekome je važan sused neko u novcu traži spas ma svako će svojim sopstvenim putem poći i jednom krenuti put poslednje noći obeležiti svoj put i nestati i zato znajte da ja ne krivim vas

Untitled 5

If we assume that God does exist We can notice that he is not perfect. For he, too, made mistakes. War, jealousy, hunger, pain, hate ... Should we try to avoid God's trap We go to that ugly place Dark and barren land. Land we all should avoid. But there is no God, nor he ever existed. For we are not worthy of such gift. We would shoot him with our blasphemy. And stab him with our misbelief. And all of this is nothing Compered to the agony of life. And the pleasures it brings. Binging, whoring and devouring the flesh of sin. Yet it grieves me the most to see What mankind had become. Emotionless, pathetic, deceitful A perfect harvest for the Devil. His hungry eyes are forever locked on us. And as such they are waiting for us to sin...

Još malo...

Iako tvoje telo ne greje toplota livade snene, nisi sama Vetrom ti poslah ljubavni sjaj da ti leprša u noćima olujnim Munja para nebo, i otvori se oblak. Al razmisli mila, možda sam to ja. Možda ti nebom šaljem tračak srca, željnog smeha pod zvezdama. U noći kad mesec, voli nebo, kao ja tebe,u zore plave, poslatcu ti tiho ljubičice nežne, da vodi te na naše malo mesto. Nesećam se gde je , u ovom pustom gradu, ali poznam taj miris, zanosnih vlasi što nose iskre sile neke naše. Možda ljubav. Ne...nije ljubav... Nešto jače.. Nešto mekše... Ljubav je stih pesnika sedog.. A naša je sila tajanstvo njegovo. Kad zora proviri, očima noćnim ja poslaću ti vetar, mila moja, šapniti mu tajnu, da čuva srce nenapuklo, od gromkih snova tamnih...

kad poštanska marka dobije na ceni??!

Često mi se dešava u priči, onako neobaveznoj, kad spomenem da sam filatelista, ljudi odmah pitaju: "Koliko to vredi?" i "Ima li tu para?" E pa da ispričam priču kako nastaje nešto vrednija marka. Ima ih više, ali ova je nekako najzanimljivija, neobična. Osamdesetih godina prošlog veka u vreme hladnog rata, u Honekerovoj Nemačkoj (DDR mnogi ipak pamte po maljavim atletičarkama) običan radni dan, istočno Nemačka pošta je izdala novu marku. Kao u svim komunističkim zemljama (gde se sve čekalo) i u DDR, ako želiš da kupiš marku, moraš izjutra poraniti i stati u red ispred pošte. Pravi kolekcionari su se mogli hvaliti u to doba time kako su nedelje i mesece trošili na čekanju u redu da bi kupili "bezvredni papirić". Elem, štampano je novo...

Pronasao sam te...

Pronasao sam je uspavanu medju listovima knjige koju sam kasno citao u noci. Umoran i pospan naslonjen na jastuk pratio sam slova koja su bezala po papiru, dok mi je svetlost malene grejalice obasjavala lice i dobar deo knjige. Skupljenih ruku pod glavom, svezane kose i skupljenih nogu, mala, poput pahulje spavala je medju slovima. Strah coveka bude da vazduh udahne kad je ugleda, sjajila je onom detinjastom bojom , onim decijim savrsenstvom, puna iskrenosti, topline i sramezljivosti. Pokusao sam je pokriti kakvom toplom reci, ali toplota se ne pokriva toplotom, te se one moje reci otopise i kao da mi je pokusavala reci, reci su suvisne.. A kad otvori okice i doleprsa mi na dlan, osetih da me je brzo procitala, u meni je osetila...

Tovari magare dok je u blato

Skontao sam da sam bolesni radoholichar, je eat my shorts ko da ce priznavanje resiti problem ili je pocetak da se problem resi. Ma nema mi spasa Istini za volju nije to lose, kao lozim se da sam profi zbog toga pa eto cak i volim to sto radim i sve to, ma gde zabodem podesavanje nekih 300 chuda i dok se osvrnem ostavila me zenske pizdim na porodicu kad me zovu da rucham jer nemam vremena a onda se opet skontam da zaista i samor azumevanje da to jeste bio i bice problem mi ne daje ni malo snage da se protiv toga borim, ogrezao sam u web publishing. Niste ispod milion strana vishe ni ne kvrcne samozadovoljstvo time sto sam postigao nesto dok se nekad moglo biti kool sa jednom stranicom od koje samo ustvari ukrao. Sad kombinujem ko...

bez naslova.............

Danas te cekam, Mislim i posmatram, Dusom prizivam te, Srcem prepolovljenim na dva dela, Ubiti tako coveka nisi smela, Toliko te volim da sam spreman da glavu za tebe dam, Svake noci,mojim culima te osecam, Moje telo prekriveno mnogobrojnim oziljcima, I svaka rana te kricima doziva, Cekam te i nadam ti se, Svake noci molim ti se, Ovu bol nosim dugo, Moj pogled ispunjen je tugom, Zavrsice se i moja patnja ubrzo, I ovaj krst sto nosim dugo, Odbacio bih i svoj ponos i svoju cast, Samo da znam da cu docekati taj cas, Kleknucu ispred tebe, Uzecu te za ruke, Poljubicu ih, Osmehnuces se, I na svoje usne polozices me..............

Адолф Хитлер

Адолф Хитлер (нем. Adolf Hitler; 20. април 1889. — 30. април 1945) је био немачки политичар и вођа Нацистичке партије који је 1933. постао немачки канцелар. После смрти немачког председника Паула фон Хинденбурга 1934. Хитлер је прогласио себе за фирера (вођу), звање у којем је, захваљујући уредби (нем. Ermächtigungsgesetz) из 1933, објединио овлашћења председника и канцелара и успоставио тоталитарни режим у Немачкој под његовом влашћу која је трајао све до његове смрти самоубиством 1945. године. Нацистичка партија је значајно ојачала своју позицију током периода кризе у Немачкој након Првог светског рата, захваљујући одличној пропаганди и Хитлеровој харизми и говорничкој способности којом је лако придобијао масе. Партија је истицала...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top