Sat vec polako otkucava ponoc,
moje srce kuca u ritmu zvuka na njemu!
Zasto te opet nema nocas
gde sam ti ja ...u svemu?
Ulicne svetiljke sjajem trepere,
pogledah kroz okno...spava grad.
Samo ja jos budna sanjam,
pitam se sta radis i gde si sad.
Maleni kucici na mokrom asfaltu,
svako trazi svoje mesto!
Da li je moje,bas pored tebe?
Pitam se mozda i previse cesto!
Tmurno je napolju,bas tesko vreme.
Kao u mom srcu,gde vlada nemir.
Ne znam da li boli zbog neceg drugog
ili mi samo fali tvoj dodir.
Kao mace,u svojoj korpici od pruca,
cekam te tu...na istoj adresi...
Pitanje isto...odgovora nigde...
"gde si do sada...dodjavola gde si"
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
- Mali princ (Antoan de Sent-Egziperi) - odlomak
- Svi ljudi imaju zvezde, ali one svima ne znače isto. Za one koji putuju zvezde su vodiči. Za druge, one su samo male svetiljke. Za naučnike one su problemi. Za mog poslovnog čoveka one su bile zlato. Ali sve te zvezde tamo gore ćute. Ali ti, ti ćeš imati zvezde kakve niko nema ...
- Šta hoćeš da kažeš ?
- Kada budeš noću gledao u nebo, budući da ću ja živeti na jednoj od njih, budući da ću se ja smejati na jednoj od njih, tebi će se činiti kao da se sve zvezde smeju!
I on ponovo prsnu u smeh.
- A kada se utešiš jer čovek se uvek uteši, bićeš srećan što si me upoznao. Uvek ćeš mi biti prijatelj. Želećeš da se smeješ sa mnom. I ponekad ćeš otvoriti svoj prozor, tako, iz pukog...
Sumorni decembar, ja sama sedim kuci i bolesna sam..
Vazduh u Beogradu je te veceri posebno mirisao, na sneg, caroliju i magiju .. Kosava je naslucivala bajku i pricala je svojim krosnjama...
I mesec pun.. a oko njega u sirokom krugu oreol.. Kao opomena ili mozda tajni znak, kao predznak ili mozda losa sreca.. Bio je to jedan od onih intuitivnih perioda kojih se treba plasiti...
Kao i uvek kad sam neraspolozena krenuh da slazem svoje kutije sa cipelicama.. To mi uvek vraca osmeh na lice, prokleto zensko zaljubljeno u modu..
Pustih neku radio stanicu nasumicno, mrzim tisinu.. Lady in red.. Hm.. Red!! RED!!!
"Tacno, gde li su mi crvene Doroti cipelice koje sam donela iz Tunisa letos?!?"
Poceh ko pomahnitala da otvaram svoje savrseno...
Nemoj biti potisten zbog problema.Sreca i nesreca su dva kotaca vozila zivota.Onaj ko izgubi hrabrost ne dostize cilj.Postupaj sa unutrasnjom sigurnoscu i samopouzdanjem.
Dokumentarni film vezan za sve religije i priličan broj nacija. Iako je prilično orjentisan na Srpstvo i pravoslavlje, tiče se čitavog sveta. Odmah će te se zapitati o čemu se radi... E to stvarno ne mogu da vam objasnim jer ima mnogo toga, pokrenuo je ogromnu e-polemiku na raznim forumima u Srbiji i šire.
Komentari na par foruma su tipa: nisam mogao da spavam, ovo mi je promenilo život, postao sam vernik, kuku nama...
Ko ima brzu konekciju može odmah da ga pogleda ili skine
Pogledajte ovaj deo koji traje oko 8 minuta (toliko strpljenja valjda imate) ...Pritom možete i odgledati ceo film
Mislim da se tiče svih ljudi na zemaljskoj kugli... Osim onih što su napravili ovaj 'nered
:cmok:Muza sam upoznala na fakultetu, zajedno smo isli na predavanja. Poceli smo da se druzimo, izlazimo ali samo smo bili prijatelji. Desilo se cudo tek kad sam raskinula sa deckom. Mesec dana mi je trebalo da odlucim da se udam za njega. Tek tako, bez zabavljanja, bez razmisljanja da on mozda nije onaj pravi. Udala sam se i poceli smo da uzivamo u braku. Nisam se ni jednog trenutka pokajala jer je on onaj pravi, onaj ko moze sve da uradi samo za mene.
:rtfm: Nije da nemamo probleme, imamo zapravo samo jedan problem (NOVAC). Za fakultet nam je potrebno sve i svasta, znaju vec to ljudi koji studiraju, a para nema pa nema. Nasu losu finansijsku situaciju jedva da popravlja 5000 dinara koje dobijamo od roditelja. Nasli smo neki svoj...
Svakim danom,sve vise mi se motas po msilima......hm....
Zelim da te dodirnem andjele........Da se kraj tebe budim...
Da osetim miris tvog tela........da te budim poljubcima,tiho i nezno........Svako moje pisanije je posveceno tebi andjele moj........dozivam te kroz textove,kroz pesme.......
Ima dana,kada osetim umor od cekanja........tih dana na reci mi sve izgleda pusto...setno........sinoc je padala kisa andjele.......nekako tuzan sam bio.........kao malo dete,ja sam mislio da kada pada kisa....da su to necije suze.......
jedino ti umes da me oraspolozis..........da mi vratis osmeh na lice...........I kada se cujemo.....moj svet se ozari......tama ustupi mesto svetlu........nada.......ocaju.....
Mozda se eto jednog dana,zavsi to moje...
--------------------
Ja nisam pesnik, osećaja... *gorki*,
Niti sam u pratnji, slavnome Lorki
Ja samo pišem pogledom leta
Osmeh u dolasku, sa odlaskom seta.....
Ja nisam alhemik,
Nit Merlinu sličan
Već običan sledbenik
Osećaju ... *vičan*......
Pogledom govorim
Mislima ljubim
Stihom se ponekad molim
I kada primam i kada gubim......
I pesmu uvek imam
U grudima je nosim
I kad sam budan i kada snivam
Za nju - reč novu isprosim-.
ZK
Postovani, na ovaj blog mozete pisati svoje sastave,pesme... Nadam se da cemo tako nekom pomoci. Pa pisite u sto vecem broju! Ako vam zatreba neki sastav javite,mozda mogu da pomognem. :rtfm:
Stvarno imam loš period. I baš se loše osećam ne zato što postoje problemi, već zato što rešenja ne zavise od mene. I neravno da se to vidi. Naravno da oni koji me znaju, prepoznaju da sam u "autu" (čak i ako se trudim da se sakrijam). I naravno da mi je drago kad vidim, osetim, znam da brinu, da im je stalo. Ali sam po malo razmažena (stvarno sam, Bogu hvala, okružena prijateljima) i makoliko da ta briga prija, nekako je i podrazumevam. :rumenko:
Nikad nisam sumnjala u to da pravi ljudi postoje. Da su tu negde, oko nas. I znam da se pravi pre ili kasnije međusobno prepoznaju.
Ali me do suza gane iskrena, topla, ljudska potreba da pruže pomoć ili podršku nekome koga su tek sreli i naslutili da su ga prepoznali...
I ma šta god da imate...
ПАХУЉИЦА
Лепршава разиграна, са сестрама снежног јата
падала је тихим летом, у предвече зимског дана
Са кристалом изаткана, пахуљица ноћног сата
задржа се и нестаде, од топлине мога длана.
И док снежи и док пада, постојањем свог трајања
пахуљица ледних нити, за још једним летом вапи
А на длану траг од воде и хладноће нeстајања
ти бисери ледног сјаја, ко расутих суза капи.
ЗК
Унапред поздрав :bye:
:dontunderstand:Uporno pokusavam da dodjem do nekih zanimljivih informacija o tome kako ljudi izdrzavaju studiranje, pogotovu ako su u braku.
Kako godine prolaze sve vise se uveravam u Sokratovsko "znam da nista ne znam", ali sam izgleda jedina jer vecina koju poznajem uglavnom se rukovodi onim znam da sve znam i pri tom izlupaju milion gluposti a da toga nisu ni svesni. Cesto se na predavanjima slatko nasmejem kad vidim poznate likove sa stavom "ja uvek imam sta da dodam" i smejem se.
Skoro se desilo da sam na ispitu slusala coveka koji nije znao najosnovnije stvari iz datog predmeta a da je samo opusteno rekao:"TAJ DEO BAS I NISAM UCIO", i sta da kazem osim jadno nase studiranje kad ce ovaj da bude strucnjak.
Jos jedna zanimljiva...
Kako sada poci dalje,
kad su puti zavejani?
Kojom stazom,kuda skrenut',
kako poci pravoj strani?
Oko mene...stramputice,
ruke sire...pa me vuku!
Ima li koga da me skrene,
pravom putu...pruzi ruku...
Ima li koga,da me cupa
iz ovoga zivog blata?!?!
U nebesa da se vinem,
poput zvezda,poput jata!
Krivim smerom sad putujem
i svesna sam da je tako.
Na pravi bi da se vratim,
ali nije to bas lako.
Uvek tako...ja uzvodno,
pa u mestu samo stojim!
a greske se samo nizu,
koliko ih je...i ne brojim!
Sve dok hodim stazom krivom,
ne mogu da se snadjem!
Mozda ipak...na toj stazi,
mozda se bas tu...pronadjem!
Procitali ste ? Culi ste ? Neku kratku pricu, koja je imala neku poruku ili ostavila utisak na Vas ? Naterala Vas je da na trenutak, zastanete i da se zamislite .... Podelite je ovde.....
Evo jedne moje... o pogledu na svet....
Zamislite jednu ravnu zelenu, plodnu poljanu.
Svako je vidi iz svog ugla. Na svoj nacin.
Jedan poljoprivrednik kad stane ispred nje, vidi sjajno mesto za oranje, i sejanje kukuruza.
Jedan arhitekta kad stane ispred nje, vidi sjajno mesto za podizanje trznog centra i naselja.
Jedan pilot kad stane ispred nje, vidi sjajno mesto za pistu svog dvomotornog aviona.
Jedan uspesan fudbalski strucnjak, vidi ceo fudbalski stadion.
A to je samo jedna ravna, plodna poljana. A opet, svako je vidi na voj nacin.....
Sjecam se da kao djecak mali sam voljeo nadprirodne stvari,fascinirale su me piramide,avanturisticki zivot,numerologija,iako nisam znao sta to sve znaci a pogotovu uvijek sam bio opcinjen lijepim zenama. Zapravo cijeli svoj zivot sam proveo sanjajuci i mastajuci o jednoj djevojci,ne sada da je to cijeli zivot bila jedna konkretna osoba nego da pronalazim ljubav svog zivota i idem u avanturisticka osvajanja sa njom. Istrazivati nadprirodno kao Indiana Johns. Smijesim se putujem,razgledam,pijemo i posjecujemo razne partije,ludujemo lupujemo, brza auta i motocikli, divlje noci. Bas sam uvijek bio za to, no nekako se to promijenilo. Smatram da sam nasao zenu svojih snova,samo nije ispalo kako sam ocekivao,nema tih ludovanja mozda nemam...
Uskoro svice jutro, a Beograd ce se po ko zna koji put probuditi silovan. Ni prvi, a, nazalost, ni poslednji.
Covek prosto ne zna za sta da se uhvati u ovom haosu. Da li na miran protest koji je ostao u senci nemirnog, (ali ne bas toliko nemirnog koliko zapadni mediji zele da nas ubede, kao da je nocas mal'ne izvrsena okupacija celog SAD-a nezapamcena u istoriji).
Nego, mene boli nesto drugo. Odavno nisam osetila takvu sramotu sto sam, ne Beogradjanka, ne Srpkinja, vec covek. Da gledas one klince koji jos nisu dobili prvu poluciju kako divljaju po ulicama... Tuga.
Nije toliko alarmantno so su ukrali gace i carape, vec pitanje- gde je bila murija?
Ne, stvarno, bez ulazenja u teorije zavere: a gde je bila murija?
A i zasto su ta...
Твоје сунце носе сад на заставама,
Ти живиш у бесном поносу синова;
Твоје светло небо понели смо с нама,
И зоре да зраче на путима снова.
Још си уз нас, света мајко, коју муче:
Све су твоје муње у мачева севу,
Све у нашој крви твоје реке хуче,
Сви ветри у нашем осветничком гневу.
Ми смо твоје биће и твоја судбина,
Ударац твог срца у свемиру. Вечна,
Твој је удес писан на челу твог сина,
На мач његов реч ти страшна, неизречна.
Млеком своје дојке нас си отровала,
У болу и слави да будемо први;
Јер су два близанца што си на свет дала -
Мученик и херој, кап сузе и крви.
Ти си знак у небу и светлост у ноћи,
Колевко и гробе, у колевки сунца;
Ти си горки завет страдања и моћи,
Једини пут који води до врхунца.
Ми смо твоје трубе победе и...
Скрени поглед према мени
Хроми вуче
И надахни ме огњем из чељусти
Да пропевам у твоје име
Праматерњим липовим језиком
Испиши ми канџом на челу
Небеске црте и резе
Да стасам у тумача твога ћутања
И угризи ме за леву руку
Да ми се поклоне твоји вукови
И да ме за пастира извичу
Скрени поглед према мени
И не буљи више у срушени свој кип
Хроми вуче
Васко Попа
Microsoft u novom poduhvatu za popravljanje zadovoljstva musterija, prikazuje novo "dugme".
Sada kad naidjete na KB (Knowledge Base) dokument koji predstavlja opis problema i kako da ga popravite, tamo cete naci i "Fix It" dugme koje ce "odraditi" korake potrebne za popravku umesto vas. Dugme izgleda:
Primer KB dokumenta sa ovim dugmetom se moze videti ovde.
Za sada samo nekoliko KB dokumenata ima ovu vrstu automatske popravke problema i svakodnevno se ova opcija dodaje i drugim KB dokumentima.
Zvanicni blog ljudi koji rade na "Fix it" automatskoj popravci problema: http://blogs.technet.com/fixit4me/
Pozdravljam ovaj korak Microsoft-a!
Nisi tu...
i ove noci,opet sam sama.
Ispijam gorke kapljice zivotnog jada!
Nema te...
a ja budna sanjam o nama,
pod svetlima,vec usnulog grada!
Trebas mi...
Znam gde si i sta radis...
Ali ne znam sta da radim sa tobom,
ni da li ova ljubav,tako se moze zvati!
A ni ti ne znas,koliko boli ova noc,
a neces to nikada ni znati!
Neka...
Bolje je tako...
Ne bih da i tebe boli...
ovako jako,kao mene sada!
Lepo sanjaj,najdraze moje,
dok ja budna sanjam o nama,
u izmaglici tek probudjenog grada!
Brat
Voleti nekog kao svoj zivot na slobodi,
mozemo samo ako nam ga majka rodi.
Njemu je sve dozvoljeno, njemu se divi, u njemu se sve vidi.
Za njega se moli, zbog njega sve boli.
Njemu se raduje i obraduje.
U srcu mi je kao list na vetru, u javnosti predstavljen kao stablo jak,
kao grane pune roda mocan.
Samo srce zna koliko je taj list vetrom nosen, a stablo uvek jace i jace.
Kad mi je dusa jaukala: „Joj brate, ti mi ode“, stablo je podsecalo da je korenje ovde.
Grane su opominjale da je na njima jedan njegov plod.
Plod je rastao, rastao i stasao.
Dok se zivotni vetar poigravao listom, plod se igrao stablom.
List je trpeo, savijao se pa ispravljao.
Stablo je stvorilo koru i cekalo kraj igre.
A, sad i plod radja nove plodove...
*DRAŽ*
U prevari čudne draži
I sve sama priviđenja
Sve obmane i sve laži
Od istine, snoviđenja................
Ona čini svoja dela
Što maskama greha,blude
Savest mutna,stvarnost cela
Prevaranti, pravdi sude...........
Na životu, kockar stola
Karte ručne ti preradi
Sa pobedom sve do bola
Iz rukava pravu vadи..............
ZK
PS
Može biti da je ima.........ili da je ona bila.........pesma normalno................ali nema veze.......i prevare se ponavljaju....samo da nisu u kontinuitetu.....stihovi ne vаraju.....:think::bye:
Ko sam,ustvari ja...?
Da li razum me kroz zivot vodi?
Ili ovo nejacko srce,
koje koraca ka slobodi?
Ma,ko sam ja...
tek kap u moru zivota!
Da li sam pesma necijoj dusi,
ili tek samo,malena nota?
Da li sam kljuc necijeg srca
ili samo tamnica,vlazna i siva?
Da li me ima,da li postojim?!?!
Postoji li neko ko o meni sniva?
Jesam li osmeh il' suza mala...
Ako sam osmeh,tad lice krasim!
A mozda...ipak...suza jesam?
Kome li onda obraze kvasim?
Jesam li uzdah...
Il ceznja draga???
Da li sam andjeo,
il' glumim vraga?
Da li sam latica,opojne ruze?
Ili sam samo,tek njen trn?
Bojim li zivot bojama tame
ili je sam po sebi crn?
Kakva je dusa ispod kaputa,
koji me vesto od zime krije?!
Da li je zivot,ovo sto zivim,
ili to mozda zivot i nije?
Hladno je odavno. Ne samo oko NJE vec i njoj. Uzalud koraca preko mosta. Sta zeli? Ne zna ni ONA. Jedan nesvestan korak i dole. U ponor, u ocaj, u razocarenje, u crnilo, u NISTA. Luta. Jos je malopre izasla a vise je nema. Misli prazne kao i koraci. Postoje a ne zive. Vise nisu deo NJE. Sama JE ali sa svima. Nigde a svuda. Na pitanje ''zasto?'' nema odgovora jer ne razume. Ne razume njega koji je ostavio. Ne razume nju koja je zamenila. Koja je besramno zauzela njeno mesto. Koja nije imala stida da prkosno useta u njenu muku a mozda bude i njen uzrok. Koja je, tako mlada, vec napustila dostojanstvo. Koja ce kasno shvatiti, a mozda i ne, da je veliku gresku napravila. Koja je uzela veo necistote i ponela svu bruku sa sobom. Koja jos uvek...
...kako da ucutim
ucutim
i zacutano upitam
o buducoj tvojoj zelji
zeljo moja sadasnja
nikako
znam i ne-cekam
hladan dah odlazeceg
duha sto uznemiri
kako mene
tako ce i sebe
dijete jesam
za velike stvari
i njihovo me odrastanje
ne interesuje
drugima neka se smiju
i njima proljece krase
i gase
kad budes tu
i dosla prije mene
gledacu tvoje cekanje
kao ruzu
u vrtu
Основни услов исправног функционисања легалне институције је поштовање процедура, предвиђених важећим законима и правилницима. И обрнуто - непоштовање процедура сигуран је знак да легална институција постоји само формално, и служи као параван некој илегалној, паралелној структури, некој сивој еминенцији која има реалну власт у својим рукама, мимо свих закона и прописа.
КО У ИМЕ ВЛАДЕ СРБИЈЕ ПОТПИСУЈЕ КАПИТУЛАЦИЈУ?
Кад би српски народ одлучивао референдумом, никада не би било могуће да Влада Србије изнесе предлог "Закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Сједињених Америчких Држава о заштити статуса и приступу и коришћењу војне инфраструктуре у Републици Србији". Цео предлог тог Закона доступан је на сајту...
Тужно је код Војводине, исто као и код Црне Горе што се ради о чисто српско-српском трвењу и антагонизму.
Постоји једна област на подручју бивше Југославије која није захваћена национализмом, верском и расном нетрпељивошћу. Реч је о, барем тренутно Аутономној покрајини, Војводини. Таман помислите да се ради о једној великодушној алтруистичкој средини, кад оно једна друга врста нетрпељивости која није забележена ни у повељи УН-а ни код невладиних организација. Ради се о својеврсном географском сегрегационализму и нетрпељивости. Регион са све израженијим центрифугалним тенденцијама, који ствара свој посебан идентитет. Увек су се звали аутономашима, последњих неколико година су тај назив изменили у аутономисти, ваљда због тога што то...
Ненад Чанак, Србин у црном.
У Србији данас носи јеврејску жуту траку, до јуче носио палестинску мараму.
Храбро је у Новом Саду са хиљаду (маскираних) истомишљеника каменовао десет панкера говорећи да су нацисти, а присуствовао Загребачком усташком скупу који тражи да се Срем отме од "његове" Војводине и припоји Хрватској.
Кад у Војводини продаш сву пољопривредну земљу неколицини приватника, то мора да се види. Чанак је годинама сРАо "не дамо војвођанска жита", а кад су Мишковић, Кнежевић, Ницовић и још неколицина купили та "житна поља" будзашто, он се окумио с једним од три главна тајкуна Војводине. Ма окумио би се он и са Мишком и Ницовићем, али они нису хтели.
И нико не пита Чанка, како то да је такав борац за војводину...
Ako neko zeli ddoceka novu 2009. godinu u klubu KPGT neka se javi na broj 064/053-48-97
Na prvom spratu peva Boban Rajovic a na drugom samo house muzika!
Sva pica su besplatna i u neogranicenim kolicinama!
cena karte je 30eura.
javljajte seee :D
[dr. dre]
I spark like a blunts tip, somethin cavi
Makin greene like mitch, gives rap vocals dispatch
With every attempt, to have this game shook up
When dre cook up, every thug look up
Chronic got me on tilt, eyes bloodshot, heavy built
Lay a nigga out like quilt, clear to gill
I rock for rollers, from lowriders to henny toasters
Cut off dead weight to keep my formulas kosher
Accept no imitations dre losin his stack
Is slim as chances, of michael jackson gettin his black fans back
My reputations like a tec-9
Knock out the best in a circle, three minutes wreck time
See the hand is faster than the eye can chase it
Dre, b-real, soul assassins got potential buttons activated
No illusion I have you caught up in the rapture
Executive...