Dobra vila
Kad bi nam Dobra vila
svima dala krila.
Da se otisnemo u visine
i osetimo širinu prostora.
Prostora u kom nema pravila,
u kom se nije forma udavila.
Kad bi Dobra vila stvorila zemlju sreće.
Zemlju gde će se pobeći kad
duša postane dom za bol.
Oh!
Kad bi Dobra vila svoj štapić
u našim srcima zaboravila.
Tad bi ona u svima nama bila.
Da svako sagradi svoj kutak sreće.
Svoj dom u kom ljubav niče
kao u polju cveće.
Da se okrenemo iza sebe,
i osetimo da svakog ljubav greje.
Da se ispred sebe štapićem mane,
i tad se zna samo za srećne dane.
Ah…!
Možda je Vila darežljiva bila
pa nam ipak štapić ostavila.
Slušajmo svoje srce kad šapuće.
Sve je tu oko naše kuće.
Ko ume šapat da čuje
taj je sam sebi Vila
i štapićem se...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
...I just want to feel real love
In the home that I live in
'Cause I got too much life
Running trought my veins
Going to waist...
...There's a hole in my soul
Can't you see it in my face...
:cao:
Dok srčem prvu jutarnju kafu ....
Srk ...
Danas je 1. decembar...Za neke je to Svetski dan borbe protiv HIV-a...Za neke dan stvaranja Kraljevine Srba,Hrvata i Slovenaca...a za mene lično...dan kada sam potrošio platu ovu što sam podigao juče...
Srk ...
I tako...kad sam već kod plate,slušam sinoć na B92 g. Dinkića kako mi objašnjava da je za velike plate direktora u JP kriva Vlada Srbije koja je to odobrila, a ne g. Krišto koji je to uzeo, i kako će u narednom periodu reformisati stranku od svih onih kojima su pare popile mozak...Ne znam da li je mislio na Vladu u kojoj se i sam nalazi, ali primećujem da je pritisak javnosti urodio plodom...U mnogim javnim preduzećima su direktori sami počeli da snižavaju neprihvatljivo visoke plate ( i...
Trazim svoje sutra
Izgubljeno, ne secam se gde ni kako.
Negde je zapelo pa nestalo.
Trazim jer se secam da mi je pripadalo.
Pomozi mi, sigurna sam da je negde u pukotini tvog srca.
Trazim svoje juce, a i sutra.
Vrati mi jos danas sve sto me cinilo posebnom zenom.
Objasni mi, urazumi mi um, reci mi kao svom.
Gde su iskrice u oku mom?
Zasto odnese prolece iz srca mog, ostavi sante leda i necujan krik?
Secam se... i zimi je bilo vruce, leti sveze,
Pamtim da smo se i tuzni smejali, umorni trcali, budni spavali.
Vristim bez glasa, placem bez suza, ali se nadam da te ne boli moja tuga.
Proci ce i to, i ostace veliko HVALA sto samnom nisi delio bol.
Sama sam sa svojim bolom i secanjem.
Uspomena kao strela u srce zabodena,
Dusa omamljena...
Koracam stazama proslosti,
mozda i previse cesto...
Znam da nije tamo,
al' trazim svoje mesto.
Znam da ga necu naci
o tome uspomene svedoce.
Zasto onda teturam po proslosti,
zasto me ti tragovi koce?
Pokusavam skrenuti misli,
vode me,u bolje sutra!
Samo da prodje jos ova noc,
svanuce lepsa jutra.
I tako lelujam na granici...
izmedju jave i snova.
Pitam se sta ce mi doneti,
ta jutra,lepsa,nova...
Da li ce doci,to bolje sutra,
satkano od ljubavi,zelje i srece?
Hoce li biti lepse od onog juce,
ili mozda ni doci nece?
Zamislih se na na trenutak...
gde nestade lepota ovog jutra?
Brzinom svetlosti,nestaje danas,
dok ja razmisljam o boljem sutra!
Svaki dan te volim sve vise,po ceni da zvucim kao Insolitus...........ma zabole me............najzad posle toliko vremena sam jako srecan..........stalno gledam kada ce mi se javiti...stalno razmisljam sta da joj kazem.........ne znam.......gorim kada hodam........kada se cujem sa njom,ponekada mi mozak toliko trokira...........da ne znam sta da kazem........pa lupam gluposti..........kao da sam neki debil..........a ona se nasmeje..........sta god da kazem..........kada mi je lose,pita se za mene.....misli o meni.........sanja me........i ja sanjam nju.....kada je ne cujem hocu da poludim...........da iscupam monitor i tastaturu............
da se pobijem sa prvim kome pogleda popreko......u ito vreme sam i jako tuzan i neraspolozen.i...
Njene oci sanjam,
I njih sam gladan,
Samo me ONA razume,
Moje crne oblake odnese,
I na moje lice osmeh donese,
Jako puno o meni brine,
I kada sam tuzan vidim da joj je tesko,
Zna ona da i ja ljudsko bice sam samo,
Imam oziljke i rane,
Koje samo njene ruke poznaju,
Pred njom tajni nemam,
Samo njoj zelim da se predam,
Jednog dana,poslace mi pismo kratko,
U kojem ce mi predati svoje srce slatko,
Tog dana svetlost ce pobediti mrak,
I poverenje ce poraziti strah............
Tvoj Markic
:heart:
http://forum.krstarica.com/threads/39092&page=274
http://forum.krstarica.com/threads/39092&page=275
http://forum.krstarica.com/threads/39092&page=276
http://forum.krstarica.com/threads/39092&page=277
http://forum.krstarica.com/threads/39092&page=278
http://forum.krstarica.com/threads/93836&page=80
http://forum.krstarica.com/threads/93836&page=81
http://forum.krstarica.com/threads/93836&page=83
http://forum.krstarica.com/threads/93836&page=84
http://forum.krstarica.com/threads/93836&page=85
http://forum.krstarica.com/threads/93836&page=86
http://forum.krstarica.com/threads/93836&page=87
http://forum.krstarica.com/threads/93836&page=88
REMINISCENCIJA
Horizont povlači svoje uplašeno korenje pred naletom vihora
Podigao je pesak, zgužvao...
U TUNELU
U tunelu usred mraka
Sijala je davno nekad
Čudna svetlost sa pet zraka
Prisetim se NJE ponekad.............
U tunelu usred mraka
Prema sjaju pesmom išli
Stisnutih smo bili šaka
Tad smo bili, sad otišli............
U tunelu usred mraka
Kao nebo duše moje
Sijala je svetlost laka
Sad nam svetlost drugu kroje.......
U tunelu novog mraka
Nestadoše moji svici
Sada hodam *praznih šaka*
I gluvi se čuju *krici*................
AL, DA NE BI DA SE VARAM
TUNEL SVAKI IZBEGAVAM
I DA NE BI DA SE KORIM
OD NOVE SE RUPE SKLONIM
ZK
Pozdrav............:bye:
Pogledaj me samo,
razumecu sve.
Zagrli me snazno
i zastiti me.
Ne...nemoj da govoris,
neka nase usne ostanu neme!
Pusti da se sklupcam tu
i da zaboravim na probleme.
Tiho,samo tiho...bez suvisnih reci,
ovoga trena one ne vrede.
Samo me privij na svoje grudi,
trenutke pamtimo,dok reci blede!
Ne...ne mici usnama...
pusti oci nek mi kazu!
Reci gube na vrednosti,
ali oci...one ne lazu!
Pusti da se pronadjem u njima,
kao da tu odavno postojim.
Ne...nemoj ni da sapuces,
ponekad i sapata se bojim!
Ne...nemoj mi nista reci...
Samo me zagrli,snazno!
Pusti srce,da mi govori
ono nikada ne zbori lazno!
Dobro jutro ti zelim andjele moj.Hmmm.....Zasto ti sve ovo pisem?Kada je tebi sve vec poznato?!U svakom slucaju,ne bitno.Danas sam ustao pre tebe.Razmisljam o svemu,i o nicemu posebnom.Nadam ti se.Cekam na tebe.
I dok ti pisem ovo pismo,sa istim ubedjenjem pre ne znam koliko vremana i dalje sam postojan.U meni kulja vulkan.
Misli su izmesane,pretumbane.Svasta mi prolazi kroz glavu.Ali moja osecanja su cista poput planinskog potoka.Jasan i bistra.Tu nema dvojbe.Osecam da cemo jednog dana nas dvoje krociti,rukom pod ruku,ti sa moje leve strane,i sa stidljivim osmehom na licu.A ja cu te maziti pogledima,saptati ti dodirima.Dok ce moje srce galopirati,poput krda divljih konja,koji trce slobodno i zadovoljno po dolinama.Tako se radujem zlato...
Pitam se
Igraću do kraja igru bez granica.
Hodacu po žici, dubiću na trepavici.
Ma... sve hoću, za još jednu noć u naručju tvom.
Za još jedan dan u kom imamo snage samo za san.
Upotrebiću svo umeće da budem bolja od drugih,
Da budem ispred prvih.
Kad ti se učini da bez mene nemože da se diše.
Da ti koža na mene miriše.
Da od mog smeha nema lepše muzike,
Kad osetiš da ti je bez mene duša raštimana.
Tad se u meni nešto novo rađa.
Tad... pitam se...
Šta je to što mi neda da se duh smiri, telo zasiti?
Šta je to u mojoj krvi kad je svaki sledeći isti kao prvi?
Kad je u početku svaki pravi.
Kad je vremenom svaki kao igla u travi.
Ide Marko Kraljević gorom, ugazio u kravlju balegu pa ide tako..nosi buzdovan šestoper i ne haje.
Prođe tako on i pokraj slepog pesnika Filipa Visnjića, a ovaj brže-bolje dovati gusle pa izdiktira mladom Njegošu na uvo: "Kome zakon leži u topuzu-tragovi mu smrde nečovještvom.."
Gledam svoje telo. Prekriveno je oziljcima. Mnogi su vec srasli, ostarili, vecina zarasta u krastama. Nekoliko njih je jos uvek u krvi.
Pitam se, odakle mi toliki oziljci?
Stojim potpuno nag. U ogledalu ispred sebe, vidim telo koje jeste u oziljcima ali svaki oziljak je kao napisana rec. Gledajuci oziljak do ozljka, svhatam da je to prica koja se pise. Koja jos nije napisana jer nigde ne vidim oziljak gde pise "kraj".
Cudan oblik imaju oziljci na mom telu. Jeste da su mnogi srasli, bledi ali se i kod njih nazire isti oblik kao i kod ovih koji su u krastama i nekoliko njih u krvi.
Zagledam se u njih i vidim nesto poznato. Vidim tragove zuba. Ugrizi. Da, mora da su oni. Svi oziljci na mom telu su u stvari oziljci od ugriza zuba...
Miško
Zovem se Miško.Legenda kaže da sam ime dobio po sceni iz nekog filma, ali sam ja više sklon da verujem da je to zbog posla kojim se bavim. Znam da mi se bliži kraj, pa sam rešio da kažem nešto o sebi, radi istine i generacija koje dolaze. Ušao sam u duboku starost. Imam punih devet godina, i počeo sam da gazim desetu.Rodjen sam kao siroče. Dete sam palog borca. Otac je pao pod točkove jednog automobila u punoj brzini, negde na pola puta izmedju kuće u kojoj smo živeli i obližnjeg kontejnera. Jadnik je pokušao da mi donese nešto za jelo, ali nije uspeo. Ipak...opstao sam. Odrastao sam u siromašnoj radničkoj porodici. Mladost sam proveo sretno i bezbrižno. I danas se sa nostalgijom prisećam tih dana. Kontejneri su bili puni hrane...
http://forum.krstarica.com/threads/39092&page=271
http://forum.krstarica.com/threads/39092&page=272
http://forum.krstarica.com/threads/39092&page=273
Noć
Očerupala sam pišljivi dan
(znaš da je dan pesnika svakako pišljiv)
Očerupala tu gladnu orlušinu
I pojela
Bacam ti perje i koske
Odigrala svoju rolu junačice olovnog srca
Obmanjivačice
Nedotačice
Nije mi takao obraz
Nije mi takao oči
A ti mi tražiš dušu?!
Bacam ti perje i koske
Zaključaću vrata
Spustiti roletne
Svući se i oljuštiti u pomorandžu
A onda ću da se cepam i cedim
Za svoj groš
Zorom ću pljuckati semenke
Sada ti bacam perje i koske
NOĆ KAO TAČKA
Popala magla po šoru
Po usnulom gradiću
Što nikad neće biti moj
Spava k'o mrtav
I dokle vidim
Spustili kapke svi prozori
Samo...
Boricu se protiv svih,
da ne tonem u beznadje.
Necu da me bolom lome,
necu da mi tonu ladje!
Pobeci cu od zlobnika.
sto se mojom tugom hrane.
Sakricu se ja od jada,
da ne gubim zalud dane!
Pobedicu sve bolesti,
sto me lome jako dugo!
Promenicu sve na bolje,
pozdravicu tebe tugo!
Boricu se sa zivotom...
I tu bitku,ja dobicu!
Kad dobijem rat sa sobom,
e..tek tada,ja slavicu!
Snage imam da se borim
i pobedim samu sebe.
Ali bitka tu ne staje,
jer boricu se i za tebe!
Zanavek ispruzhen dlan,
Zanavek od zhivota ti meni san,
i jutro okupano zrakom sunca
i nebo plavo.
Zanavek lik za koji oko jedino zna,
zanavek oko,to oko tvoja jedina zhelja,
zanavek na dan kada se svako rodi
i zheli sutra josh jedan takav dan
ja zanevek na svoj san zhelim javu
zhelim san,zhelim sutra tvoj imen dan.
Zanavek jedna misao tu
Zanavek trazhim od Boga istinu:
Zashto si ti zhivot moj.
Nikad kao sad ledena
ruka nije hladila chelo
nikad kao sad,
nije bila zhelja da zazhmurim
i zauvek nestanem,
da ne gledam svu bedu u bedi svog bitisanja.
Chemu rechi kad su farsa samo
kao i zhivot sam;
a ti,i josh jednom ti
zar moram josh neshto reci,
zbog tebe je sve umrlo,
i sve nevazhno je;
jer ti si ti,ti samo ti,
zar dovoljno nije.
I nikad kao sad niko nije
bio ovolika samoca,
ovoliki plach,
da suze teku,zhare.
I dushi niko nije bio takava kama,
ti bich sudbine moje;
ko ce mi reci da gori postoje,
ti miris tamjana,
postelja vechog pochinka,zmija u nedrima.
Ti znachenje sa oznakom smrti,
ti shto paklom pretish, ne palshi,ne boli,
nishta do samo ti.
Praznina, sve odzvanja,
Grobna tishina kao nagazna mina
pretnjom kao Damokolov mach
cheka svoje vreme.
Da odjekne, da razori um.
cheka korak tvoj, iskru, plam,
koji sve pali, od koga sve pochinje
i sve nestaje.
Korak koji je zatishje pred buru.
korak koji kosti lomi,
pred kojim srce staje.
dah se u grudima ledi.
Korak koji kao ledena ruka zla,
davi, ochi iz duplji izbija,
krv iz vena lipti, telo dushu napushta.
Korak tvoj sve odnosi samo tebe uvlachi
u sve pore zhivota.
I kad me ne bude ti cesh korachati
u mom nishtavilu,
moja ljubav sa oznakom smrti.
Tvoj lik, misao vechna,
rovari dushom, budi zhelju.
Vishe se ne pitam shta je,
to sigurno ljubav je.
Sa tobom noc probdijem,
sa tobom odsanjam dan,
budjenje ne postoji,
samo ludilo koje traje...
Zhelja u zhelji, ljubav u meni,
srce grudima, sve si ti meni,
topla ruka, bol do jauka...
Slovo u prichi, vetar u kosi,
leptir u letu, prsten na ruci,
pchela u cvetu, moj ruski ruletu.
Planino zhelja, sutonu sna,
ti si moj zhivot, zhelja i san,
metafora i divan dan.
Okean suza, oaza patnje,
dzelat sudbine, delilac ratni.
Dzoker zhivota,vechiti shah,
usnule misli, ambrozija,
sva lazh u lazhi Panonijo moja.
TOLIKO SAM SANJAO O TEBI
Rober Desnos
Toliko sam sanjao o tebi,
Da gubiš svaku svoju realnost.
I da li je još uvek čas da dostignem to
živo telo i da poljubim na tim usnama
rađanje glasa, što mi je tako drag?
Toliko sam sanjao o tebi,
Da se moje ruke, naviknute da grle tvoju senu,
Spoje na mojim grudima, ne bi li možda osetile
Obrise tvoga tela,
I da sam pred stvarnom pojavom onoga, što me
tako muči i upravlja sa mnom već danima
i godinama, postao bez sumnje sena.
O, osećanja neodlučnosti!
Toliko sam sanjao o tebi, da je bez sumnje
Prošlo već vreme moga buđenja.
I ja sada spavam stojeći s telom izloženim
Svim pojavama ljubavi i života,
I...
Kako...?
Opet se oseća nežni miris belog jasmina,
Samo ja nisam više njime opijena, jer u meni je taština.
Ponovo tutnje vozovi, i dalje se čuje škripa tromih tramvaja.
Samo sad, taj zvuk moje usi para.
Opet se nad Avalom nadvila magla
koja ne ometa da se toranj vidi sa sve četri strane sveta.
...Meni i, to smeta.
Bez tebe ponovo je horizont daleko.
Nemam osećaj da mi Sunce srce greje.
Da mi je mesec na dohvat ruke.
Ne osećam da mi je koža nezna kao meko perje.
Kako vratiti izgubljene moći?
Kako hodati i stići, a ne u prazno ići?
Kako verovati kad kažu: „Dobro se dobrim vraća“?
Kako drugima reći: „Posle kiše, Sunce mora doći“?
Kako...?
...................................................................
Тражим пута да ме води, негде тамо
где ћу моћи када дођем, угледати очи скрите
Да у мени сва оживи расцветана душа, само
да не буду друге очи, мојим сном не усните.
И те очи у сну моме
можда нису никад биле.........?
Са погледом кад ме сломе
постаће ми драге миле.
ЗК
......................................................................
Немој ићи, сад
Никада не, крећи
И кад су мисли, чемер и јад
Са тобом ћу нешто, можда ново стећи...........
Не одлази од мене
Јер од трена, кад се песма буди
Ја не дам ливади, с јесени да вене
Остани, где си, тихо се пробуди.........
Немој, ићи
Ни када јабука свене
Чекам, можда ћеш ми прићи
Да кораком својим, ти понесеш мене....
ЗК...
КАД ПОМИСЛИШ
Кад помислиш, што ме нема
у немиру своје ноћи
Бар наслути да се спрема
осмех један што ће доћи.
А кад дођем ти узврати
са добротом свога била
Не дај осмех који прати
суза једна што се скрила.
А ако ме и не буде
љутња душе бар нек прође
Стрепње твоје нека суде
мом осмеху када дође.
ЗК
Tezak dan, mrzovoljan, mrzak, tesko se pokrecem! Budim se i promatram jutro kroz prozor,hladno jutro, ponegdje malo snijega,snijega koji stoji vec danima niti se topi niti novi pada! Razmisljam, zar je vec 27 novembar,Boze dragi kao da sam juce slavio docek Nove godine,cak se isto i osjecam iscrpljeno,dani prolaze a ja jedva da ucim,prisjecam se starih dana, starog drustva,prijateljstva,noci,raznih losih ali i dobrih stvari,cak me i stid sustigne kao da se juce to sve isto desilo,kao da se ljudi i sada sjecaju pojedinih mojih ispada! Eehe,smijesno i stidno, osjecam se kao da jos uvijek imam 18 godina, jos ne mogu da shvatim ni da vjerujem do kuda me odveo zivot,da sam se skrasio sa jednom djevojkom i da sam bas s njom s obzirom koliko...
...mozda je kasno
da se ranom jutru
radujem
noc ce opet
moje snove odlagati
i snu predati
neostvarljivu tezinu
tebovanja vec polako
udaljujuceg
Nadanje blijedi
i volio bih da se vratim
prije pocetka
da ne bih
pocinjao
jer se pocinak ovako
tesko nalazi
Jasno mi je
da greske se nikad
ne ispravljaju
samo se opecene rijeci
i pogledi
oporavljaju