uvek sam mislio da je zivot negde drugde
zurio tamo u cizmama od sedam milja
ponekad ko bos po trnju i bez kompasa
srljajuci uvek uzvodno tezim putem
kada bih stigao tamo
nalazio sam grafite po zidovima
„zivot je sada i ovde, nema drugog”
to me je cinilo umornim i setnim
padao bih u san i sanjao
da je zivot negde drugde
i sa jutrom bih opet navlacio cizme
da nastavim putem,
jer rekose
sve je u putu,
ako imaš dobre cizme
i prokletstvo snova.
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
...i ne znajući što se to zbiva zatićem se jutrom u tvom zagrljaju, ne znajući zašto to biva, ponekad se pretvori u oko, oblak i promoli iz krila bezbroj sitnih kapi...Dođe tako ponekad, niotkuda vedrina sva, uskoči u čašu crnu
i k"o tuga prospe se nebo..svom onom gorčinom što je postala suvišna..I ne znajući što se to zbiva ponekad tako krene kao da mi život sav u tvoje se oči utkao..Pogledi su tvoji katkad mi tuga, katkad pjesma, katkad san..i znaš da ćudne magle oči ti nastanjuju i ćini mi se katkad da su samo moje, da nikada nisu prestale biti moje...a nikada i nisu bile moje...I ne znam što se to zbiva...odlutam u neko proljeće..na tragovima prošaranim suncem..drijemajući ti na rukama; od neba bijelog slažem ti mozaik za jednu...
Život liči na stavljanje plaže u teglu
prvo stavljamo veliko lepo kamenje
to su najvažnije osobe i iskustva,
a onda popunjavamo prostor manjim stvarima,
inače nebi nam ostalo mesta za ono najbolje
Zamisli život kao 5 kugli
A ti si žongler koji njima žonglira
Pet kugli su: zdravlje, sreća, porodica,prijatelji i posao
U jednom trenutku posao ti ispada iz ruku
I ti shvataš da je ta loptica od gume jer se odbija od
zemlje i vrača ti se u ruke, ali istovremeno shvataš da su
ostale od stakla ida svaki put kad ti ispadnu one se bar malo okrnje
j.m.73
Valjda neko tokom i života i pronadje DUŠU pa ne izgubeje baš većina.Šta je sa onim da možeš da se iskupiš,naučiš,ispraviš...
Ja sam od onih koji veruju u sada u ovaj život u one trenutke što se dese kada ne planiraš.
A, da ja sam i od onih koji ne veruju u život pre, posle,reinkarnaciju VERUJEM u čoveka koji ostavlja nešto za sobom neko delo,knjigu potomak, izum...
Skoro smo moj suprug i ja pričali na tu temu i zaključili smo da mogu i sećanja da se prenose ako mogu bolesti, deformiteti,mladeži zašto ne bi moglo i sećanje,osećanja,trenuci za koje misliš da su se već dogodili.
Volim šale DUŠO i uvek ih prihvatam i na svoj i na tudj račun. Volela bi da mi je duša tu ispod pleksusa onda bi znala zašto me boli na promaji.:super:
Gde ste dragi moji? Šta se dešava sa ljudima koje sudbina odvede u različitim pravcima? Tokom studiranja u jednom univerzitetskom centru gledao sam ljude koji su dolazili iz unutrašnjosti i oni su već tada bili svesni da nema više lagodnog srednjoškolskog života. Nagledao sam se ljudi koji su imali tu sreću da imaju nekog dragog pored sebe i u novoj fazi svog života ... druga, drugaricu, veliku mladalačku ljubav, brata, sestru i oni su se "čvrsto" držali među sobom. Nama domaćima koji smo na svakom koraku sretali nekog svog su simpatično izgledale te grupice i način na koji se oni naslanjaju jedni na druge.
Bilo je i onih "usamljenih jahača" koji su znali da se bore i izbore za svoje "mesto pod suncem" da se čak nametnu nekim svojim...
"ДЕМОКРАТИЈА"
Тај појам половина непатриЈота која пише на форуму препознаје само због тога што им се налази у имену странке у коју су се учланили не би ли добили лак и лепо плаћен посао ...
Друга половина ће подржати све што у имену нема "Срби, Србија, Српство" ...
На жалост, та опција има 126 у Скупштини Србије,
тако да је врло реално да ће преноси бити укинути ...
Усвајањем новог Пословника о раду Скупштине, практично ће бити онемогућена било каква слобода у раду Народних Посланика ...
Скупштина се претвара у машину за изгласавање, губи сваки смисао ...
И шта онда гледати ???
Дејановићку и Чомићку како кажњавају посланике опозиције због речи изговорених за скупштинском говорницом ...
2-3 до 5 посланика са леве стране (обавезно...
Život je dar koji mora biti uzvračen
A posedovati ga znači biti srečan.
Prokleto je kratak to je činjenica.
Teško je prihvatiti to svetovno putovanje
ka konačnom mraku gde sve biva okončano,
završen krug,kraj umetničkog dela,
slasna melodična rima i pobedonosna bitka.
Knjiga neizmernih tuga
Kada sam bila dobra i mlada i poverljiva i puna nada, nekada pre , narod je tek poceo da se meskolji pod teretom nedolicnog zivota , pa se setio i nacina da to pokaze, setio se peticija. Svaki dan su se potpisivale neke petiicije. Sakupljaci peticija su vas presretali dok setate, dok cekate red na kasi, kod lekara, zvonili vam na kucna vrata ! I moderno i trendi i full bilo je potpisivanje peticija !
I secam se , najzabavnija mi je bila peticija da se zakonom propise obavezan reizbor .... bracnog druga ! Da, da , dragi moji, reizbor bracnog druga na svakih cetiri godine , s nemogucnoscu da se mandat dodeli istoj osobi vise od dva puta !
Radi eventualnosti da je vise kandidata zainteresovano za jedno mesto, predvidjeno je formirajnje...
j.m.73 4.02.2009
Skoro sam pročitala tekst koji me je ostavio bez reči "Štit od zlata"Ferid Muhić.Toliko rečeno kroz malo reči.
Koliko si puta osetio da neko priča samo da bi pričao da izgovora rečenice bez potrebe,bez smisla,toka...
Ljudi obožavajiu da se mere,uporedjuju...mere svoju skromnost kao da ona može da se izmeri na kantar, govore o svojim dobrim delima ne uradivši nijedno
dobro delo(vredo).
Licemerstvo i hvalisavce ne mogu da podnesem.Te dve osobine mogu mnogo da govore o čoveku (naravno loše)nego bilo šta drugo.Iza takvih osobina se kriju najveći tajkuni,političari,nobelovci,sportisti...
Čak su i lažovi veće poštenjčine od njih.
Imam prijateljicu koja voli da čita pa samim tim misli daje pametna, pak sa druge strane imam...
Dok srčem prvi jutarnji čaj ....
Srk ...
Dok srkućem ovaj prvi jutarnji čaj i posmatram kroz prozor da li će mi košava oduvati veš sa žice,( pa da se i ja tako pridružim armiji onih koji su ove zime ostali bez gaća ) razmišljam kako evo već šesti dan nisam zapalio cigaretu...Pametnu stvar sam uradio, a i uštedeću neki dinar...Za razliku od ovih što plaćaju državi da bi se trovali...ja niti više plaćam,niti se trujem...A kada poželim da se trujem...uvek mi ostaje ova besplatna varijanta, da provedem vikend u Pančevu...
Srk...
Čitam jutros ovaj tekst kako naše stranke neće da učestvuju u radu Skupštine ako nema direktnih TV prenosa...Iskreno, ni do sada ništa nisu radili, a i ono što su radili, radili su da bi ometali rad skupštine...a...
Napisano 2. 03. 2009 godine
Dubina duše(ne znajući da li je to glava ili srce, jer glava vodi srce a, srce poslušno prati glavu)je veoma zabrinjavajuća stvar.Bilo bi dovoljno kada bi mogli izabrati jedo od toga i TO pustiti da te vodi kroz život.. Osećati bilo šta je bolje nego biti ravnodušan ili neodlučan.
Od malena su me zanimali nagoni, kao da sam imala nešto utkano u sebe, nešto tanano, našto što me je naučilo da iz najgoreg izvučem našto dobro a iz dobrog najbolje.
Najzanimljivi su oni NAGONI koji nateraju čoveka da na bol doda bol, da na tugu doda tugu retko kada se desi da na jednu radost dodaju još jednu.Kakav je to nagon kada natera čoveka da se u tim trenucima oseća moćno, jače u odnosu na onog drugog. Sve ovo pišem vodjena...
Volela bih da se jednom zasvagda razjasni zasto se muskarci plase Lepih, Uspesnih i Pametnih zena??? Ko makar i naslucuje odgovor neka posalje komentar, please :dontunderstand:
Prolaznost je neumoljiva
i u svima nama traje
i cesto drugaciji smisao
nasim snovima daje
Da li bi saznanje
da smo neunistivi i vecni
ucinilo nas same
i nas zivot srecnim
Da li bi pomisao
ta laz o nemogucem
mogla nasu volju da osnazi
tada bi prolaznost
izgubila svoje drazi
Jer lepota zivota je
bas u prolaznosti
koja u svima nama traje
i cesto svakom nasem trenutku
snagu i lepotu vecnosti daje
Stizu nas godine
bez prava na pomilovanje
godine koje se nikad
za nasim suzama ne osvrcu
i ne mare za nase osvrtanje
Stizu nas godine
koje su vec odavno prosle
ali su uvek
u secanja nasa dobrodosle
A stizu i one
zbog kojih nase raspolozenje tone
i kojima se radujemo
kao racunima
za struju i telefone
Stizu nas godine
koje nemaju sluha za nase kajanje
godine nase vise manje
ali to nije razlog za ocajanje
i opravdanje za odustajanje
Ja obožavam Forum.
Svakog dana posetim ove strane i pogledam da li je neko nešto napisao, pametno, glupo, da li je neko otvorio nove teme ili zaključao stare.
U stvari, meni se dopada kultura foruma. Ako je verovati Žiki, forum je bio prostrani gradski trg, poput grčke agore, gde se odvijao javni život.
Meni se zapravo dopada taj fenomen da iako smo hiljadama godina udaljeni od antičkog sveta, ne možemo se odreći nekih njegovih tekovina.
Ovde, kultura foruma je doći na forum, pogledati teme, ostaviti neki komentar, ciničan, dobronameran, napadan... nekad uz sam tekst, nekad uz nezaobilazne ''smajliće'', koji opet poprimaju razne oblike, svašta rade i još bliže određuju kontekst naše poruke.
Svi imamo svoje nadimke. Neki su...
Pristojnost je, ne raditi drugima ono što ne želiš da drugi rade tebi.
Dvoličnost je kad jedno pričaš, drugo misliš, a treće radiš, često se naziva i demagogija.
Ljudi,budimo pristojni.
Kao sto njiva, mada plodna, ne moze radjati bez obrade, tako i covek ne moze stvarati bez ucenja.
Ciceron
Sta ako odlucis
posle sto godina
mog samoubilackog cekanja
u moj mir da se vratis
a ja sam vec zabasao mnogo
i pre bih bez hleba
nego bez samoce mogo
Sta ako ti na um padne
da se vratis u nedoba
i iznenadis moju zelju
ne znam hoce li te
prepoznati moja samacka soba
koju sam vec navikao
da te cekam
i da te nemam
moze me opet ubiti
neka teska dilema
Hoce li moja zelja
opet izgubiti
gorko steceni mir
zbog kojeg sam se i nade
za tvojim dolaskom odrekao
Mogi li te opet voleti
tako snazno
kao sto sam te nekad
samoubilacki cekao
...ja ne živim u tvojem gradu..i ne znam kako ujutro izgledaju ulice kojima šetaš i tražiš boje jutra..ja ne živim u tvojem gradu i ne znam kako izgleda kavana u kojoj piješ kavu i promatraš ljude kroz izlog...i ne znam da li kroz tvoj grad protiće rijeka...imaš li svoju obalu i omiljeno drvo u parku...uličnu svjetiljku pod kojom si se ljubio..ne znam
ja živim daleko od tvoga grada...kod mene nema rijeke..ni obale s koje bih ti mahala u suton dok odlaziš u svoj osobni svijet neuhvatljivog...
nemam ni ulične svjetiljke..ja sam se ljubila pod zvijezdama jedne jeseni a kiša mi je kvasila korake...u sumraku...
ja ne znam da li u tvojem gradu žive perači ulica i kestenjari..da li se jutrom budiš uz miris procvalih lipa...da li ti jastuk...
Jos malo pa cu ostaviti svu tugu koja me pratila tokom ove godine!Tek sada na samom zavrsetku 2008,pocele su da mi se ispunjavaju zelje i postade mi draga ova godina koja je na izmaku,pa pomislim na tren...neka je jos malo,nek potraje!
Ne znam sta mi Nova donosi,ali se nadam da ce poceti bar ovako lepo,kako se ova 2008 zavrsava.
Nisam planirala da slavimmislila sam ostati kuci,gledati novogodisnji program na Tv-u...ali vec rekoh da su mi se pocele ostvarivati zelje i bas ovu N.Godinu cu docekati u najboljem raspolozenju i velikom slavlju!
Jer,u nasem gradu,na gradskom trgu,slavlje ce uvelicati jedna,jedina...RIBLJA CORBA i neprevazidjeni legendarni BORA DJORDJEVIC...
Lepsi docek nisam mogla ni sanjati u svojim najludjim snovima:)...
The Queers - South Park punk rock-a
Priča o bendu The Queers počinje početkom osamdesetih u američkom gradiću Portsmaut u Nju Hempširu na severoistoku SAD. Momak po imenu Džo King (Joe King), koji je odrastao na pank rok muzici, posebno Ramones-ima, rešava da osnuje sopstvenu pank grupu. Okuplja svoje drugove koji su se takođe zanimali za pank rok i 1982. je osnovana grupa The Queers. Džo uzima scensko ime Joe Queer, a i ostali članovi uzimaju svoja scenska imena: Tulu, Wimpy...
Izbor imena benda, u najmanju ruku neobičan, bivši basista benda B-Face je mnogo kasnije objasnio u jednom intervjuu:
Muzika koju su The Queers u početku pravili žanrovski je više vukla na čist pank nego na pank rok. Pesme su bile uglavnom kratke...