The Queers - South Park punk rock-a
Priča o bendu The Queers počinje početkom osamdesetih u američkom gradiću Portsmaut u Nju Hempširu na severoistoku SAD. Momak po imenu Džo King (Joe King), koji je odrastao na pank rok muzici, posebno Ramones-ima, rešava da osnuje sopstvenu pank grupu. Okuplja svoje drugove koji su se takođe zanimali za pank rok i 1982. je osnovana grupa The Queers. Džo uzima scensko ime Joe Queer, a i ostali članovi uzimaju svoja scenska imena: Tulu, Wimpy...
Izbor imena benda, u najmanju ruku neobičan, bivši basista benda B-Face je mnogo kasnije objasnio u jednom intervjuu:
Muzika koju su The Queers u početku pravili žanrovski je više vukla na čist pank nego na pank rok. Pesme su bile uglavnom kratke, jednostavne, bez neke naročite melodike, a tekstovi su bili tipične pank prirode („We’d Have a Riot Doing Heroine“, „This Place *****“, „**** You“, „Nobody Likes Me“, „Half Shitfaced“, „I Want Cunt“, „Kicked Out Of the Webelos“, „I Don’t Wanna Work“...). Ali, nakon samo dve godine i tri mini ploče usledio je raspad grupe. Međutim, Džo krajem osamdesetih odlučuje da ponovo osnuje grupu. Ovog puta je oko sebe okupio neke sasvim druge ljude i The Queers vaskrsavaju. Džo je upoznao momka po imenu Hju O’Nil (Hugh O’Neil) koji postaje novi bubnjar grupe i sa njim će Džo biti veliki prijatelj sve do Hjuove prerane smrti 1999.
1990. snimili su i prvi „pravi“ album pod nazivom „Grow Up“. Zvuk na njemu se bitno razlikovao od zvuka koji su The Queers stvarali u prvoj polovini ’80-ih i bio je mnogo sličniji Džoovim uzorima, Ramones-ima. I tekstovi su bili drugačiji, sa većim akcentom na humorističko-ljubavnim temama: „I Met Her at the Rat“, „BooBarella“, „Burger King Queen“, „I Don’t Wanna Get Involved“... Na ovom albumu je takođe počela i tradicija koja se nastavila sve to danas, a to je da The Queers na svom albumu često obrade poneku pesmu grupa iz ’60-ih. Tako se na albumu „Grow Up“ našla obrada pesme „I’ll Be True To You“ grupe The Monkees.
1993. grupa objavljuje novi album, „Love Songs for the Retarded“ na kome je već iskristalisan zvuk koji će grupa stvarati: mahom brze pank rok numere i često duhoviti tekstovi. Ali, pankerski bunt je takođe bio prisutan te tako Džo nije propuštao priliku da u ponekoj pesmi „žacne“ one koji mu se ne dopadaju. Tako u uvodnoj pesmi na albumu, „You’re Tripping“, jedan stih kaže „You suck / Motherfucker / I hate White Power / I hate your band...“. Tu je i kritika prema hipi društvu, nedosmisleno sadržana u pesmi „Granola Head“ (citat: „Whacked-out hippies’ brains are scrambled eggs / Ugly chicks with hairy, hairy legs“). Ipak, tu su i pesme ljubavnog („Debra Jean“, „Daydreaming“) i, pogotovo, humorističkog karaktera („Ursula Finally Has Tits“, „Hi Mom, It’s Me!“, „I Can’t Stop Farting“, Night of the Livid Queers“).
Po ocenama nekih fanova, ovaj album je najbolji u opusu benda.
1994. Džo rešava da, iz velikog poštovanja prema grupi Ramones, sa grupom snimi obradu kompletnog jednog njihovog albuma. Izbor je pao na album iz 1977. „Rocket to Russia“. Tako su Džo i njegov bend otpevali i snimili sve pesme svojih uzora sa ovog albuma: „Cretin Hop“, „Here Today, Gone Tomorrow“, „Sheena Is a Punk Rocker“, „We’re a Happy Family“... Džo je tom prilikom rekao kako želi da zvuk The Queers-a bude „nešto između Ramones-a i Beach Boys-a“. Album je finansijski pomogao bendu, i dobio je pozitivne kritike za verno prenesen zvuk, ali i negativne zbog slabog kvaliteta. Na kraju je Džo rekao da žali što je ovaj tribjut album snimljen.
Te iste godine usledio je i novi album, „Beat Off“. Frontmen grupe „Screeching Weasel“, Ben Weasel, inače Džoov prijatelj, sarađivao je sa Džoom na albumu i njih dvojica su udruženim snagama napisali pesmu „Teenage Gluesniffer“. Takođe, Ben je bio i producent, zajedno sa Mass Giorgini-jem. Džo je posvetio i jednu pesmu svom prijatelju Benu, koju je nazvao njegovim imenom, a koja se našla na istom tom albumu. Tu su bile i pesme tipične za bend: „Drop the Attitude, Fucker“, „You Make Me Wanna Puke“, „All Screwed Up“, kao i pesma „Mirage“, obrada grupe Tommy James & The Shondells.
„Move Back Home“ – bio je naziv narednog albuma 1995. Tekstovi, melodije i aranžmani su i dalje bili u istom tonu kao i prethodni, s ljubavnim numerama kao što su „From Your Boy“, „Everything’s Going My Way“, „That Girl“, ali i onim „kritičarskim“: „She’s a Cretin“, „If You Only Had a Brain“, „Cut It Dude“... Bend je obradio pesmu „Hawaii“ čiji su izvorni tvorci Brian Wilson i Mike Love koji su pesmu snimili sa grupom Beach Boys. 2007. album je doživeo re-izdanje sa četiri dodatne numere koje su objavljene na mini-EP „Surf Goddess“ iz 1994.
Džou, B-Face-u i Hjuu se pridružio gitarista J.J. Rassler, i uz podršku Lise Mar (Lisa Marr), 1996. je stvoren novi album „Don’t Back Down“. I ovde su teme pesama, ali i same melodije, posedovale izvesnu raznovrsnost. Slično kao i onaj prethodni, i ovaj album je ponovo izdat 2007. sa četiri nove pesme sa mini ploče „Bubblegum Dreams“. Jedna od njih je bila „End It All“, obrada pesme grupe The Muffs, koju je Džo takođe uvažavao. Na albumu su se još našle pesme „Punk Rock Girls“, „Don’t Back Down“, „I Only Drink Bud“, „I Can’t Get Over You“ (u ovoj pesmi je glavni vokal prepušten Lisi Mar), kao i pesmi sa albuma „Grow Up“ „Love Love Love“ koja je ponovo snimljena, u novom aranžmanu.
Iste te 1996. grupa je objavila i kompilaciju „A day Late and a Dollar Short“ na kojoj su bile sakupljene sve stare pank pesme iz ’80-ih, kada je grupa počinjala sa radom.
Grupa raskida ugovor sa kućom Lookout Records za koju je do tada radila i potpisuje sa drugom, po imenu „Hopeless Records“. Prvi album pod krovom ove izdavačke kuće, objavljen 1998, zvao se „Punk Rock Confidential“. Da su Ramones i dalje glavni uzor grupi videlo se po pesmama kao što su „Tamara Is a Punk“, „Everything’s OK“... Od pesama sa klasičnim ljubavnim motivima tu su bile „The Sun Always Shines Around You“, „Punk Rock Confidential“, „Today I Fell In Love“, a i one sa oštrijim tekstovima: „Mrs. Brown, You’ve Got an Ugly Daughter“, „Rancid Motherfucker“, „Idiot Savant“, „Sayonara Sucker“, takođe su bile prisutne. Ni ovog puta nisu izostala neka obrada: na ovom albumu to je bila „Pretty Flamingo“ grupe Manfred Mann. Po mišljenju autora ovog bloga, definitivno jedan od boljih, i reprezentativan album grupe.
Početkom 1999. umire Džoov blizak prijatelj Hju O’Nil. Džou je ovo veoma teško palo, i to je možda razlog što će naredni album sadržati više gorčine, besa i psovki u tekstovima nego ijedan drugi. Inače, ove godine grupa izdaje kompilaciju „Later Days and Better Lays“ sa demo verzijama i alternativnim snimcima starih pesama, kao i nekim neobjavljenim do tada.
2000. sledi najoštriji album u diskografiji benda. Punog naziva „Beyond the Valley of the Assfuckers“, poznatiji je samo kao „Beyond the Valley...“ Gotovo sve pesme s ovog albuma sadrže mnogo ogorčenja prema svemu, počev od devojaka pa do Oi! momaka i skinhedsa. Jedina tipična ljubavna pesma na albumu je „I Wanna Know“ a sve ostale su uperene protiv nekoga ili nečega uz obilnu količinu psovki: „Stupid Fuсking Vegan“, „Strangle the Girl“, "Journey To The Center Of Your Empty Fuсking Skull", „My Cunt’s a Cunt“, „I Hate Your Fuсking Guts“...
Jedan muzički kritičar, komentarišući ovaj album, naziva The Queers „Saut Parkom pank roka“ i između ostalog kaže:
Nakon živog albuma „Live in West Hollywood“ i mini ploče „Today“ objavljenih 2001, nov album, osmi po redu, „Pleasant Screams“ (očigledno parodiran naziv albuma Ramones-a „Pleasant Dreams“), izlazi 2002. Tekstovi su ponovo bili raznovrsni: „Get a Life and Live It Loser“, „I Wanna Be Happy“, „It’s Cold Outside“, „Homo“, „Psycho Over You“, zatim pesma „Danny Vapid“ koju je Džo posvetio istoimenom gitaristi koji je nekad bio gitarista Queers-a. Međutim, ovaj album je naišao na slabiji prijem kod kritike, pa je možda to razlog zašto je grupa bila manje aktivna u narednim godinama.
Pet godina nakon izdavanja poslednjeg albuma, grupa konačno snima novi materijal i 2007. objavljuje deveti studijski album „Munki Brain“. Ovog puta u tekstovima nema psovanja (osim u jednoj pesmi) i mahom su ljubavni („I Think She’s Starting To Like Me“, „Overdue“, „Something In My Heart“). Jedna od retkih politički aktivnih pesama je „Monkey In a Suit“ koja je uperena protiv tadašnjeg predsednika SAD Džordža W. Buša, a „Brian Wilson“ je posvećena istoimenom frontmenu grupe Beach Boys. Pesma „I Can’t Stay Mad At You“ je obrada Skeeter Davis.
I za kraj, citat jednog muzičkog kritičara prilikom komentarisanja albuma "Love Songs For the Retarded":
Priča o bendu The Queers počinje početkom osamdesetih u američkom gradiću Portsmaut u Nju Hempširu na severoistoku SAD. Momak po imenu Džo King (Joe King), koji je odrastao na pank rok muzici, posebno Ramones-ima, rešava da osnuje sopstvenu pank grupu. Okuplja svoje drugove koji su se takođe zanimali za pank rok i 1982. je osnovana grupa The Queers. Džo uzima scensko ime Joe Queer, a i ostali članovi uzimaju svoja scenska imena: Tulu, Wimpy...
Izbor imena benda, u najmanju ruku neobičan, bivši basista benda B-Face je mnogo kasnije objasnio u jednom intervjuu:
Muzika koju su The Queers u početku pravili žanrovski je više vukla na čist pank nego na pank rok. Pesme su bile uglavnom kratke, jednostavne, bez neke naročite melodike, a tekstovi su bili tipične pank prirode („We’d Have a Riot Doing Heroine“, „This Place *****“, „**** You“, „Nobody Likes Me“, „Half Shitfaced“, „I Want Cunt“, „Kicked Out Of the Webelos“, „I Don’t Wanna Work“...). Ali, nakon samo dve godine i tri mini ploče usledio je raspad grupe. Međutim, Džo krajem osamdesetih odlučuje da ponovo osnuje grupu. Ovog puta je oko sebe okupio neke sasvim druge ljude i The Queers vaskrsavaju. Džo je upoznao momka po imenu Hju O’Nil (Hugh O’Neil) koji postaje novi bubnjar grupe i sa njim će Džo biti veliki prijatelj sve do Hjuove prerane smrti 1999.
1990. snimili su i prvi „pravi“ album pod nazivom „Grow Up“. Zvuk na njemu se bitno razlikovao od zvuka koji su The Queers stvarali u prvoj polovini ’80-ih i bio je mnogo sličniji Džoovim uzorima, Ramones-ima. I tekstovi su bili drugačiji, sa većim akcentom na humorističko-ljubavnim temama: „I Met Her at the Rat“, „BooBarella“, „Burger King Queen“, „I Don’t Wanna Get Involved“... Na ovom albumu je takođe počela i tradicija koja se nastavila sve to danas, a to je da The Queers na svom albumu često obrade poneku pesmu grupa iz ’60-ih. Tako se na albumu „Grow Up“ našla obrada pesme „I’ll Be True To You“ grupe The Monkees.
1993. grupa objavljuje novi album, „Love Songs for the Retarded“ na kome je već iskristalisan zvuk koji će grupa stvarati: mahom brze pank rok numere i često duhoviti tekstovi. Ali, pankerski bunt je takođe bio prisutan te tako Džo nije propuštao priliku da u ponekoj pesmi „žacne“ one koji mu se ne dopadaju. Tako u uvodnoj pesmi na albumu, „You’re Tripping“, jedan stih kaže „You suck / Motherfucker / I hate White Power / I hate your band...“. Tu je i kritika prema hipi društvu, nedosmisleno sadržana u pesmi „Granola Head“ (citat: „Whacked-out hippies’ brains are scrambled eggs / Ugly chicks with hairy, hairy legs“). Ipak, tu su i pesme ljubavnog („Debra Jean“, „Daydreaming“) i, pogotovo, humorističkog karaktera („Ursula Finally Has Tits“, „Hi Mom, It’s Me!“, „I Can’t Stop Farting“, Night of the Livid Queers“).
Po ocenama nekih fanova, ovaj album je najbolji u opusu benda.
1994. Džo rešava da, iz velikog poštovanja prema grupi Ramones, sa grupom snimi obradu kompletnog jednog njihovog albuma. Izbor je pao na album iz 1977. „Rocket to Russia“. Tako su Džo i njegov bend otpevali i snimili sve pesme svojih uzora sa ovog albuma: „Cretin Hop“, „Here Today, Gone Tomorrow“, „Sheena Is a Punk Rocker“, „We’re a Happy Family“... Džo je tom prilikom rekao kako želi da zvuk The Queers-a bude „nešto između Ramones-a i Beach Boys-a“. Album je finansijski pomogao bendu, i dobio je pozitivne kritike za verno prenesen zvuk, ali i negativne zbog slabog kvaliteta. Na kraju je Džo rekao da žali što je ovaj tribjut album snimljen.
Te iste godine usledio je i novi album, „Beat Off“. Frontmen grupe „Screeching Weasel“, Ben Weasel, inače Džoov prijatelj, sarađivao je sa Džoom na albumu i njih dvojica su udruženim snagama napisali pesmu „Teenage Gluesniffer“. Takođe, Ben je bio i producent, zajedno sa Mass Giorgini-jem. Džo je posvetio i jednu pesmu svom prijatelju Benu, koju je nazvao njegovim imenom, a koja se našla na istom tom albumu. Tu su bile i pesme tipične za bend: „Drop the Attitude, Fucker“, „You Make Me Wanna Puke“, „All Screwed Up“, kao i pesma „Mirage“, obrada grupe Tommy James & The Shondells.
„Move Back Home“ – bio je naziv narednog albuma 1995. Tekstovi, melodije i aranžmani su i dalje bili u istom tonu kao i prethodni, s ljubavnim numerama kao što su „From Your Boy“, „Everything’s Going My Way“, „That Girl“, ali i onim „kritičarskim“: „She’s a Cretin“, „If You Only Had a Brain“, „Cut It Dude“... Bend je obradio pesmu „Hawaii“ čiji su izvorni tvorci Brian Wilson i Mike Love koji su pesmu snimili sa grupom Beach Boys. 2007. album je doživeo re-izdanje sa četiri dodatne numere koje su objavljene na mini-EP „Surf Goddess“ iz 1994.
Džou, B-Face-u i Hjuu se pridružio gitarista J.J. Rassler, i uz podršku Lise Mar (Lisa Marr), 1996. je stvoren novi album „Don’t Back Down“. I ovde su teme pesama, ali i same melodije, posedovale izvesnu raznovrsnost. Slično kao i onaj prethodni, i ovaj album je ponovo izdat 2007. sa četiri nove pesme sa mini ploče „Bubblegum Dreams“. Jedna od njih je bila „End It All“, obrada pesme grupe The Muffs, koju je Džo takođe uvažavao. Na albumu su se još našle pesme „Punk Rock Girls“, „Don’t Back Down“, „I Only Drink Bud“, „I Can’t Get Over You“ (u ovoj pesmi je glavni vokal prepušten Lisi Mar), kao i pesmi sa albuma „Grow Up“ „Love Love Love“ koja je ponovo snimljena, u novom aranžmanu.
Iste te 1996. grupa je objavila i kompilaciju „A day Late and a Dollar Short“ na kojoj su bile sakupljene sve stare pank pesme iz ’80-ih, kada je grupa počinjala sa radom.
Grupa raskida ugovor sa kućom Lookout Records za koju je do tada radila i potpisuje sa drugom, po imenu „Hopeless Records“. Prvi album pod krovom ove izdavačke kuće, objavljen 1998, zvao se „Punk Rock Confidential“. Da su Ramones i dalje glavni uzor grupi videlo se po pesmama kao što su „Tamara Is a Punk“, „Everything’s OK“... Od pesama sa klasičnim ljubavnim motivima tu su bile „The Sun Always Shines Around You“, „Punk Rock Confidential“, „Today I Fell In Love“, a i one sa oštrijim tekstovima: „Mrs. Brown, You’ve Got an Ugly Daughter“, „Rancid Motherfucker“, „Idiot Savant“, „Sayonara Sucker“, takođe su bile prisutne. Ni ovog puta nisu izostala neka obrada: na ovom albumu to je bila „Pretty Flamingo“ grupe Manfred Mann. Po mišljenju autora ovog bloga, definitivno jedan od boljih, i reprezentativan album grupe.
Početkom 1999. umire Džoov blizak prijatelj Hju O’Nil. Džou je ovo veoma teško palo, i to je možda razlog što će naredni album sadržati više gorčine, besa i psovki u tekstovima nego ijedan drugi. Inače, ove godine grupa izdaje kompilaciju „Later Days and Better Lays“ sa demo verzijama i alternativnim snimcima starih pesama, kao i nekim neobjavljenim do tada.
2000. sledi najoštriji album u diskografiji benda. Punog naziva „Beyond the Valley of the Assfuckers“, poznatiji je samo kao „Beyond the Valley...“ Gotovo sve pesme s ovog albuma sadrže mnogo ogorčenja prema svemu, počev od devojaka pa do Oi! momaka i skinhedsa. Jedina tipična ljubavna pesma na albumu je „I Wanna Know“ a sve ostale su uperene protiv nekoga ili nečega uz obilnu količinu psovki: „Stupid Fuсking Vegan“, „Strangle the Girl“, "Journey To The Center Of Your Empty Fuсking Skull", „My Cunt’s a Cunt“, „I Hate Your Fuсking Guts“...
Jedan muzički kritičar, komentarišući ovaj album, naziva The Queers „Saut Parkom pank roka“ i između ostalog kaže:
Nakon živog albuma „Live in West Hollywood“ i mini ploče „Today“ objavljenih 2001, nov album, osmi po redu, „Pleasant Screams“ (očigledno parodiran naziv albuma Ramones-a „Pleasant Dreams“), izlazi 2002. Tekstovi su ponovo bili raznovrsni: „Get a Life and Live It Loser“, „I Wanna Be Happy“, „It’s Cold Outside“, „Homo“, „Psycho Over You“, zatim pesma „Danny Vapid“ koju je Džo posvetio istoimenom gitaristi koji je nekad bio gitarista Queers-a. Međutim, ovaj album je naišao na slabiji prijem kod kritike, pa je možda to razlog zašto je grupa bila manje aktivna u narednim godinama.
Pet godina nakon izdavanja poslednjeg albuma, grupa konačno snima novi materijal i 2007. objavljuje deveti studijski album „Munki Brain“. Ovog puta u tekstovima nema psovanja (osim u jednoj pesmi) i mahom su ljubavni („I Think She’s Starting To Like Me“, „Overdue“, „Something In My Heart“). Jedna od retkih politički aktivnih pesama je „Monkey In a Suit“ koja je uperena protiv tadašnjeg predsednika SAD Džordža W. Buša, a „Brian Wilson“ je posvećena istoimenom frontmenu grupe Beach Boys. Pesma „I Can’t Stay Mad At You“ je obrada Skeeter Davis.
I za kraj, citat jednog muzičkog kritičara prilikom komentarisanja albuma "Love Songs For the Retarded":