Blogovi

365..

Zivec u svetu nadanja ratova i robova ne znam sta da ti kazem sedec u miru pokraj tih grobova Sta moze da nas okrene ni bol,patnja ni strah a ljubav kao da stari i nestaje u isti mah Gde je sve propalo nestalo,zbrisano zavist je ubila snove prokletstvo citamo pisano Cutanjem pustili pogrom tako smo izgubili vreme da li smo bili u pravu da li nas pritiska breme?

Balkanskom ulicom...

Stojim na ulici sama cekam da taxi stigne... i nesto mi pogled odvuce na drugu stranu... kao magija neka da struji ovom ulicom, na Balkanu... Sirom sam otvorila oci, ne mogu da verujem sta vidim... osetih kapi na svome licu, dok si polako, zagrljen sa njom prelazio moju balkansku ulicu... Zamagli mi pogled a dah mi stade, srce mi poce udarati jako... ja te cekala godinama, danima, balkanskom ulicom da prodjes a tebe to vise ne zanima... Zafijukase vetrovi ulicom, da tebe nekud odnesu... da odes iz moga grada... Ne vrede vetrovi ni oluje... iz srca neces otici nikada....:heart:

...ovdje , zore kasne ...

...medju snjegovima Bjelasice i pored bjelokosih jela prolazi moja odsutna prilika i nesnalazljivo lazem sebe , trazeci negdje po dubodolin a zapisan hologram proslog..dosada uzaludu ali i trazenje je pocetak stvarnog. Ljuti me samo to sto pronalazim istine bilosti neistina i magli koje potvrdjuju da je procerdano vrijeme u odlazenje daleko ...jer,- srecu ima samo ...po- neko ... nemam vise i nemacu kako rane tako i za -to dane... srescemo se ako svane a ovdje zore kasne

Ljudi, lavovi, orlovi i jarebice!

Ljudi, lavovi, orlovi i jarebice, rogati jeleni, guske, pauci, neme ribe koje su yivele u vodi, morske zvezde i one koje se nisu mogle videti golim okom-jednom recju, svi zivoti, svi zivoti, zavrsivsi zalostan krug, ugasili su se... Vec hiljade vekova kako zemlja ne nosi na sebi nijedno zivo bice, a jadni mesec uzalud pali svoj fenjer. Na livadi se vise ne bude s krikom zdralovi, a majske bube se ne cuju u lipovim sumama. Hladno je, hladno. Prazno, prazno, prazno. Strasno, strasno, strasno. Tela yivih bica iscezla su u prahu, a vecna materija pretvorila ih je u kamen, vodu, u oblake, dok su se njihove duse slile u jednu. Opsta dusa sveta-to sam ja...ja... U meni je dusa i Aleksandra Velikog, i Cezara, i Sekspira, i Napoleona i poslednje...

secanja..

Secam se hladnoce.. i samoce divljih vetrova sto huje secam se tela svoga kovaca sto okov kuje Secam se uspona .. i padova oluje sto odnosi srecu secam se ljubavi tvoje sto vise dotaci necu Secam se proslosti moje jutra sto tezinu nosi.. poraz ostar i nezaustavljiv kao kosac sto travu kosi.

leptiri

Posmatram leptire, sarene, bele, dok krilima svojim na livadi lete... i mislim o tome: sta im snagu daje da su tako srecni, veseli i cili, cega li se sete? Shvatila sam tajnu,sta ih to raduje: svojim letom lakim ceo svet prelete, gledaju ljubav sto ih okruzuje, i dok tako lete, ljubavi se sete...

Interesantna pojava

Kad god se pojavi neki ozbiljniji tekst (s minornim izuzecima), primecujem jako malo komentara. Npr. 'u cara trojana...' itd. A bilo ih je. Stvarno neobicno. Onda pocnem da se pitam vredi li uopste i pisati o necemu sto nisu bol, suze, patnja, neuzvracena ljubav, losi stihovi.
Kralj Mida i funkcija intelekta

Kralj Mida i funkcija intelekta

Оно шта "хтети сазнати" или интелект једино жели јесте да стварност која је само кретање, недељиво трајање, претвори у непокретне опажаје, шему будуће акције. Трилионе вибрација, трилионе трептаја које светлост изведе у тренутку времена интелект ће претворити у један осет црвене боје. Тај осет биће "уклопљен" у опажај, који ће бити јукстапозициониран у простору. Тако смо од недељивог трајања добили један непокретан "предмет". Тиме је хтети сазнати испунило своје хтење. Та тенденција нема других хтења осим тог. Када кретање, које је сама стварност, интелект дотакне својом једином априорном формом сазнавања, а то је простор, кретање се претвара у непокретан опажај. Баш попут Миде све што додирнемо претварамо у беживотне предмете...

Kad te nema...

Kad te nema sve mi je isto, samo što sunce slabije grije. Noći su hladne, bolesne i tihe i zvezda nema kao prije. Kad te nema ne volim jutra. Teška su buđenja s' mislima na tebe... Tad zaborav želim i snove duge, u njima samo nalazim sebe.
..ako...

..ako...

Ako mozes da sacuvas glavu kada je svi gube a optuzuju tebe, ako mozes da vjerujes sebi kad svi u tebe sumnjaju, ali da im dozvolis da sumnjaju, ako mozes da cekas a ne umoris se od cekanja, ili da slusas lazi a u njima ne ucestvujes, ili da te mrze a da ne das razloga za mrznju, a da ipak ne izgledas suvise lijepo niti govoris previse mudro, ako mozes da sanjas a da snovi tobom ne zagospodare, ako mozes da mislis a da ti misli ne postanu cilj, ako si u stanju da se suocis s Trijumfom i Propascu, a da se prema njima odnosis jednako, ako mozes da podneses istinu koju si izrekao, koju su hulje izopacile da bi zavarale ljude, ili da gledas stvari kojima si posvetio zivot polomljene i pognes se da ih popravis pohabanim alatom, ako si u...
Život da je ...

Život da je ...

Život da je ... Život da je ono što tvrde božiji roboglasnici grobovi bi jučer prohodali da kažu: ne vjerujte! ili put do raja da prokažu, znaju to božiji robovi stoga je i njihova istina besmrtna. Život da je ono što tvrde oni koji robuju životu smrt bi se jučer usmrtila da kaže: vjerujte! ili put do pakla da prokaže, znaju to obični smrtnici stoga je i njihova istina besmrtna. Život da je ono što tvrde oni koji ne robuju životu život bi se jučer probudio da kaže: sanjajte! bezbrižno nema vas među živima. znaju to besmrtnici stoga je i njihova istina besmrtna. Samo život ništa ne zna stoga je i laž besmrtna...

Neka moja razmisljanja...

S obzirom na moju profesiju i na to koliko volim decu, pitam se a pitacete se i vi jednom, zar ce skoro kraj sveta? u kom je mesecu? Citajuci razne komentare na netu, gledajuci kako prave mladosti ustvari i nema, shvatila sam, a shvatice jos neki da je zivot satkan od raznih problema... Sreca, deco, nije u stvarima, nego je u vama... moramo ciniti uvek dobra dela, osnovni cilj u zivotu svima je da voli... to sam vam u stvari reci htela. Mnogo negativnih misli, ideja i reci u razgovorima se mogu, nazalost, cuti... Medjutim, ima pametnih ljudi i zena, cudni su, zaista, gospodnji puti... Kukolj od zita, zito od kukolja, jako je tesko razdvojiti, pronaci... Ali jasno mi je, kao i vama danas, tesko je zaista plavo nebo dotaci... Ima...

PTICA

Pogledah kroz prozor i ugledah pticu ... na grancici visnje stoji i...odlete brzo, lako... Eh, da mi je ptica biti, i imati krila... Ko zna gde bih sada bila? Mozda Tahiti, ili u zemlji snova... mozda u Africi, na Nilu, a mozda bih ipak zavrsila kod tebe u krilu? ;)

Lakoća postojanja

Nepodnošljiva lakoća postojanja U osvit noćne tame trunke ljubavi se gube iz moga sećanja, ostajem tužna i sama u nepodnošljivoj lakoći postojanja. U bledilu nepoznatog moje telo prate znaci mirovanja, tražim sličnost sa dragim likom u nepodnošljivoj lakoći postojanja. Zanosnim snovima prati me vatromet življenja, otvaram vrata raja u nepodnošljivoj lakoći postojanja Tužna sam i vesela sama i ljubavi puna slaba i jaka u meni prepuno životnih stanja u nepodnošljivoj lakoći postojanja.:confused::confused:

SAN

Imala sam nocas zvezde u ocima... Imala sam snove o tebi. Nisam spavala dugo vec, nocima, da tebe sanjala ne bi... Tiho, ko lopov mesec mi udje u stan... On mi je vec dugo prijatelj drag. Ugasio mi je ovaj dan, a onda je snove odneo vrag... Imala sam nocas u ocima sjaj... Videla sam te potpuno jasno. Kao da nikad nije dosao kraj i kao da za nas nije kasno... Probudila sam se sama s rukama u kosi... A mislila sam da me tvoje miluju. Sunce mi novi dan nosi a tvoje usne me ne dodiruju... :(:heart:

Magle...

Po nekada,kad se probudim,zapitam se da li je sinoc zaista bilo,ili sam sanjao... Jedan svet je napolju,na ulicama,a drugi ovde,u mom malom,dobrom prijatelju,koji cuva sve moje tajne...ledeni ness me vraca u stvaran zivot... Trenutno jurcam internetom,na krilima ovog brzog neta,i lepo mi je...i razmisljam za koji paket SBB kablovske da se odlucim! Pa sta da izbacim odavde,kad je vecina kanala super...verovatno ce ovaj Pinkov paket dobiti nogu,ne mogu bas sve da zadrzim,ali imam jos vremena da se odlucim,videcu. Ako neko od vas ima SBB kablovsku,neka mi malo pomogne...
Hej ti.....

Hej ti.....

Padale su kise, Noc mi je menjala dan, Sanjh jedan lik, Taj dan, \Ziveh jedan san, Gde si ti? Ima li te? Da li si samo prikaza? Dosta mi je obrisa tvojih, Nema cekanja dugih, Misli crnih, Prolece je tu, Vremena imala si dovoljno, Zeleh da ti dodirnem lice, Dosta je bilo, Sve je to posao zaludan, Kada te nema nema te..... Bice drugih pogresnih, Pa ako se pojavis, Dobro je, Ako ne... Zivot ide dalje.......... R.........

Otići ću...

...i moja sveća će jednom biti ugašena. Otići ću.Iza mene će ostati sve što su ljudi rekli,kao pramičak magle koji se gubi. A sve što su uradili...poneću na dlanu jedne ruke...

~ P R I J A T E L J ~

“Prijatelj je najbolja imovina u zivotu. Samo ruka prijatelja moze izvaditi trn iz srca” – I. Zafar Onaj covjek koji nema ni jednog pravog prijatelja, nije dostojan ni da zivi! Kada si u nevolji, zakucaj na vrata prijatelja I otvorit ce ti se oci, I vidjeces da li imas prijatelja ili samo njegovo ime. Ako su u nevolji, prijateljima treba dati pomoc a ne samo prazne savjete. Nama nije potreban prijatelj koji se u svemu slaze sa nama I onaj koji samo klima glavom, jer to moze da uradi I nasa sijenka I to mnogo bolje. Medju prijateljima treba cijeniti one koji zaloste nase nesrece a jos vise one koji nijesu ljubomorni na nasu srecu I uspjeh. Za nekoga, da bi sigurno mogli tvrditi da je nas prijatelj, on mora da se pokaze u tri slucaja I...

MISLIO SAM DA ĆE ODUSTATI

Poslao: Sre Apr 08, 2009 4:25 pm Naslov: -------------------------------------------------------------------------------- MISLIO SAM DA ĆE ODUSTATI Mislio sam ako odem ko zna gde ali dovoljno daleko ako napustim sve i ovaj mali sokak i ovaj gradić pokraj Tamiša i budem sretao sasvim druge ljude koji ne poznaju ni nju ni mene Mislio sam daleko od očiju ako promenim sve i trgove i parkove i stare vratnice i zavaram tragove i njoj i sebi da neće imati šanse da se u moje misli vrati mislio sam da će jednom odustati i prestati da me prati Ona mora to da shvati da sam pokušao sve i da nije uvek lako u svoje namere verovati a istovremeno svoje želje lagati i uspomene ubijati

Real (pl)

Wchodząc w cyberprzestrzeń zostawił w realu swoje krzywe zęby, seplenienie, skrzekliwy głos i dziurawe buty. [Anōnymos grec. 'bezimienny'] Nadał sobie nic nieznaczący nick, chciał pozostać anonimowy. Zarejestrował się na forum dyskusyjnym. Zaczął pisać blog, lecz i tu przezornie nie pozostawił żadnych informacji na temat tego, kim był poza siecią. [NightRainbow: „Człowiek nie musi obawiać sie odrzucenia, gdy rozmowa pójdzie w złym kierunku lub gdy palnie gafę. Nie musi sie bać, że ktoś go wyśmieje czy najzwyczajniej zignoruje.”] Na początku nie było źle, był przygotowany, że nie od razu zostanie zauważony. Licznik na blogu nabijał odwiedzających, lecz nikt nie komentował jego wypowiedzi. Na forum starał się brać udział w każdej...

Brzinom svetlosti...

Budjenje,lagana ness-kafa,konacno hladna,sa ledom...obozavam trenutak kad pocnem da pijem hladan ness...doslo je lepo vreme.Iz prikrajka me posmatra moj najbolji drugar,i nestrpljivo ceka da ga ukljucim,kao da se i on raduje lepom vremenu...a izgleda mi da je i on srecan zbog toga sto sam konacno dosao do pravog neta...Stigao je taj cudesni kabl i do moje zgrade,i posle dugo vremena cekanja na razne tehnicke mogucnosti ovih sto izigravaju male bogove,posle borbi sa raznim dial-up konekcijama koje su pucale kad god mi je bilo najpotrebnije,konacno imam pravi,za moj pojam jako brzi internet!!! Mozda ja nisam navikao,ali ovaj SBB-ov net je za mene pravo otkrovenje!!! Covece,ovo leti...Gde sam ja do sada ziveo,ne verujem...Jedini problem je...

On je moja galaksija

Svesti citav svemir u jednu osobu, to je ljubav,- -govorio je Viktor Igo... i nisam mu verovala. A on mi je postao cela galaksija. Postoje samo dve stvari u zivotu-ljubav i strah, a samo nam je ljubav potrebna,- govorili su mudri ljudi a ja sam sumnjala... dok njega nisam srela... Postoji samo jedna sreca u zivotu, a to je da covek voli i da bude voljen, govorio je Sand, a ja mu nisam verovala... sve dok svemir nisam videla u njegovim ocima...:heart:

Ne volim naslove

Pisem osrednje ovih dana ,misli mi nisu duboke,valjda zato sto nisu pritisnute tugom,moje misli I osecanja dobiju dubinu I smisao tek pritisnute tugom,zato I nikada necu napisati nista sto vredi sem ako mi zivot ne donese tesku tugu koja ce trajati dugo Borim se sama sa sobom ovih dana protiv sebe ,protiv ponosa, protiv zelja,iluzija,moralnosti I zahvalnosti,teska bitka I sizifov posao,I bas kad pomislim da sam ovaj svoj ogroman kamen mudrosti dogurala do vrha brda ,da sam sve shvatila,sve razumela,sve se sunovrati na mene nocu kad sve utihne ,ostaje jos nada da ce novo jutro doneti novu snagu . Dobro se drzim I zahvalna sam Bogu na tome ,bilo je I gorih dana ,tesim sebe ,a covek je sam sebi najbolja uteha I kritika , Pronadji gresku u...

sta je to sto ne vidis kako tece?

...ta prica u prethodnom tekstu kako stize prolece je bila malo prenagljena,jer nas je jos pre dve nedelje u nekoj od bivsih republika SFRJ zavejao sneg i proveli smo put kao u filmu ,kombijem jureci avion,sate da ne pobegnu i sve one momente koje provodis negde drugde kad promasis avion. Malo se patim sta napisati, jer je guzva i hiljadu glasova u mojoj glavi pricaju svoju pricu osecajuci samo sebe,masuci rukama pred mojim licem kao da se brane od ne vidljivih komaraca kao kakvih super buba koje napadaju njihovu tako savrsenu licnost... ...i onda se setim Djordja ,tog starijeg gospodina i jasno osetim i vidim ‚‚sta sam uradio?Kakva tuzna humoreska!Gradio ispod gradova od peska dubok bezdan bez dna!‚‚ Bas je guzva i napeto kao kad...

Normalan dan...

SAMO JEDAN DAN ZIVOTA ZELIM..... NORMALAN....RAZLICIT OD OVIH SVAKIDASNJIH...NEKAKO DRUGACIJI.........DA OSETIM......POTREBU,DA SE NE BUDIM ZAO I NERASPOLOZEN DA NE RAZMISLJAM O NEBITNIM STVARIMA...... DA BUDEM ZAOKUPLJEN NECIM LEPIM,DA MI OSMEH SIJA NA USTIMA,DA ME RAZUMEJU I DA JA NJIH RAZUMEM,ALI NE ONI MORAJU SVE POKVARITI....I TO MALO MASTE DA MI UKRADU...DA MI NEDAJU DA SAM DONOSIM ODLUKE,DA JA PRESUDJUJEM A NE ONI....DA MI DAJU SAMO JEDAN NORMALAN DAN ZIVOTA.....

Za sve postoji prvi put...

Prvi put ovako pisuci obracam se nekom ko ce to procitati .I pisem sa nejasnom slikom gdje ce me to odvesti.Velika sam pricalica od rodjenja.Imam problem gusenja sebe same rijecima ,zapravo ja hocu da govorim jednu temu ,pocnem je ,brzo ta stvara drugu i druga trecu ,pa onda skakutanje jedna mi drugu preskacu,jedva se dovedem u red,i vratim na onu sto je zapoceh.Nekad me tesko pohvatati,nekad razumjeti,i bude mi zao mojeg sagovornika pa ga usporim,pa ga razclanim pa pokusam da mu to sve priblizim.Imam prijateljicu Milenu koja me poznaje, razumije i slusa.Veliki dar. Obraduje me kad god samo stane u mom vidokrugu.Obicno ona dodje kod mene boljeg je zdravlja, pokretljivija je.Jest da tada moram da je spasvam od mog Brunda,laje ko lud...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top