Pisem osrednje ovih dana ,misli mi nisu duboke,valjda zato sto nisu pritisnute tugom,moje misli I osecanja dobiju dubinu I smisao tek pritisnute tugom,zato I nikada necu napisati nista sto vredi sem ako mi zivot ne donese tesku tugu koja ce trajati dugo
Borim se sama sa sobom ovih dana protiv sebe ,protiv ponosa, protiv zelja,iluzija,moralnosti I zahvalnosti,teska bitka I sizifov posao,I bas kad pomislim da sam ovaj svoj ogroman kamen mudrosti dogurala do vrha brda ,da sam sve shvatila,sve razumela,sve se sunovrati na mene nocu kad sve utihne ,ostaje jos nada da ce novo jutro doneti novu snagu .
Dobro se drzim I zahvalna sam Bogu na tome ,bilo je I gorih dana ,tesim sebe ,a covek je sam sebi najbolja uteha I kritika ,
Pronadji gresku u sebi reci su Bozje,ne pokusavaj menjati svet vec sebe ,avaj kako je lako reci a tesko uraditi,I gde je moja greska da mi je da znam to,jel moja greska u tome sto ne mogu pricati besmislice,osudjivati druge ljude ,tesiti se njihovim bolima I patnjama,je li greska sto me ne zanima zivot ljudi oko mene njihove licne zablude I teskoce,je li greska sto ne nalazim sazaljenja za prostodusnost nego ga osudjujem ostro,doduse samo u sebi,je li greska sto tezim ka necim za mene ne ostvarljivim sto se ne mirim sa ovim zivotom sto zelim bolje I zelim drugo?Gde sam ja to tako silno pogresila pa zalutala ovde ili sam bezglavo lutala videla I shvatila da postoji drugaciji zivot sa ciljem I smislom,videla dozivela I onda ponovo pocela da zivim ovako ,da li bi za mene bilo bolje da nisam videla nista sem ovoga ovde da mi je svest suzena .Da li bih bila srecnija tada pitam se cesto, I zasto mi Boze kad si me vec osudio na ovaj zivot sto mi ikada otvori vrata napolje da vidim I dozivim sve sto sam videla I dozivela?Sto mi ne dozvoli da ostanem ovde da se ne micem nikud iz ove rupe da ne znam I ne trazim bolje?
Ili je moja greska jednostavno u tome sto samo mislim da zasluzujem bolje a u stvari sam samo bedni I nistavni stvor nezadovoljan svime,sto unapred unistim svaku zelju za bilo cim sto je prizemno zadovoljstvo,sto nikad I ne pokusavam da razumem ljude oko sebe njihove patnje I boli koje su ljudske I svakidasnje?:
Borim se sama sa sobom ovih dana protiv sebe ,protiv ponosa, protiv zelja,iluzija,moralnosti I zahvalnosti,teska bitka I sizifov posao,I bas kad pomislim da sam ovaj svoj ogroman kamen mudrosti dogurala do vrha brda ,da sam sve shvatila,sve razumela,sve se sunovrati na mene nocu kad sve utihne ,ostaje jos nada da ce novo jutro doneti novu snagu .
Dobro se drzim I zahvalna sam Bogu na tome ,bilo je I gorih dana ,tesim sebe ,a covek je sam sebi najbolja uteha I kritika ,
Pronadji gresku u sebi reci su Bozje,ne pokusavaj menjati svet vec sebe ,avaj kako je lako reci a tesko uraditi,I gde je moja greska da mi je da znam to,jel moja greska u tome sto ne mogu pricati besmislice,osudjivati druge ljude ,tesiti se njihovim bolima I patnjama,je li greska sto me ne zanima zivot ljudi oko mene njihove licne zablude I teskoce,je li greska sto ne nalazim sazaljenja za prostodusnost nego ga osudjujem ostro,doduse samo u sebi,je li greska sto tezim ka necim za mene ne ostvarljivim sto se ne mirim sa ovim zivotom sto zelim bolje I zelim drugo?Gde sam ja to tako silno pogresila pa zalutala ovde ili sam bezglavo lutala videla I shvatila da postoji drugaciji zivot sa ciljem I smislom,videla dozivela I onda ponovo pocela da zivim ovako ,da li bi za mene bilo bolje da nisam videla nista sem ovoga ovde da mi je svest suzena .Da li bih bila srecnija tada pitam se cesto, I zasto mi Boze kad si me vec osudio na ovaj zivot sto mi ikada otvori vrata napolje da vidim I dozivim sve sto sam videla I dozivela?Sto mi ne dozvoli da ostanem ovde da se ne micem nikud iz ove rupe da ne znam I ne trazim bolje?
Ili je moja greska jednostavno u tome sto samo mislim da zasluzujem bolje a u stvari sam samo bedni I nistavni stvor nezadovoljan svime,sto unapred unistim svaku zelju za bilo cim sto je prizemno zadovoljstvo,sto nikad I ne pokusavam da razumem ljude oko sebe njihove patnje I boli koje su ljudske I svakidasnje?:
