Lakoća postojanja

Nepodnošljiva lakoća postojanja


U osvit noćne tame
trunke ljubavi se gube
iz moga sećanja,
ostajem tužna i sama
u nepodnošljivoj lakoći postojanja.


U bledilu nepoznatog
moje telo prate znaci mirovanja,
tražim sličnost sa dragim likom
u nepodnošljivoj lakoći postojanja.


Zanosnim snovima
prati me vatromet življenja,
otvaram vrata raja
u nepodnošljivoj lakoći postojanja

Tužna sam i vesela
sama i ljubavi puna
slaba i jaka
u meni prepuno životnih stanja
u nepodnošljivoj lakoći postojanja.

 

[REVELIN]

.."u meni prepuno životnih stanja
u nepodnošljivoj lakoći postojanja."

Umetnost zivljenja je verovatno u sposobnosti
da se izborimo sa nepodnosljivom lakocom postojanja....
Da li bi nam bilo lakse ,kad ne bi bilo toliko *lako* ?!
....ne znam,valjda bi nam bilo monotonije....ili mozda
i ne ...ko zna....
kako god da je....neka je postojanja....pa cemo se nekako
izboriti...