Te noci vjetar je duvao kao nikada do tada. Svojom snagom je odnosio i poslednje dijelove moje nade da ce sve biti kao nekada. Boze sta se to sa nama zbilo,mislila sam da smo jace od bilo cega. Izgleda da sam se prevarila. Nestala je iz mog zivota bas kao sto je i usla u njega,tiho i necujno,kao neka utvara se iznenada pojavila tu. A sada je vise nema kraj mene. Bas onda kada mi je najpotrebnija! Ostalo je jos mnogo nedorecenih stvari,jos mnogo ne recenih rijeci...ali mozda je tako i bolje,svaki pokusaj bi bio samo bespotreban. Svaki novi pokusaj je otvarao nove rane na mom srcu,koje me i danas peku. Trudim se,ali mi se cini uzalud,da je izbacim iz svog srca,bas kao sto je ona mene...Ali neka,doci ce i moje vrijeme. A do tada ja cu da...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Ponekad
kada se probudim
najlepši snovi moji
učine mi se
kao obične laži
ponekad se i sad gubim
i u sećanjima tražim
Ponekad želje moje
nemaju više
one iskrene draži
a sve što dodirnem
kao da smisao gubi
i šta na pesmu da me inspiriše
kad već znam i sam
da nikada više
neću moći da te ljubim..
Predmet Daskalosovog predavanja su bili elementali.
Elementali, rekao je, imaju svoj sopstveni život, baš kao i bilo koji drugi živi oblik, i mogu da postoje nezavisno od onoga ko ih je projektovao. Svaka misao i svako osećanje koje pojedinac projektuje je jedan elemental. Tada je nastavio da objašnjava da postoje dve vrste elementala: oni koji se proizvode podsvesno, on ih je nazvao elementalima ’’želja-misli’’, i oni koji su svesno konstruisani i koji se zovu ’’misli-želje’’.
-Pojedinac, nastavio je Daskalos, - može da vibrira kroz misli i osećanja. Način na koji neka osoba vibrira odredjuje kvalitet i tip elementala koje stvara. Kada vibrira prvenstveno kroz osećanja, onda je pod uticajem emocija i želja, dok misao igra...
Osecam se cudno...
tebi misli hrle,
kao da zele da si sa mnom uvek
i da me jako, jako zagrle...
Nista me vise
nece uciniti srecnom...
do oci tvoje,
tako blage, mile...
Kada bi mogle da me vide sada
i one bi srecne bile. :heart::zag:
Danas sam poželela da popijem ajs kafu po prohladnom,vetrovitom danu.Znalački pripremljena zabava za čula ukusa i vida...Devojka koja je poslužila pozitivna,topla i nasmejana.Prava retkost...
Setih se gazdarice kod koje sam stanovala na drugoj godini studija.Predratna gospodja ,kozmetičarka,sa pomadama za večnu mladost.Imala je sina i ćerku.Prvi ,sebični skakavac koji joj je zajedno sa ženom pustošio šerpe,frižider i svaki pretekli dinar,a ćerka srećno udata klinka za maminog ispisnika.Zet nije podnosio taštu - kao sopstveno ogledalo,pa je zabranjivao supruzi da je posećuje .Majka ko majka,putovala je do nje da bi je bar na kratko,negde u gradu u kome je živela vidi.Imale su svoj mali ritual - susret uz ajs kafu.Posle tih vidjenja...
` Vecni smo jer smo manifestacija Boga-rece Vika.- Zato prolazimo kroz mnogo zivota i smrti,polazimo iz tacke koju niko ne poznaje i krecemo se ka drugoj tacki koju jos manje poznajemo. Navikni se na cinjenicu da u magiji mnoge stvari nikada nece biti objasnjene. Bog je odlucio da neke stvari rsdi na odredjeni nacin,a zasto tako radi je tajna koju samo On zna. Cinjenica je da se to desava. Kada ljudi razmisljaju o reinkarnaciji uvek se suoce s veoma teskim pitanjem,ako je u pocetku bilo tako malo ljudskih bica na Zemlji,a danas ih j eovoliko mnogo,odakle su dosle te nove duse? Odgovor je jednostavan. U nekim reinkarnacijama se delimo. Kao kristali i zvezde,kao celije i biljke,i nase duse se dele.
Deo smo necega sto alhemicari zovu...
Brižljivo su se doterivale tih dana,dve stare drugarice.Iz ormana su vadile plišane, večernje haljine.Stavljale ruž na izbledele usne.Pprebirale i odabirale nakit za tu priliku.Čak se i davno zaspali nerc odnekuda pomaljao.
Užurbane,ponesene, zauzimale su mesto pred početak koncerta,kao nekada...
Televizijski snimak, na trinaestom spratu novosadskog solitera, donosio je čaroliju srećnih trenutaka.
Nekada davno,vec tako davno,pisao sam ti pisma draga moja,pa sam zastao.Zamislih se.Da li ce i jedno pismo moje stici do ruke tvoje?Hmmm.....Voleo bih da se makar jedno od pisama ovih,ne vrate posiljaocu....
Tebe draga moja,ja mislim da sve sam odvec rekao. Ja sam uporan i postojan.On je rekao :Trazi dace ti se,strpljen budi, i spasen bices.Evo vec jako dugi sam strpljiv i postojan poput stena morskih,o koje se lome valovi zivotni.....Cekam i nadam se TEBI andjele.....Jednog dana,nadam se da ces mi se pojaviti,za ruku me uhvatiti,usne mi svojim dodirnuti, i da ces mi reci reci te:"Dragi,izvini sto toliko cekao si me".Znam da rane tvoje duboke su,i da je cekanje bolnije od samih rana,i da si bio stena postojana,ali evo, ja sam ti se...
http://organprint.missouri.edu/www/
Gornja adresa je mesto gde se najvise radi na ovome.
Dakle uzme se razgradivi papir, vrlo tanak i propustljiv, na njega se naredjaju zive celije u 1 sloju, po rasporedu koju bi trebalo da odredjuje komp preko serial niza celija i jedne cevcice, dakle tipicna serial>paralel transformacija.
Posle kratkog vremena , u blago rashladjenom rastvoru celije se povezu i drze i papir i kroz papir....
Tako se moze sloj po sloj napraviti ceo organ....
Trenutni problemi su u ubrzavanju brzine srastanja sloja , posto je on iz malog broja celija, pa treba puno slojeva za velike organe...
Jos nije usavrsen printer, tj ne koristi se automatika i brzina npr HP pljuckavaca jer nema sredstava za to...
U prevodu ceka se...
Stari, oronuli vitez, lutao je kroz maglu ne primecujuci je. Na ledjima je imao ogromno breme, sablju i secanje...Secanje na svoju davno izgubljenu ljubav koju je jednom davno, pre sto godina ukrao perverzni carobnjak. Od tada, on luta kroz vreme u potrazi za izgubljenom nadom i svojom ljubavlju. Prelazio je gore i planine ne obaziruci se na prepreke na koje je nailazio kao ni na vreme koje je neumitno prolazilo...on je ostao isti, kao pre sto godina...
U noci punog meseca, presretne ga iskezeni patuljak i rece: - Ti vec dugo lutas, viteze? Trazis nesto?
- Trazim,- rekao je ravnodusno, samo pogledao krajickom oka njegovo lice i u njemu primetio nesto sto ga je zaintrigaralo.
- Slusaj me, stari viteze. Ako odgovoris na tri pitanja koja...
Evo ga...pocelo je opet! Opet sam osjetila potrebu za tim! Ne znam zasto,ali uvijek mislim da ce sa novim rezom da nestane moj novi problem. Mora da sam glupa kada tako mislim ili sam mozda samo kukavica koja ne zeli da svoja osjecanja pokaze pred drugima,vec to drzi u sebi. Ko zna!
Sta god bila ovako je lakse,jedan rez,jedan problem manje. Miris krvi mami mi osmijeh na lice,kojeg vec dugo nema. Kakav kukavicluk! Ali sta da radim...Ma nisam kukavica,samo neko ko ne pronalazi sebe u ovom jebenom svijetu,punom lazi,prevara i cinizma. Jebeni zivot! Ne vrijedi zivjeti u takvom svijetu,ne,ne vrijedi! Zasto raditi nesto sto ne volis...
Uzimam odlomljenu plocicu iz WC-a sa samo jednom namjerom... Ali ne,necu to uraditi! Kukavico,nemas...
Ja sam se skoro registrovao na ovom forumu i sve pokusavam i ucim se.... svejedno gledajte moju temu na forumu Dopisivanje i upoznavanje i dopisujte se i upoznajte tamo NEMOJTE SE SVADJATI i pisite komentare ovde ako vam se na mojoj temi ne svidja nesto i ako vam neko tamo smeta i ako mislite da bih ja trebao da se promenim ili da nesto promenim HVALA!!!
Na danasnji dan ja sam se zaljubila
O ljubavi sam do tada sanjala san
Desilo se ostvario se na ovaj dan
Sreli smo se ti i ja
Od tada je proslo godina par
Davno je svemu dosao kraj
Sa bolom u grudima secam se te ljubavi
Sa gorcninom secam se tebe,koji si me uspeo promeniti
Ne krivim te sto me nisi znao voleti
Mozda te nije imao ko ljubavi nauciti
Ali ti ne prastam sto si me uvek zelelo povrediti
Sto si se mojim suzama,voleo smejati
Da sam znala kako,ja bih se odbranila
Da mi srce nije bilo cisto,veruj ja bih ti vratila
Ali tada u to vreme,ja nisam znala da te povredim kao ti mene
Znala sam samo da te volim i jos vise unistim sebe
Na danasnji dan ostvario mi se jedan san
I pre nego sto sam se stigla okrenuti,pretvorio se u kosmar
Koji...
Zelim te sada ovde,kraj sebe
Zelim da ti i ja odemo nocas u neke druge ,lepse svetove
A napolju duvaju neki surovi vetrovi
Od njih ne mogu zaspati,a nisi tu da me zagrlis
Zelim ti posvetiti sve moje pesme
Zelela bih ti reci mnogo,ali ne smem
U meni se vode zestoke borbe
Strahovi i zelje se nocas za prevlast bore
I cesto ja tako,ka tebi krenem
Odlucno i hrabro ruke ti pruzim da me odvedes
Ali oko mene se stvore,neki cudni djavoli
Vuku me nazad,a ja znam to su moga srca strahovi
Ne,ne nemoj otici zbog mog posustajanja
Sve moje zelje i sva nadanja tebi su posvecena
Tebi to nije dosta,ti zelis ovo moje srce da ti celo pruzim
I bih da mogu,veruj da bih,ali od srca su mi ostali samo komadi
Bol velika bol, lezi na mojoj dusi
Ona me...
Nedostajes mi,
Mislim o tebi,
I sve bih dao da mogu da se vratim u taj dan,
Da ozivim ponovo taj san,
Ali znam da to nije moguce,
Zasto "dobri" ljudi po pravilu vise pate?
Kako ne mogu da shvate?
Da na svetu nema pravde?!
Da svetom vladaju sile mraka,
Kako je kome pisano,
Tako ce mu biti,
Niko se od sudbine ne moze skriti,
Neko je rodjen da pati vise,
Neko manje,
Takvo je stanje,
Po cemu ja zasluzujem vise od deteta Afrike?
Ili od kraljevskog roda manje?
Niti sam bolji,
Niti sam gori,
Umesto da jaci postajem,
Sve slabije moj duh postaje,
Svakome je u zivotu potreban neko,
Cinjenica je da meni trebas ti,
Ti moja ljubavi....
:heart:
Bože pravde
Bože pravde, ti što spase
od propasti dosad nas,
čuj i odsad naše glase
i od sad nam budi spas.
Moćnom rukom vodi, brani
budućnosti srpske brod,
Bože spasi, Bože hrani,
srpske zemlje, srpski rod!
Složi srpsku braću dragu
na svak dičan slavan rad,
sloga biće poraz vragu
a najjači srpstvu grad.
Nek na srpskoj blista grani
bratske sloge zlatan plod,
Bože spasi, Bože hrani
srpske zemlje, srpski rod!
Nek na srpsko vedro čelo
tvog ne padne gneva grom
Blagoslovi Srbu selo
polje, njivu, grad i dom!
Kad nastupe borbe dani
k' pobedi mu vodi hod
Bože spasi, Bože hrani
srpske zemlje, srpski rod!
Iz mračnoga sinu groba
srpske slave novi sjaj
nastalo je novo doba
Novu sreću, Bože daj!
Otadžbinu srpsku brani
pet vekovne borbe plod...
Ovo je uspomena na jednu davnu ljubav koja mi je ranu mladost ucinila toliko uzbudljivom, lepom i punom ceznje...Samo za Slavka...
Bila sam 7.razred osnovne skole a niko mi nije verovao da sam tako mlada...Izgledala sam bar 3-4god starija. Cesto sam odlazila kod tetke na selo i uzivala sa sestrama i bratom na svezem, seoskom vazduhu. Pomagala sam im u svim poslovima koji su ih cekali ali smo uvece izlazili, druzili se sa ostalom omladinom iz okoline. Bilo je puno decaka i starijih mladica kojima sam se dopadala ali moje srce je ostalo nedirnuto, hladno...sve do jednog kisovitog dana, kada se pojavio ON...Bio je to skolski drug moga brata sa kojim sam se tek tada upoznala...Ruka mi je zadrhtala kada sam je pruzila i rekla svoje...
ЈОВАН ДУЧИЋ
Твоје сунце носе сад на заставама,
Ти живиш у бесном поносу синова;
Твоје светло небо понели смо с нама,
И зоре да зраче на путима снова.
Још си уз нас, света мајко, коју муче;
Све су твоје муње у мачева севу,
Све у нашој крви твоје реке хуче,
Сви ветри у нашем осветничком гневу.
Ми смо твоје биће и твоја судбина,
Ударац твог срца у свемиру. Вечна,
Твој је удес писан на челу твог сина,
На мач његов реч ти страшна, неизречна.
Млеком своје дојке нас си отровала,
У болу и слави да будемо први;
Јер су два близанца што си на свет дала -
Мученик и херој, кап сузе и крви.
Ти си знак на небу и светлост у ноћи,
Колевко и гробе, у одећи сунца;
Ти си горки завет страдања и моћи,
Једини пут који води до врхунца.
Ми смо твоје трубе...
Odavno se spremam
na pomisao da te nemam
raskopčavam srce
rukama obema
ali hrabrosti nemam
Srce kameno
ćuti kao zaliveno
kao da zaveru kuje
jer još nije spremno
da očima poveruje
Ti još samo postojiš
u trošnim željama mojim
ali još uspevaš da me osvojiš
bisernim očima svojim
[I]Svakom je nekad potrebno ohrabrenje i nije mala stvar ako smo u stanju da takav dar pružimo dragim osobama onda kada im je potreban - ili, možda, ne uvek samo dragim osobama, već i nekome za koga nam je očigledno da bi mu to značilo. Onako, bez posebnog razloga.
Kako ohrabriti nekog? Prvo, tu je pružanje podrške. Znate da neko nešto pokušava - prijateljica ide na razgovor za posao, ćerka ide na audiciju, ili samo vidite da koleginica koju slabo poznajete izgleda kao da bi joj prijateljska reč dobro došla. Nije neophodno uložiti sate i sate u ohrabrivanje, već i poziv ili diskretno ostavljena poruka (može i na specijalno kupljenoj čestitki) tipa "Obori ih s nogu!" može puno da znači. Što se pomenute situacije s koleginicom tiče, nije...
Obale
koje vekovima teku
uz svoju reku
ponekad su bez nade
i pune očaja
jer im se putevi
nikada ne seku
i tu nema kraja..
jer ne mogu
mostovi da vežu
ono što obale razdvaja...
igrali su se na ulici, sami njih dvoje. brat i sestra. ne secam se koliko su bili stari, ali znam da su isli u skolu. nisu imali drugara, jer iskreno govoreci, nisu bili najsrecnije vaspitani. otac na poslu, majka na poslu, baba i deda bolesni i stari. nije bilo nikoga da se stara o njima. samo njih dvoje da se brinu jedno o drugome. brat i sestra.
jednog dana ugledali su automobil njihovih roditelja kako se priblizava kuci u kojoj su ziveli. poceli su da vriste i skacu od radosti koja ih je u tom trenutku preplavila. optrcali su oko vozila i sacekali da se njihova majka pojavi ispred njih. skakali su oko nje, dodirivali je rukama, vikali: mama, mamice, mamice moja... zena se nije ni pomerila. nije ih ni pogledala, niti im i jednu rec...
Molim poštenog nalazača
da mi vrati izgubljenu avanturu.
Obučena je u sivkasto - bele, pocepane iluzije.
Oči su joj vodnjikave,
kosa joj je boje duvanskog dima,
na jednu nogu hramlje.
Mlada je i ružna.
Skupo sam je platila.
MI SRBI SMO SE ODUPIRALI RIMLJANIMA, TURCIMA, AUSTRO-UGARIMA, SVABAMA, PROSLI TITOVO, MILOSEVICEVO DOBA I DANAS DOZIVLJAVAMO VEOMA LOSU SITUACIJU....ALI JE POSLE SVAKOG PERIODA BILO BOLJE. NAROCITO U DOBIMA KADA JE SRBIJA BILA KRALJEVINA, CAREVINA. ZATO VRATIMO STARI PONOS DUSANOVE VELIKE SRBIJE, KARADJORDJEVE JAKE I RASTUCE KRALJEVINE.
ZIVELA VELIKA KRALJEVINA SRBIJA
VRATIMO KRALJA
ZA KRALJA I OTADZBINU
Слава му вечна
Ловор на небу нек му подари Бог
Ореол још светли над гробом хероја
Био је мој председник
А сада је светионик у тами
ISTINA O ODISEJU
Nikad se nije vratio kući.
Ostao je na ostrvu sirena.
Pesma što ga je zarobila
beše zapravo
unutarnji glas
tek probuđene ljubavi
prema sebi,
Zamoren pobedama,
opijen slavom,
osetio je naglu,
paničnu bojazan
od košmara svakodnevice
i odlučio
da se nikada ne vrati.
NARKIS
Voda,
čudnim semenom zadivljena,
rodila je nešto
sasvim drugo,
izišlo na obalu
kao cvet.
SIZIF
Pokušavam da iziđem
iz samog sebe
ne znajući da gore nije
spasonosna površina
već ivica
drugoga ponora.
Kamen me samo
svojom težinom dobronamerno
opominje.
Ali ne shvatajući poruku
ja i dalje uporno
nastojim u svome
Javio si se...
cula sam ti glas
ali u njemu
nisam nasla spas...
Bio si mi daleko
ovih dana...
u srcu se stvorila
jedna rana...
Rana ko rana
mnogo boli,
jer srce mnogo
mnogo te voli...
Osecam nocas
cudne vibracije,
kao da ljubav
medju nama nije?
Tvoje me reci
ne tese mili,
da li smo i dalje
ono sto smo bili?
Rec po rec,
kao da je sve isto,
ali medju nama
nije sve blisko...?
Kazes da nisi
vise ljut na mene,
ali ne verujem,
kaze mi srce zene.
Sta nam to vreme
uskoro sprema?
Od tebe ljubavi
ja vece nemam...
Uzalud mislim
i zalud mastam,
ma sta to bilo
ja cu da prastam.
Sve ce da prodje,
i kisa i slana...
al' ja cu te voleti
do zadnjeg dana. :):heart: