Moj zivot se svodi na sitnice...sitnice koje zivot znace a opet ne ispunjavaju moje snove...A snovi, uzviseni i veliki, stoje negde na vrhu ormara moje bake, zajedno sa pozutelim dunjama i starim ljubavnim romanima koje je i ona, nekada davno citala i nadala se...nadala se ljubavi koja ce promeniti njen zivot! Ali, nije...Sve zelje su joj ostale u tim romanima, koje sam citala i sama. Citala i mislila da je to stivo koje me uci zivotu...Sve dok nisam upoznala neke klasike svetske knjizevnosti koji su mi otvorili oci...i dok nisam dozivela suze, suze zbog ljubavi koja se ne zavrsava kao ona u romanima...Nikako...
A onda sam, jednoga dana, sredila bakin ormar i pobacala sve romane koji mi nisu nicemu posluzili...bar sam tako mislila...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Jedu mi se tresnje....
One prve,sveze i rumene.
zasto?Odjednom,u meni se budi zelja za njima.
I sve bih ucinila da pronadjem neko drvo ,da ih uberem i zadovoljim svoju potrebu.
Mozda bih koracala satima....prosla,kroz kaljuge i prasnjave kozije stazice,uspela se uz visoka brda....Onda...u celoj toj dzungli potreba i zelje da one sto pre budu zadovoljene ,izgubila bih se....Oko mene bi bila mracna i nepoznata suma....gusta.....Drvece u njoj bi bilo toliko visoko,da bi oko mene bila tama....Jer ,zraci sunca ne bi mogli dopreti do tla na kom bih stajala...Zemlja bi bila vlazna,ali ne bi mirisala opojno i hranljivo kao u sumadijskim selima...vec bi mirisala na trulez ,mnogi otrovni insekti bi gmizali po toj zemlji,i u svakom casu bi me...
Doziveo sam ono sto nisam mogao ni pomisliti !!! Posle postavljanja teme na forumu www.elitesecurity.org. pomenuta gospoda administratori su uklonili moju temu,ocigledno rukovodjeni svojim placenickim mozgovima,koji ne dopustaku drugacije misljenje,koje je uzgred,bilo izuzetno kulturno i uljudno !!! Ali,njihova uloga nije da dopustaju razmenu misljenja,vec iskljucivo blacenje svih koji nadju lepu rec,u ovom slucaju o SBB-u,koji je ocigledno ozbiljno pogodio njihove kompanije koje su godinama uz nevidjeni monopol,radili sta su hteli !!!
mislim, a ne želim,
ponekad skrivam od sebe,
pokušavam da razlučim kraj,
ali ga ne vidim od tebe.
polako gubim sve,
nestaje i postaje,
ono što gubim ja dobijam,
a uzimam i dajem sve.
i buka i glad,
ponekad i loš dan,
zidovi i ulice guše,
a mir je samo san.
ne shvataš, ne želiš,
ali prihvataš,
ne pitaš...
ceniš ili ne ceniš,
istom merom uzvraćaš.
ja pitam,
odgovor ne dobijam,
samo pogled, samo stvar,
ja želim reč,
ili želim kraj.
pogledaj, ugledaj,
shvati i prihvati,
blizu i daleko,
sam ili sa nekim...
prošla je jesen, prošla je zima,
treperi u tebi po neki lik,
daleko odlaze ljudi...
misliš o meni, o nama,
u san ti se vraćam ja
davno zaboravljena, obrisana,
iz života, i jave i sna.
ako ponekad poželiš
novi dan da ne sanjaš sam,
ako usniš na javi,
pomisli, slobodu daj...
nemoj da nestaneš,
da prestaneš,
nastavi da sanjaš i voliš,
dođi i uzmi, kaži i moli,
nikad nemoj da odustaneš.
traži i naći ćeš,
želi i dobićeš,
ali nemoj,
nikad nemoj skriti se,
nikad nemoj prestati,
ni nestati, odustati,
ukrasti i slagati...
nikad nemoj, jer već jesi,
nemoj to ponoviti...
Ljudi menjajmo nasu zemlju da bi smo iz ove krize izasli jaci nego ikad. Ne dozvolite da nas zapad kontrolise. Vratimo veliku i jaku Srbiju nazad
O čemu pričamo dok lutamo
u predvečerje gradom ?
U stvari :mi samo ćutimo ... ćutimo
i gledamo se kradom.
U stvari :mi se u sebi pitamo
nešto što nikom nije jasno.
I sanjamo. I skitamo... skitamo
i katkad šmrknemo glasno.
A kad se nebo skoro već smrači
i od svetiljki dan požuti,
- odjednom znamo sve šta znači
to što se ovako ćuti.
:cmok: :cmok2:
U Srbiji je opasno baviti se politikom...Djoša je to najbolje osetio na sopstvenoj koži...Onaj u crnoj kapi što mu to objašnjava...izgleda da sam ja...:)
Moje suze su krenule nakon svega
i ne mogu videti tvoj zadnji osmeh
nemoj ici, nemoj ici, ostani ovde da letimo ka nebu.
Iako sam mlad
voleo sam te vise od svega,
hvala za bezbroj osecanja koja si mi dala
Ne zaboravi ti nisi sama,
tako daleko jos drzimo ruke,
moja prva ljubavi moram da znam
da li si tuzna ili nastavljas dalje.
Ako sam otisao zameni me nekim drugim,
kada se vratim mi smo dvoje,
i kada si tako daleko mislim na tebe
Nada samo ostaje ja racunam na nju,
daj mi obecanje,
danasnje nasledje,
prihvati to i zivi prema bududjnosti...
Једне кинеске Нове године, око пет векова пре наше ере, господар Буда призвао је себи све животиње обећавши им награду по мери своје свемогуће и чудесне великодушности. Пошто им је душа била замрачена тренутним бригама — не каже ли се на Истоку да је животињи својствено да једе, спава, плаши се и пари? Готово све животиње оглушише се о позив божанског Мудраца. Дођоше само представници дванаест врста, по реду доласка, то бејаху: пацов, биво, тигар, зец, змај, змија, коњ, коза, мајмун, петао, пас и дивљи вепар.
Да би их наградио, Буда понуди свакој животињи по једну годину која ће јој бити посвећена: носиће њено име, биће обележена њеним симболима и специфичним психичким тежњама, обележавајући с колена на колено, карактер и понашање...
I nakon svega mislim na tebe,
samo kako je tesko zaboraviti nju.
Tvoje lice mi je u glavi,
tvoj miris jos me mami,
ali ti si samo tu u mojoj glavi.
Tebe nema ovog dana kada kisa lije,
za tren mislim da sam gotov,
ali ja suze znam da krijem
Ti pored drugog sanjas nove snove
nekih lica se cak i nesecas
a mene ova novembarsa kisa bas podseti na tebe.
Znam da je kasno,
i da ne treba da zovem,
ali zar ti vec nije jasno,
da zelim samo da te vidim opet.
:heart:
VRTLOG NEIZVESNOSTI
U očima krijem
snovima zatamnjeni lik
jadnog stanja.
zlehude patnje
tišine u začeću
otvorenog sukoba,
neprimeremog rata
iznurenog ponosa
sa izgaženom dotrajalošću
jednog nemoćnog stanja.
Vrtlog nepoznatog
uvlači nas u borbu,
kojoj budućnost daje ime
nezrelost,neprincipijelnost,
nedoslednost,neiskrenost,
i vodi nas u katarzu
nedodirljive slutnje,
i nedopustive popustljivosti,
koja otkriva problematiku
mržnje,sumnje i nespokoja.
Neizvesnost obara sa nogu
poslednjeg vernika,
željnog promocije ideala,
koji se stvarahu
u punom strahu
u odbrani otadžbinskog ugleda
sa puno želje da se o takvoj borbi
mlađim naraštajima pripoveda.
U istorijskom času,u nespokoju
težnja za pravdom,istinom,
odbija prestiž i borbu...
MK Ultra je projekat koji je tekao posle II Svetskog rata.
Ovde se radi o kontroli ljudi - mind control.
Nemacki naucnici su poceli istragu, kad se zavrsio rat. SAD je pokupila ove naucnike sa jos otprilike 150 ljudi koji su im sluzili kao zamorcad. Nastavljena su istrazivanja.
Psihijatar koji je bio vodeci u ovom projektu je bio potpuno podrzan od strane CIA. Ljudi su mu bili potrosna roba. Posto je bio na glasu kao odlican lekar dolizili su sa svih strana kod njega na univerzitet. Jedna zena je dosla do njega sa svojim suprugom jer je patila od postnatalne depresije. Lekar ju je zadrzao na lecenju. Terapiju je radi sa elektrosokovima i stavio ju je u vestacku komu. Nakon lecenje nije vise patila od depresije, ali zato je morala da uci...
Previse puta razocarana
previse puta ostavljana
u sumrake nekih davnih dana
u bojama zalaska sunca ostah izgubljena.
Kad sunce nebo oboji crveno
i kada sumrak pobedi dan
ja stojim i dalje
ostavljena i sama.
Ne osecam nista sem tuge duboke
negde u dnu srca treptaje nemirne
negde u dnu duse brazde siroke
semenom bola posejane
i suzama gorcine zalivene.
Tu u meni izraste tuge drvo razgranato
u njegovoj senci sedim
i plodove bola sakupljam.
Suzama svojim vrelim
korenje mog stabla vlazicu
cekajuci da svetlost obasja moj put
da tugu odnese radosti tracak
nadajuci se da trag srece
bice ovoga puta dugacak...
Dete je dar sa neba,
dete je blago
i svakom od nas treba.
Klinci se uce od nas
kako se zivi,
u nama vide spas.
Deca su nase oci,
svetlo u tami i
izlaz iz mracne noci.
Nasa ruka im treba,
da ih svuda vodi,
od zemlje do neba.
Sve je to lako reci,
deca su blago
i pravi put ka sreci. :zag::besna::heart:
Sloboda od bola.
Sloboda od straha,
Ja sam spreman,
Dizem ruke svoje,
Od okova sam umoran,
Smrti me nije stah,
Cak stavise sa osmehom je docekujem,
Ne postoji plemenitije zrtve od one,za onog koga volis,
Tada ona ima smisao,
Kako je lepo imati ideale,
Za koje si spreman svoj zivot poloziti,
Ljubav je dovoljno smislen ideal,
U nju verujem,
Danas njih vise nema,
Na neki nacin prethodnim generacijama se divim,
Imali su nesto u sta su polagali svoju veru i nadu,
Osecaj pripadanja necem,
Umreti za svoju zemlju,
Za slobodu,
To su stvari za koje vredi ziveti i umreti.........
R.
ispredala sam ovih dana
neke sthove i sonate
imala sam krila
mogla da poletim
da se vinem do nebeskih visina
kad se tebe setim
veceras nemam snage ni volje
da mastam o nemogucem
da mlatim praznu slamu
mislim sta cu obuci sutra
da budem lepa po danu
kao i svakog jutra
;):ok:
Prste ne znam gde bih..Drob iste da ti pisem,o svemu da ti pricam..srce ovaki ko mi nemamo..Samo drob..Majku mu,boli me drob..
I sanjam san..Ti u njemu..Dosao raskopao moje i uneo svoje snove..Sanjam li..
Uposlih prste ovde,samo tebi da ne pisu..A gledam juce,dvorista na putu do moje kuce,sva dvosrista po selima Srbije puna..Sjatilo se sa svih strana,,I mislim tako da kriza jos u sela dosla nije,u svakom drugom dvoristu na raznju se vrti..
Pamtis li me?
Ne mogoh juce ni na Drinu sici..Jos bi vise bolelo me tada..
Cekam..
Sat po sat,cekam da prodje..
I ovde je tesko pisati ti..ne daju mi se reci izici iz glave,ne micu se prsti ko nekad kada sam pisala ti..
U prvi sumrak
svi se tu sjate
ozbiljna lica,
držanja kruta:
odu do ugla,
pa se vrate
i opet tako
još dvesto puta.
Šarena povorka
gura se, šeta...
Hiljadu kapa
i bereta...
Hiljadu šubara
i katčketa...
Rasplamsale zelje male
ne mogu se ostvariti
pred velikim zidom stale
Zasto stale
da li mozda te velike
gaze zelje male
Nisu znale zelje male
da su slabe
u ocaj su one pale
Jadne zelje male
nikad na red nece doci
velike ce uvek moci.
Nekad se sakrije u najmracniji ugao usana
Ali je opet tu,vidim i osecam ga
Taj osmeh je nesto sto budi nadu
Tu je i kada nije,i svi bi zeleli da ti ga ukradu
I gde god da podjes,ponesi ga
Jer bez njega si niko i nista
Ni jedna rec,ni jedna pesma
Nema vrednost tvog iskrenog osmeha
Ne,ovaj dan nista nije poseban
Isti je kao onaj prethodni,i onaj pre njega
Jutro,podne,vece i svezi miris proleca
Ali sa osmehom tvojim on postaje cudesan
Cesto sanjam jedan isti san
Neku,tihu ,vedru noc prepunu cudnih zvukova
Nebo boje indiga,i puno cvetnih mirisa
Ti i ja smejemo,okruzeni tamom sto odise tisinom
Ti i ja se smejemo i ne treba nam niko..
sanjala sam nocas
cudan san...
kao neko more i talasi,
a divan dan...
a na plazi nikog
osim nas...
samo jedan mali
nestasni pas...
sanjam ja ponekad
nestvarne snove...
nove likove
iz bajke ove
sto se zivot zove...;):lol:
Velike reke imaju ušće koje ih pretvara u okean.
Veliki vetar ima prozračne puteve ka ravnici.
Ja imam samo san, obični malecki san
u kom sam predalj bliže ponekoj zvezdi i ptici.
U zoru, od svega toga čitavo nebo izraste
na mojim rukama toplim i obravima snenim,
i dan je nalik na jedne zenice graoraste
oivičene zelenim.
Ako hoćeš da odletiš
- sklopi oči
i sve jače
veruj,
veruj kao nikad
u sve ono što je čudno.
Nemoj da mi smešno mašeš
kao glupe vetrenjaše
svakom vetru,
svakoj ptici,
brzopletno,
uzaludno.
Sišli smo s uma u sjajan dan,
Providan, dubok, - nama, draga, znan;
I svetkovasmo ocepljenje to
Od muka, sumnje, vremena i sto
Rana što krvave ih vređao je svet:
Ljubavi naše plav i nežan cvet.
I opet sila zgrnulo se seta
U bolnički nam mirisavi vrt;
Posmatra gde se dvoje dragih šeta,
Srećno, i hvale onaj život krt
Što ostavismo. Daleko od njih
Sad smo, a oni žale mir naš tih.
Oni baš ništa nisu znali šta
Dovede tu nas. - U cveću smo išli,
Slaveći strasno osećanja ta,
Zbog kojih lepo sa uma smo sišli.
U novom svetu dobro nam je sad,
A svet o njemu dobro i ne sluti;
Sumnja u ljubav - najteži nam jad -
Mino i čase blažene ne muti.
Iz prošlih dana ljubav i znak njen
- Spojenost srca - ostala nam još
Naš život ovde...
Mnogo je vremena prošlo,mnogo sam što šta prevalila preko ledja i ništa još nisam završila.
Juče je naprasno umro čovek koga sam cenila,moj najdraži komšija od preko puta.Malo je reći cenila,obožavala sam ga,gledala ga kroz prozor dok je odlazio na posao,njegov trapavi hod bio mi je neizmerno simpatičan,tršava uvek razbarušena kosa i neka neobična snaga koja je isijavala iz njega.Bio je mnogo stariji od mene a blizak srcu.Nismo često pričali,tek ponekad i to onako uz put idući od prodavnice do kuće lagano,ponekad bi me pozvao na kafu da mi kaže kako je njegova Zoja(kuca)potrčala i saplela se tik ispred njegovih nogu a on bi znao da je to uradila namerno,samo da ga nasmeje.Ti razgovori su mi neobično dragi i sećam se svake reči.Nikada...
Negde izmedju sna i jave
pojavio si se obavijen velom,
zelim da verujem recima tvojim
i da te volim
ne samo dusom, nego i telom...
Negde izmedju bola i srece
moja dusa lebdi i sanja,
zelim da vidim te oci
nepoznate i setne,
zato ti pesmu poklanjam...
Negde daleko, dalje od tuge
na ko zna kojoj strani sveta,
ima jedno srce duboko
u kojem, vidim,
stanuje ljubav, koja ne cveta...
Negde daleko od ociju svih
obavijen ljusturom mekom,
gordo stojis ti...i
koliko mogu da procenim
volecu te u drugom zivotu nekom...
Васкрс
Васкрс је највећи хришћански празник. Тога дана је Господ Исус Христос васкрсао из мртвих, победио смрт и свима људима од Адама и Еве до последњег човека на земљи даровао вечни живот. Због значаја овога празника, свака недеља у току године посвећена је Васкрсу и свака недеља је мали Васкрс. Васкрс спада у покретне празнике, и празнује се после јеврејске Пасхе, у прву недељу после пуног месеца који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње, никада пак не пре те равнодневнице. Најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја по новом календару.
За Васкрс су, такође, везани лепи обичаји у нашем народу. У целом хришћанском свету, па и код нас Срба, за овај празник је везаи обичај даривања јајима.
Јаје...