Stari, oronuli vitez, lutao je kroz maglu ne primecujuci je. Na ledjima je imao ogromno breme, sablju i secanje...Secanje na svoju davno izgubljenu ljubav koju je jednom davno, pre sto godina ukrao perverzni carobnjak. Od tada, on luta kroz vreme u potrazi za izgubljenom nadom i svojom ljubavlju. Prelazio je gore i planine ne obaziruci se na prepreke na koje je nailazio kao ni na vreme koje je neumitno prolazilo...on je ostao isti, kao pre sto godina...
U noci punog meseca, presretne ga iskezeni patuljak i rece: - Ti vec dugo lutas, viteze? Trazis nesto?
- Trazim,- rekao je ravnodusno, samo pogledao krajickom oka njegovo lice i u njemu primetio nesto sto ga je zaintrigaralo.
- Slusaj me, stari viteze. Ako odgovoris na tri pitanja koja ti postavim, pomoci cu ti da pronadjes onu za kojom tragas...- seretski se osmehnuo patuljak i znacajno ga pogledao.
- Reci patuljce, koje je prvo pitanje? - rece oronuli vitez misleci da nema sta da izgubi...
- Da bi srecu nasao, usred ovog divnog dana,
Nazad se ne osvrci, prvi strah se zove.......?
Razmisljao je vitez sta bi to moglo biti...i seti se...
- Znam, tama...-povice...
- Dobro, viteze, idemo dalje...Ima nesto sto nas plasi, nije tama ni visina,to je nesto mnogo teze a zove se...?-zagonetno je pogledao u viteza i osmehnuo mu se seretski...
Vitez je pogledao najzad u gustu maglu koja mu je pokvasila oci, mrak oko sebe i cuo samo jato vrana koje su graktale sumom...Setio se cega se plasi svih ovih godina dok juri u potrazi za svojom nadom...
- Znam, to je tisina...
Patuljak nije nista odgovorio nego je postavio i trece pitanje...
- Tisina i tama vise ne postoje, Treci strah je jaci, ko ova hladnoca a on se zove.......?-namignu zeleni patuljak i pogleda viteza u oci...
- Odmah cu ti reci, ovaj je najveci...samoca!
- Bravo, viteze bez svoje zemlje i bez zene koja te vodi,
odmah cu ti reci put ka tvojoj slobodi...Tamo iza brda, na zapadu, nalaze se sume u kojima su sve nade sakupljene u jednu tacku. Kada to pronadjes, zavrsice se tvoje traganje za srecom...
- Ali, kako cu pronaci to mesto?-tiho je upitao.
- To tebi nece biti tesko, a da li ce ti doneti srecu, to ti reci necu...otkrices sam...- nasmejao se patuljak i zaputio u gustu maglu koja ga odjednom proguta.
Znao je nesrecni vitez da ga sada ocekuje ono najteze, ali je hrabro isao putem koji mu je sudba zacrtala ne obaziruci se na mrak...A onda, iznenada, pred njim se stvori Stari carobnjak i povika:
- Kuda si krenuo, viteze? Trazis svoju dragu? He, he, he....ona odavno nije vise tvoja! Uzalud lutas! Zalud se nadas! Nego, izvadi sablju i bori se sa mnom! Ja ovoga puta necu upotrebiti svoje carolije! Udri viteze! Ja sam uvek isao do kraja, na vrh brda do tacke gde se zavrsavaju sve nade...A nikada ne treba ici do vrha. Treba ostati na sredini brda...jer kad stignes do kraja, nema druge nego da padas dole... Vadi sablju!
Crni vitez je izvadio sablju i rasporio carobnjaka...Odmah je krenuo prema dvorcu carobnjakovom gde se nalazila njegova davno izgubljena ljubav...Usao je u sobu punu prasine i raznih stvari pobacanih po podu, gledao da li ce je videti...ali, video je samo jednu staricu koja je nema stajala pored prozora i posmatrala ga, nemo...izgubljeno i setno...
- Zasto si dosao?- upitala ga je bledog lica poput ispijene robinje i izgubljenih iluzija...- Nisi trebao dolaziti...i traziti me...dugo je vremena proslo...sve je izgubljeno. Nade za nas nema, odavno...-
Ispruzila je ruku, dotakla njegov obraz ali on nije osetio taj dodir...Kao da je samo senka presla preko njegovog lica...
- Odlazi, idi svojim putem i ne osvrci se, ne vracaj se u proslost...Tamo ti je ostalo sve...- rekla je sretna zbog njegovog dolaska ali nije zelela da mu pruza nadu...
- Da, ostalo je ...samo tamo odakle dolazim nema nade, za njom tragam...- promuklo je rekao i pipnuo je prstom njenu ruku. I to je bilo sve...
- Sta mislis da ces pronaci?- upitala ga je.
- Izgubljene snove...- rece.
- Mislim da ne mogu da ti pomognem...- tiho je rekla i okrenula se, gledajuci kroz prozor u daleku sumu koja je zaklanjala vidik iz dvorca...
Crni vitez se okrenuo naglo, zatvorio oci i izasao iz starog carobnjakovog dvorca dok su mu se suze slivale niz lice...Izasao je u gustu maglu koja mu se prilepila za pleca i krenuo osvrcuci se da jos jednom pogleda svoju vilu ciji lik se gubio u daljini...Znao je da vise nema nikoga...i nista...
U noci punog meseca, presretne ga iskezeni patuljak i rece: - Ti vec dugo lutas, viteze? Trazis nesto?
- Trazim,- rekao je ravnodusno, samo pogledao krajickom oka njegovo lice i u njemu primetio nesto sto ga je zaintrigaralo.
- Slusaj me, stari viteze. Ako odgovoris na tri pitanja koja ti postavim, pomoci cu ti da pronadjes onu za kojom tragas...- seretski se osmehnuo patuljak i znacajno ga pogledao.
- Reci patuljce, koje je prvo pitanje? - rece oronuli vitez misleci da nema sta da izgubi...
- Da bi srecu nasao, usred ovog divnog dana,
Nazad se ne osvrci, prvi strah se zove.......?
Razmisljao je vitez sta bi to moglo biti...i seti se...
- Znam, tama...-povice...
- Dobro, viteze, idemo dalje...Ima nesto sto nas plasi, nije tama ni visina,to je nesto mnogo teze a zove se...?-zagonetno je pogledao u viteza i osmehnuo mu se seretski...
Vitez je pogledao najzad u gustu maglu koja mu je pokvasila oci, mrak oko sebe i cuo samo jato vrana koje su graktale sumom...Setio se cega se plasi svih ovih godina dok juri u potrazi za svojom nadom...
- Znam, to je tisina...
Patuljak nije nista odgovorio nego je postavio i trece pitanje...
- Tisina i tama vise ne postoje, Treci strah je jaci, ko ova hladnoca a on se zove.......?-namignu zeleni patuljak i pogleda viteza u oci...
- Odmah cu ti reci, ovaj je najveci...samoca!
- Bravo, viteze bez svoje zemlje i bez zene koja te vodi,
odmah cu ti reci put ka tvojoj slobodi...Tamo iza brda, na zapadu, nalaze se sume u kojima su sve nade sakupljene u jednu tacku. Kada to pronadjes, zavrsice se tvoje traganje za srecom...
- Ali, kako cu pronaci to mesto?-tiho je upitao.
- To tebi nece biti tesko, a da li ce ti doneti srecu, to ti reci necu...otkrices sam...- nasmejao se patuljak i zaputio u gustu maglu koja ga odjednom proguta.
Znao je nesrecni vitez da ga sada ocekuje ono najteze, ali je hrabro isao putem koji mu je sudba zacrtala ne obaziruci se na mrak...A onda, iznenada, pred njim se stvori Stari carobnjak i povika:
- Kuda si krenuo, viteze? Trazis svoju dragu? He, he, he....ona odavno nije vise tvoja! Uzalud lutas! Zalud se nadas! Nego, izvadi sablju i bori se sa mnom! Ja ovoga puta necu upotrebiti svoje carolije! Udri viteze! Ja sam uvek isao do kraja, na vrh brda do tacke gde se zavrsavaju sve nade...A nikada ne treba ici do vrha. Treba ostati na sredini brda...jer kad stignes do kraja, nema druge nego da padas dole... Vadi sablju!
Crni vitez je izvadio sablju i rasporio carobnjaka...Odmah je krenuo prema dvorcu carobnjakovom gde se nalazila njegova davno izgubljena ljubav...Usao je u sobu punu prasine i raznih stvari pobacanih po podu, gledao da li ce je videti...ali, video je samo jednu staricu koja je nema stajala pored prozora i posmatrala ga, nemo...izgubljeno i setno...
- Zasto si dosao?- upitala ga je bledog lica poput ispijene robinje i izgubljenih iluzija...- Nisi trebao dolaziti...i traziti me...dugo je vremena proslo...sve je izgubljeno. Nade za nas nema, odavno...-
Ispruzila je ruku, dotakla njegov obraz ali on nije osetio taj dodir...Kao da je samo senka presla preko njegovog lica...
- Odlazi, idi svojim putem i ne osvrci se, ne vracaj se u proslost...Tamo ti je ostalo sve...- rekla je sretna zbog njegovog dolaska ali nije zelela da mu pruza nadu...
- Da, ostalo je ...samo tamo odakle dolazim nema nade, za njom tragam...- promuklo je rekao i pipnuo je prstom njenu ruku. I to je bilo sve...
- Sta mislis da ces pronaci?- upitala ga je.
- Izgubljene snove...- rece.
- Mislim da ne mogu da ti pomognem...- tiho je rekla i okrenula se, gledajuci kroz prozor u daleku sumu koja je zaklanjala vidik iz dvorca...
Crni vitez se okrenuo naglo, zatvorio oci i izasao iz starog carobnjakovog dvorca dok su mu se suze slivale niz lice...Izasao je u gustu maglu koja mu se prilepila za pleca i krenuo osvrcuci se da jos jednom pogleda svoju vilu ciji lik se gubio u daljini...Znao je da vise nema nikoga...i nista...