Mi smo imali nas...Odzvanjalo je mojim umom,mojom utrobom,sklupcana misao u porodjajnim bolovima.Bolelo je jako.Gde i kada smo se izgubili,zasto? Urlik u meni.Jesam li jos uvek pupcanom vrpcom ljubavlju mojom za njega vezana ili mi vise nismo...Volim li ga i koliko cu padova i letova u sunovrat da proletim da bih shvatila...Hocu li ikada da shvatim da vise nema nas? Uporno me opseda ta misao dok ustajem tromo sa stolice,onako rascupana i musava od suza,dok provlacim prste kroz kosu i krecem da skuvam jos jednu kafu.Moram do mojih,moram Aleksu da probudim,dogovorio se sa Denjom,oko tog pismenog iz matematike.Trebalo bi i njima da se javim,makar na kratko.Gaga je juce dosla ...Vanja me ocekuje...ja bih jos jednu kafu..Moram da je popijem,pa neka sve stane.Moram da ustanem ....
-Mamaaaaaaaa,zasto me nisi probudila,pa sad nista necu stici,a imam milion obaveza danas.Ih...kakva si,a lepo sam ti sinoc rekaooooo
Upao je kao tajfun i poceo predstavu za mamu.Mama ima od jutros same predstave svoje porodice.
-Denja me ceka...to znas...Moramo...i to znas.Sa Nemanjom sam se dogovorio da pre skole odemo da pogledamo onu opremu,posle imam uzas od casovaaa...posle skole trening...a ti pijes kafu i uzivas.Boze...samo kafa,a ja neka sad poludimm
Pa kako mu ne dosadi,pitala sam se dok sam ga ljubila u kosicu i rastrsila je,onako kako znam da ne voli...
-Mamaaaa bre,pa znas ...vidi...
Poljubio me je i zagrlio,poceo da golica.
-Ljut sam ali sta cu,nemam drugu mamu.Nisam ja kriv.
Smejao se dok je uzimao sok iz frizidera i onako taman iz flasee da...
-Kikiiiiiiiiii...pa koliko puta da ti kazem..
-Dobro,gonicu robova...evo uzimam casu...i da znas.Ne doruckujem,odoh pod tus i brisem.Jos ako Denja pocne sa pridikama o kasnjenju,o njegovom vremenu,o tome kako je vreme...E kad smo kod novca...Gde je cika doktror? Dodje mi neke parice..Dzeparac za ovu nedelju...ako je zaboraviooo...znas sta...odselicu se,majke mi mile.Jako sam slab sa lovom ovog trenutka.Ako bi ti bila ljubazna da svoja finansijska sredstva malko preusmeris na moj racun( u moj dzep ) He he hee...
Smejalo se moje ludo,moje najmilije...Bas njega briga.I neka..
-Tata je ostavio novac i rekao da te poljubim.On putuje...
-Opettttttt? Pa taj covek samo negde putuje.Zavidim mu.Dok ja ovde moram da se mucim i ucim,on samo...
-Kiki,kreci u kupatilo,pozuri,treba i ja da krenem kod deke i majka Ljube.Pozuri duso.
-Pa da,sada ja da zurim,a svi ste pre mene ustali i sad opet jaaaa
-Kreci,prebicu te ( smejala sam se )
Otisao je konacno pod tus,a ja skuvanu kafu sipam u soljicu i mislim sta li on sada radi.Vizita je prosla.Kaje li se.Da li mu je zao?
Iz misli me je prenuo zvuk...ko li je ovako podesio ...uvek se isprepadam kad pozvoni.Sigurno je moj otac.Nestrpljiv je.Jos me nema.Obecala sam da cu rano doci...ali ponedeljak je,zaboga...nas ponedeljak.
-Mile ( tako od miloste zovem oca ) stizem,ne brini.Malo cu kasniti.Za sat vremena sam kod...
-Jaco,nije deka,ja sam.
ON zove u ovo vreme?O,padace nesto...bice zemljotres ili neka "salauka" vecih razmera...
-Reci...
Trudila sam se da zvucim hladno...jesam Bog mi je svedok,a drhtala sam kao prut.
-Vidi,kada sam vec tamo ....mislim u Londonu,obici cu Vesnu.Sta da joj porucim? Jutros ne stigoh da ti kazem...
Ovo nije izvinjenje,ni nelagoda,ni pokusaj da mi kaze da mu je...ovo me on obavestava.Poludecu...znam da cu da poludim...pucammmm...
-E pa znas sta ? Nemam poruku za Vesnu,koju bi joj ti preneo.Ja cu je vec zvati da se ispricamo,ne treba mi postar.Izvini,zurim.Pozdravlja te sin.Lep put...bezbedan let ti...
I onda cujem!
"Markic duso,gde su ti kljucevi? Daj pozuri sa tim razgovorom ljubavi.Cekam te dole,pa idemo kod mene,da se opustimo pre puta..."
Nije skot stigao da prekine,ni da joj da znak da prestane...znao je da sam cula.
-Jasmina...
-Gade jedan,gadeee,pa ti si bre beda od coveka,ti si...
Bacila sam slusalicu na pod.Grc..Soljica je pala i razbila se.Ne osecam vrelu kafu po nogama razlivenu.Grc...
Da li je ovo moj kraj...kraj nadanja...kraj naseg...Mi i nemamo zivot.
Zbog nje je onda hteo da se razvede,sa njom ide u London,sa njom se opusta na Senjaku,u njenoj "maloj" kucici,romansa se nastavila...Zvacu Tanju...necu...Voli me ta zena.Stara gospodja,par meseci do penzije...Njegova glavna sestra...ma sta njegova,glavna sestra na odeljenju psihijatrije,na klinici...Zna me...draga sam joj..ona sve zna...ona mu je odana...nikada ni rec...Ma gde sam ja? Ludim li? Poludela vec?
Trazim se...Gde sam ja?
Nigde.Naravno.
Otici ce sada sa njom,odleteti na kongres,posetiti Vesnu,javice se par puta,doneti neki poklon...i nista.Njemu je to tako normalno,on ima svoj zivot,a koje ja mrvice,od cega mrvice skupljam po podu bivse ljubavi?
Utrnula sam.
Mislim na Vesnu.Posle svega...ja mislim o njoj.Podnela je stoicki Vladinu smrt,njegov iznenadni odlazak i ostala normalna.Ja jaucem nad necim cega nema.Vesna je naucila ponovo da se smeje i zivi.Ja sahranjujem godinama nas,nikako da spustim poslednju,belu ruzu,na kovceg umrle ljubavi.Nase ljubavi.A vreme je...znam...vreme je...
Gledam ovaj krs na podu i pocinjem da se smejem.Place mi se.Osecam u grlu knedlu,a umesto suza,ja se smejem,sve jace i jace...jace...
Bol.
-Mamaaaaaaaa,zasto me nisi probudila,pa sad nista necu stici,a imam milion obaveza danas.Ih...kakva si,a lepo sam ti sinoc rekaooooo
Upao je kao tajfun i poceo predstavu za mamu.Mama ima od jutros same predstave svoje porodice.
-Denja me ceka...to znas...Moramo...i to znas.Sa Nemanjom sam se dogovorio da pre skole odemo da pogledamo onu opremu,posle imam uzas od casovaaa...posle skole trening...a ti pijes kafu i uzivas.Boze...samo kafa,a ja neka sad poludimm
Pa kako mu ne dosadi,pitala sam se dok sam ga ljubila u kosicu i rastrsila je,onako kako znam da ne voli...
-Mamaaaa bre,pa znas ...vidi...
Poljubio me je i zagrlio,poceo da golica.
-Ljut sam ali sta cu,nemam drugu mamu.Nisam ja kriv.
Smejao se dok je uzimao sok iz frizidera i onako taman iz flasee da...
-Kikiiiiiiiiii...pa koliko puta da ti kazem..
-Dobro,gonicu robova...evo uzimam casu...i da znas.Ne doruckujem,odoh pod tus i brisem.Jos ako Denja pocne sa pridikama o kasnjenju,o njegovom vremenu,o tome kako je vreme...E kad smo kod novca...Gde je cika doktror? Dodje mi neke parice..Dzeparac za ovu nedelju...ako je zaboraviooo...znas sta...odselicu se,majke mi mile.Jako sam slab sa lovom ovog trenutka.Ako bi ti bila ljubazna da svoja finansijska sredstva malko preusmeris na moj racun( u moj dzep ) He he hee...
Smejalo se moje ludo,moje najmilije...Bas njega briga.I neka..
-Tata je ostavio novac i rekao da te poljubim.On putuje...
-Opettttttt? Pa taj covek samo negde putuje.Zavidim mu.Dok ja ovde moram da se mucim i ucim,on samo...
-Kiki,kreci u kupatilo,pozuri,treba i ja da krenem kod deke i majka Ljube.Pozuri duso.
-Pa da,sada ja da zurim,a svi ste pre mene ustali i sad opet jaaaa
-Kreci,prebicu te ( smejala sam se )
Otisao je konacno pod tus,a ja skuvanu kafu sipam u soljicu i mislim sta li on sada radi.Vizita je prosla.Kaje li se.Da li mu je zao?
Iz misli me je prenuo zvuk...ko li je ovako podesio ...uvek se isprepadam kad pozvoni.Sigurno je moj otac.Nestrpljiv je.Jos me nema.Obecala sam da cu rano doci...ali ponedeljak je,zaboga...nas ponedeljak.
-Mile ( tako od miloste zovem oca ) stizem,ne brini.Malo cu kasniti.Za sat vremena sam kod...
-Jaco,nije deka,ja sam.
ON zove u ovo vreme?O,padace nesto...bice zemljotres ili neka "salauka" vecih razmera...
-Reci...
Trudila sam se da zvucim hladno...jesam Bog mi je svedok,a drhtala sam kao prut.
-Vidi,kada sam vec tamo ....mislim u Londonu,obici cu Vesnu.Sta da joj porucim? Jutros ne stigoh da ti kazem...
Ovo nije izvinjenje,ni nelagoda,ni pokusaj da mi kaze da mu je...ovo me on obavestava.Poludecu...znam da cu da poludim...pucammmm...
-E pa znas sta ? Nemam poruku za Vesnu,koju bi joj ti preneo.Ja cu je vec zvati da se ispricamo,ne treba mi postar.Izvini,zurim.Pozdravlja te sin.Lep put...bezbedan let ti...
I onda cujem!
"Markic duso,gde su ti kljucevi? Daj pozuri sa tim razgovorom ljubavi.Cekam te dole,pa idemo kod mene,da se opustimo pre puta..."
Nije skot stigao da prekine,ni da joj da znak da prestane...znao je da sam cula.
-Jasmina...
-Gade jedan,gadeee,pa ti si bre beda od coveka,ti si...
Bacila sam slusalicu na pod.Grc..Soljica je pala i razbila se.Ne osecam vrelu kafu po nogama razlivenu.Grc...
Da li je ovo moj kraj...kraj nadanja...kraj naseg...Mi i nemamo zivot.
Zbog nje je onda hteo da se razvede,sa njom ide u London,sa njom se opusta na Senjaku,u njenoj "maloj" kucici,romansa se nastavila...Zvacu Tanju...necu...Voli me ta zena.Stara gospodja,par meseci do penzije...Njegova glavna sestra...ma sta njegova,glavna sestra na odeljenju psihijatrije,na klinici...Zna me...draga sam joj..ona sve zna...ona mu je odana...nikada ni rec...Ma gde sam ja? Ludim li? Poludela vec?
Trazim se...Gde sam ja?
Nigde.Naravno.
Otici ce sada sa njom,odleteti na kongres,posetiti Vesnu,javice se par puta,doneti neki poklon...i nista.Njemu je to tako normalno,on ima svoj zivot,a koje ja mrvice,od cega mrvice skupljam po podu bivse ljubavi?
Utrnula sam.
Mislim na Vesnu.Posle svega...ja mislim o njoj.Podnela je stoicki Vladinu smrt,njegov iznenadni odlazak i ostala normalna.Ja jaucem nad necim cega nema.Vesna je naucila ponovo da se smeje i zivi.Ja sahranjujem godinama nas,nikako da spustim poslednju,belu ruzu,na kovceg umrle ljubavi.Nase ljubavi.A vreme je...znam...vreme je...
Gledam ovaj krs na podu i pocinjem da se smejem.Place mi se.Osecam u grlu knedlu,a umesto suza,ja se smejem,sve jace i jace...jace...
Bol.
\0dushevljena sam,cestitam!
