Ecce homo !

Шта је важно у животу? Друштво нам је од детињства усадило "вредности" које требамо следити. Оне се састоје отприлике у овоме: Завршити школе, запослити се, изградити кућу, зарађивати новац, затим тражити брачног партнера са којим изродити децу, радити за ту децу док деца не постану пунолетна и док она сама не преузму "штафету" и понове ту већ хиљадама пута испричану причу. Ето, то су "вредности" које би требало да буду важне у животу.

Али, у целој овој причи коју већина људи узима као априори исправну и вредну живљења, наилазимо на једну велику ништавност. Све што у овој причи стекнемо носи печат пролазности и уништења. Од куће, породице, посла, деце, тела, све иде ка уништењу и нестанку. Ништа од тога није постојано. То је градња кула од карата и филозофија не може тако нешто оправдати као суштинско ма колико људи гоњени својим нагонима и инстинктима то волели. Они су попут инсеката гоњених својим нагонима а који не знају, нити их интересује, шта је циљ те игре. Паук плете мрежу не знајући зашто.
Међутим, човек није инсект, он има захваљујући свом интелекту моћ да питање "зашто" постави, па и да умногоме на њега да одговор.

Треба пронаћи праве вредности и никада не заборавити на њих. Треба пронаћи оно Платоново што не постаје и не нестаје, већ увек јесте. Потрага за тим. Потрага за сопством, потрага за трансцендентном суштином изван појаве, једино може бити озбиљан животни пут, а све остало је градња кула од карата.

Ево човека! Узвикује Понтије Пилат окупљеној маси људи показујући прстом према Христу.

Tada, dakle, Pilat uze Isusa i šiba ga.
I vojnici spletavši venac od trnja metnuše mu na glavu, i obukoše mu skerletnu haljinu,
I govorahu: Zdravo, care judejski! I bijahu ga po obrazima.
Onda Pilat iziđe opet napolje, i reče im: Evo ga izvodim k vama napolje, da vidite da na njemu ne nalazim nikakvu krivicu.
A Isus izađe napolje pod vence od trnja i u skerletnoj haljini. I reče im Pilat; evo čoveka!
A kad ga videše glavari sveštenički i momci, povikaše govoreći: Raspni ga, raspni. Pilat im reče: Uzmite ga vi i raspnite, jer ja ne nalazim na njemu krivice.
Jovan. 19.

U tradicionalnoj figuri Hrista prepoznajemo paralelu psihičkom ispoljavanju Sopstva.
citat Jung - Aion.

Исус је симбол Сопства или трансцендентне суштине изван појаве. Ако узмемо Исуса на тај начин, онда нам може бити јасно зашто ова сцена из Библије оставља утисак узвишености и тајанствености. Тај утисак стичемо јер нас сцена позива речима "Пустите градњу куле од карата. Ево човека. Ево унутрашњег Сопства."

Те речи одјекују у нашем свакодневном животу. А да ли их људи чују?

Неки да, неки не. Они који их чују у већини одговарају "Распни га, распни, јер нама то није потребно, сасвим нам је добро и овако". А остали су за тај позив потпуно глуви. Они следе своје циљеве од магле, несвесни правих циљева у животу.

Горња слика показује људе који чују и који осуђују, а шта је са другим људима који потпуно игноришу. За њих је намењена ова слика:

На први поглед приказана је обична пијаца, али грешите. Сцена Ecce homo, Пилата и Исуса налази се скроз у горњем делу слике једва видљива.

Е, ово су људи пауци. Људи који плету своје мреже не знајући зашто то чине, нити их интересује. Они тргују на пијаци, флертују, коцкају се, уживају, док Пилат узвикује "Ево човека".
Запитајте се у коју групу спададе и да ли осим сенки на зиду пећине икада обратите пажњу на оно што никада не настаје, нити нестаје или на трансцендентно сопство изван појаве?

 

[capljara]

Jasna je poruka koju si zeleo da ostavis....mada treba obratiti paznju na jednu veoma vaznu cinjenicu.
Covek je jos uvek socijalno - drustveno bice. on se nekih drustvenih kodeksa ne moze odreci, jer su oni egzistencijalni.

 

[oziman]

U pravu si. Ne mozemo se lako lisiti ne samo drustvenih kodeksa nego ni svih nelagodnosti ,stecenih i urodjenih mehanizama koji nas pritiskaju sa svih strana pokusavajuci da glavu koju pokusavamo izvuci iz brloga banalnosti ovoga sveta , vrate nazad. Da lanac ili bolje reci "lisice" kojima smo vezani u Platonovoj pecini budu jace stegnute sto se vise opiremo...
Tako da u ovom svetu iluzije "svetlost ce nas prepasti, zvuci ce nas zgroziti, a zraci uzasnuti"... nema tezeg puta spasiti se pojave i naci Sopstvo.. ali mozemo bar pokusavati. Nema vaznijeg i uzvisenijeg rada na Zemlji od toga.

Istite, i dace vam se; trazite, i naci cete; kucajte, i otvorice vam se.
Jer svaki koji iste, prima; i koji trazi, nalazi; i koji kuca, otvorice mu se.

Jev. po Mateju 7: 7,8