OBLAK
U predvecer iznenada,
ni od kog iz dubine gledan,
pojavio se iznad grada
oblak jedan.
Vetar visine ga je njiho,
i on je stao da se zari,
al oci sviih ljudi behu
uprte u prizemne stvari.
I svako je isao svojim putem:
za vlascu, zlatom, il za hlebom,
a on - krvareci svoju lepotu -
isao je svojim nebom.
I plovio je sve vise,
kao da se kani dici do Boga;
vetar visine ga je njihao,
vetar visine razneo ga.
Dobrica Cesaric
U predvecer iznenada,
ni od kog iz dubine gledan,
pojavio se iznad grada
oblak jedan.
Vetar visine ga je njiho,
i on je stao da se zari,
al oci sviih ljudi behu
uprte u prizemne stvari.
I svako je isao svojim putem:
za vlascu, zlatom, il za hlebom,
a on - krvareci svoju lepotu -
isao je svojim nebom.
I plovio je sve vise,
kao da se kani dici do Boga;
vetar visine ga je njihao,
vetar visine razneo ga.
Dobrica Cesaric
