LJUBAV U VREMENU
Jednom davno bese neki otok gde su ziveli svi osecaji:
Sreca, Tuga, Tastina,
Radost kao i i mnogi drugi, ukljucujuci i Ljubav.
Jednog dana osecajima je nagovesteno da ce otok potonuti,
tako da su svi uzeli svoje camce i otisli...
Ali, Ljubav je bila jedina koja je ostala.
Htela je ostati s otokom dok ne pocne tonuti.
Kad je Ljubav gotovo potonula, odluci da ipak zamoli za pomoc.
Raskos dodje do Ljubavi u prelepom camcu. Ljubav joj rece:
- Raskosi, mozes li me povesti sa sobom?
Raskos odgovori:
- Ne, ne mogu. Ima puno zlata i srebra u mome camcu,
ovde nema mesta za tebe.
Ljubav odluci upitati Tastinu koja je takodje prolazila:
- Tastino, molim te, pomozi mi!
- Ne mogu ti pomoci, Ljubavi. Sva si mokra,
unistices mi camac - odgovori Tastina.
Tuga je bila blizu pa je Ljubav
ponovno zatrazila pomoc:
- Tugo, dopusti mi da podjem s tobom...
- Oh, Ljubavi, jako sam tuzna pa vise volim ici sama!
Sreca je prolazila kraj Ljubavi takodje,
ali bese toliko sretna da nije ni cula
dok ju je Ljubav dozivala!
Kad, iznenada se zacu glas:
- Dodji Ljubavi, ja cu te povesti...
Bio je to jedan starac.
Ljubav posta tako sretna da cak
zaboravi upitati starca za ime.
Kad su stigli na suvo tlo,
starac ode svojim putem.
Sad Ljubav upita Znanje,
drugog starca, za ime starca koji
joj je pomogao.
- Bilo je to Vreme - odgovori Znanje.
- Vreme? Ali zasto mi je Vreme pomoglo? - upita Ljubav.
- Zato... jer je jedino Vreme sposobno razumeti kako je Ljubav velika - odgovori Znanje.
N.A.
Jednom davno bese neki otok gde su ziveli svi osecaji:
Sreca, Tuga, Tastina,
Radost kao i i mnogi drugi, ukljucujuci i Ljubav.
Jednog dana osecajima je nagovesteno da ce otok potonuti,
tako da su svi uzeli svoje camce i otisli...
Ali, Ljubav je bila jedina koja je ostala.
Htela je ostati s otokom dok ne pocne tonuti.
Kad je Ljubav gotovo potonula, odluci da ipak zamoli za pomoc.
Raskos dodje do Ljubavi u prelepom camcu. Ljubav joj rece:
- Raskosi, mozes li me povesti sa sobom?
Raskos odgovori:
- Ne, ne mogu. Ima puno zlata i srebra u mome camcu,
ovde nema mesta za tebe.
Ljubav odluci upitati Tastinu koja je takodje prolazila:
- Tastino, molim te, pomozi mi!
- Ne mogu ti pomoci, Ljubavi. Sva si mokra,
unistices mi camac - odgovori Tastina.
Tuga je bila blizu pa je Ljubav
ponovno zatrazila pomoc:
- Tugo, dopusti mi da podjem s tobom...
- Oh, Ljubavi, jako sam tuzna pa vise volim ici sama!
Sreca je prolazila kraj Ljubavi takodje,
ali bese toliko sretna da nije ni cula
dok ju je Ljubav dozivala!
Kad, iznenada se zacu glas:
- Dodji Ljubavi, ja cu te povesti...
Bio je to jedan starac.
Ljubav posta tako sretna da cak
zaboravi upitati starca za ime.
Kad su stigli na suvo tlo,
starac ode svojim putem.
Sad Ljubav upita Znanje,
drugog starca, za ime starca koji
joj je pomogao.
- Bilo je to Vreme - odgovori Znanje.
- Vreme? Ali zasto mi je Vreme pomoglo? - upita Ljubav.
- Zato... jer je jedino Vreme sposobno razumeti kako je Ljubav velika - odgovori Znanje.
N.A.
