Све што тема није, историјска питања и информације

upravo je na RTS 1 počeo film:

FcPEy1E.jpg



partizanski filmovi redovni na javnom servisu republike srbije !!
 
Pozdrav istoričari. Imam nekoliko pitanja koja ne zaslužuju posebnu temu. I nadam se da nisam već pitao ranije, ne sećam se zaista.

I

Pre nekoliko godina proučavao sam na netu radove vezane za istoriju, pre svega, Dalmacije. Interesovala su me neka prezimena, rodovi i slične stvari. Ništa značajno niti veliko, jednostavno su me interesovale pojave i porekla određenih prezimena i rodova. U jednom radu koji se bavi vezama između plemićkih rodova - patricija - Dubrovnika u 13. i 14. veku pronašao sam rod de Guerero (Gverero), a piše i kao: Guereris, Guerior, Guerreri. Stoji i Guerero di Marca. Spominju se prvi put 1245. a porodica Guerero je navodno izumrla 1304. ("iz Ankonitanske marke" - isto ne znam šta to znači).

Prezime je očigledno italijansko, latinsko. Ali evo imena članova porodice - Domanja de Gverero (Domagna, Dominik) je imao ćerke Prvoslava, Desa, Dobra, Draga. Valjda je zato rod izumro, jer su u poslednjoj generaciji sve ženski potomci. Dobra de Gverero je poslednji dokumentovani član jer je 18. 1. 1284. zadužila porodična imanja. Inače, žena Domanje de Gverera je bila izvesna Ungara i mislim da to ime označava ugarsko poreklo?

Mene zanima ko su ti rodovi sa latinskim prezimenima a slovenskim ličnim imenima? Da li je porodica Gverero bila italijanskog porekla (Dubrovnik je valjda tada bio pod Mlecima), dakle pridošlice u Dubrovnik ili su to lokalne porodice koje su odlučile, zbog statusa ili šta god - da se preimenuju. Zbog čega bi onda zadržali slovenska lična imena?

Inače sve ćerke su se poudale za tadašnje najuglednije plemičke porodice, među kojima je i porodica Volcasse koja je, zapravo, Vukasović. Opet ne znam šta je original a šta kopija. Vukasovići su navodno bili jedna od najmoćnijih porodica Dubrovnika tog perioda.

II

Premotajmo koji vek napred.

U Zadru u 16. veku zabeležena je porodica Gverini. Ilarije Gverini 1583. na Salima, Dugi Otok, podiže crkvu Svetog Nikole (koja stoji i danas i ima natpis na glagoljici). Za tu porodicu piše da je u jednom trenutku bila najbogatija u Dalmaciji, bavila se ribarstvom i posedovala pored brojnih kuća i trospratni dvorac. U svakom slučaju, bili su od uticaja i značaja. A opet, nit im se zna poreklo niti gde su završili, barem prema dokumentima koje sam pronašao. Ilario Gverini se spominje 1574. kao trgovac iz Zadra, građanin Zadra "Cittadino di Zara". Na spisku italijanskih zadarskih porodica za Gverine stoji da nisu došli direktno iz Italije, dok se kod drugih navodi direktno iz kog grada su poreklom. Dakle, nema konkretnih informacija o poreklu osim da su odnekud iz Italije. Ilarion je imao sina Gverina Gverinija koji umire 1653. Navodno je sva imovina razdeljena između njegovih naslednika i tu im se lagano gubi sav trag. Imao je sestru Lukreciju itd itd.

S tim u vezi pronašao sam nedavno članak koji se bavi dekoracijom venecijanskih kuća (sa akcentom na dekorativnim mapama) između 1497. i 1631. i na popisu s kraja 16. i početkom 17. veka stoji Gverin Gverini kao trgovac i vlasnik radnje u Veneciji u kojoj je pronađena navigaviona mapa i kolekcija od 994 knjige. Dakle nalazim istu osobu u istom vremenskom periodu i sasvim je moguće da se radi o istom Gverinu koji je "odnekud iz Italije", i najbogtiji građanin Zadra i Dalmacije. U tom slučaju ispada da je zadarska porodica i dalje imala "biznis" u Veneciji.

Istovremeno, sećam se da sam čitajući itaijanske radove pronašao da je venecijanska porodica Gverini (zajedno sa rodom Gvera - Guerra) dalmatinskog porekla i da su im date titule i povlastice na severoistoku Italije, čak sam znao i koja tačno grofovija ali sada ne mogu da se setim. Pitam se, opet, da li se radi o istoj porodici. Kasnije nalazim kneževe i sudije prezimena Gverini po Dalmaciji, sve negde oko Dubrovnika i Zadra, sve do u 18. vek. Opet, vrlo moguće da se radi o istom rodu koji se raširio po regionu.

Ovaj odeljak nema konkretno pitanje, samo sam hteo da iznesem par informacija koje se odnose na tematiku.

III

Kada su počela/nastala prezimena na -ić? Mislim tu i na Srbiju i Hrvatsku, Bosnu, uopšteno. Znam da je to počelo masovno kod nas tek u 19. veku ali postojala su takva prezimena i mnogo ranije.

Pronašao sam prezime Gverčević, opet u Zadru i to daleke 1465. Zvao se Grgur Gverčević ali pošto sam uglavnom čitao hrvatske izvore, stoji i kao Juraj. Mislim da je ipak Grgur prvobitno ime. Navedeni je bio "prior hospitala svetog Martina" u Zadru. Šta bi to značilo? Gverčeviče nalazim i 1605. gde je zapisan Frančesko Gverčević. Dakle, sada već latinsko ime a naše prezime. Inače na popisu stanovništva Zadra u drugoj polovini 16. veka i početkom 17. veka stoji izvesni Lorenzo Guerzo godine 1582. sa fusnotom koja ga dovodi u vezu sa Grgurom Gverčevićem, ali bez ikakvog daljeg objačnjenja. Da li je moguće da se radi o Grgurovom potomku te da je Gverčević postalo Guerzo?

IV

I dolazim konačno do 18. veka. Pronašao sam liste određenih vojnih jedinica u mletačkoj službi a koja je delovala po Dalmaciji, sa centrom u Zadru. Borili su se protiv turaka. Preciznije, radi se o ličnoj konjici zadarskog plemića Luja Detrika. Za tog Detrika sam saznao da se radi o staroj zadarskoj porodici Detrić koja je, ako se dobro sećam, nedugo nakon toga izumrla. Opet nalazimo latinizaciju imena.

Na popisu od 6. Juna 1741. pominju se dva mlada brata Frane i Gašpar, od oca Anđela, poreklom iz Udina (gde je i rađen popis). Prezivali su se Gverić odnosno Guerich. Lična imena su verovatno hrvatski prevodi italijanskih imena Gasparo, Angelo, Franco? Interesuje me odakle sad naša prezimena u Udinama u Italiji, otkud oni u zadarskoj mletačkoj jedinici (u jedinici je bilo ljudi iz Bosne, Dalmacije, dakle mešovit sastav). Čudnije je to što pop Savo Nakićenović napominje da su Gveriće i Gvere, koji zaravo pripadaju istom rodu koji postoji i danas po Dalmaciji, Bosni i Srbiji, i doveli Mleci negde od 17. do 18. veka. Da li se tu radi o istom rodu? I budui da originalno nisu Italijani, otkud to da su bili tamo naseljeni?

Neka istraživanja pokazala su da su se Gvere odvojile od Milišića najkasnije polovinom 17. veka.

Sledeće pitanje se odnosi konkretno o tim konjaničkim jedinicama iz tog perioda. Kako je izgledao taj život, uniforma, oružje, kako se regrutovalo, ratovalo itd.

Eto, dosta pitanja i informacija, izvinjavam se ako deluje zbrzano i neobično. Izostavio sam dosta informacija jer ne bih da davim (možda je već kasno za to) a sve ovo je iz mojih beležaka od pre više godina, dosta toga sam izgubio, zaboravio. Jednostavno me interesuju ove teme a nadam se da postoji neko ko zna barem nešto o njima. Hvala!
 
Pošto se Ovaj na televiziji hvali Nemačkom pomoći Srbiji ( preskočićemo ovom prilikom i hvale o Muratu)
kolko su brojke tačne vezano za materijalnu štetu u kraljevini Srbiji tokom prvog svetskog rata .
Posebno je čudna brojka vezana za plemenite metale.
''

​

Ратна штета​


Према попису предузећа из 1916, на аустроугарском окупационом подручју онеспособљено је 58% индустријских предузећа, а слична ситуација је била на бугарској окупационом подручју где су руднике експлоатисали Немци. Остала предузећа су страдала током повлачења окупатора. Затим, за време Првог светског рата у Србији су оштећени рудници метала са 50%, а рудници угља са 100%. Порушено је 12.000 тона мостовних конструкција, железничке линије Београд−Ниш−Цариброд, Ниш−Скопље−Ђевђелија и Скопље−Митровица. Однето је 24.600 тона бакра, 2.970 тона олова, 150.000 тона пирита, 500.000 тона лигнита, 220.000 тона каменог и мрког угља, 750.000 тона терцијарног мрког угља, 1.610 тона злата и 3.100 тона сребра. Непријатељ је приликом повлачења многе руднике и индустријске објекте потопио, порушио и запалио. За време рата, конфискацијом и одвођењем у непријатељске земље, сточни фонд је уништен за 70%, пољопривредна производња смањена за 70%, а пољопривредни инвентар (објекти, справе, машине, возила) оштећен је за 44% од своје вредности. Број радника у Србији је тек 1923. године достигао број из 1910. године.[60]

Србија је, према подацима Конференције мира у Паризу 1919., изгубила 1.247.435 људи, односно преко 28% од целокупног броја становника које је имала по попису из 1914. год. Од овог броја погинуло је или умрло од рана и епидемије 402.435 војника. Приликом преласка преко Албаније умрло је 77.455 војника, у борбама на Солунском фронту 1916—1918. године 36.477, побијено или умрло у заробљеништву 81.214, а 34.781 војника умрло од рана или болести на територији Србије 1915. године. Што се тиче цивилног становништва, губици су износили 845.000. Од 200.000 грађана који су пошли за војском преко Албаније погинуло је или умрло преко 140.000 људи. Епидемија пегавог тифуса 1914—1915 однела је 360.000 људи.

Према процени делегације Краљевине СХС на мировној конференцији у Версају, односно на преговорима у летовалишту Спа, ратна штета Србије износила је од 7 до 10 милијарди златних франака (по ценама из 1914), а то је била половина њене тадашње укупне националне имовине. У исто време, Србија је у рату изгубила више од 28% становника, односно 62% мушког радног становништва (53% погинуло и 9% трајних инвалида) између 18 и 55 година. Од тих губитака, ¾ отпада на ужу Србију и Косово и Метохију.

Пљачкање и малтретирање Срба вршено је на свим територијама на којима су били насељени. Само у Банату и Бачкој опљачкано је око 6.000 српских породица које су због терора биле принуђене да избегну. Аустријанци и Немци у Србији реквирирају нађене залихе бакра, месинга, никла, цинка, вуне, коже, затим жита, брашна, вина, ракије, соли, стоке, петролеја, итд. Окупациона власт заводи драконске репресивне мере и врши депортације и узимање талаца. Тако, на пример, у мају 1917. у логорима Аустроугарске налазило се око 40.000 људи.[61]
''
 
„НА ПРЉАВОМ ПОСЛУ...“
323218881_560183015991165_6441124971995688563_n.jpg

осуда Светосавске прославе у Чачку 1952. године
Свети Сава проглашен је за заштитника свих школа у Србији 2/14. јануара 1840. године и редовно се прослављао сваке године. Чак је и нова комунистичка власт то дозволила првих година своје власти. Тако су 27. јануара 1946. године Чачански гимназијалци свечано су прославили Светог Саву. Светосавски програм био је подељен на јутарњи – уз водосвећење и сечење колача, певање химне Светом Сави, предавање о просветитељу, а певало се и Титу. Вечерњи програм поред химне (Хеј Словени) имао је и предавање о значају народно-ослободилачке борбе. Прослава Светог Саве настављена је у сали хотела Крен. Увече је организована заједничка забава за обе школе (женска и мушка гимназија), на игранци је свирао оркестар Окружног фронта. Наредних година се такође прослављало, али знатно скромније бојажљивије него 1946. године.
Када је службено децембра 1951. године забрањена веронаука у школама долази до заокрета и забране прослава, која је трајала све до 1993. године.
Прва прослава након укидања веронауке у школама одржана је 1952. године у чачанској цркви, не у школи. Али и она је од власти кроз перо новинара М.К. осуђена текстом са насловом НА ПРЉАВОМ ПОСЛУ...., тек у марту исте године. (Чачански глас, бр. 306, 25. март 1952)
Оснивање црквеног хора и посебно Светосавска прослава у Чачку (храму Св. Вазнесења) је осуђена с изговором да су деца изманипулисана и да су наводно прављени нереди по граду. Оптужени су професори чачанске Гимназије Радивоје Докмановић и Михаило Боровски да су ђацима, који су били у цркви, поправљали оцене због учешћа у Светосавској прослави.
Од 1993. године званично целокупна просвета Србије слави Светог Саву као школску славу.
Горан Давидовић
 

Egypte, découverte de la plus vieille momie du monde: photos​

L’Egypte, découverte de la plus vieille momie du monde​

Des fouilles archéologiques récentes en Égypte ont conduit à la découverte d’une momie datant d’environ 4 300 ans, ce qui en fait la plus ancienne momie au monde jamais trouvée à ce jour. La découverte a été faite près de la pyramide de Saqqara, à environ 30 kilomètres du Caire. Cette découverte représente à la fois un important trésor archéologique, mais aussi une fenêtre unique sur la vie et les coutumes funéraires des anciens Égyptiens. Dans cette galerie de photos, nous explorerons les détails de cette découverte extraordinaire et ce qu’elle peut nous apprendre sur l’histoire ancienne de l’Égypte. (source: The Guardian)
https://www.msn.com/fr-ca/style-de-...cvid=a376dada86f6449d885a60873ab55d7f#image=1
AA16OMQ3.jpg
 
Исписујући своју причу о трагедији једне породице у месту Гараши, на обронцима планине Букуље, године 1804. Аутор пред читаоца ставља не само тешку животну причу једне породице, већ грозну судбину једног народа, угњетаваног од стране Османске империје. https://www.talijaizdavastvo.rs/kor...oljub-sredojevic-crno-doba-9788661400131.html
 
Poštovani,da li moze neko da mi pomogne da utvrdim poreklo.Moji Ivanovići su negde oko prvog srpskog ustanka doselili u Majur,Ribare,Slepčević kod Šapca iz Semberije.Krsna slava je Jovanjdan.Porodični nadimak u Majuru Bunguri.
U Semberiji se često stanovništvo selilo preko Drine i nazad u zavisnosti od situacije.Ono što sam saznao to je zabeleženo ime Đoko Ivanović 1815.u selu Majur.Po drugoj verziji vodimo poreklo od Ivana Jankovića koji je došao još ranije i bio u prve tri porodice koje su osnovale Majur kod Šapca.
Opet ima i zvanican podatak u aktu 395 Šabačkog magistrata 1828 da je prvi zabeležen Živan Ivanović,Jovo Ivanović,pa pomenuti Đoko kao ubog i da su potomci Ivana Jankovica s prebivalištem u Slepčeviću a imanjem u Motovilu(preteča imena Majur)…koji se često sporio pred magistratom od 1808 do 1812.Zanimalo bi me poreklo.Hvala
 
dragan15103:
Poštovani,da li moze neko da mi pomogne da utvrdim poreklo.Moji Ivanovići su negde oko prvog srpskog ustanka doselili u Majur,Ribare,Slepčević kod Šapca iz Semberije.Krsna slava je Jovanjdan.Porodični nadimak u Majuru Bunguri.
U Semberiji se često stanovništvo selilo preko Drine i nazad u zavisnosti od situacije.Ono što sam saznao to je zabeleženo ime Đoko Ivanović 1815.u selu Majur.Po drugoj verziji vodimo poreklo od Ivana Jankovića koji je došao još ranije i bio u prve tri porodice koje su osnovale Majur kod Šapca.
Opet ima i zvanican podatak u aktu 395 Šabačkog magistrata 1828 da je prvi zabeležen Živan Ivanović,Jovo Ivanović,pa pomenuti Đoko kao ubog i da su potomci Ivana Jankovica s prebivalištem u Slepčeviću a imanjem u Motovilu(preteča imena Majur)…koji se često sporio pred magistratom od 1808 do 1812.Zanimalo bi me poreklo.Hvala
Kliknite za proširenje...
Архив Шапца ти је решење.
Неко са Форума, тешко ће да ти помогне.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Б
Капичић: Срби су већином били за четнике, краља, цркву и интелектуалце
2 3 4
Odgovora
89
Pregleda
1.090
Nikita Kulganov
Nikita Kulganov
bernardo
  • Zatvorena
Да ли си Словени и Срби, заиста инфериорни и нижеразредни у историјском смислу у односу на друге европске народе?
5 6 7
Odgovora
159
Pregleda
1.673
Лекизан
Лекизан
bernardo
Србија и средњи век
3 4 5
Odgovora
104
Pregleda
2.044
GrdobanS
GrdobanS

Back
Top