Zašto Miloje Petrović Blaznavac nije dao Srbima iz okolnih šančeva da pomognu Stevanj Sinđeliću? Koji je osnovni dokaz da je pomenuti Miloje napravio izdaju na Čegru 1809.?
*Trnavac
Priča da je to uradio jer nije htio da Sinđelić prvi uđe u grad i uzme bogatstvo je glupa, jer su ovo trenuci kada njegov ulazak u grad izgleda teško ostvariv. A isti Trnavac predlaže sa se odmah krene u osvajanje Niša, uprkos gubicima, kako ne bi dali Turcima vrijeme da im dođe pojačanje. Da su slušali Trnavca, ne bi bi bilo Čegra.
@Лекизан
 
*Trnavac
Priča da je to uradio jer nije htio da Sinđelić prvi uđe u grad i uzme bogatstvo je glupa, jer su ovo trenuci kada njegov ulazak u grad izgleda teško ostvariv. A isti Trnavac predlaže sa se odmah krene u osvajanje Niša, uprkos gubicima, kako ne bi dali Turcima vrijeme da im dođe pojačanje. Da su slušali Trnavca, ne bi bi bilo Čegra.
@Лекизан
*ne bi ni bilo.
 
Zašto Miloje Petrović Blaznavac nije dao Srbima iz okolnih šančeva da pomognu Stevanj Sinđeliću? Koji je osnovni dokaz da je pomenuti Miloje napravio izdaju na Čegru 1809.?
Неслога међу војводама, класика.
https://www.youtube.com/watch?v=qvldTw6X2MI
https://www.youtube.com/watch?v=ATp6dqRlAbI
Није баш да нико није хтео да помогне Синђелићу, у помоћ му је кренуо Пауљ Матејић али су му Турци пресекли пут.
А за пораз увек неко мора да буде крив, тако да је то био главни командант српске војске под Нишом Милоје Петровић, који јесте лоше водио битку и чак оклевајући омогућио Турцима да доведу појачања, тако да су са 5000 бораца у Нишу на почетку дошли до преко 35 000.Било је свакако бољих и искуснијих команданата од њега тамо Добрњац, Синђелић, Стојковић, са којима је овај улазио у сукобе, јер је он постављен за главног команданта од стране свог кума Младена Миловановића а не поменути.Касније га је Карађорђе и сменио и ускоро је и убијен, па је тако и кренула прича о новом Вуку Бранковићу.
 
Неслога међу војводама, класика.
https://www.youtube.com/watch?v=qvldTw6X2MI
https://www.youtube.com/watch?v=ATp6dqRlAbI
Није баш да нико није хтео да помогне Синђелићу, у помоћ му је кренуо Пауљ Матејић али су му Турци пресекли пут.
А за пораз увек неко мора да буде крив, тако да је то био главни командант српске војске под Нишом Милоје Петровић, који јесте лоше водио битку и чак оклевајући омогућио Турцима да доведу појачања, тако да су са 5000 бораца у Нишу на почетку дошли до преко 35 000.Било је свакако бољих и искуснијих команданата од њега тамо Добрњац, Синђелић, Стојковић, са којима је овај улазио у сукобе, јер је он постављен за главног команданта од стране свог кума Младена Миловановића а не поменути.Касније га је Карађорђе и сменио и ускоро је и убијен, па је тако и кренула прича о новом Вуку Бранковићу.
Зар управо Трнавац није хтио да се Ниш одмах заузме, по цену већих губитака, да се не би Турцима омогућило да доведу појачање, али се остале војводе нису сложили са тим планом. Такође, Турци су послали мањи одред источно, да би заварали Србе, а на ту страну је отишао Хајдук Вељко, међутим, Петар Добрњац је такође пошао са њим, иако је истом наређено да остане, због свађе са Трнавцем.
Наводно је Пауљ кренуо да помогне Синђелићу иако му је Трнавац то забранио и наредио да остане. Сад, зашто је Трнавац наредио осталима да не иду да помогну Синђелићу ми је нејасно. Прича да је он хтио први да уђе у Ниш, буде управник истог и узме богатство је глупа и то дефинитивно не може бити разлог у овој ситуацији.
 
1.jpg

2.jpg

3.jpg

4.jpg
 
Зар управо Трнавац није хтио да се Ниш одмах заузме, по цену већих губитака, да се не би Турцима омогућило да доведу појачање, али се остале војводе нису сложили са тим планом. Такође, Турци су послали мањи одред источно, да би заварали Србе, а на ту страну је отишао Хајдук Вељко, међутим, Петар Добрњац је такође пошао са њим, иако је истом наређено да остане, због свађе са Трнавцем.
Наводно је Пауљ кренуо да помогне Синђелићу иако му је Трнавац то забранио и наредио да остане. Сад, зашто је Трнавац наредио осталима да не иду да помогну Синђелићу ми је нејасно. Прича да је он хтио први да уђе у Ниш, буде управник истог и узме богатство је глупа и то дефинитивно не може бити разлог у овој ситуацији.
Он је наводно хтео да сачека или Русе или Карађорђа док су Синђелић и Добрњац били да се нападне одмах.
 
Он је наводно хтео да сачека или Русе или Карађорђа док су Синђелић и Добрњац били да се нападне одмах.
Свуда наилазим на ово што сам поменуо горе. Приче да је чекао Карађорђа, који је тадек битисао по Сјеници и Руса, којих није било у кругу од 50км је сулуда.
 
Zašto je Iraklije baš pozvao Srbe da se dosele na Balkan, pored toliko naroda u Evropi? Zašto su mu uopšte trebali Srbi, kad je imao već masu Slovena na svojoj teritoriji, koji su mu do skoro pravili probleme sa Avarima. Mogao je njih da naseli u opustele predjele, da mu čuvaju granicu, a ne da zove neke Srbe iz Bele Srbije? Ako su mu trebali da čuvaju granicu, zašto ih onda od početka nije naselio po kasnijoj Raškoj i Bosni, nego ih je vukao do Soluna, koji je bio daleko od vizantijske granice. A plus su u blizini Soluna bila okolna slovenska plemena. Takav potez Iraklija nema smisla.
?
 
Свуда наилазим на ово што сам поменуо горе. Приче да је чекао Карађорђа, који је тадек битисао по Сјеници и Руса, којих није било у кругу од 50км је сулуда.
Из овога што сам приложио следи супротно.Уосталом због чега није наредио напад одмах, он је био командант те војске!
 
Из овога што сам приложио следи супротно.Уосталом због чега није наредио напад одмах, он је био командант те војске!
Ево шта пише на Википедији:
Пре избијања битке на Чегру, 1809. године, Милоје је постављен нa место команданта за напад на Ниш. Српска војска се према Нишу кретала веома споро. Пред Ниш долазе тек 27. априла и то код села Каменица, Горњег и Доњег Матејевца, где изграђују шест шанчева. Први и највећи је био на Чегру са војводом Стеваном Синђелићем, други у Горњем Матејевцу (код данас обновљене Латинске цркве) са Петром Добрњцем, трећи северозападно од Каменице са војводом Илијом Барјактаровићем, четврти у Каменици са главним командантом Милојем Петровићем, пети шанац је био изнад Каменице са војводом Пауљом Матејићем и шести у Доњем Матејевцу. Синђелићев шанац је био облика правоугаоника, на средини подељен стрељачким ровом. На једној страни су били шатори војводе и војске, на другој барутана у коју је војвода Синђелић пуцао. Захтев Милојa Петровића да се Ниш одмах нападне није прихваћен. Тражило се да се сачека са нападом и изврши јака блокада града. Са друге стране, турска војска је добила велико појачање од преко 20.000 војника из Једрена, Солуна, Врања и Лесковца.

Бој је почео у јутарњим часовима 19. маја 1809. (31. маја по новом календару). Турци су јуришали четири пута, али су их Синђелићеви ускоци одбили. Напослетку, преко оних који су изгинули и испунили ровове око шанца, Турци су на јуриш ушли у шанац. Сада је тек настао прави окршај. Борба пушкама, претворила се борбом кундацима, ножевима, хватање за гушу и за косу. Турцима су стално долазиле нове снаге, а Синђелић је остао сам. Кад је Стеван Синђелић видео да не може Турке истерати из шанца, да је много Срба изгинуло, а да не би пао жив Турцима у руке, опалио је из своје кубуре у пуну бурад барута и тако је завршио бој.

Петар Добрњац доживео је као личну увреду именовање Милоја Петровића Трнавца за команданта Нишког војног одреда, јер се сматрао способнијим и храбријим од њега. Због овога је између Петра и Милоја убрзо настала велика нетрпељивост која је, на жалост, негативно утицала на морал и борбену готовост устаничке војске.[3] Поред тога, непосредно пре одлучујуће битке, Трнавац је направио велику тактичку грешку, односно наредио је Хајдуку Вељку Петровићу да са већом групом својих људи напусти положај и оде у Гургусовац (Књажевац), како би спречио могући турски продор из тог правца према Каменици. Одмах потом и Петар Добрњац је, без пристанка Трнавца, напустио Каменицу и са борцима и два топа кренуо према Гургусовцу. Турци су вероватно сазнали за одлазак Добрњца и Хајдук-Вељка са својих положаја, као и за неслагање српских команданата и зато су одмах са војском кренули ка најнапреднијем српском рову који се налазио на Чегрy.[3] Одлучујућа битка одиграла се у зору 31. маја 1809. Војвода Стеван Синђелић бранио је свој став на Чегри са 2.000 устаника. Када је десет пута већа турска војска напала његове ровове, Синђелић је затражио од Трнавца да му хитно пошаље помоћ у јаком коњичком одреду. Уместо тога, Трнавац је почео да се повлачи према Делиграду. Видевши да без помоћи не може да одржи свој положај на Чегрy, Стеван Синђелић је, као што је познато, испалио муницију из пиштоља и разнео себе и своје борце.[3] Био је то највећи пораз и највећа трагедија српске војске у Првом српском устанку

Ево шта кажу Стеван Стојков:
https://www.kcns.org.rs/agora/bitka-na-cegru-simbol-junackog-zrtvovanja-za-slobodu/
 
Сами су дошли наравно, Византија у време Ираклија и не контролише тај део Балкана.
Како им је пало напамет а сами да дођу из Беле Србије? Срби су прво настанили простор око Солуна, зашто би им Ираклије то допустио? Солун други највећи град у царству, окружен масом Словена, па још да дођу и Срби око њега.
 
Како им је пало напамет а сами да дођу из Беле Србије? Срби су прво настанили простор око Солуна, зашто би им Ираклије то допустио? Солун други највећи град у царству, окружен масом Словена, па још да дођу и Срби око њега.
Зашто не би дошли, то је и време великих сеоба.Није им он ништа допустио.
 
Зашто не би дошли, то је и време великих сеоба.Није им он ништа допустио.
Зашто онда ниси дошли са осталим словенском масом него одвојено од осталих Словена из Беле Србије, на позив цара Ираклије како наводе многи?
 
Зашто онда ниси дошли са осталим словенском масом него одвојено од осталих Словена из Беле Србије, на позив цара Ираклије како наводе многи?
Па можда и јесу, тачну хронологију насељавања ми не знамо, можда је и било више таласа.Позив цара Ираклија спомиње други византијски цар Константин три века касније, не треба то буквално схватити.
 
Па можда и јесу, тачну хронологију насељавања ми не знамо, можда је и било више таласа.Позив цара Ираклија спомиње други византијски цар Константин три века касније, не треба то буквално схватити.
Па мени је нелогично да цар Византије зове неке тамо Србе из Пољске, иако му је територија преплављена словенском масом, а плус те Србе насели у близини другог највећег града у држави, иако су друга словенска племена била такође у близини поменутог града. Ван сваке логике.
 

SOLUNSKI RATNIK ČISTI CIPELE GOSPODI U BEOGRADU 1920. GODINE.​

I onda nam dođu revizionisti i pričaju "komunisti uništili srpsko nacionalno biće", "komunisti zatrli srpsku čestitost", "komunisti nas uništili više nego Turci", "bolje 500 godina pod Turcima nego 50 "pod" komunjarama" i naravno kako je pre dolaska komunista bila nacionalna idila u kojoj su tekli med i mleko.
Naravno svesno se ignoriše činjenica da su upravo ti komunisti dali solunskim ratnicima penzije posle rata, kao i to da nijedan Titov vojni invalid nije nikad prosio po ulicama nove Jugoslavije, već je imao penziju.

Ne smemo zaboraviti ni Milunku Savić koja je u svetoj kraljevini čstila klozete dok je od tih "zlih antisrpskih" komunista dobila penziju i stan.

Isto je indikativan simboličan odnos i prema velikanima istorije poput vojvode Bojovića, koji je u svetoj kraljevini dobio neku slepu ulicu na Zvezdari, dok su komunisti (koji su ga po desničarskim skaskama navodno ubili, što nije tačno) nazvali bulevar po njemu.

Red je najzad da očistimo društvo antikomunističkih mitova kojima smo tako agresivno zalivani poslednjih skoro 30 godina.
336639950_1329151447941707_4432169789514158881_n.jpg
 
Kako je pravoslavlje postalo dominantna hrišćanska religija u Bosni. U 15.vijeku, bosanski vladari su u potpunosti okrenuti rimokatolicizmu, na uštrp Crkve Bosanske. Crkva bosanska nestaje zajedno sa državom 1463., zar ne bi bilo logični da se rimokatoličanstvo postane najjača religija, a ne pravoslavlje, koje doslovno nije ni imalo svoju organizaciju u Bosni tada. Našao sam da pravoslavlje jača potiskivanjem rimokatolicizma. Kakvo je bilo to potiskivanje rimokatoličanst?
 
Салих Селимовић је историчар, публициста и професор из Сјенице у Србији. Рођен је 1944. у Тешњу у БиХ. Познат је по истраживањима исламизације јужнословенских простора, с посебним нагласком на демографске и миграционе процесе у Рашкој области. Добитник је Вукове награде за 2013. и Кочићеве награде за исту годину.

Селимовић је објавио шест књига и више од 70 научних радова. Његову посљедњу књигу „Прилози прошлости Старе Рашке“ стручна јавност оцијенила је као историографски бисер. На почетку интервјуа , наш саговорник је одговорио на питање због чега је исламизација табу тема, о којој се врло мало говори и у Србији и у БиХ, па и у ширим релацијама.

– То је тако зато што је већина наших муслимана српског поријекла и православне провенијенције. Значи, Срби исламске вјероисповијести. Ако би то званично било прихваћено, био би увећан српски национални корпус, што није одговарало прво ранијим окупаторима, затим комунистима, а данас политичарима и интелектуалцима који инсистирају на томе да су муслимани у Србији посебан народ. Такво рјешење није одговарало ни страном фактору с империјалним амбицијама према српским земљама. Они су настојали да расцјепкају српски национални простор ради лакшег отимања територије.
https://www.intermagazin.rs/istoric...i-muslimani-smo-srbi-i-govorimo-srpski-jezik/
Зашто већина муслимана на Балкану негирају чињеницу што је историчар Салих Селимовић рекао о њима?
 

Back
Top