Punski ratovi

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
275.521
Punski ratovi su tri rata koja su vođena između Rima i Kartagine u III i II veku pre n. e. Osnovni uzrok tih ratova bio je sukob interesa dveju sila koje su se širile mediteranskim prostorom – Rimske republike i Kartagine. Rimljani su bili posebno zainteresovani za širenje na Siciliju, koja je bila glavni izvor žita na Sredozemlju i koja je bila pod kontrolom Kartagine. Moć Kartagine se zasnivala na trgovini. Ona je na početku punskih ratova bila dominantna sila zapadnog Sredozemlja, sa znatnim pomorskim iskustvom i teritorijama uglavnom uz more. Imala je velike posede na ostrvima u zapadnom Sredozemlju i duž obala Španije. Rim je bio sila ograničena na Apeninsko poluostrvo.

Na kraju punskih ratova, posle pogibije stotina hiljada vojnika na obe strane, Rim osvaja Kartaginu, koju potpuno uništava, i postaje najjača sila zapadnog Sredozemlja. Oblast kojom je vladala Kartagina pretvorena je u provinciju Afriku. Završetkom makedonskih ratova, koji su vođeni u vreme punskih ratova, i pobedom nad seleukidskim kraljem Antiohom III 188. pre n. e. na istoku, Rim postaje dominantna mediteranska sila. Punski ratovi poznati su pod tim nazivom zbog latinskog naziva za stanovnike Kartagine – Puni.

Prvi punski rat, koji je trajao od 264. pre n. e. do 241. pre n. e., vođen je radi ostvarivanja prevlasti nad Sicilijom i pomorskim putevima zapadnog Sredozemlja. Vođen je na Siciliji i u Africi, a uglavnom je bio pomorski rat. Na rimsku stranu su stali mnogi grčki gradovi. Kartagina je na početku rata imala prevlast na moru, dok su Rimljani postizali velike uspehe na Siciliji, ali nisu imali flotu koja bi se mogla suprotstaviti kartaginskoj. Kartaginski brodovi su im nanosili ogromnu štetu pustošeći obale Italije. Rimljani su zbog toga odlučili da izgrade veću flotu, a kao uzor im je poslužila jedna zarobljena kartaginska lađa. Rimski majstori su izgradili oko dve stotine ratnih brodova, trijera. Oni su uveli i jednu značajnu novinu – svaki brod je nosio spravu nazvanu „gavran”. Ta sprava je služila za prebacivanje vojnika na neprijateljski brod, što je rimskim vojnicima omogućavalo da se bore kao na suvom, jer nisu bili vični pomorskim borbama. Zahvaljujući tome, Rimljani su, 260. pre n. e., savladali kartaginsku flotu kod rta Milo, na severu Sicilije. Ohrabreni tim uspehom, Rimljani su poželeli da osvoje i samu Kartaginu, međutim legije koje su tamo uputili pretrpele su težak poraz. Rimski građani su potom odlučili da o svom trošku izgrade novu flotu.

-Prvi punski rat je okončan pobedom Rima, ali uz velike gubitke u brodovima i ljudstvu na obe strane. Rimska vojska je pobedila Kartaginjane u bici kod Egatskih ostrva, 241. pre n. e., što je označilo kraj Prvog punskog rata. Rim je nametnuo Kartagini teške mirovne uslove i veliku finansijsku obavezu plaćanja ratne odštete. Sicilija je postala rimska provincija, Kartagina prestaje da bude glavna pomorska sila, dok Rim preuzima potpunu kontrolu nad zapadnim Sredozemljem. Prvi punski rat je označio početak perioda širenja Rima, tokom kojeg Rimljani preuzimaju kontrolu nad većim delom Sredozemlja.

-Drugi punski rat je vođen od 218. pre n. e. do 201. pre n. e. Hanibal Barka, čuveni vojni komandant drevne Kartagine, napao je teritorije Rima počevši od Španije i kopnom marširao sa svojim trupama i slonovima sve do Italije. Hanibal je izvršio invaziju Italije sa severa i pobedio Rimljane u nekoliko bitaka, ali nikad nije uspeo da izazove razdor između Rima i njegovih saveznika. Posle prvih pobeda Kartaginjana, rimski vojskovođa i državnik Fabije Maksim Kunktator munjevito je napadao Hanibala i brzo se povlačio, sve vreme izbegavajući otvoren sukob. Prvi put kad je Rim prestao da se služi tom taktikom, pretrpeo je veliki poraz u bici kod Kane (216. pre n. e.). Međutim, taj poraz ujedinjuje Rimljane i oni, iako izmučeni, uspevaju da se okupe, pobede Hanibala i konačno ga isteraju iz Italije (203. pre n. e.).
Bitke su se odvijale i u Španiji i na Siciliji, a poslednja je vođena u Afici. Rimljani su pobedili Kartaginjane u bici kod Zame, konačnoj i odlučujućoj bici Drugog punskog rata, koja se odigrala krajem 202. pre n. e. Poražena Kartagina, koja je morala da moli za mir, i u tom ratu izgubila je i teritorije i moć. Rim je nametnuo Kartagini plaćanje ratne odštete i zabranio joj da ima vojsku bez njegove dozvole.

-Treći punski rat je bio, u stvari, opsada Kartagine od 149. pre n. e. do proleća 146. pre n. e. Rimljani su strepeli od Kartagine, iako je ona posle Drugog punskog rata ostala potpuno nemoćna. Zbog toga su napali Kartaginu, koja je na kraju rata sravnjena sa zemljom, a njeni stanovnici postali su robovi. Teritorija Kartagine postaje rimska provincija Afrika (Rimljani su novu provinciju nazvali Afrika, po plemenu Afri, koje je živelo na toj teritoriji). Tako Rim uspostavlja potpunu kontrolu nad zapadnim Sredozemljem.

https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/Пунски_ратови
 

qvey

Primećen član
Poruka
714
Hanibal je pobedjen..samo zato shto mu prvih nekoliko godina nisu poslata pojachanja u ljudstvu i materijalu iz Kartagine..Kartaginjani u samoj Kartagini nisu bili jedinstveni u pitanju daljeg vodjenja.Rata sa Rimom..tamo su preovladjivale da ih tako nazovem dve stranke..Ratna i Trgovacka koje su se tih godina stalno smenjivale na vlasti u Kartagini...da su Hanibalu poslata pojachanja u ljudstvu i materijalu..verovatno bi ovaj genijalni vojskovodja dobio taj rat..narochito posle onih katastrofalnih Rimskih poraza u prvim godinama rata..Mislim..ali nisam siguran da je bitka kod Kane zabelezena kao najveci poraz sto se tice broja poginulih ratnika u bitkama koje su vodjene hladnim oruzijem...
 

Khal Drogo

Poznat
Poruka
8.804
Пунски ратови су најзначајнији ратови античког времена. Епилог ратова је промијенио историју свијета, Рим који прије тих ратова бјеше тек сила у најави и тек је овладао средињим и јужним простором Италије
First_Punic_War_264_BC.jpg

Након ратова постаје доминантна свјетска сила која ће наредних вијекова пројектовати процесе и пресудно утицати на судбину свих народа Медитерана и Европе.
Иако су први и други пунски рат у историографији прихваћени као одвојени догађаји, рат заправо и за Рими за Каргагину никад није престајао, и период између 241. и 218.године п.н.е. бјеше испуњен ратовима и војним походима две тадашње силе, Картагина је водила углавном успјешне ратове по Хиспанији, а Рим против Келта у сјеверној Италији те по Илирику, први (229-228.године п.н.е) и други (220-219.године п.н.е)илирски рат кроз које је Рим овладао значајним територијем Илирка и проширио свој утицај.
Такође, иако су пунски ратови превасходно вођени између Каргагине и Рима, у ратове су били укључени и Македонци, уз поменуте двије једна од три силе тада познатог свијета, Келти, савез грчких држава, Дарданци, Илири, Нумиђани, Луситанци, иберска племена, бројни народи Италие и Либије, неки би у зависности од околности мијењали страну, практично сви народи Медитерана и тада познатог свијета, па су први и други пунски рат били на неки начин и свјетски ратови тог времена.

Прилично детаљан опис пунских ратова оставиоје Полибије у свом рукопису Историје, књига 1 и књига 2.
Иако су ратови и по бројности ангажованих војски (иако се Рим касније ширио, имао неколико пута, па и 10ак пута већу популацију, могуће никад већу војску заједно са савезницима није мобилисао) и размјерама битака, разарања и губитака у људству кулминацију достигли у другом пунском рату, већ у првом пунском рату бејаше ту важних битака, како пише Мирослава Мирковић у књизи Историја римске државе (стр 154)
Miroslava Mirkovic istorija Rima 154.jpg

Рим је опремио огромну војску од 140.000 војника и 330 ратних бродова, а Картагињани су располагали са 150.000 вјника. Римском војском су командвали конзули који би били изабрани те године, а команданти Картагињана на Сицилији бејаху Хамилкар и Ханон, а у Либији Ханонов син Хаздрубал и Бостар, те Хамилкар који бива враћен са Сицилије.
Операције су, како је и написано у уводном посту, вођене на Сицилији и у Либији, рат је изњедрио неколико изванредних личности, једној ћу посветити наредни пост.
 

Khal Drogo

Poznat
Poruka
8.804
Како написах први пунски рат је,као уосталом и други, изњедрио неколико изванредних личности, једна од тих личности која по мени, завређује осврт је Марко Атилије Регул (енгл.википедија овдје), биран за конзура римске републике у два наврата, 267.године п.н.е и 256.године п.н.е, такође и веома успјешан војсковођа.
Током другог мандата, као римски војсковођа, 256.године п.н.е, побјеђује Kартагињане у поморској бици код рта Екном у близини Сицилије
The_Naval_Battle_Near_Ecnomus_(256_BC).jpg

The Naval Battle Near Ecnomus, Gabriel de Saint-Aubin, c. 1763.

Потом врши инвазију на сјеверну Либију, извојевао је побједе код Асписа и Адиса, но ратна срећа се окреће,бива поражен и заробљен код данашњег Туниса 255. године п.н.е.
Картагињани га пуштају у Рим са задатком да убиједи римски сенат у понуђене услове мира уз обећање да ће се вратити.
И Римљани су били исцрпљени ратом,сенат бјеше спреман да прихвати понуђене услове мира, но Атилије Регул супротно очекивању истрајно је убјеђивао сенат да Картагињано нису јаки, већ слабији него постоји увјерење и да понуђене услове треба одбити,што је и учињено, непријатељства су настављена а рат је завршио након 14 година по доста повољнијим условима за Рмљане од тадашњих које је сенат био спреман прихватити.
Атилије Регул је је остао вјеран властитом кодексу и срупулама, одржао је ријеч, враћа се у Картагину, гдје су наравно већ сазнали да је мисија његовом заслугом пропала и који су били бијесни јер је изневјерио њихова очекивања, те бјеше убијен након бестијалног мучења и понижавања.
Атилије Регул бјеше и инспирација умјетнцима да овјековјече његов чин;

1024px-Lens,_Cornelis_-_Regulus_Returning_to_Carthage_-_1791.jpg

Regulus Returning to Carthage, Lens Cornelis, painted 1791

Rosa_-_The_Death_of_Regulus,_ca._1650-1652.jpg

The Death of Regulus, Salvator Rosa, ca. 1650-1652.
 

Khal Drogo

Poznat
Poruka
8.804
Други пунски рат је заправо прича о двојици ратника, двојица изванредних војсковођа. Један је Ханибал Барка, Хамилкаров син, други је Публије Корнелије Скипион који ће остати упамћен као Африканац Старији.
Како сам већ написао, и у периоду између два рата и Картагина и Рим су водили ратове, Картагињани су водили доста успјешне ратове по Хиспанији, склопљен је и споразум са Римом, по којем је Картагини препуштен простор јужно од ријеке Ебро, Риму сјеверно.
Међутим, Рим је ставио под свој протекторат и заштиту град Сагунт који се налазио на простору зоне утјецаја Картагине, Ханибал који је преузео команду над војском 221. године п. н. е. након осмомјесечне опсаде осваја Сагунт, што је био повод за нови пунски рат.
Ханибал бјеше свјестан да операцијама по Хиспанији неће наштетити Риму, и одлучује се за одважан, незамислив и у сваком погледу луд подухват, креће у марш преко Пиринеја и Алпа да би операције пребациоу Италију, на римско тло.
lal299613.jpg

Марш бјеше исцрпљујући током којег су савладане бројне природне препреке, али бива плаћен огромним данком, више од пола војске је изгубио током марша и у Италиу, према Полибију, стигао тек са 20.000 пјешака, 4.000 коњаника и само неколико слонова који су преживјели. Војска изгладњела и измучена маршом, у том моменту неспособна за борбу.

По доласку у Италију заузима град Таурини (данас Торино),након тога крећући се долином ријеке По долази до окршаја са римском војском, Ханибал побјеђује у бици код Тицина захваљујући надмоћној коњици. Римљани су сада схватили опасност, шаљу јачу војсу, међутим платиће цијену властите непромишљености и ароганције, потцијенили су пртивника и слиједи нови пораз у бици код Требије,а Ханибал је показао изузетну вештину војсковође и правовременим маневрима извојевао бриљантну побједу.

Након побједа, Ханибалу се придружују келтска племена на сјеверу Италије. Након што је презимио, у прољеће 217.године п.н.е, наставља поход,
У Риму су изабрани нови конзули Гнеј Сервилије и Гај Фламиније, који су поставили своје војске на два могућа правца Ханиаловог напредовања.
Једини преостали пут је био крај Арноа, који је заправо велика мочвара, Ханибал је изабрао тај правац. иако бјеше испуњен потешкоћама и због великих поплава, заобилази војску Гаја Фламинија, до битке долази код Тразименског језера, нови страшан пораз Римљана, убијено је 15.000 Римљана, још толико заробљено, а Гај Фламије гине у бици.

Ханибал наставља кампању. и Рим наредне године шаље иопрема огромну војску,. Тоодсутне битке долазикод Кане 2.августа 216.године п.н.е.
Постоје различите процјене бројности армија, по некој најчешће прихваћеној, римска војска је расплогала са 80.000 пјешака и 6.400 коњаника, Картагињани, Келти и Либијци,међу којима су најважнији нумидијски коњаници, са 40.000 пјешака и 10.000 коњаника.
Ханибал је опет изванредним маневрима смањио површину, на којој се одвија битка, чиме је римска бројчана предност изгубила на значају. У првој фази Римљани су продрли кроз ослабљеницентар Картагињана, нотобјеше припремљена тактика, Ханибал вјештим маневрима иако бројчано малобројнији врши обухватање римске војске, слијединапад нумидијске илектске коњице са бокова и са леђа и масакр Римљана, битка се претворила у кланицу, према Полибију убијено је 70.000 Римљана а 10.000зарбљено, у бици су убијени римски конзул Гај Емилије Паулије и осам сенатора. Бјеше то један од најкатастрофалнијих пораза у историји Рима.
The_Death_of_Paulus_Aemilius_at_the_Battle_of_Cannae.jpg

The Death of Paulus Aemilius at the Battle of Cannae by John Trumbull, painted 1773.
 
Poslednja izmena:

Khal Drogo

Poznat
Poruka
8.804
Након битке код Кане успостављено је стање у којем обе стране нису предузимале значајније операције, стање које ће потрајати више од деценије. Рим након катастрофалних пораза се није усуђивао започети нову битку, ваљало је обновити легије,мобилисати нову људство, по први пута у историји новачени су у војску и младићи млађи од 18 година.
И Картагињани нису имали снага да угрозе сам Рим, придобили су Сиракужане, но други римски савезници остали су углавном лојални Рим. Уосталом, Рим је и поред катастрофалног губитка људства у претходним биткама и даље располагао са огромним војним ефективима, којима Картагињани са савезницима, и тако и сами ослабљени губицима, без нових појачања, у том моменту нису могли парирати.
Према Полибијевом рукопису у другој књизи поглавље 24 (Полибије Историје I, стр.151-152)
Polibije Istorije 151-152.jpg
Рим је са савезницима располагао са 700.000 пјешака и 70.000 коњаника. Иако не треба искључити могућу тенденциозност самог Полибија,то свакако није далеко од истине и Рим је могуће тада имао под оружјем и највећу војну силу (уз ипак препоручаив опрез код закључака) у својој историји иако ће касније за времена принципата располагати са много пута већом територијом и неколико пута, па и десетак пута већом популацијом. Но касније ће се промијенити и карактер римске војске, легионари ће постати професионална војска за разлику од времена пунских ратова када је рат био обавеза малтене свих грађана Рима.
Што се Ханибала тиче, њему у Каргагини "нису могли опростити" успјешну кампању, на сцени су политичке сплетке, и поред сталних вапаја помоћ у људству и другим реурсима из Картагине није добијао.

Зато се морао окренути плану Б, савезу са заклетим непријатељима Картагине, Македонцима и моћним краљем Филипом V Македонским, Између Грка уопште и Картагине бјеше тада пуно зле крви, анимозитет и мржња која је трајала вијековима, толико јака да би свака помисао на сарадњу била доживљена као најгори "гријех".
Зато су ови договори о сарадњи вршени у строгој тајности. Рим је ипак "провалио" ово домунђавање и дјелује римска дипломатија. Уз помоћ наговарања и понешто кеша, успјевају придобити Етолски савез, Спарту и Петгамон да ратују и за себе, против јачања Филипа V Македонског, али и за њихову ствар.

Македонски рат траје у времену од 214.године до 205.године п. н. е., завршава мировним споразумом којим је Рим изгубио неке територије у Илирику којима је овладао 15ак година раније.
Macedonia_and_the_Aegean_World_c.200.png

Но то бјеше мала жртва јер су уз не превелико ангажовање војних ефектива и вјештом дипломатијом успјели спречити да се Филип V Македонски искрца у Италији и удружи са Ханибалом, јако је упитно да ли би у таквим околностима сви савезници остачи лојални Риму и врло могуће да Рим са таквим расплетом догађаја не би преживео.
Ратне операције у самој Италији су бивале смањеног интензитета, понекад и замрле, Рим је тежиште војних операција пребацио у Хиспанију гдје је поткупио и придобио 20.000 келтиберских плаћеника.
 

Khal Drogo

Poznat
Poruka
8.804
Како написах, Рим је тежиште војних операција пребацио у Хиспанију гдје је придобио 20.000 келтиберских плаћеника. Испочетка нису имали успјеха, ратна срећа се окреће када 210.године п.н.е команду преузима енергични Публије Корнелије Скипион, син оног старог Публија Корнелија Скипиона, који је такође прије њега командовао римском војском у Хиспанији.
Године 209.године п.н.е. у пажљиво планираном нападу заузима Кварт Хадаст (Нову Картагину), центар картагињанске моћи у Иберији.
У прољеће 208. године п.н.е. у бици у бици код Бекуле Скипион побјеђује Картагињане под командом Хаздрубала, Ханибаловог брата.
Да би у одлучујучем окршају на иберијском полуоству, године године 206. п.н.е, у бици код Илипе, Сципион на челу војске од 48.000 бораца, отприлике половина Римљани, половина Келтибери, поразио картагињанску војску од 55.000 војника потпомогнуту са 32 слона.
Тиме је запечаћена судбина Kартагињана у Хиспанији, а операцвције се премјештају на либијски континент.

Битка код Заме била је коначна и одлучујућа битка Другог пунског рата, одиграла се 19. октобра 202.године п. н. е.. Римску армију је предводио Публије Корнелије Скипион касније назван Африканац Старији, а картагињанску Ханибал.
Након дуге кампање по Италији, када је и сам Рим био угрожен, Римљани су вјештом дипломатијом успјели унијети неслогу и раздор и међу Ханибаловим савезницима и у самој Картагини и пребацити операције на либијски континент, у Африку (ПС; у римској географији, Либија бјеше континент од Нила до Хераклових стубова, а Африка назив за област, касније римску провинцију)
Придобили су и Нумиђане, раније под контролом Картагине, изврсне коњанике ратнике који су раније Римљанима грдне муке задавали. Зато су за разлику од ранијих битака Другог пунског рата Римљани имали предност у коњици, укупно су располагали са 34.000 легионара, 2.700 римских коњаника и 6.000 нумиђанских коњаника, на другој страни Ханибал је располагао 50.000 бораца пјешадије, 4.000 коњаника и 80 слонова.
Скипион Африканац, поучен искуством из Италије, нашао је начин како се борити против слонова, војску распоређује тако да се могу отворити пролази којима ће протутњати слонови, када су прошли, били су ухваћени у замку,..
Супериорнија римска и нумиђанска коњица је помела картагињанску коњицу, ни пјешадија није могла парирати римским легијама, Картагина је доживјела тежак пораз у бици. Битком завршава Други пунски рат, Картагини се намећу понижавајући услови и доспјева у подређен положај у односу на Рим.

Battle-of-Zama-canvas-artist-Giulio-Romano.jpg

Battle of Zama, Giulio Romano (1499-1546.)

1280px-Schlacht_bei_Zama_Gemälde_H_P_Motte.jpg

The Battle of Zama by Henri-Paul Motte, 1890.

Slaget_ved_Zama_-_Cornelis_Cort,_1567.jpg

The Battle of Zama by Cornelis Cort, 1567.
 

Konstantin Veliki

Buduća legenda
Poruka
27.999
Drugi punski rat je odlucen u Spaniji a ne u Italiji. Da su imali i u Spaniji takve gubitke tesko cak i Rimljani bi ratovali dalje.

I najvaznije nisu dovoljno podlacenih gradova u Italiji presli na Hanibalsku stranu, sta mu je bio vrhunski cilj.

Rimljani su imali milicionerski sistem i vrlo ratobornu tradiciju i to je dovelo do uspeha. Mogli su i ogromne gubitke da prezive.
 

Khal Drogo

Poznat
Poruka
8.804
Други пунски рат је обично упамћен кроз битке код Кане 216.године п.н.е. и код Заме 202.године п.н.е., међутим он бјеше испуњен бројним догађајима и биткама у континуитету, а ратне операције су се водиле у Италији, на Сицилији, на простору данашњег Балканског полуострва, у Хиспанији, а такође, и то посебно послије 204.године п.н.е на либијском континенту. Ратне операције су обухватале малтене читав простор тада познатог свијета па то бјеше на неки начин и свјетси рат.
Пуно је момената и велиих битака, са за то вријеме огромним армијама које су се сукобиле, које су обиљежиле тај рат
Операције у Хиспанији након 210.године п.н.е, освајање најважнијег картагињанског упоришта, 209.године п.н.е. града Кварт Хадаста (данас Картахена у Андалузији), побједе Римљана у бици код Бекуле 208. године п.н.е. и бици код Илипе 206. године п.н.е,бејаху дефинитивно прекретница другог пунског рата.

У другом пунском рату имали смо примјере храбрости, ратне вјештине на обје стране, генијалних потеза војних стратега, посебно Ханибала и Публија Корнелија Скипиона Африканца (сина, у другом пунском рату и у операцијама у Италији и у операцијама у Хиспанији ратовао је и његов отац истог имена без четвртог имена Африканац), но ако би требали одлучити шта је највише одлучило исход рата, то је по мени римска дипломатија кроз коју су поткупили све оне који би могли бити корисни за римске интересе.
Јер, нашли су се након 216.године п.н.е. у јако тешком положају, катастрофални порази у Италији, то је сасвим сигурно поколебало неке савезнике, а удружуују се двије велике силе (двије од три) тог времена против њих, Картагињани и Македонци.

И ту креће дипломатске игре,уз разумљиву пратећу корупцију, врло вјерватно поткупљивање картагињанских политичара да опструишу Ханибалову кампању, новачење плаћеника, у Хиспанији су поткупили 20.000 Келтибера, касније још неколико хиљада иберијских плаћеника, тако да су половину римских ефектива на иберијском полуострву чинили ратници и то добри иберијски ратници. на простору данашњег Балкана активном дипломатијом, уз разумљиву пратеће подмићивање су придобили Етолски савез, Спарту, Пергамон, илирског краља Скердилада (овдје) и дарданског краља Лонгара (овдје) да ратују и за себе, против јачања и све опаснијег Филипа V Македонског, али и кудикамо више за римске интересе.
Операције на данашњем Балканском полуострву бејаху ипак успјешне за Филипа, Рим је изгубио неке територије којима је овладао пар деценија раније, но то бјеше мала цијена јер су уз не превелико ангажовање војних ефектива и вјештом дипломатијом успјели спречити да Филип V Македонски изврши инвазију у Италији и удружи се са Ханибалом. Упитно да ли би у таквим околностима савезници остали лојални Риму и врло могуће да Рим са таквим расплетом догађаја не би преживео.

Док је први пунски рат по мени одлучила римска врлина да се у ходу прилагоди новим околностима и новим начинима ратовања и војне стратегије, други пунски рат је поред наведеног, опет по мени, и више одлучила римска вјешта дипломатија а можемо рећи и латинско лукавство.
 
Poslednja izmena:
Da biste mogli da kreirate nove teme, trajno koristite svoje ime i ne pogađate stalno slike - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.