Pravopis, pravopisne greške, jezičke nedoumice i pitanja

Kako glasi prvo lice jednine prezenta glagola BITI

  • bi

  • budem

  • bih

  • bejah

  • bicu

  • jesam


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Srpski izgovor rěči koja se piše EURO je EURO, a ne EVRO.

Delimično posrbljenje termina je EVRO, a potpuno JEVAR:

1 jevar, 2 jevara...

Не ради се о посрбљењу термина, термин у самом старту није унификован. Српска реч која се пише EURO би се читала "еуро", међутим овде се не ради о запису унутар српског правописног система. На пример, британска фунта се пише POUND, индијски рупи RUPEE, швајцарски франак FRANC, а аргентински пезос PESO, па их опет не читамо као "поунд", "рупе", "франц" и "песо", иако би се имена тих валута у оквиру српског система тако читала.

Понављам, да је име валуте EURO у старту осмишљено као јединствено име са јединственим записом и изговором, друга би била прича. Међутим, запис и изговор монете Европске уније су различити од језика до језика и заснивају се на локалном изговору и запису речи Европа. Једино због тога је евро, не због неког посрбљавања. Ни изговор "јуро" или "ојро" не представљају "поенглежен" или "понемчен" изговор, већ јединствен изговор није ни одређен. Проблеми само настају ширењем Уније на државе са фонетским правописима и нешто другачијим именовањем континената него што је то уобичајено у земљама сфере утицаја латинског језика, Римокатоличке цркве и Западног римског царства, а и то нису проблеми у правом смислу речи, јер можемо погледати и решења за грчко и бугарско тржиште и видети да је именовање евра евром у српском језику "европскије" и више у складу са европском праксом, него његово звање "еуром".

Са друге стране, у Хрватској постоји разлог да се евро назива еуром, а слична пракса постоји и у младим екс-СФРЈ државама под делимичним хрватским културним утицајем, Црној Гори и Федерацији БиХ.

На пример, у Мађарској која је чланица Европске уније, званичан назив монете се записује као euró, са ó, не са o. Званични назив у Русији је такође евро, као и код нас и у Бугарској, а евром га називају и ћириличне азијске државе под руским културним утицајем. Са изузетком белоруске и украјинске ћирилице, мислим да слободно можемо рећи да је стандардни ћирилични запис валуте ЕВРО. Биће интересантно посматрати да ли ће због српског тржишта које је двоазбучно, пријемом Србије у Европску унију бити уведен и запис EVRO, или ће бити уведен дуализам EURO/ЕВРО супротан правилима српског језика. Турски назив за валуту је "avro".

"Јевро", а поготово "јевар", не може бити никако јер израз Јевропа више није у употреби и сматра се за архаизам. Занимљиво је то да се ћирилични запис "евро" на руском заиста чита као "јевро".
 
Ispravno je oboje; odaberi koje ti se više sviđa i těraj tako.

Interesantno je da ta dva prisvojna priděva kao i dvě deklinacije važe za ove tri imenice istog korěna:

- Vlada (m.), Vlado (m.), Vlade (m.)

međutim, u ovom slučaju imamo tri pravilne deklinacije - sa nastavcima "-eta", "-e", "-a":

- Rade (m.), odnosno tri prisvojna priděva (Radetov, Radov, Radin):

u ovom dvě:
Rado (m.), Rada (m.)

- u ovom jedna:
Rada (f.)


Inače, srpski jezik je za strance nenaučljiv - ne postoji ni jedan stranac koji ga govori bez grěške - iako postoje oni koji besprěkorno pišu knjige na srpskom. U tome može biti utěha onih koji nailaze na probleme i nedoumice.

Uza sva upozorenja, na javnim i tajnim městima koja upućuju stručanjaci poslědnjih godina, juče je spikerka rekla da je nivo Bělog Timoka porastao za "četiri procenata." :dash:

Teško ovo jezik![/QUOTE


Puno hvala na odgovoru i izvinjavam se sto se nisam ranije zahvalila :)
 
Не ради се о посрбљењу термина, термин у самом старту није унификован. Српска реч која се пише EURO би се читала "еуро", међутим овде се не ради о запису унутар српског правописног система. На пример, британска фунта се пише POUND, индијски рупи RUPEE, швајцарски франак FRANC, а аргентински пезос PESO, па их опет не читамо као "поунд", "рупе", "франц" и "песо", иако би се имена тих валута у оквиру српског система тако читала.

Понављам, да је име валуте EURO у старту осмишљено као јединствено име са јединственим записом и изговором, друга би била прича. Међутим, запис и изговор монете Европске уније су различити од језика до језика и заснивају се на локалном изговору и запису речи Европа. Једино због тога је евро, не због неког посрбљавања. Ни изговор "јуро" или "ојро" не представљају "поенглежен" или "понемчен" изговор, већ јединствен изговор није ни одређен. Проблеми само настају ширењем Уније на државе са фонетским правописима и нешто другачијим именовањем континената него што је то уобичајено у земљама сфере утицаја латинског језика, Римокатоличке цркве и Западног римског царства, а и то нису проблеми у правом смислу речи, јер можемо погледати и решења за грчко и бугарско тржиште и видети да је именовање евра евром у српском језику "европскије" и више у складу са европском праксом, него његово звање "еуром".

Са друге стране, у Хрватској постоји разлог да се евро назива еуром, а слична пракса постоји и у младим екс-СФРЈ државама под делимичним хрватским културним утицајем, Црној Гори и Федерацији БиХ.

На пример, у Мађарској која је чланица Европске уније, званичан назив монете се записује као euró, са ó, не са o. Званични назив у Русији је такође евро, као и код нас и у Бугарској, а евром га називају и ћириличне азијске државе под руским културним утицајем. Са изузетком белоруске и украјинске ћирилице, мислим да слободно можемо рећи да је стандардни ћирилични запис валуте ЕВРО. Биће интересантно посматрати да ли ће због српског тржишта које је двоазбучно, пријемом Србије у Европску унију бити уведен и запис EVRO, или ће бити уведен дуализам EURO/ЕВРО супротан правилима српског језика. Турски назив за валуту је "avro".

"Јевро", а поготово "јевар", не може бити никако јер израз Јевропа више није у употреби и сматра се за архаизам. Занимљиво је то да се ћирилични запис "евро" на руском заиста чита као "јевро".

Srpski jezik je jezik koji se razvio pod imeperativom svoje fonetike i fonologije. Novonastala reč evro je mrtvorođenče koje je uvedeno naprečac usled manjka argumentacije za euro. U pogledu fonetike, normodavci su normiranjem evra normirali nesrpsku reč, tačnije reč koja je u sistemu srpskog jezika koliko i reč klovn.

Reč klovn sadrži vokalizovano v, a dokaz za to je da akcenat možemo prebaciti sa prvog sloga na - uslovno rečeno - drugi slog, odnosno na grupu vn. I tačan bi zapis na ove reči na ćirilici bio: кловън, (slično: кабъл, koji je normiran kao kabel, umesto sistemnog kabal sa nepostojanim a).

Elem, ne postoji srpska dvosložna reč sa kratkim akcentom na prvom slogu (uporedi sa dugim Gávro) koja ne dobija dužinu na drugom slogu u genitivu množine (5 evъra), odnosno, ne postoji reč kojoj je genitiv množine jednak genitivu jednine ("Od jednog evra napravio sam deset evra"). Ostavljanjem originalne reči omogućilo bi se duženje vokala u kada je reč o genitivu množine te imenice. To je jedno logično rešenje (1 euro, 2 eura, 5 eura), dok je drugo rešenje posrbljenje reči umetanjem nepostojanog a u množinskim padežima: 1 evro, 2 evra, 5 evara jer pisanje 5 evra (umesto 5 evъra) je isto što i pisanje klovn.

Sločno se dešava s (vansistemnom) rečju Zevs - kada bi bilo više Zevsa / kada bi bilo nekoliko Zevsa. U prvom se slučaju ne može odrediti padež imenice Zevs. Isto bi bilo sa imenicom evro: Kada bi u medijima bilo više evra.

Dakle, uvođenjem nove reči evro nije se išlo u skladu sa sistemom srpskog jezika.

Ishitreno, nepromišljeno, privremeno uprskano.

PS. Evro se lepo pestovao na periferne dijalekte sa manjim brojem padeža, dok je iz iznetog sasvim jasno zašto se u Crnoj Gori, Hercegovini, Užicu, Zlatiboru te Bosanskoj Krajini govori euro odnosno, kod ljudi koji se ne hvale pismenošću, evar.
 
Poslednja izmena:
Мркаљ, сад сте ме збунили. Код евра је ствар у томе што није у питању реч која је спонтано настала у српском језику, нити је усвојеница у правом смислу речи, већ реч скована према правилима именовања валуте у другим европским језицима, али то већ добро знате и томе и сами говорите, немам ја ту ништа ново да кажем.

Што се тиче генитива множине, зар у овом случају хипотетична дужина која би стајала на У не прелази у дугосилазни акценат на Е? Имамо курс èвра, али новчаницу од 20 êвра, зар не? Нисам приметио да се у говору на улици или на телевизији евро у генитиву множине акцентује краткоузлазно. Друго, чак и ако би се акцентовало како кажете, зар такве примере немамо већ у физици, у мерним јединицама? Није двосложна реч, али имамо масу од једног грàма у односу на масу од 20 грâма. На жалост, не могу на Вашу тезу да одговорим ничим другим осим спекулацијама овог типа.
 
Мркаљ, сад сте ме збунили.

The feeling is mutual. :mrgreen:



Имамо курс èвра, али новчаницу од 20 êвра, зар не? Нисам приметио да се у говору на улици или на телевизији евро у генитиву множине акцентује краткоузлазно.

Mislim da ne. Primera radi, takav akcenat se na prvom glasu/vokalu javlja u vokativu imenice Era: Êro! (dok je u ostalim padežima dugouzlazni - kako u jednini (Éra, Ére, Éri, Éru) tako u množini (Ére, Érā, Érama, Ére)) pa kada pukušamo milion êvra izgovoriti sa takvim akcentom, ljudi će pomisliti da smo stigli iz Bora. ;) Kako bilo, pogledajte najavu za dobitak u lotou - ja drukčiji akcenat nisam čuo. :)


Друго, чак и ако би се акцентовало како кажете, зар такве примере немамо већ у физици, у мерним јединицама? Није двосложна реч, али имамо масу од једног грàма у односу на масу од 20 грâма. На жалост, не могу на Вашу тезу да одговорим ничим другим осим спекулацијама овог типа.


Gram nije analogan primer. Gram je potpuno je u sistemu srpskog jezika - ima različit genitiv jednine i množine, a ponaša se, deklinira i akcentuje kao imenica konj.
 
Poslednja izmena:
У сваком случају је интересантно ово што пишете и има смисла, жао ми је што нисам у стању стручније да одговорим. Евро свакако мора бити (између осталог и што Европска унија неће само због нас уводити ново ћирилично "еуро"), али мислим да сте у праву да такав облик у нашем народном говору не би опстао, већ би добио додатни самогласник. И франк је на српском постао франак.

Кад помињете аналогије, како нисте упоредили евро са речју "село"? Разлика је у роду, наравно, али имамо нашег сèла и наших сêла. Можда правилан изговор речи евро још није ушао у обавезну спикерску дикцију, али не мислим да наглашавање "êвра" оставља утисак пограничних дијалеката. Напротив, чак ме изговор "20 èвра" упућује да ни оно "20" није прочитано као двадесет, већ као "два'ес'" и да је у истом изговорном рангу као и "два'ес' марке". Можда грешим, понављам још једном да сада износим само своја лична запажања.
 
Poslednja izmena:
Spomenimo samo autentičan istočnohercegovački genitiv imenice evro, koji je pre neku godinu izrekao jedan čiča sa Zlatibora kojem su isključili struju zbog neplaćanja - "Traže mi sad 800 evara."

I zaista, ono krajnje -o iz osnove doživljava se kao ozvučenje završnog r

Dakle, u sistemu (da ne kažem otrcano "duhu") srpskog jezika reč evro doživljava se kao евръ ili евър, odnosno, savremenoj transkripciji evar.

Odatle i proističe jedini mogući genitiv množine evara.

Elem, sve bi se to izbeglo da nije odbačena reč euro, koja je srpskija od evro, bez obzira što je Evropa daleko srpskija od Europa (i Zeus od Zevs, kabal od kabel, klaun/klovan od klovn...)
 
Zdravo svima... Sada sam našao ovaj forum i baš me je zainteresovao...
Sada kada sam gledao sam početak postavljanja teme, video sam na koliko stvari se moze lako pogrešiti. Ja sam student srpske književnosti u Beogradu i trenutno imam predmet koji je vezan za pravopis... Mi nismo toliko svesni da se pravopis u našem jeziku dosta brzo menja, svakog dana unose neke novine, tako da studenti koji su recimo pre 4 godine radili predmet koji i ja sada, učili su mnoge stvari drugačije nego ja.... Vrlo često su umele da me zbune mnoge sitnice, ali danas postoji previše "ucenih" ljudi koji su delimično nepismeni, tako da se ja i ne brinem ako napravim neku malu grešku...
 
Жалости ме једино недостатак икакве реакције на понуђене одговоре на постављена питања. Било би лепо знати да ли је одговор био од помоћи и да ли је био задовољавајући или не.

Zahvaljujem ti se na odgovoru, istina sa velikim zakašnjenjem, izvini, retko ovde navraćam. Ne znam šta si po profesiji, ali ni moj bivši profa iz Srpskohrvatskog ne bi umeo neke stvari bolje da objasni.
Škole sam učila nekih davnih godina, uvek sam se trudila da pravilno govorim, mada, sada sam počesto u nedoumici. Na primer: nekad smo učili da se kaže SPAŠEN ili SPAŠAVAM, danas svi govore spaSavam ili spaSen, zatim, učila sam da se kaže: dovde, danas na sve strane čujem ili čitam do ovde. O čemu se tu radi, da li sam ja pogrešno učena ili šta.
Hvala unapred.
 
ta bol ili taj bol
sekund ili sekunda

Бол је реч која може бити и мушког и женског рода. "Сва моја бол" или "сав мој бол", свеједно је.

Дозвољено је и секунд и секунда. Име мерне јединице је од латинског secunda и у већини европских језика се користи тај облик. Слично као и минута/минут, планета/планет - у време превођења тих речи на наш језик, превођене су у исто време на два начина, па су се оба начина усталила у пракси. Матичин речник наводи облике и секунда и секунд, док у Вујаклијином Лексикону страних речи и израза постоји само секунда. Лично се пре опредељујем за секунда (ж. род) и минут (м. род), уместо секунд (м. род) и минута (ж. род).

Zahvaljujem ti se na odgovoru, istina sa velikim zakašnjenjem, izvini, retko ovde navraćam. Ne znam šta si po profesiji, ali ni moj bivši profa iz Srpskohrvatskog ne bi umeo neke stvari bolje da objasni.
Škole sam učila nekih davnih godina, uvek sam se trudila da pravilno govorim, mada, sada sam počesto u nedoumici. Na primer: nekad smo učili da se kaže SPAŠEN ili SPAŠAVAM, danas svi govore spaSavam ili spaSen, zatim, učila sam da se kaže: dovde, danas na sve strane čujem ili čitam do ovde. O čemu se tu radi, da li sam ja pogrešno učena ili šta.
Hvala unapred.

Захваљујем на комплименту. Не ради се о намери привлачења пажње, већ о томе што је лепо знати да ли је одговор некоме користио и да ли је њиме задовољан, нарочито ако је постављању питања претходио спор, сукоб мишљења или опклада.

Питање око спасен и спашен представља праву недоумицу. Речници прописују глагол спасти (дугоузлазно А, не као у "спасти", краткосилазно, у значењу пасти, отпасти):

Kod:
1. ја спасем		1. ми спасемо
2. ти спасеш		2. ви спасете
3. он/она/оно спасе	3. они спасу

и одатле се изводе облици спасавати, спасен, спасла ("она је спасла ситуацију").

Према Клајну, спашавати и спашен се изводе из глагола спасити:

Kod:
1. ја спасим		1. ми спасимо
2. ти спасиш		2. ви спасите
3. он/она/оно спаси	3. они спасе

и одатле би било правилно извести спашавати, спашен, спасила ("она је спасила ситуацију"), као што се од спазити изводи спажен.

У српском стандардном језику се даје предност облику спасти, док облик "спасити" није чак ни заведен као постојећи у Речнику Матице српске. По табелама видите да ли користите облик спасти или спасити, па се према томе водите у говору. У писменој форми се боље определите за облик спасти, из којег се изводе спасавати и спасен.

Глагол се етимолошки изводи из "пасти" (дугоузлазно А, не "пасти на земљу", већ "пасти (напасати) стоку)", па и према томе треба дати предност облику "спасти" наспрам "спасити", јер се не каже ни "пасити (стоку)".
 
I, koji je zakljucak na kraju? Kako se pravilno kaze: evro ili euro? :)

Pravilno je rastegljiv pojam. Prema propisu je - prema normi je - evro, jer je Odbor za standardizaciju srpskog jezika takvu odluku doneo.

Međutim, mudro su otćutali ne propisavši promenu po padežima. A evro se mora menjati kao (nestandardno) biciklo; dakle, u genitivu množine: Koliko evara ovo košta?

5 bicikala - 500 evara.
 
Gosn. Rokviću hvala na objašnjenju. Tako sam i ja mislila, samo ne umem tako da pojasnim kao Ti :rumenko:
Ali ne dobih objašnjenje za DOVDE ili DO - OVDE, odnosi se na recimo: "ma, dovde mi je svega", mislim do grla, ili preko glave, sve'dno, nekad smo učili da se ono do-ovde na neki način pretvaralo u dovde, nešto kao kod nas nema dva ista slova jedno pored drugog, toliko se sećam nekih školskoh lekcija.
 
То ми је питање промакло. Слободно користите реч "довде", потпуно је регуларна. У праву сте, настала је сливањем "до овде" ("до овога места"), слично као што је и сливањем "од овде" (од овога места), уз настајање А, настало "одавде". Исто тако имамо и парове донде и оданде, докле и одакле.
 
Poslednja izmena:

Back
Top