За мене лично постоји емоционална разлика : "дадањски" облик је емотиван и субјективан, кад неко "иде да ради" мени значи да осећа притисак или због дужности или зато што је радохоличар креће на посао ; а кад чујем да неко "иде радити" не доживљавам ништа субјективно, него добијам информацију да ће у наредним сатима/минутима/данима тај неко бити на радном задатку.
Или, напр. Новак неће да тренира (чујем:јер има друге обавезе или му се једноставно не да) ми је емотивније него Новак неће тренирати (што ми само значи да ће терен бити слободан за другог вежбача).
