Надимци и инфинитив код екаваца и ијекаваца

[bernardo]

Да ли сам једини који је приметио (инфинитив) и зашто је то тако?

Екавци, па чак и у јужној Србији дају мушке надимке са наставком -А. (ПерА, МишА, СтевА). За јужну Србију напомињем, јер например у Македонији, надимци су, као у српским динарским крајевима, са -О (ПерО, МишО, СтевО).

Такође, у ијекавским крајевима, ако сам добро приметио, чешће се користи облик инфинитива ("Идем радити") док би у екавским, радије било "Идем да радим".

Да ли сам погрешио, и зашто је тако ако нисам?

 

[Lagerta]

Idem da radim -glagol je u prezentu, Idem raditi -glagol je u infinitivu . Oba oblika su ispravna, razlika je do sintagme u pojedinim delovima govornog područja.
U tim predelima koriste vokativ imena za nadimke, sve je do dijalekta.

 

[ИгарЈ]

Такође, у ијекавским крајевима, ако сам добро приметио, чешће се користи облик инфинитива ("Идем радити") док би у екавским, радије било "Идем да радим".

Да ли сам погрешио, и зашто је тако ако нисам?

Губљење инфинитива је бугарски и македонски утицај (потражи балкански језички савез), све га је мање што се југоисточније иде. У Војводини је много чешћи нпр. Ја се најтежим када у Београду чујем реченице попут "продавница сутра неће да ради".

 

[bernardo]

Idem da radim -glagol je u prezentu, Idem raditi -glagol je u infinitivu . Oba oblika su ispravna, razlika je do sintagme u pojedinim delovima govornog područja.
U tim predelima koriste vokativ imena za nadimke, sve je do dijalekta.

Да али зашто је баш црта екавци/ијекавци? Наиме нигде у ијекавском крају нисам чуо да се неко именује са -А а да је мушко, једино овде код нас под утицајем црногорштине и у Македонији. Такође, супротно. Једино где се, у реткости, али да сам чуо да се надимци завршавају на -А у ијекавским крајевима је у Сарајеву

 

[bernardo]

Губљење инфинитива је бугарски и македонски утицај (потражи балкански језички савез), све га је мање што се југоисточније иде. У Војводини је много чешћи нпр. Ја се најтежим када у Београду чујем реченице попут "продавница сутра неће да ради".

Да, у праву си ту. Срби војвођани најчешће кажу "идем радит(и)".

 

[Nenad1331]

Да али зашто је баш црта екавци/ијекавци? Наиме нигде у ијекавском крају нисам чуо да се неко именује са -А а да је мушко, једино овде код нас под утицајем црногорштине и у Македонији. Такође, супротно. Једино где се, у реткости, али да сам чуо да се надимци завршавају на -А у ијекавским крајевима је у Сарајеву

To ti je uslovljeno mentalitetom i shvatanjem ljudi. U kolektivnom shvatanju Crnogoraca Steva i Pera zvuči nenormalno i nije im prikladno ime za muškarca zbog ženskog nastavka.

 

[Casual Observer]

Idem da radim -glagol je u prezentu, Idem raditi -glagol je u infinitivu . Oba oblika su ispravna, razlika je do sintagme u pojedinim delovima govornog područja.
U tim predelima koriste vokativ imena za nadimke, sve je do dijalekta.

Konstrukcije sa ‘da’ umesto infinitiva su inače tzv balkanizmi, zajedničke osobine balkanskih jezika iz grupe slovenskih i romanskih, kao i grčkog i albanskog jezika.

 

[Casual Observer]

Да али зашто је баш црта екавци/ијекавци? Наиме нигде у ијекавском крају нисам чуо да се неко именује са -А а да је мушко, једино овде код нас под утицајем црногорштине и у Македонији. Такође, супротно. Једино где се, у реткости, али да сам чуо да се надимци завршавају на -А у ијекавским крајевима је у Сарајеву

Osobina uopšte nije ograničena na ekavski i ijekavski, čakavski govori dalmatinskog primorja već pokazuju znake ulaska u balkanski jezički savez - u govoru gradova Dalmacije u kojima se nekada govorio vulgarni latinski već ima redukcija padeźnog sistema jer je već vulgarni latinski prestao da razlikuje odrednice “kuda” i “gde”, tj koristi se isti padežni oblik bez obzira na to da li je neko u nekom mestu ili se kreće ka njemu: uslovljeno gubljenjem distinkcije između latinskog quo i ibi/ubi - klasični latinski pravi distinkciju a u vulgarnom se izgubila.

 

[Mrkalj]

Губљење инфинитива је бугарски и македонски утицај (потражи балкански језички савез), све га је мање што се југоисточније иде. У Војводини је много чешћи нпр. Ја се најтежим када у Београду чујем реченице попут "продавница сутра неће да ради".

To (da+prezent umesto infinitiva za izražavanje futura prvog) je gramatički pogrešno, a predsednik Vučić redovno korsti takvu konstrukciju jer mu se kod kuće redovno koristio infinitiv.

 

[Mrkalj]

Екавци, па чак и у јужној Србији дају мушке надимке са наставком -А. (ПерА, МишА, СтевА). За јужну Србију напомињем, јер например у Македонији, надимци су, као у српским динарским крајевима, са -О (ПерО, МишО, СтевО).

Evo da ti ja prvi odgovorim, jer naša lingvistička struka poslednjih 150 godina nema dovoljno strukovne kompetencije niti intelektualnih kapaciteta da isprati goruće potrebe društva na čijim je jaslama.

Osnovni oblik nadimka muškog roda od kojih su se razvili refleksi sufiksacije -a odnosno -o imao je sufiks -ul.

Refleks nije jednostavno podeljen u pravcu istok-zapad, jer se na severozapadu štokavske karte javljaju oblici Pera, Paja, Jura, Šima i sl. mada sa kratkosilaznim akcentom pa može biti da se radi o kajkavskom uticaju, mada nisam siguran. A za neka malobrojna imena posoji i oblik sufiksacije -e (Vlade, Rade i sl.).

Sufiks -ul se razvijao kao -uo (danas posvedučen u prezimenima tog tipa npr. Dančuo, Rašuo i sl.) što je moglo dati i -o i -a.

Takođe imamo o muška skraćena imena sufiksacije -e, što je ili uopštavanje genitivnog oblika kao nominativa ili naprosto odmilica.

https://forum.krstarica.com/threads/vlaska-odgonetka-01.860694/post-38323656

 

[Mrkalj]

Ostadoh dužan odgovor na nedoumicu zašto je negde -a, a negde -o. Ova izoglosa rezultat je spontanog jezičkog razvoja na geografski odvojenim dijalekatskim područjima. -a se otpilike podudara sa ekavskim, a -o sa ijekavskim arealom.

Sličnu pojavu (akanje i akavce) veoma analognog jezičkog razvoja, oblik perfekta aktiva muškog roda, možemo pratiti sa -a oblikom u nekim delovima Crne Gore, Like i Severne Dalmacije (rekal, stajal, digal, stekal, išal, mogal je dalo dijalekatsko reka, staja, diga, steka, iša, moga preko rekaa, stajaa, digaa, stekaa, išaa, mogaa a ne reko, stajo, digo, steko, išo, mogo preko rekao, stajao, digao, stekao, išao, mogao).

 

[Mrkalj]

Губљење инфинитива је бугарски и македонски утицај (потражи балкански језички савез), све га је мање што се југоисточније иде. У Војводини је много чешћи нпр. Ја се најтежим када у Београду чујем реченице попут "продавница сутра неће да ради".

U delu Vojvodine koristi se infinitiv, ali cela Bosna, Hercegovina, Crna gora i Krajina koriste supin.

Супин први или крњи инфинитив (у презенту уз модале и друге глаголе)

Супин I користи се с глаголима кретње; идем спават, почело је падат, није ми дала пјеват што је супин први или крњи инфинитив, (слично глагоском прилогу садашњем који гласи пјевајући, гледајући, љубећи... док је крњи облик пјевајућ’, гледајућ’, љубећ’...)


Супин други (уз помоћни глагол хтјети)

Супин II користи се с помоћним глаголом хтјети; љуби(т)ћу, ако хоћете пјеват, ја ћу доћ и сл. Супин у стандардном је језику изгубио свој први облик гдје га замјењује инфинитив; идем спавати, Пошли су пјевати и очувао се само у другом облику с посебним правилима. Увијек долази испред помоћнога глагола хтјети; пјеват ћу, умријет ћу, док га у измијењеном редосљеду замјењује инфинитив; хоћу пјевати, ја ћу умријети. Глаголи који у инфинитиву свршавају на -ћи умјесто на -ти изгубили су супин у потпуности те се увијек замјењују инфинитивом; доћи ћу, рећи ћу, хоћу лећи

 

[Mrkalj]

To ti je uslovljeno mentalitetom i shvatanjem ljudi. U kolektivnom shvatanju Crnogoraca Steva i Pera zvuči nenormalno i nije im prikladno ime za muškarca zbog ženskog nastavka.

Аха, зато св. Саву зову - како? Па, свети Сава, са краткосилазним на првом слогу.

И не звучи "ненормално", него као генитив.

 

[bernardo]

Evo da ti ja prvi odgovorim, jer naša lingvistička struka poslednjih 150 godina nema dovoljno strukovne kompetencije niti intelektualnih kapaciteta da isprati goruće potrebe društva na čijim je jaslama.

Osnovni oblik nadimka muškog roda od kojih su se razvili refleksi sufiksacije -a odnosno -o imao je sufiks -ul.

Refleks nije jednostavno podeljen u pravcu istok-zapad, jer se na severozapadu štokavske karte javljaju oblici Pera, Paja, Jura, Šima i sl. mada sa kratkosilaznim akcentom pa može biti da se radi o kajkavskom uticaju, mada nisam siguran. A za neka malobrojna imena posoji i oblik sufiksacije -e (Vlade, Rade i sl.).

Sufiks -ul se razvijao kao -uo (danas posvedučen u prezimenima tog tipa npr. Dančuo, Rašuo i sl.) što je moglo dati i -o i -a.

Takođe imamo o muška skraćena imena sufiksacije -e, što je ili uopštavanje genitivnog oblika kao nominativa ili naprosto odmilica.

https://forum.krstarica.com/threads/vlaska-odgonetka-01.860694/post-38323656

Да ли је то -ул утицај влаха?

 

[bernardo]

Ostadoh dužan odgovor na nedoumicu zašto je negde -a, a negde -o. Ova izoglosa rezultat je spontanog jezičkog razvoja na geografski odvojenim dijalekatskim područjima. -a se otpilike podudara sa ekavskim, a -o sa ijekavskim arealom.

Sličnu pojavu (akanje i akavce) veoma analognog jezičkog razvoja, oblik perfekta aktiva muškog roda, možemo pratiti sa -a oblikom u nekim delovima Crne Gore, Like i Severne Dalmacije (rekal, stajal, digal, stekal, išal, mogal je dalo dijalekatsko reka, staja, diga, steka, iša, moga preko rekaa, stajaa, digaa, stekaa, išaa, mogaa a ne reko, stajo, digo, steko, išo, mogo preko rekao, stajao, digao, stekao, išao, mogao).

Да, разумем...

 

[bernardo]

Аха, зато св. Саву зову - како? Па, свети Сава, са краткосилазним на првом слогу.

И не звучи "ненормално", него као генитив.

Код нас га не зову Сааава него Сава са кратким а.

 

[a bre Milun]

Да ли сам једини који је приметио (инфинитив) и зашто је то тако?

Екавци, па чак и у јужној Србији дају мушке надимке са наставком -А. (ПерА, МишА, СтевА). За јужну Србију напомињем, јер например у Македонији, надимци су, као у српским динарским крајевима, са -О (ПерО, МишО, СтевО).

Такође, у ијекавским крајевима, ако сам добро приметио, чешће се користи облик инфинитива ("Идем радити") док би у екавским, радије било "Идем да радим".

Да ли сам погрешио, и зашто је тако ако нисам?

sta oce kazes ?

 

[Mrkalj]

Да ли је то -ул утицај влаха?

Ако мислиш на романофоне становнике - нараво да не.

https://forum.krstarica.com/threads/vlaska-odgonetka-01.860694/post-38323656

 

[Mrkalj]

Код нас га не зову Сааава него Сава са кратким а.

Који предео је у питању?

 

[Mrkalj]

Ако мислиш на романофоне становнике - нараво да не.

https://forum.krstarica.com/threads/vlaska-odgonetka-01.860694/post-38323656

U hrvatskim univerzitetskim kuloarima smatra se da su svi štokavci - Vlasi (samo da nisu Srbi, kako bi se lako pohrvatili), kao što se u srpskim univerzitetskim kuloarima smatra da je kompletna štokavica srpski jezik i da su svi koji su štokavskog porekla ujedno i Srbi.

Tu je problem što su obe kuloarske priče napola tačne - jer vlasi/Vlasi su:

(1) autohtoni
(2) Srbi-Sloveni

- dakle, pola hrvatsko-kuloarske priče (da su vlasi autohtoni) je tačno, a pola srpske (da su vlasi-štokavci Srbi) je tačno.

Vlasi su slovenski starodeseoci Balkana, od kojih je jedan deo romanizovan. Dakle, nota bene, postoje i vlasi koji nisu romanizovani. To što kod ovih romanizovanih Srba, tzv. Vlaha, imamo neuporedivo više imena sufiksacije -ul (Vladul, Srbul, Dančul, Zorul, Radul, Prvul, Bratul, Jarčul i sl) posledica je čuvanja srpskog arhaizma jer su se kod neromanizovanih vlaha, tj. Srba, imana sufiksa -ul razvila u sufiks -uo i zatim konačno -o i -a, tako je Vladul razvojem postao Vlado ili Vlada, a romanizovani Srbi zadržali su stanje pre ove promene. Otud kod romanizovanih Srba Drakula, a kod neromanizovanih Dragkul daje Draško. Još u jednoj sferi su se očuvali srpski arhaizmi na -ul, a to su prezimena, pa tako beležimo Radulović, Kožul, Žakula, Drakulić, Rakulović, Mamula i sl.

 

[bernardo]

Који предео је у питању?

Врбас, Кула, Црвенка

 

[bernardo]

U hrvatskim univerzitetskim kuloarima smatra se da su svi štokavci - Vlasi (samo da nisu Srbi, kako bi se lako pohrvatili), kao što se u srpskim univerzitetskim kuloarima smatra da je kompletna štokavica srpski jezik i da su svi koji su štokavskog porekla ujedno i Srbi.

Tu je problem što su obe kuloarske priče napola tačne - jer vlasi/Vlasi su:

(1) autohtoni
(2) Srbi-Sloveni

- dakle, pola hrvatsko-kuloarske priče (da su vlasi autohtoni) je tačno, a pola srpske (da su vlasi-štokavci Srbi) je tačno.

Vlasi su slovenski starodeseoci Balkana, od kojih je jedan deo romanizovan. Dakle, nota bene, postoje i vlasi koji nisu romanizovani. To što kod ovih romanizovanih Srba, tzv. Vlaha, imamo neuporedivo više imena sufiksacije -ul (Vladul, Srbul, Dančul, Zorul, Radul, Prvul, Bratul, Jarčul i sl) posledica je čuvanja srpskog arhaizma jer su se kod neromanizovanih vlaha, tj. Srba, imana sufiksa -ul razvila u sufiks -uo i zatim konačno -o i -a, tako je Vladul razvojem postao Vlado ili Vlada, a romanizovani Srbi zadržali su stanje pre ove promene. Otud kod romanizovanih Srba Drakula, a kod neromanizovanih Dragkul daje Draško. Još u jednoj sferi su se očuvali srpski arhaizmi na -ul, a to su prezimena, pa tako beležimo Radulović, Kožul, Žakula, Drakulić, Rakulović, Mamula i sl.

Причај ми за Влахе све што знаш, о њиховој сродности са нама

 

[Сребрена]

U delu Vojvodine koristi se infinitiv,

Колике су шансе да је то утицај швапско/угарских језика?,

 

[ИгарЈ]

Колике су шансе да је то утицај швапско/угарских језика?,

Никакве.

 

[Сребрена]

Idem da radim -glagol je u prezentu, Idem raditi -glagol je u infinitivu . Oba oblika su ispravna

За мене лично постоји емоционална разлика : "дадањски" облик је емотиван и субјективан, кад неко "иде да ради" мени значи да осећа притисак или због дужности или зато што је радохоличар креће на посао ; а кад чујем да неко "иде радити" не доживљавам ништа субјективно, него добијам информацију да ће у наредним сатима/минутима/данима тај неко бити на радном задатку.

Или, напр. Новак неће да тренира (чујем:јер има друге обавезе или му се једноставно не да) ми је емотивније него Новак неће тренирати (што ми само значи да ће терен бити слободан за другог вежбача).