• Forum Krstarice neće biti dostupan u periodu od 08:30 do 09:00 časova zbog planiranog tehničkog održavanja. Hvala na razumevanju.

Pravopis, pravopisne greške, jezičke nedoumice i pitanja

Kako glasi prvo lice jednine prezenta glagola BITI

  • bi

  • budem

  • bih

  • bejah

  • bicu

  • jesam


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Volim da znam i nije me stid da pitam:

1. Da li se kaže iks na treći ili iks na trećem (ja govorim prvo, kao što je iks na kvadrat a ne iks na kvadratu).
2. Da li se kaže stav o šake ili stav o šakama (kako govore moje kolege fiskulturnici).

kvadriranje, to ti je stepenovanje... pa ti se kaze na treci stepen, samo se gubi to stepen i ostaje samo treci
ja sam u srednjoj skoliko govorila na trecu, pa mi se profa smijao, od tada samo treci
 
Obala Slonovače ili Obala slonovače

Ada Ciganlija ili Ada ciganlija

Kupio sam Adidas patike. ili Kupio sam adidas patike.

svo četvoro ili svi četvoro

1. Обала Слоноваче. Оба почетна слова су велика јер се ради о имену државе (Сједињене Америчке Државе, Совјетски Савез, Јужноафричка Република итд.).

2. Ада Циганлија. Ада значи (речно) острво и прво слово је велико јер се ради о првој речи имена, док је Циганлија име острва. Слични примери: Ада Бојана, Ријека Црнојевића, Јужна Морава итд.

3. Купио сам патике марке "Адидас" или: Купио сам Адидасове патике или: Купио сам Адидас-патике. Адидас је фирма, њена робна марка је "Адидас", а њен производ су Адидас-патике.

4. Ако је у номинативу, све четворо.

Volim da znam i nije me stid da pitam:

1. Da li se kaže iks na treći ili iks na trećem (ja govorim prvo, kao što je iks na kvadrat a ne iks na kvadratu).
2. Da li se kaže stav o šake ili stav o šakama (kako govore moje kolege fiskulturnici).

Као што је већ речено, каже се икс на трећи или само икс на три јер се ради о скраћењу израза "икс подигнуто/помножено/увећано на трећи степен". У питању је операција степеновања која се чита "на n-ти" или "на n", као што и код кореновања није "корен од икса", него "корен од икс". Чак је боље избегавати употребу редног броја (трећи, други итд.) јер степен може бити и разломак, децималан или негативан број, а у том случају немамо редне бројеве. на пример, "икс на нула зарез три", "икс на е", "икс на три петине".

У војсци имамо ставове "мирно", "на месту вољно", "о десно раме" (не "о десном рамену"), "к нози" итд. Та имена су у виду наредбе и подударају са наредбом уласка у став, тако да бих лично рекао да би требало: став "о шаке". Међутим, ако колеге инсистирају да је име става "о шакама", а у фискултурној литератури нема доследности по овом питању, онда остаје тако. Коначно, имамо и лежећи став, стојећи став, седећи, чучећи став - сви су у форми глаголског прилога садашњег, па можда због тога колеге сматрају да би, у том духу, требало и "став о шакама". Међутим, ту се и не ради о ставовима у правом смислу речи, већ о описима положаја тела, тако да су моје преференције ипак на страни става о шаке.
 
Koja je razlika između sretno ! i srećno ! ... sretan i srećan ?

sretja ?

Разлика је у томе што су грађене различито. Значе исто.

Kod:
1. срет → срет+ја, срећа
        ↘ 
          срет+ан, срета

2. срет → срет+ја, срећа → срећа+ан, срећан

Срећа и сретан су изведени директно из корена срет-, док се срећан из срет- изводи посредно, преко срећа.

Етимолошки, срећа значи сусрет, догађај, сретање. Временом се, од асоцијације на радост, целокупно значење одредило према појму среће како га доживљавамо данас, а у свести удаљило од глагола срести. Прича о речима срећа, сретан и срећан подсећа на дилему да ли је старија кокош или јаје, јер по једној линији имамо да је појам среће у придеву сретан настао упоредо са речи срећа (или раније), а по другој да је изведен директно из ње.

Израз "срећан" је временски млађи и углавном је карактеристичан за подручје Србије, где се користи упоредо са "сретан". У западним српским крајевима преовлађује облик "сретан", док израза "срећан" малтене ни нема. Због тога се често схвата да је облик "сретан" карактеристичан за запад, а "срећан" за исток, што баш и није тачно јер облик "сретан" постоји и на истоку и на западу. Слично је и са српским и хрватским језичким стандардом. Хрватски признаје само облик "сретан", а српски и "сретан" и "срећан".

Честа поштапалица како, наводно, није правилно рећи сретан јер се не каже срета већ срећа није коректна јер исто тако не кажемо одева него одећа, па опет немамо "одећне" предмете него само одевне.
 
Poslednja izmena:
Разлика је у томе што су грађене различито. Значе исто.

Kod:
1. срет → срет+ја, срећа
        ↘ 
          срет+ан, срета

2. срет → срет+ја, срећа → срећа+ан, срећан

Срећа и сретан су изведени директно из корена срет-, док се срећан из срет- изводи посредно, преко срећа.

Етимолошки, срећа значи сусрет, догађај, сретање. Временом се, од асоцијације на радост, целокупно значење одредило према појму среће како га доживљавамо данас, а у свести удаљило од глагола срести. Прича о речима срећа, сретан и срећан подсећа на дилему да ли је старија кокош или јаје, јер по једној линији имамо да је појам среће у придеву сретан настао упоредо са речи срећа (или раније), а по другој да је изведен директно из ње.

Израз "срећан" је временски млађи и углавном је карактеристичан за подручје Србије, где се користи упоредо са "сретан". У западним српским крајевима преовлађује облик "сретан", док израза "срећан" малтене ни нема. Због тога се често схвата да је облик "сретан" карактеристичан за запад, а "срећан" за исток, што баш и није тачно јер облик "сретан" постоји и на истоку и на западу. Слично је и са српским и хрватским језичким стандардом. Хрватски признаје само облик "сретан", а српски и "сретан" и "срећан".

Честа поштапалица како, наводно, није правилно рећи сретан јер се не каже срета већ срећа није коректна јер исто тако не кажемо одева него одећа, па опет немамо "одећне" предмете него само одевне.

Hvala Vam ...
Ja gotovo uvek govorim sretan (Južnobački okrug)
Pa su me spopali ljudi sa tim sreća, srećno ...
hvala na pojašnjenju :D
 
Hvala Vam ...
Ja gotovo uvek govorim sretan (Južnobački okrug)
Pa su me spopali ljudi sa tim sreća, srećno ...
hvala na pojašnjenju :D

Придев сретан се налази у свим речницима, од Вуковог до последњег издања Речника Матице српске и реч је потпуно регуларна. Не дозвољавајте да вас неко исправља, сасвим слободно користите тај облик при честитању празника и у другим поводима. Не морате све ово наводити као образложење, довољно је да кажете да реч постоји у речницима и да је користе добри писци. На пример, Вук Караџић, Петар Кочић и други.

Ако се не варам, у читавој Војводини би требало да је израз сретан обичнији него израз срећан.
 
Да се вратимо на старо питање: да ли је исправно је л' или јел'.
Овде је речено да то зависи од смисла, али мени није јасно, па бих замолио да ми неко разлучи правилно од неправилног из следећих примера:

1. Је л' много скупо?
2. А је л' ваш син исти такав?
3. Је л' да, Мишо?
4. Је л' он симпатичан?
5. Је л' то значи да ћемо морати да се одселимо?
6. А је л' они што седе ниже боље виде?
7. Је л' тако?

Или је, можда, све исправно написано?
 
Правилно је је л' јер је у питању скраћено је ли, па тако имамо:

1. Је л' много скупо?
2. А је л' ваш син исти такав?
3. Је л' да, Мишо?
4. Је л' он симпатичан?
5. Је л' то значи да ћемо морати да се одселимо?
6. А је л' они што седе ниже боље виде?
7. Је л' тако?

1, 2. и 4. правилно.
3. правилно, јер је нормирано "је л' да", мада је стилски боље употребити "зар не", пошто ипак не кажемо "је ли да"
5. неправилно, јер се не каже "је ли то значи", већ "да ли то значи" или "значи ли то". Једина скраћења би била облика "да л' то значи" или "значи л' то"
6. неправилно из истог разлога. Не каже се "је ли они виде", већ "да ли они виде" или "виде ли они"
7. правилно.

Грешке под 5. и 6. су сасвим обичне у говору и свакодневно се може чути да неко уместо "да ли" и "да л'" употреби "је л'". То је правилно у случајевима када се питање "да ли" односи на "да ли (нешто) јесте", односно "да ли је", па се то може скратити у "је ли" и "је л'", док у супротном случају није. На пример, све тачке осим 2, 5. и 6. се могу записати:

1. Да ли је много скупо? -> Је ли много скупо?
2. Да ли је ваш син исти такав? -> Је ли ваш син исти такав?
4. Да ли је он симпатичан? -> Је ли он симпатичан?
7. Да ли је тако? -> Је ли тако?

али:

5. Да ли то значи да ћемо морати да се одселимо? -> Значи ли то да ћемо морати да се одселимо?
6. Да ли они што седе ниже боље виде? -> Виде ли они што седе ниже боље?
 
Јаој! Сви примери су из књига:

1.2 3. 4 – Улицка: Провидне приче
7 – Мураками: Играј, ирај, играј

6 – Улицка: Случај Кукоцки
5 – Хосеини: Ловац на змајеве (мало измењено, Је л' република значи да ћемо отац и ја морати да се одселимо?)

У сваком случају, много ти хвала, сад ми је јасније. :super:
 
Poslednja izmena:
Сасвим је могуће да се нађу у литератури, ако је циљ да се што верније дочара говор неких људи, па макар он и био неправилан. Ако су главни јунаци дела људи са улице који говоре сленгом, или људи из других крајева који говоре дијалекатски, или се једноставно врши што сликовитији приказ говора људи са слабијим стилом и сиромашнијом културом говора, сасвим је коректно. Међутим, ако се ради о преводу цитата који су у оригиналном језику написани граматички правилно, онда је у питању грешка преводиоца.

Мада, ко ће га знати. Из дана у дан се дозвољавају нови облици и речи, можда се и замена "да ли" са "је л'" налази у некој сивој зони, али за сада се "је л'" може ставити једино тамо где је стајало "је ли".
 
Сасвим је могуће да се нађу у литератури, ако је циљ да се што верније дочара говор неких људи, па макар он и био неправилан. Ако су главни јунаци дела људи са улице који говоре сленгом, или људи из других крајева који говоре дијалекатски, или се једноставно врши што сликовитији приказ говора људи са слабијим стилом и сиромашнијом културом говора, сасвим је коректно. Међутим, ако се ради о преводу цитата који су у оригиналном језику написани граматички правилно, онда је у питању грешка преводиоца.

Мада, ко ће га знати. Из дана у дан се дозвољавају нови облици и речи, можда се и замена "да ли" са "је л'" налази у некој сивој зони, али за сада се "је л'" може ставити једино тамо где је стајало "је ли".
:eek:
Јел' ја опет то нисам разумео?
Питао сам да ли је правилно написано, а не да ли је правилно речено.
Конкретно, да ли у Ловцу на змајеве (у преводу) треба да стоји је л' или јел'.
 
Poslednja izmena:
Ono sto mi cesto "bode usi" je mesanje jer i jel. Na primer: Jer te boli? Jer si bio tamo? A trebalo bi naravno: Jel te boli? Jel si bio tamo?

Nije ni naravno a ni tačno. :roll: Treba:

Da l' te boli? / (Boli li te?)

i

Jesi l' bio tamo? (Najčešće u govoru: Jesi(') bio tamo?) Nikako: Je l' si bio tamo? ili

Jesi l' noramlan? (Najčešće u govoru: Jesi(') normalan?) A ne: Je l' si normalan.
:)
 

Back
Top